Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
Molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, sednici prisustvuje 115 narodnih poslanika.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum.
Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Marko Jakšić, Stanko Kovačević, Aleksandra Joksimović, Petar Mišić, Gorica Mojović, Predrag Stojanović, Dragan Rafailović, Jon Čizmaš, Radoslav Veselinović i Miroslav Markićević.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - IZBOR, PRESTANK FUNKCIJE, ODNOSNO RAZREŠENjE NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA (nastavak)
Prema prijavama za reč, reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, poslanička grupa SRS. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Lazar Marjanski.

Dame i gospodo, juče su skoro svi poslanici, koji su govorili o ovoj tački dnevnog reda, istakli kao primedbu to što ovoj sednici ne prisustvuje niko od predlagača. Nije tu niko ko je podnosio ove predloge, ni gospođa Sonja Brkić, ni ministar pravde, ni predsednik Odbora za pravosuđe i upravu. Pridružujem se tim primedbama mojih prethodnika, naravno primedbama koje su izneli poslanici SRS, ali mi nije jasno zašto su poslanici DSS-a stavili te primedbe.
Nije mi jasno, jer smo mi juče dobili izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, u kome se kaže da ovaj odbor prihvata predloge koje je Visoki savet pravosuđa dostavio Narodnoj skupštini, da predlaže Narodnoj skupštini da ove predloge usvoji. U izveštaju stoji da je za izvestioca Odbora na sednici Skupštine određen zamenik predsednika Odbora, koji je i potpisao ovaj izveštaj, gospodin Đorđe Mamula. Nije mi jasno zašto poslanici DSS-a kritikuju neprisustvo predstavnika predlagača, kada je njihov član potpisao ovaj izveštaj kao zamenik predsednika Odbora.
Takođe, jedna stvar koja je možda i formalne prirode, a možda i nije - u ovom izveštaju, kao i u dopisu koji je Visoki savet pravosuđa poslao Narodnoj skupštini, stoji: "Molim vas da se navedene odluke objave u "Službenom glasniku Republike Srbije" kao jedan akt o izboru sudija".
Pazite, ovde je tako napisano kao da su ove odluke već usvojene, kao da Skupština ne treba da ih usvaja, da ih treba samo objaviti kao jedan akt, pošto su dostavljene Skupštini u više akata. Gospodo, ovo još nije usvojeno, o ovome raspravljamo i terbalo bi ostaviti poslanicima i Skupštini da se o ovome izjasne, pa tek onda da se to objavi, kako je ovde i rečeno.
Neću ovde govoriti o predlozima za izbor sudija, osim načelne primedbe da nema dovoljno obrazloženja, odnosno uopšte nema obrazloženja zašto su izabrani oni koji su izabrani i primedbe da određen broj kandidata koji su predloženi za izbor, po meni, ima sumnjive biografije, sumnjive u smislu njihovog školovanja, jer su studirali sedam, osam, pa i više godina.
Smatram da u pravosuđu treba da rade ljudi koji su najbolji, oni koji su završili fakultete u redovnom roku i sa najvišim ocenama, jer su to ljudi koji će deliti pravdu i, kako smo juče već čuli, koji će bitno uticati na živote mnogih ljudi u ovoj zemlji, jer donose i takve odluke kao što su dugogodišnje zatvorske kazne i druge sankcije.
Obratiću ovde malo pažnje na predlog Velikog personalnog veća o razrešenju dužnosti pojedinih sudija zbog, kako stoji, nestručnog i nesavesnog poslovanja. Prvo, formalno se ne slažem sa ovim načinom formulisanja ove odluke. Sudije ne posluju, sudije rade, posluju neki drugi koji se bave biznisom. Možda je trebalo to drugačije formulisati.
Na primeru užičkog pravosuđa objasniću kako je tekla lustracija u užičkom pravosuđu, a verovatno je na isti način to sprovedeno i u drugim okruzima. Lustracija u pravosuđu je najavljena prošle godine, izjavom ministra Batića da će se lustrirati preko 200 sudija u Srbiji. Tada je počela hajka na sudije. Odmah posle te izjave, u užičkom pravosuđu je doneta odluka o razrešenju šest sudija iz užičkih sudova, odnosno iz Užica, šest sudija koje je izabrao i odredio predsednik Okružnog suda u Užicu. Naravno, formalno je tu odluku potpisao predsednik Opštinskog suda, ali je izbor bio od strane predsednika Okružnog suda.
Posle nekoliko meseci, ili nepunih godinu dana, taj broj od šest sudija sveden je na dvoje sudija. Sada smo dobili ovde predlog da se razreše samo dvoje sudija u Užicu zbog nesavesnog i nestručnog poslovanja. Interesuje me koji su kriterijumi primenjivani prošle godine kada je taj broj bio šest, a koji sada i šta se to u međuvremenu desilo da se taj broj redukuje sa šest na dva.
Odmah ću vam dati i odgovor - kriterijum je bio samo politička podobnost. Svi oni koji su od 5. oktobra ili u ovom međuvremenu prihvatili da se učlane u neku od partija DOS-a, oni su ostali na sudijskim funkcijama, oni nisu dirani. Oni koji nisu prihvatili jednoumlje DOS-a, oni su lustrirani.
Jedan od tih sudija koji je lustriran, koji je razrešen, odnosno koji će se verovatno razrešiti ovom odlukom, jeste gospođa Milivojević, koja je, po izveštaju Opštinskog suda koji se redovno dostavlja Vrhovnom sudu Srbije, po rezultatima koje je u izveštajnom periodu postigla bila na drugom mestu. Prosto je neshvatljivo da sudija koji ima takve rezultate bude razrešen zbog nesavesnog i nestručnog poslovanja.
Gospodo, ako mislite na ovaj način da sprovodite pravdu u Srbiji, nećete stići ni do Male Krsne, a kamoli do Evrope.

