Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, pa narodni poslanik Srđan Petrović, zamenik predsednika poslaničke grupe DSS.

Bilo bi dobro da ovoj sednici prisustvuje makar neko iz Vlade, jer se radi stvarno o ozbiljnoj temi, a da je Zakon o Narodnoj banci Srbije ozbiljna tema neka vam posluže samo, recimo, sledeće informacije. Taj zakon je donet u Saveznoj skupštini 1994. godine, a tome je prethodila rasprava od maltene šest meseci. Od poslanika iz tog saziva ovde su Branislav Blažić, Radojko Petrić i Zoran Ćirković i poznato nam je u kakvoj je proceduri i sa koliko muka donet onaj zakon. Taj zakon je podržao Miroljub Labus, da znate odmah. To je onaj zakon koji je predviđao savet, zamenika guvernera i za taj zakon su socijalisti i DPS u to vreme obezbedili saglasnost Međunarodnog monetarnog fonda.
Ovo ne pričam kao neki negativan razlog već samo pravim komparaciju, pošto smo čuli da je na ovu verziju zakona o Narodnoj banci takođe taj Međunarodni monetarni fond dao saglasnost. Ono što mora da se shvati u ovoj Narodnoj skupštini, to je da nije dovoljno da se pogledaju neke knjige, da se uporede neki podaci i da se demonstrira jednostavno neko informatičko znanje da bi se kompetentno pričalo o jednom zakonu.
Potrebno je da se monetarna oblast razume, da se shvati država, obaveze, poslovi i funkcije državnih organa, a onda da se pristupi izradi jednog akta poput ovog zakona, koji treba da uredi monetarnu oblast. Ovako smo mi od predstavnika predlagača čuli neke podatke. Dobro je što čovek demonstrira poznavanje podataka, ali između tih podataka fali vezivno tkivo. Fali vezivno tkivo na osnovu kojeg bi on mogao da nas ubedi da je ovo dobar predlog zakona. Na bazi ovog predloga zakona nepogrešivo se stiče sledeći utisak - da predlagač zakona ne zna ni mesto, ni ulogu, ni status centralne monetarne ustanove.
Vidite, u sistemu podele vlasti centralna banka je u istoj ravni sa Vladom; Narodna banka takođe ima izvršnu funkciju, ali ta izvršna funkcija je vezana za monetarnu oblast, a ne za ove druge oblasti koje pripadaju Vladi Republike Srbije kao izvršnom organu. To znači da kako je Vlada odgovorna Narodnoj skupštini, tako je i Narodna banka Srbije odgovorna Narodnoj skupštini. Šta to dalje znači? Svi kontakti, sve relacije, svi odnosi, pa i status Narodne banke rešavaju se na približno isti način kao i status Vlade Republike Srbije. Između njih mora da postoji saradnja, ali ona mora da bude ne samo kontrolisana nego do određenog nivoa i po tačno određenim pitanjima.
Kako bi se napravio taj neophodni balans da Vlada izvršava svoje obaveze i bude garant ostvarivanja ekonomske politike, čitavim sistemom odredbi pravi se jedan dozvoljeni konflikt između Vlade i Narodne banke, da Narodna banka na taj način može delimično biti samostalna i nezavisna, ali sasvim onoliko koliko treba da se obezbedi stabilnost domaće valute i finansijska disciplina i oni drugi poslovi koji su u nadležnosti Narodne banke Srbije, a da joj Vlada u tim poslovima ne smeta, kao i da Narodna banka svojom politikom ne dovodi u pitanje ostvarivanje ekonomske politike. Taj balans ne postoji u ovom predlogu zakona.
Ove priče o ciljevima, o nezavisnosti, pa još kao primer za to navođenje organa Narodne banke Srbije, poslova, kontrola itd, nisu dovoljne da nam ukažu da postoji onaj dozvoljeni konflikt između ta dva državna organa.
Sledeća velika zabluda koja je bila prisutna kod predlagača sastoji se u tome što nas je pogrešno informisao o odluci Saveznog ustavnog suda. Ranije je Narodna banka Jugoslavije imala savet i zamenika guvernera, pa kada je došlo do uplitanja nečega van zakona, Savezni ustavni sud je odlučio da da težište onoj odredbi člana 124. Saveznog ustava koja kaže - Narodna banka ima guvernera koji rukovodi, i iz toga je izvukla čitav stav, da ne treba ni savet i da je on samostalan, hajde da usvojim ovu terminologiju od malopre, inokosni poslovodni organ. U tim uslovima je došlo do te odluke.
Iz toga se izvlači pogrešan zaključak da u Ustavu Republike Srbije stoji nešto što ne stoji. Ustav Republike Srbije iz 1990. godine, zapamtite, u vreme raspada bivše SFRJ, zadržao je odredbu o Narodnoj banci i ima dva stava. Prvi stav je da postoji Narodna banka Srbije i drugi stav da se zakonom uređuje njen status, organizacija i poslovanje. Tu nema nikakve smetnje da se zakonom uredi upravo ta oblast, status, organizacija i poslovanje Narodne banke Srbije.
U kontinuitetu se pravi nova greška, pa se navodno ovde nama priča kako je tvorac Ustava iz 1990. godine, Slobodan Vučetić, protumačio odredbu Ustava Republike Srbije da predsednik Republike Srbije može da predlaže izbor onih funkcionera, i to samo onih za koje je navedeno u Ustavu. Ako se zna kakav je paralelni odnos između Narodne banke i Vlade iz tog njihovog paralelnog odnosa na istoj ravni vlasti neminovno se izvlači zaključak da jedini koji može da predloži guvernera Narodne banke jeste prva ličnost izvršne vlasti, a to je predsednik Republike. Svođenje na Odbor za finansije tako da on vodi kadrovsku politiku u delu izvršne vlasti je neprihvatljivo. To što postoji u Hrvatskoj, što postoji u nekim drugim zemljama, pogledajte njihove ustave, pa ćete videti zbog čega oni pribegavaju nekim drugim oblicima regulisanja ovih stvari i ovih pitanja.
Druga stvar na koju SRS želi posebno da ukaže jeste stabilnost i zdravlje nacionalne valute. To je prvi zadatak koji treba da ispuni Narodna banka Srbije. Stabilnost cena i usluga, to je drugi zadatak koji mora da ispuni Narodna banka Srbije. Usaglašeno vrednovanje na finansijskom tržištu, a to je politika kamatnih stopa - mora da se pita Narodna banka Srbije i da interveniše u toj oblasti kada je potrebno, kada politika kamatnih stopa ugrožava ne samo ekonomsku politiku, nego i stabilnost nacionalne valute. Dalje, devizno poslovanje, dobrim delom je u nadležnosti Narodne banke Srbije; rast domaće tražnje mora da bude prilagođen rastu društvenog proizvoda, Narodna banka Srbije mora sve da učini da se ne obezvredi naš rad, plata i zarada. Po definiciji, sve je jasno, to ne ispunjava ovaj predloženi zakon. SRS ne može da glasa za ovaj zakon.
Što se tiče ove podele na za i protiv, Dinkić, i jedan i drugi su potpuno u pravu kada kažu jedan o drugom sve. Mi ne želimo da ulazimo u tu raspravu, želimo da pričamo o Narodnoj banci Srbije i kako da se obezbedi stabilnost naše valute.