Reč ima narodni poslanik Lazar Marjanski, a posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.
Narodni poslanik Lazar Marjanski nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Dušan Budišin.

Dame i gospodo poslanici, u više obraćanja ministar pravde Vladan Batić je obećavao da u poslove pravosuđa i pravosudnih organa neće da se meša i da neće da dozvoli da politika učestvuje u radu sudija.
Međutim, ovde u predlogu Odbora za pravosuđe i upravu se predlaže da Zoran Pušica, sudija Opštinskog suda u Kučevu bude razrešen zbog nesavesnog i nestručnog poslovanja, a prema informacijama kojima raspolažem sa terena čini mi se da je gospodin Zoran Pušica žrtva lokalnih moćnika i politike koju vodi predsednik Opštinskog suda u Kučevu.
Samo da vam kažem nekoliko primera o radu tog opštinskog suda. Opštinski sud u Kučevu, od kada je sadašnji predsednik na čelu, ne održava sastanke kolegijuma već više od dve godine. Više puta sam tražio od predsednika Opštinskog suda u Kučevu izveštaj o radu tog opštinskog suda i nikada ga nisam dobio, a pogotovo sam tražio izveštaj o radu sudije Zorana Pušice.
Kada od njega nisam dobio, tražio sam izveštaj o radu od predsednika Okružnog suda u Požarevcu i takođe sam dobio informaciju da sa takvim izveštajem Okružni sud u Požarevcu ne raspolaže. Tražio sam koliko je presuda poništeno od strane Okružnog suda, tražio sam koliko je presuda preinačeno, koliko je predmeta vraćeno sudiji Zoranu Pušici. Ni na to nisam mogao da dobijem odgovor. Uvek su isticali da ima veliki broj predmeta koji nisu rešavani u skladu sa zakonom.
Prema informacijama, koje imam, Zoran Pušica je 2001. godine raspoređen na mesto parničnog sudije i zatekao je oko 150 predmeta. Veliki broj tih predmeta nije rešavan po 10, 15, pa i više godina. Neke presude po tim predmetima bile su poništavane po dva, tri, pa i više puta od strane Okružnog suda, a neke presude nisu napisane ni posle dve ili tri godine. Kasnijim uvidom utvrđeno je da su takvi predmeti, koji nisu rešavani po više godina, baš bili u nadležnosti sadašnjeg predsednika Opštinskog suda u Kučevu i da je on svojom aljkavom, neodgovornom, lenjom politikom sudije doveo do ovakvog stanja u Opštinskom sudu u Kučevu.
Samo ću jedan primer da vam kažem o kakvom je predsedniku reč. U predmetu R 15-31/02 od 19.6.2002. godine zatraženo je izuzeće sudije Snežane Borojević po tom predmetu. Odluku o izuzeću, odnosno neizuzeću, predsednik Opštinskog suda je doneo 17. 6. 2003. godine, odnosno 363 dana od dana traženja izuzeća sudije. Po Zakonu o upravnom postupku, po Zakonu o krivičnom postupku, po Zakonu o parničnom postupku, po svim zakonima koji regulišu rad sudova kada se raspravlja o izuzeću sudije odluka se donosi odmah, ako je moguće, a najkasnije u roku od sedam dana. Tek na moju intervenciju 17. 6. 2003. godine, 363. dan predsednik suda je doneo odluku o predmetnom sudiji.
Ono što je nateralo predsednika Opštinskog suda jesu pritužbe građana i to najviše na broj predmeta koje je on vodio i izgleda mi da su te pritužbe išle u korist onih kojima je bilo u interesu da predmet ostane u fioci predmetnog sudije.