Reč ima narodni poslanik Srđan Petrović, zamenik predsednika, poslanička grupa DSS. Da li se još neko od predsednika, zamenika predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč? Dobro.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, DSS je već saopštila svoj stav po pitanju ovog zakona. Na početku bih postavio neka pitanja ministru finansija Božidaru Đeliću. Očigledno, ova situacija u kojoj se donosi zakon nije normalna, a to se vidi po tome što ministar nije sa nama, iako je bio jedan od ministara koji je uvek pratio skupštinske rasprave. Prvo pitanje bi bilo, ovako za uvod, ko je pisao zakon, jer kao što znate ova oblast je ranije bila regulisana u saveznom domenu, tako da smo imali sektor za monetarnu politiku u Saveznom ministarstvu finansija. Mi nismo čuli da li je takav sektor formiran u republičkom ministarstvu, kod ministra Đelića.
Brzina donošenja zakona je velika, a neka nužnost je naterala Vladu i Ministarstvo da u ovo letnje vreme, kada je pažnja javnosti manja, probaju da donesu ovaj zakon. Neću da ulazim u političke razloge za eventualnu smenu guvernera, poznate političke razlike. Ono što je mnogo važnije jeste da je ta hitnost verovatno uslovljena teškom budžetskom situacijom, situacijom u privredi; makroekonomska situacija u državi je očajna i samim tim i budžet se ne puni kako valja. Imamo veliki budžetski deficit i to je glavni razlog, nezavisno od onih političkih razloga, koji je doveo do ovakve hitnosti.
O hitnosti govori najviše to što je ovaj zakon u ovom obliku iznet pred poslanike, a da nisu konsultovani dosadašnji saradnici Vlade Srbije i Ministarstva finansija, a pre svega Evropska komisija i MMF, pa se moralo pristupiti ispravkama zakona kroz amandmane poslaničke grupe DOS - Reforma. U tim ispravkama, odnosno u tim amandmanima na Predlog sadržane su neke od odredbi, neki od stavova MMF-a i Evropske komisije. Znači, neki od stavova koji su prihvatljivi za sadašnju vlast.
Za koju svrhu je napisan zakon? Namenski je napisan za postojeću lošu situaciju. Zakon o Narodnoj banci treba doneti, ali ovaj zakon, kakav je pred vama, napisan je namenski za ovu lošu situaciju, a pre svega u budžetu. Kao takav, ovaj tekst zakona daje potencijalnu mogućnost da se Narodna banka Srbije instrumentalizuje od Vlade Srbije. Ne kažem da će se to dogoditi sigurno, ali potencijalna mogućnost za to postoji. Ovaj tekst zakona to omogućava.
U svojoj analizi zakona prvo ću se osvrnuti na dobre strane zakona. Smatramo da ovaj zakon ima i dobrih strana; to je nešto što je neosporno i trebalo bi i u budućim zakonima, a sigurno će ih biti, o Narodnoj banci da se ta materija na ovaj način reguliše.
Pre svega, uslovi za izbor guvernera i ostalih iz člana 28. zakona - mi smatramo da se ovi uslovi koji su navedeni pre svega odnose na iskustvo i stručnost guvernera, kandidata za guvernera, da budući kandidat za guvernera te uslove treba da ispuni. Nije sporno čak ni ono što je kroz amandman Socijaldemokratske partije dato, da ta ličnost ne bude u vrhu političkih organizacija, mada nije previše bitno.
Znači, smatramo da kandidat za guvernera treba da bude dokazani bankar, pre svega, što nije do sada bio slučaj ni u prethodnoj vlasti, a nažalost ni u ovoj, i sa velikim bankarskim iskustvom i ličnim integritetom.
Onda, ono što je dobro što je u ovom predlogu zakona ugrađeno, to je zaštita od konflikta interesa kroz član 29. To je nešto što bi trebalo da se primeni na sve državne funkcionere. U ovom zakonu je to primenjeno, i to je dobro.
Jedan deo članova zakona se tiče imovine Narodne banke Srbije. Ta imovina mora da bude u državnom vlasništvu, jer Narodna banka Srbije je deo državnog aparata i kao takva imovina Narodne banke Srbije treba da bude deo državne imovine, i to je dobro.
Ono što sigurno sada u praksi nije dobro, a kroz ovaj predlog zakona će biti sankcionisano, odnosno, tačno se reguliše da višak prihoda nad rashodima Narodne banke Srbije posle izdvajanja za obaveznu rezervu koja je regulisana ovim zakonom ide u budžet Republike Srbije.
Znači, mi smatramo da, to sam rekao, Narodna banka Srbije jeste deo državnog aparata, ona nije komercijalna poslovna banka da slobodno raspolaže svojim takozvanim profitom, to je profit države i on kao takav mora da ide u budžet, što opet ne znači da treba drugim članovima zakona sputavati samostalnost tog izvršnog organa kao što je guverner Narodne banke.
Takođe je dobro opet nešto što nije najdoslednije primenjivano u praksi Narodne banke Jugoslavije i Narodne banke Srbije, a to je da se izjednači status zaposlenih u Narodnoj banci Srbije sa zaposlenima u drugim državnim organima. Sadašnja praksa je govorila suprotno. Slažem se sa ministrom Đelićem da stručnjaci, pre svega iz menadžmenta, vrha Narodne banke Srbije, treba da imaju dobra primanja koja ih izdvajaju u odnosu na primanja njihovih kolega, odnosno ljudi sa kojima sarađuju u poslovnim bankama, to je neophodno. Ali, čitava administracija i struktura, čuli smo, Narodna banka Srbije ima preko 2.000 zaposlenih, čitava ta organizacija, čitava ta sistematizacija radnih mesta i ono što je najvažnije i najzanimljivije za javnost, znači, lična primanja treba da budu usklađena sa primanjima u drugim državnim organima. Dobro je što je to ovim zakonom regulisano.
Takođe su dobri tehnički delovi koji se odnose na emisionu funkciju Narodne banke, znači na kovnicu novca i tome slično.
Tu bi bio kraj dobrim stranama zakona. Te dobre strane zakona su prihvatljive za DSS i mi to pozdravljamo.
Koje su loše strane zakona? Ovde postoji jedna grupa članova čija intencija je ugrožavanje samostalnosti Narodne banke Srbije. Druga grupa članova, koja je još opasnija, stvara uslove za deficitarno finansiranje države od strane Narodne banke Srbije; to je mogućnost koja nije ovim zakonom eksplicitno data, ali to nije ovim zakonom ni sankcionisano.
Kada krenemo po članovima zakona, te loše strane zakona, odnosno ti članovi zakona koji nisu dobri uglavnom su koncentrisani na početna poglavlja zakona. U članu 2. hijerarhija zakona nije dobro definisana. Mi ne znamo, s obzirom da smo uz ovaj zakon dobili zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama, ta materija kontrole Narodne banke Srbije u odnosu na komercijalne banke ranije je bila regulisana Zakonom o Narodnoj banci Jugoslavije, a sada je prebačena u ovaj poseban zakon.
Obrazloženje je dato da će se to češće menjati, da će se ta materija iz oblasti poslovanja banaka češće menjati, a mi smatramo da i ta pravila moraju da budu data i zato ovim zakonom, kao krunskim zakonom, sistemskim zakonom u oblasti narodne banke, poslovnih zakona, taj odnos mora da se definiše, tako da stav 1. člana 2. nije na najbolji način definisan.
U članu 3. stav 3. je kontradiktoran sa članom 2. stav 3. U njemu se govori da će Narodna banka podržati sprovođenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije, što je suprotno konstataciji iz člana 2. da Narodna banka Srbije neće primati, niti tražiti uputstva od državnih organa i ustanova i drugih lica. Tu je već data jedna izvesna mogućnost upliva Vlade na samostalnost Narodne banke.
U članu 4. stav 1. i 2. date su određene funkcije i definisane su na jedan, tako da kažem, univerzitetsko-kadrovski način, data je razlika između režima kursa dinara i politike kursa dinara, pa je dato da se režim kursa dinara određuje uz saglasnost Vlade, a da politiku kursa dinara samostalno vodi Narodna banka Srbije. Kasnije je to pokušano da se objasni kroz amandmane DOS-a i tu se vidi da situacija vezana ...
(Predsedavajuća: Da li koristite sledećih deset minuta?)
Da. Tu se vidi da intencije predlagača zakona nisu baš sasvim poštene u smislu održavanja te proklamovane samostalnosti Narodne banke Srbije, a kurs dinara je nešto što najviše zanima javnost.
U članu 10. se takođe reguliše saradnja Narodne banke Srbije sa Vladom. Određena saradnja treba da postoji, i Vlada i Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije su državni organi i kao takvi oni treba da sarađuju, što nije sporno i ne treba posebno naglašavati, tako da je sam član 10. nepotreban i opet ukazuje na intenciju Vlade o kojoj sam govorio.
Najspornije je drugo poglavlje zakona koje definiše organe Narodne banke Srbije, pre svega savet Narodne banke Srbije.
DSS je bila predlagač određenog niza amandmana, vezanih za Predlog zakona o Narodnoj banci Jugoslavije u Saveznom parlamentu tokom 2002. godine i mi smo ovu materiju pokušali da regulišemo putem prava i dužnosti kontrolnog odbora. Nesporno je da je Narodnoj banci potrebna određena kontrola, ali je opasno da se ta kontrola meša u operativni rad guvernera, odnosno viceguvernera i monetarnog odbora Narodne banke. Ovim predlogom zakona i definisanjem saveta Narodne banke upravo je to i urađeno. Sastav, način izbora i ingerencije Saveta Narodne banke o tome najviše govore.
U članu 23. se reguliše izbor saveta Narodne banke. Nije na najbolji način rešeno, nije najjasnije u zakonu kako se biraju, odnosno, kako se razrešavaju članovi saveta Narodne banke, odnosno šta se dešava kada istekne mandat, odnosno kada neko od članova saveta, pre isteka mandata samog saveta u celini podnese ostavku, i na to su ukazali i ljudi iz Evropske komisije i MMF-a.
U članu 24, to je možda i najsporniji član čitavog zakona, definisane su dužnosti saveta. Mi smatramo da te dužnosti ne treba da budu dužnosti saveta, nego Skupštine, monetarnog odbora, a neke su i zakonom date. Finansijski plan Narodne banke treba da usvaja Skupština, takođe i godišnji račun; jedinstvenu tarifu po kojoj Narodna banka Srbije naplaćuje naknadu za izvršene usluge - monetarni odbor, ne sporeći da je do sada bilo zloupotrebe od strane sadašnjeg rukovodstva Narodne banke po tom pitanju. Visinu zarada guvernera, viceguvernera, rekao sam malopre, Zakon o zaposlenima u državnim organima, znači to je pitanje već regulisano i ne treba savet Narodne banke u to da se meša. Takođe, i lista radnih mesta sa posebnim ovlašćenjima, kriterijumi itd. Izbor ovlašćenog revizora, iz člana 24. alineja 6, može da vrši Skupština bez problema. Samim tim se vidi nepotrebnost saveta Narodne banke Srbije.
U članu 36, članu 37, kao i članu 39. reguliše se materija odnosa budžeta i Narodne banke Srbije. To je najosetljivije pitanje vezano za rad Narodne banke Srbije. Za ovu materiju je posebno važna preporuka, odnosno član 101. evropskog ugovora koji reguliše mogućnost operacija Narodne banke na primarnom i sekundarnom tržištu sa hartijama od vrednosti koje emituje država.
Po nama, potrebno je da se eksplicitno reguliše to pitanje, odnosno da se zabrani operacija kupovine obveznica koje emituje država od strane Narodne banke Srbije, dok je dozvoljeno da se te operacije sa tim hartijama od vrednosti vrše na sekundarnom tržištu. To je stvar koja je vrlo opasna, ako se dobro ne reguliše, zajedno sa članom 39. o kome je bilo dosta reči, članom koji govori o mogućnosti kreditiranja Narodne banke Srbije prema budžetu Republike Srbije. To je najvažnije pitanje za današnju situaciju.
Članom 39. je predviđena mogućnost da Narodna banka Srbije odobri kredit od 10% vrednosti prosečnog trogodišnjeg budžeta Republike Srbije. To nije dobro, ako se uzmu podaci za ovu godinu, gde je iznos budžeta 319 milijardi dinara; 10% je negde oko 32 milijarde dinara. Za pokriće ovogodišnjeg rebalansa budžeta, koji smo usvojili krajem marta meseca, predviđeno je da se iz domaćih zaduženja, u koja spada i zaduženje kod Narodne banke Srbije, izdvoji 6,8 milijardi dinara, što će reći 32 milijarde prema 6,8. Znači, ovim članom zakona je predviđena mogućnost da se budžet Srbije skoro pet puta više zaduži nego što je u ovom predlogu budžeta, koji sigurno ne može da se ispuni, predviđeno.
Sve to pokazuje tragičnu situaciju u kojoj se nalazi naša ekonomija i naš budžet i pokazuje da je neophodan rebalans budžeta. Ako imamo sve makroekonomske indikatore koji ukazuju da se monetarna projekcija do 2005. godine ne može ispuniti, jasno je da ne može da se ispuni, bar u nominalnom delu, ni budžet Republike Srbije. Ako je predviđeni rast od 5% bruto društvenog proizvoda, koji je predviđen početkom 2003. godine, ne može da se dostigne čak ni rast od 3%, o kome je govori premijer Živković u aprilu mesecu (pitanje je da li ćemo ikakav ekonomski rast imati, industrijske proizvodnje pogotovo), onda se postavlja pitanje da li budžet može da ostane u sadašnjim granicama i da li on, kao ovakav, recesiono deluje? Krajnje je vreme, a DSS to i zahteva, da ministar i Ministarstvo finansija predlože rebalans budžeta.
Na ovaj član je dat amandman Socijaldemokratske partije i dobro je da se sa 10% smanji na 5% finansiranje putem kredita Narodne banke Srbije prema budžetu. Mi smatramo da ne treba uopšte dozvoliti finansiranje budžeta Republike Srbije na ovaj način, sem kratkoročnog finansiranja koje se bukvalno odnosi na dnevnu nelikvidnost budžeta Republike Srbije.
Takođe, još nekoliko tehničkih, manje značajnih odredbi zakona nije potpuno jasno, pre svega u članu 41. stav 3. Zašto da se izuzima Republika Srbija od utvrđivanja kamatnih stopa koje Narodna banka utvrđuje za ostale subjekte? U članu 50. je potrebno eksplicitno utvrditi nezavisnost Narodne banke Srbije od Vlade po pitanju formiranja, korišćenja i upravljanja deviznim rezervama. Ovde je to dato, ali potrebno je to i eksplicitno dati. Upravljanje deviznim rezervama je jedan od najznačajnijih zadataka Narodne banke Srbije i u tome Narodna banka Srbije mora da ima punu nezavisnost. U članu 61. stav 2. sporno je da se ne plaća naknada za zadatke koje Vlada poveri Narodnoj banci Srbije.
Takođe, nešto što je važno, što stoji u prvim članovima zakona, što nije dobro, to je pitanje ko daje predlog za izbor guvernera. Predlog za izbor guvernera mora da da predsednik Republike. To pitanje nije na najbolji način definisano sadašnjim Ustavom Republike Srbije.
Sve to pokazuje da je ovaj zakon preuranjen i da je trebalo neke druge stvari završiti, a to je i pitanje novog ustava Srbije, da bismo mogli na valjan način ovo da rešimo. Ovako imamo potpuno mešanje izvršne vlasti u rad Narodne banke. Takođe, problem je i sa izborom viceguvernera koga predlaže savet, a naše mišljenje je da to ipak treba da radi guverner, jer to je deo njegovog tima.
Posebno poglavlje zakona je preneto u zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama, koji takođe nije dobar. Mi ćemo glasati protiv tog zakona. O tome ću nešto govoriti kasnije. Najkraće rečeno, taj zakon nije trebalo da bude na ovakav način izuzet iz postojećeg Zakona o Narodnoj banci. On ima manjkavosti koje ugrožavaju, ovog puta ne Narodnu banku Srbije, nego poslovne banke. Postoji niz pravnih problema i nedorađenosti koje se odnose na to što je materija odnosa Narodne banke prema poslovnim bankama prenesena sa saveznog na republički nivo, tako da nije potpuno jasna pravna zaštita poslovnih banaka.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Stamenković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija.

Uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, da nastavim tamo gde sam malopre stao. Ona procedura o kojoj sam malopre govorio je baš takva kao da smo, ne daj bože, u ratnom stanju ili u nekom produženom vanrednom stanju. Doduše, na našoj političkoj sceni jeste rat i to jedan rat, mogao bih da kažem, do uništenja, pri čemu se pravi akteri skrivaju iza pojedinaca, što nije dobro. U suštini, to je rat između G17 plus i Demokratske stranke  za isto biračko telo. Pošto su to verovatno stranke koje će morati sutradan da pregovaraju, jer računaju da im rejting tako raste, da će zajedno držati vlast, onda se, što bi rekli Srbi, "ne čepe direktno", nego preko pojedinaca, pa će onda biti krivi guverner i ministar.

To je suština ovog sukoba, a oko čega? Prvo, kao što rekoh, borba oko istog biračkog tela - kome će pripasti koliki kolač. Drugi razlog, veoma bitan, to je kontrola Narodne banke Srbije i finansija. Kakva kontrola i na koji način će zakon to omogućiti, i ovaj parlament, nažalost? Organi Narodne banke Srbije su monetarni odbor, guverner i savet Narodne banke. Monetarni odbor, pogledajte ovlašćenja, ima izuzetno jaka ovlašćenja. On utvrđuje monetarnu politiku, guverner je sprovodi, a savet bi trebalo da kontroliše i da vrši nadzor.