Zoran Pušica izgleda da nije poslušao predsednika suda, već je hteo da sudi po zakonu, pa je zato pred Velikim personalnim većem napravljena jedna zloupotreba od strane predsednika Opštinskog suda u Kučevu, da svoje greške, svoju aljkavost i svoju lenjost kroz te predmete, koje je dao Zoranu, prikaže da je to nepostupanje predmetnog sudije Zorana Pušice.
Da bi se još više sve ovo zamrsilo upleli su se lokalni moćnici. U opštini Kučevo trenutno je rasprodaja opštinskog građevinskog zemljišta. Jedina osoba koja kupuje to gradsko građevinsko zemljište je izvesni gospodin Vojislav Paunović, vlasnik privatnog preduzeća "Petrol", na listi ekstraprofitera, bivši odbornik Socijalističke partije Srbije, koji je zadržao mandat u Opštini Kučevo i kojeg lokalno rukovodstvo u Kučevu podržava svojim glasom u Skupštini opštine. Za račun takvog čoveka Skupština opštine Kučevo rasprodaje gradsko građevinsko zemljište, pa je čak bilo i primera da pokušava da proda i ono što joj po zakonu ne pripada i čime ne raspolaže.
Zoran Pušica je u dva takva predmeta, koji su dospeli pred sud, bio postupajući sudija. U jednom slučaju po predmetu P 286/01 u sporu su bili Skupštine opštine Kučevo i Zemljoradnička zadruga iz Kučeva, a u predmetu P 335/01 u sporu su bili DP "Šik" Kučevo i Skupština opštine Kučevo. U oba slučaja predmetni sudija Zoran Pušica je doneo privremenu meru raspolaganja i otuđenja tih parcela po ovim predmetima, dok ne uvidi ko je formalno-pravno vlasnik. To se nije dopalo ni predsedniku suda, ni predsedniku opštine i to je pravi razlog zašto danas imamo tog sudiju predloženog za razrešenje.
Odmah po donošenju tih privremenih mera sudija Zoran Pušica biva smenjen sa tog, izuzet iz tih predmeta i dolazi novi sudija koji poništava njegove odluke i rasprodaja zemljišta Skupštine opštine Kučevo se nastavlja.
Svi ostali rezultati ukazuju, barem prema ovim informacijama, da Zoran Pušica jeste dobar sudija, koji je radio po zakonu, nije hteo da se upliće u zavrzlame koje su pravili predsednik Opštinskog suda i organi lokalne samouprave, znači predsednik opštine i da zato sada, umesto da za svoj rad bude nagrađen, raspravljamo da bude razrešen sudijske dužnosti.
Zbog svega rečenog, na osnovu Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, član 175. stav 4, osporavam predlog Odbora za pravosuđe i upravu za razrešenje sudije Zorana Pušice i tražim da se o njemu Skupština posebno izjasni.

Narodni poslanik se u svom izlaganju pozvao na član 175. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine. Član 175. za temu ima izbor predsednika sudova, a ne razrešenje. Tako da stav 4. o osporavanju predloga odnosi se na izbor, a ne na razrešenje.
Reč ima narodni poslanik Dušan Budišin. To je poslednji prijavljeni govornik na listi za reč u jedinstvenom pretresu i o odlukama iz oblasti pravosuđa. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kao poslednji govornik Demokratske stranke Srbije govoriću više načelno, jer je od strane mojih kolega bilo istaknuto nekoliko primera, gde DSS ima određene primedbe.