Međutim, pogledajte koja su ovlašćenja tog saveta. Savet, nažalost, ima ovlašćenja jednog slabijeg upravnog odbora. Šta to znači - da ćemo imati jak monetarni odbor i guvernera koji će držati sve u svojim rukama, a savet će biti više fikcija no kontrola. To je upravo obrnuto od onoga za šta se mi zalažemo i što se pokazalo kao dobro u našoj neposrednoj okolini.

Vi znate da je savet Narodne banke Slovenije, po broju i po sastavu članova, mnogo jači od Vlade Slovenije. To znači da imaju izuzetno dobru kontrolu monetarnog sistema.

Sada, o drugom delu, ako je toliko guverner jak i sa takvim ovlašćenjima, a zašto nam smeta ovaj? Verovatno zato što nije naš. Kako ćemo našeg postaviti? Ministar je malopre u uvodnom izlaganju rekao da ne treba licitirati demagogiju, spominjući proceduru izbora guvernera, a to je da ga bira Odbor za finansije Skupštine Srbije, odnosno predlaže, a bira Republička skupština.

Sada malo o tom licitiranju sa demagogijom. Licitira se već nedelju dana u našoj štampi, a već imamo u ponudi četiri-pet imena. Dva su, znate i sami, Mickovski i Jovanović iz Niša. Preksinoć na TV emisiji ministar reče da i on ima svog kandidata, doduše ne reče ime, a danas se u štampi licitira da je to ministarka Kori Udovički, pa se čak spominje i ime ministra Pitića. Svi sve znaju, samo ne predlagač. Ja sam neki član Odbora za finansije, i o tome niti se diskutovalo, niti bilo kakve informacije imamo. Verovatno ćemo mi predložiti.

Što se tiče izbora, biraće ga ova skupština, odnosno njena, kako neki rekoše, lagodna i stabilna većina. Kako ta lagodna i stabilna većina radi, videli smo juče čekajući četiri i po sata da navatate 126. To je sada pitanje, ne želim da insinuiram da li je juče možda bilo onih koji su glasali iz inostranstva. Mi ne možemo da proverimo listing, ali to može predsednik Skupštine.

Ta većina je i preslikana na Odboru za finansije, isto kao što ovde imamo kupljenih poslanika. Šta to znači? Da ćemo sa takvom procedurom izbora guvernera i saveta Narodne banke Srbije dobiti potpuno poslušničke političke ličnosti, koje će tražiti ono što traži odnosno zahteva Vlada Srbije, bez obzira što to nigde u zakonu ne piše.