Vidite, sama činjenica da danas, kao i juče, u parlamentu nema predsednice Vrhovnog suda Srbije i ministra pravde dovoljno govori sama za sebe. Igrom slučaja, ovde je prisutan samo gospodin ministar Šabić, koji je, svedok sam tome bio, učinio dosta napora da se prvobitna ideja u nekada celom DOS-u u reformi razrušenog i uništenog pravosuđa sprovede u delo. To je bila opšta konstatacija, nešto dovedena na normalu i da ta značajna grana vlasti počne da funkcioniše.

Očigledno je, samim izostankom gospodina ministra, čeka se jednostavno da se danas izglasaju predlozi i da se time završi stvar. Međutim, govoreći juče, predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Mihajlov, rekao je da je sve na istom nivou kao i za vreme prethodne vlasti. Dozvoliću sebi slobodu da se sa njim samo delimično složim. Mislim da smo već došli u taj stadijum da je sada gore.

Naime, postojala su neka pravila igre, gurali su se partijski opredeljene sudije, ali to je ipak imalo neku formu. Danas mi ni te forme nemamo. Molim vas, u ovom parlamentu doneli smo zakon po kome prestaje sudijska dužnost, taksativno nabrojano kada. Moram da navedem primer, predsednik Okružnog suda u Nišu je gospođa koja je navršila 40 godina radnog staža, pa po slovu zakona ona jednostavno ne može da bude sudija. Zašto se zakon ne poštuje? To bi poslanička većina morala ovde da objasni.

Naravno, trebalo bi to da objasni predsednica Vrhovnog suda, međutim, možda je baš to jedan od onih razloga zašto se ona danas nije pojavila. Vidite, ima dosta primedaba i na sam sastav. Dosta je predloga o kolegama koji nisu radili u pravosuđu, nego dolaze iz struktura vlasti.

Svako onaj koji je radio u pravosuđu zna da je jednostavno nemoguće, ma koliko neko bio spreman, da dođe u sud a da prethodno nije prošao onu obaveznu praksu ili pripravnički staž, ili da je bar radio kao stručni saradnik u sudu. To su, jednostavno, činjenice i preko toga se preći ne može.

Bilo je primedbi ovde, za ovom govornicom, da je promenom zakona, u čemu je učestvovala i DSS, došlo do izvesnih anomalija. Međutim, to jednostavno nije tačno. Mi smo i bili za to da se stvori jedna institucija koja se zove Visoki savet pravosuđa, kao još kompetentnija od Odbora za pravosuđe same Skupštine, koja će davati kompetentne, suvisle, ali i stručne predloge.

Međutim, očigledno je da je ona prvobitna ideja, koja je funkcionisala sve tamo negde do sredine 2001. godine, otišla u nepovrat, otišla je onog trenutka kada predlog predsednice, tadašnje predsednice Vrhovnog suda Srbije - koja je ovde, podsetiću, aklamacijom izabrana na tu funkciju, tu nije bilo primedbi, a posebno kada je u pitanju njena stručnost - za funkciju prvog čoveka Višeg privrednog suda u ovoj skupštini nije prošao. Tada se dogodilo ono što narod kaže - puko kolan svečevoj kobili i odoše kola niza stranu.

Ta igra se nastavila i dalje, iako je u DOS-u bio stav, a podsetiću, da se za nosioce pravosudnih funkcija ne mogu birati oni koji su bili u Saveznoj izbornoj komisiji, gle čuda, na Odboru za pravosuđe dva puta se stavi isti predlog. Kada se najzad ministru da dokaz da je predloženi kandidat zaista bio član te komisije, sačeka se tri meseca i taj kandidat se ponovo pojavljuje i on je danas predsednik Opštinskog suda u Kovačici.

Kolege poslanici, tako stoje stvari. Samo bih još nešto rekao, pored ovoga što je očigledno, a to je da se imenuju i određuju podobne, a ne stručne sudije. Na to je ukazao jedan od govornika juče, govoreći o tzv. beogradskom lobiju. Postavlja se pitanje, da li su nam zaista sudovi u unutrašnjosti toliko slabi i toliko nekvalitetni da se za sudije Vrhovnog suda biraju samo sudije iz Beograda, a isti je slučaj i sa sudijama Okružnog suda. To ne može da bude nikako slučaj, jer mi i u unutrašnjosti imamo i te kako kvalifikovane, stručne i dobre sudije. Oni na ovoj listi nisu.

Ako se govori o predlozima, treba reći još jednu stvar. Naime, u ovoj skupštini bilo je više puta reči o tome da tri grane čine osnovu države, odnosno tri grane vlasti, pravosudna, zakonodavna i izvršna. Ovde je očigledno ova poslednja nametnula sebe, a sve ostalo je obična transmisija. Hvala.

 

Hvala.

Pitam, da li neko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa, koji to pravo nije iskoristio, želi da uzme učešće u raspravi? (Nema prijava.)

Zaključujem jedinstveni pretres o predlozima odluka.

O ovim predlozima odlučićemo danas, u Danu za glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi utvrđivanja kvoruma za odlučivanje ubacite identifikacione kartice u vaše poslanike jedinice.

Konstatujem da je elektronskim sistemom utvrđeno da imamo kvorum za odlučivanje i možemo pristupiti glasanju.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O ZAPOŠLjAVANjU I OSIGURANjU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI

Pošto smo obavili pretres o Predlogu zakona u načelu i u pojedinostima, prelazimo na odlučivanje.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, u načelu.

Za 108, protiv 37, uzdržan jedan, nije glasalo pet, od ukupno pisutnog 151 narodnog poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.

Prelazimo na odlučivanje u pojedinostima.

Podsećam vas da je na sednici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja narodni poslanik Novica Đurašković povukao amandmane na članove 5. i 94, a na sednici Zakonodavnog odbora amandmane su povukli narodni poslanici: Išpanovič Ištvan na članove 5, 13, 14, 16, 20, 21, 22, 23, amandman kojim je predložio da se posle člana 36. doda novi član 36a, na članove 46, 58. i na član 94; Leila Ruždić-Trifunović na članove 21, 37, 91, 93, 102. i amandman kojim je predložila da se posle člana 151. doda član 151a.

Sastavni deo Predloga zakona postali su:

- amandman narodnog poslanika Bratislava Đurića na član 2, amandman kojim je predložio izmenu naslova inad člana 8, amandman na član 36, sa ispravkom i pravno-tehnikom redakcijom, amandman na član 111, na član 151, i amandman kojim je predložio da se posle člana 155. doda novi član;

- amandman narodnog poslanika Vlatka Sekulovića na član 34, sa ispravkom, i amandman na član 113;

- amandmani koje su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanik Bratislav Đurić i zajedno narodni poslanici Borislav Pelević, Dragan Marković Petar Petrović, Miloš Lukić, Jelena Maslovara-Ralević i Ana Tasić na članove 24, 47;

- amandmani koje su, u istovetnom tekstu, podneli zajedno narodni poslanici Borislav Pelević, Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić, Jelena Maslovara-Ralević i Ana Tasić, narodni poslanik Vlatko Sekulović i narodni poslanik Zlatan Jovanović na član 91;

- amandmani narodnog poslanika Išpanovič Ištvana na člnnove 26. i 93;

- amandman koji su zajedno podneli narodni poslanici Milorad Stanulov i Ljubodrag Grbić na član 100;

- amandmani narodnog poslanika Leile Ruždić-Trifunović na članove 31, 55, 116, 129. i 132, i

- amandmani Vlade Republike Srbije na članove 31, 136, 137, 138, kao i amandman kojim je Vlada predložila da se posle člana 155. doda novi član.

S obzirom da su Vlada i nadležni odbori prihvatili amandmane na član 91. koje su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Vlatko Sekulović, Zlatan Jovanović i zajedno narodni poslanici Borislav Pelević i drugi, ovi amandmani postali su sastavni deo Predloga zakona, čime je nastala potreba da se izvrši pravno-tehnička redakcija teksta Predloga zakona. Zakonodavni odbor izvršio je pravno-tehničku redakciju teksta koja glasi: "U članu 93. stav 1. tačka 4) briše se, a tačke 5), 6), 7) i 8) postaju tačke 4), 5), 6) i 7), u stavu 2. broj "8)" zamenjuje se brojem "7)", i u stavu 4. broj "5)" zamenjuje se brojem "4)"."

U članu 96. stav 1. broj "8)" zamenjuje se brojem "7)". Prelazimo na odlučivanje u pojedinostima.

Stavljam na glasanje amandman koji su na član 4. zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić, Toma Bušetić, Joca Arsić, Đura Lazić, Hranislav Perić, Milan Janković i Golub Rajić.

Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Za 17, protiv 107, nije glasalo 36, od 160 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji su na član 5. zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić i drugi.

Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.

Za 16, protiv 96, nije glasalo 47, od 159 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Pelević i drugi i kojim su predložili izmenu naslova iznad člana 8.

Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Za 17, protiv 102, uzdržan jedan, nije glasalo 42, od 162 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji su na član 8. zajedno podneli narodni poslanici Miomir Ilić i drugi.

Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Za 14, protiv 99, nije glasalo 50, od 163 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji su na član 8. zajedno podneli narodni poslanici Borislav Pelević, Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić, Jelena Maslovara-Ralević i Ana Tasić.

Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Za 15, protiv 106, nije glasalo 44, od 165 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji je na član 8. podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.

Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Protiv 105, nije glasalo 62, od 167 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji su na član 14. zajedno podneli narodni poslanici Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Zoran D. Nikolić i Vladimir Garčević.

Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Za tri, protiv 105, uzdržan jedan, nije glasalo 58, od 167 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji su na član 14. zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić, Radojko Petrić, Miomir Ilić, Joca Arsić, Golub Rajić i Hranislav Perić..

Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Za 18, protiv 108, nije glasalo 41, od 167 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji je na član 17. podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.

Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Za jedan, protiv 108, uzdržan jedan, nije glasalo 57, od 167 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji su na član 17. zajedno podneli narodni poslanici Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Zoran Nikolić i Vladimir Garčević.

Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Za tri, protiv 102, nije glasalo 63, od 168 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji su na član 18. zajedno podneli narodni poslanici Borislav Pelević, Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić, Jelena Maslovara-Ralević i Ana Tasić.

Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Za 21, protiv 104, nije glasalo 43, od 168 narodnih poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandmane na član 20. koje su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici zajedno Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Zoran D. Nikolić i Vladimir Garčević i zajedno Toma Bušetić, Radojko Petrić, Miomir Ilić, Joca Arsić, Golub Rajić i Hranislav Perić.

Za 23, protiv 106, nisu glasala 42, od 171 narodnog poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji je na član 21. podneo narodni poslanik Bratislav Đurić.

Protiv 105, nije glasalo 66, od 171 narodnog poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji je na član 22. podneo narodni poslanik Branislav Blažić.

Protiv 99, uzdržana tri, nije glasalo 70, od 172 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji je na član 23. podneo narodni poslanik Branislav Vakić.

Protiv 104, uzdržana tri, nije glasalo 66, od 173 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji su na član 25. podneli zajedno narodni poslanici Toma Bušetić, Radojko Petrić, Miomir Ilić, Joca Arsić, Golub Rajić i Hranislav Perić.

Za 16, protiv 109, nisu glasala 45, od 170 narodnih poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji su podneli narodni poslanici Borislav Pelević, Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić, Jelena Maslovara - Ralević i Ana Tasić, a kojim su predložili izmenu naslova iznad člana 26.

Za 19, protiv 108, nisu glasala 44, od 171 narodnog poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji su na član 26. podneli narodni poslanici Borislav Pelević, Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić, Jelena Maslovara - Ralević i Ana Tasić.

Za 23, protiv 101, uzdržan jedan, nisu glasala 48, od 173 narodna poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman na član 27. koji su zajedno podneli narodni poslanici Golub Rajić i Nebojša Jović.

Za 20, protiv 103, nisu glasao 51, od 174 narodna poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji je na član 27. podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.

Protiv 103, nije glasao 71, od 174 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji je na član 28. podneo narodni poslanik Slobodan Janjić.

Protiv 97, nije glasalo 79, od 176 narodna poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji su zajedno podneli narodni poslanici na član 28. Đura Lazić i Joca Arsić.

Za 19, protiv 98, nisu glasala 59, od 176 narodnih poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji je na član 31. podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Za jedan, protiv 103, nisu glasala 73, od 177 poslanika.

Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji su na član 31. zajedno podneli narodni poslanici Borislav Pelević, Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić, Jelena Maslovara - Ralević i Ana Tasić.

Za 22, protiv 98, nisu glasala 63, od 183 narodna poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj amandman.

Stavljam na glasanje amandman koji su na član 31. zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić i Đura Lazić.

Za 24, protiv 107, uzdržan jedan, nije glasao 51, od 183 narodna poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen ovaj amandman.