Ima ponešto i dobro. Usvojeni su neki amandmani danas na odboru, pa i jedan na član 16. koji kaže da guvernera bira Narodna skupština, a dodaju se reči "većinom glasova od ukupnog broja poslanika"; znači, biće potrebno 126 glasova, i to je dobro. Drugi amandman, koji je usvojen, kaže: "U članu 28. stav 1. tačka 1) iza reči "članovi Vlade" dodaju se reči "funkcioneri političkih organizacija". Znači, funkcioner političke organizacije neće moći da bude guverner banke, o tome se može i diskutovati. To može da bude dobro, a ne mora. Ima i takvih i ovakvih slučajeva u svetu i u Evropi, ali to su prvi i drugi amandman koje sam vam spomenuo, pročitaćete pa ćete videti ko su predlagači.

Kada vidite ko su predlagači, biće vam jasna cena izbora guvernera, zato što su to sateliti, odnosno ostatak DOS-Reforma, koji te svoje usluge, odnosno onih nekoliko glasova do 126, debelo valorizuju.

Ima, doduše, nešto i dobro u ovom zakonu i to dosta toga dobrog. Ono što kolega malopre verovanto nije znao, Vlada je usvojila i dva dobra amandmana, a to je u članu 39, kada se govori o kreditima kojima će se zaduživati Vlada Srbije kod Narodne banke Srbije, umesto 10% moći će da podigne do 5% od prosečnog budžeta. Znači, na polovinu je smanjen iznos. I dodat je još jedan amandman, to je da se kredit mora vratiti do kraja godine. Znači, obezbeđuje se vraćanje.

Taj pokušaj mogu da pohvalim, za razliku od svega onog drugog, međutim ne može se diskutovati o ovom zakonu koji se na ovakav način, u ovom trenutku donosi, a da se ne krene od motiva. Znači, osnovni motiv za ovakvo brzo donošenje zakona, iako je rečeno da on kasni nekoliko koraka, jednostavno je da se zameni guverner.

Što se tiče zamene guvernera, ambasador Amerike i neki predstavnici EU i OEBS-a rekoše da nisu jasni razlozi za smenu Dinkića, jer ga smatraju najstručnijim i najuspešnijim, izražavaju zabrinutost da se ova smena ne odrazi na ekonomsku stabilnost naše zemlje. I, na kraju, da kažem da mi iz Nove Srbije za ovaj zakon nećemo glasati, iz istih ovih razloga, iz iste bojazni kao što je i bojazan koju je izrazio guverner Montgomeri.

 

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč?

Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SSJ.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o Narodnoj banci Srbije. Logično je bilo da se ovo stavi na dnevni red Skupštine, međutim nije logično da se to učini na ovakav način. Po ko zna koji put izražavamo jednu veliku zamerku, pre svega stručnim službama Skupštine, odnosno predsedniku Skupštine, zbog toga što u vrlo kratkom intervalu dobijamo materijal i nakon toga treba da o tom materijalu koji je od vitalnog značaja za ovu državu zauzmemo stav i da ovde sa ove govornice taj stav iznesemo, a takođe nema dovoljno vremena da se amandmanski reaguje na ponuđeni tekst.
Kada je reč o razlozima za zakazivanje ove sednice na ovakav način i za stavljanje ove tačke na dnevni red, svima je jasno da je ono što se događa i što se u medijima svakodnevno čuje razlog broj jedan, zato što na ovaj način raspravljamo o ovom zakonu. Sukob između aktuelnog guvernera Narodne banke i ministra finansija, odnosno Vlade, kulminirao je prethodnih dana, a s obzirom na činjenicu da se zadnjih nekoliko dana i jedni i drugi pozivaju na podršku iz inostranstva, možda je bilo uputno da se ova tačka odloži za nekoliko dana, da čujemo taj stav, jer možda će ti svetski moćnici, sa ove ili sa one strane Atlantskog okeana, da se čak jednom i dogovore oko naše sudbine, pa nećemo imati ovako napetu situaciju. U celoj ovoj situaciji narod Srbije nije uopšte tema, niti je bitna njegova sudbina.
Sve ovo što se događa je i te kako važno i dotiče i standard građana i njihovu sigurnost, sigurnost njihove imovine i njihovih uloga kod banaka. Možda je bilo još pametnije da smo sačekali najavljivali TV duel, jer može se desiti da se guverner i ministar javno pomire, pa da ovo što mi sada radimo zapravo i nema nekog smisla.
Kada se radi o organima Narodne banke, mi imamo monetarni odbor koji je predviđen članom 14. ovog zakona i taj monetarni odbor ima niz funkcija. Međutim, imam utisak da je neko požurio kada je nabrajao ove funkcije i da je došao do totalnog poremećaja, jer po značaju bi to trebalo sasvim drugačije. Po našem mišljenju, pod jedan treba da stoji da monetarni fond utvrđuje režim kursa dinara, pod dva, da bude eskontna stopa, pod tri, način upravljanja deviznim rezervama, zatim, uslovi i način izdavanja kratkoročnih hartija od vrednosti, osnovice za obračunavanje obaveznih rezervi itd. Redosled koji je ovde dat na neki način pokazuje šta je zapravo za predlagača važnije. Za njih su važnije kratkoročne hartije od vrednosti, zatim operacija na tržištu itd.
Što se tiče saveta guvernera, tu imamo jednu principijelnu primedbu. Mi smo ovih dana imali burnu raspravu oko Radiodifuznog saveta koji broji devet članova. Ovde imamo predlog da zapravo savet Narodne banke Srbije broji pet članova. Mi tražimo da članovi saveta ispunjavaju određene uslove, a jedan od uslova je predviđen u članu 28. stav 1. tačka 2), da ne mogu imati akcije, osnivačke uloge, ni dužničke hartije od vrednosti banaka i drugih finansijskih organizacija, revizorskih organizacija itd.
Onda se pitamo ko su ti stručnjaci koji rade u bankarstvu, koji su vrhunski, a ništa od ovoga nemaju. Da li su to proleteri ili su teoretičari? Svako ko je ozbiljan i ko ima dugogodišnje iskustvo, pretpostavka je na značajnim funkcijama u bankama, znamo da su mnogo državne banke privatizovane na jedan ili drugi način, to sada nije tema, ali svako od istaknutih stručnjaka iz ove oblasti verovatno ima bar nešto od ovoga što piše, ili je ovaj član 28, koji u stavu 1. tačka 1) kaže - da to ne mogu biti poslanici, članovi Vlade - treba da posluži da se eliminiše svako kome bi palo na pamet da se zainteresuje za ovu funkciju.
Drugo, broj članova je izuzetno mali i mi smatramo da bi to trebalo da bude devet članova, ipak je to savet, nije neko operativno telo. Nekoliko pametnih glava više ne bi trebalo da smeta. Međutim, verovatno da je iskustvo sa savetima koji su formirani u drugim oblastima i nateralo predlagača da predvidi ovako mali broj članova. Verovatno će to biti oni ljudi koji neće praviti problema da se sve što se zamisli i sprovede.
Kada se radi o prestanku funkcije, imamo jednu dilemu, zapravo, za guvernera, viceguvernera i zaposlene se analogno koristi Zakon o radu u državnim organima, a u članu 30. kaže se da odlaskom u penziju, između ostalog, prestaje mandat guvernera, viceguvernera itd, pa se postavlja pitanje da li je to po ovom zakonu ili je to po opštim uslovima iz Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ali, pošto ovde nemamo predstavnika Vlade, nemamo predlagača, nemamo kome ni da se obratimo, ni da očekujemo odgovor.
Kada je reč o obaveznoj rezervi, kaže se da Narodna banka Srbije utvrđuje visinu obavezne rezerve banaka propisivanjem stope itd. Podsetio bih vas, odnosno samo one poslanike koji rade u privredi, koji su trepeli posledice takvih odluka u prethodnom periodu, da igranje sa visinom obaveznih rezervi može i te kako da utiče na stanje u privredi. Mi smo imali nekoliko puta situaciju da se na ovaj način, korišćenjem ovog instituta, zapravo povlači velika količina novca iz opticaja i da privreda naglo biva lišena obrtnih sredstava. Naime, guverner, odnosno Narodna banka poveća obavezne rezerve, banke povuku pare iz opticaja i svi kratkoročni plasmani se povlače, novi se ne odobravaju, što se direktno odražava na likvidnost privrede i na kontinuitet u privređivanju, a samim tim na položaj radnika i njihovu sigurnost.
Kada je reč o kontrolnoj funkciji, tu možemo staviti određene primedbe, ali u svakom slučaju kontrolna funkcija bi trebalo da postoji, da li je to ona kontrolna funkcija koja je do sada nedostajala i da li je to jedan od onih razloga zbog kojih na brzinu donosimo ovaj zakon, nije nam potpuno jasno. Smatramo da u samom ovom naslovu stoji odgovor na ovo pitanje.
Što se tiče odnosa Narodne banke prema Skuštini i Vladi, to je jedna zanimljiva tema i ovde sve piše onako kako bi trebalo da bude. Skupština je ta koja imenuje, daje saglasnost na statut, njoj se podnose izveštaji i sve to izgleda vrlo lepo, Vlade gotovo da nema. Međutim, imamo obavezu da recimo ministar obavezno prisustvuje sastanku Saveta guvernera, a mi smatramo da se to do sada nije dešavalo, niti da će se dešavati, tako da bi to mogla da bude jedna alternativna obaveza, da može a da ne mora. U svakom slučaju, kako stvari stoje, izgleda da će ministar finansija i predsedavati ovim savetom.
Zatim imamo član 86. koji kaže - da se zaposleni članovi saveta ne mogu u obavljanju poslova rukovoditi svojim političkim opredeljenjima.
(Predsednik: Da li želite da koristite narednih 10 minuta?)
Da. To deluje takođe prihvatljivo, međutim, postavlja se drugo pitanje - kako će ti ljudi doći na ta mesta i da li će tu doći mimo političkih opredeljenja, odnosno političke volje. Sigurno je da su to ipak političke ličnosti, da će kao takve doći na ta mesta i u poziciju da odlučuju o vrlo važnim stvarima. Nema sumnje da je ovaj član praktično apsurdan, odnosno neprimenjiv, jer je jasno da će ti ljudi nastaviti da se ponašaju u skladu sa svojim političkim opredeljenjima. Sigurno je da ne postoje kadrovi koji će zaboraviti zahvalnost svojoj političkoj grupaciji, svjoj stranci ili koaliciji koja im bude ponudila ovakvu privilegiju, a naravno da će vladajuća većina i vladajuća koalicija i partija u vladajućoj koaliciji tražiti od svojih članova određenu lojalnost, servilnost. Zbog toga smatramo da je ovaj član suvišan.
Kada je reč o Narodnoj banci, postavlja se nekoliko pitanja koja tište svakog ko se iole bavi privredom, ko posluje sa bankama. Navodim nekoliko aktuelnih problema. Vi znate da je privreda više godina unazad silom naterana da drži depozite kod poslovnih banaka. Međutim, istovremeno država ne garantuje za te depozite. Na pitanje, koje smo ja i moje mnoge kolege, koji jednostavno nemamo poverenja u poslovne banke postavljali - ko garantuje za sigurnost tih depozita? Odgovor je uglavnom bio - vi ljudi birajte kod koje ćete banke.
Moram napomenuti da postoje ljudi, u koje ubrajam i sebe, koji nisu stručnjaci za ovu oblast, koji nisu dovoljno kvalifikovani da procene koja je banka dobra, a koja nije, koja će sutra iznenada nestati sa ovih prostora. Posebno bih sa ovog mesta ukazao na banke sa bombastim stranim nazivima, koje su u stvari formirane po našim propisima i koje, sem toga što su osnivači stranci, ništa više od toga nemaju i rizik ulaganja, odnosno držanja depozita kod ovih banaka je isti kao i kod drugih.
Prema tome, ukoliko Narodna banka daje dozvole za rad bankama i oduzima ih, morala bi ispred ove države da preuzme odgovornost za depozite koji se nalaze kod tih banaka i da država za te depozite garantuje. To je jedno principijelno pitanje iza koga vrlo ozbiljno stojimo i koje ćemo i dalje potezati.
Takođe, jedna prinuda se sprovodi nad privredom, a to je kada imate višak slobodnih novčanih sredstava na računu vi zapravo nemate mogućnosti, zabranjeno je da ih plasirate pod komercijalnim uslovima, već to morate činiti preko poslovnih banaka, koje uzgred budi rečeno tu nikada ne gube, uzimaju ogromnu proviziju, ogromnu zaradu, a opet kažem kao i malopre, ne preuzimaju nikakav rizik, niti odgovornost za sigurnost plasmana.
Još jedno pitanje provejava ovih dana i ne bih želeo da se pogrešno shvati, ali sam pre nekoliko dana čuo jednu zaprepašćujuću cifru o 6,5 milijardi dolara, da smo se zadužili u protekle dve i po godine i vrlo bi uputno bilo da se ministar finansija i njemu bliski ljudi sa ove govornice obrate poslanicima, jer mi kao predstavnici naroda imamo pravo da znamo taj podatak.
Podsetiću, po nekoj mojoj pretpostavci, u ovoj Srbiji ne verujem da ima više od milion aktivno sposobnih, odnosno aktivnih ljudi koji privređuju. Ima mnogo zaposlenih u vanprivredi, u potrošnji, ali sigurno da ovaj namet, izračunajte koliko je to po glavi stanovnika, a koliko je to tek po glavi onoga ko stvara novu vrednost, odnosno ko privređuje. To su pitanja koja treba postaviti i tek kada dobijemo te odgovore možda je trebalo ići dalje u usvajanje ovog zakona i zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama. Žao mi je što ministar nije ovde, ali zamolio bih predsedništvo da ova pitanja prosledi ministru, jer će se možda smilovati, pa pokušati da odgovori na ova pitanja.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, ambijent koji je prethodio puštanju ovog zakona u proceduru ne odgovara ni stvarnoj potrebi da se zakon donese sada i ovakav kao što je predložen, niti odgovara proceduri i praksi koja treba da postoji u ovom, pa i u svakom drugom parlamentu.
Kolege su ovde već govorile o tome da je saziv za ovu sednicu u subotu ostavljen pred poslaničkim kancelarijama, da smo materijal dobili u ponedeljak, da je očigledno bilo sve učinjeno da se poslanici ne upoznaju sa zakonom na odgovarajući način i da ne mogu da odgovore amandmanski na zakon u skladu sa svojim shvatanjem jednog ovako važnog zakona kao što je zakon o Narodnoj banci.
To ovde nije izuzetak. To je ovde praksa, da se tokom vikenda dostavljaju obimni predlozi zakona, da se sa određenih predloga zakona skida hitan postupak, konkretno sa zakona o carinama, kako bi se poslanici onemogućili da čine ono što je ovde njihov osnovni posao u odnosu na one koje ovde predstavljaju.
Drugi važan momenat jeste klima koja je stvorena u javnosti i ne služi na čast ni Vladi Republike Srbiji, ni sadašnjem guverneru. Gotovo da je nemoguće dovesti u neku normalnu korelaciju ono što govore ministar finansija i tekući guverner, gospodin Dinkić. Kada smo već kod gospodina Dinkića, da kažem da rđavo činiti, a dobru se nadati, nije moguće. Način na koji je ušao u Narodnu banku Srbije, uz asistenciju dugih cevi, koji ne priliči nikako takvoj instituciji kao što je Narodna banka, u startu ga je diskvalifikovao i okarakterisao kao čoveka koji bi zarad obavljanja takvog posla, kao što je guverner Narodne banke, bio spreman da učini sve, bez obzira na normalne principe, na jedan normalan građanski, stručni, ljudski i politički moral.
Neukusno je čitati u štampi sučeljavanja ključnih aktera u još jednoj u nizu afera u Srbiji i kada se tako nešto dogodi onda bi bilo dobro da i jedan i drugi podnesu ostavku. No, to je priča za one sa čijom podrškom je gospodin Dinkić bio guverner i sada za one sa čijom podrškom će neko drugi postati guverner.
Šta su stvarni uslovi u kojima razgovaramo o zakonu o Narodnoj banci? To su devizne rezerve od 3,29 milijardi evra, od čega je više od 50% iz menjačkih poslova. To je onaj deo štednje koji je na volšeban način, preko stranih banaka, koje ispunjavajući formalni uslov da sa depozitom od pet miliona evra mogu biti domaće banke u našoj zemlji, praktično po tvrdnji gospodina Veselinovića, dakle vašeg čoveka par ekselans, prepumpavaju ovaj novac u inostranstvo i sa tim novcem obezbeđuju veoma povoljne kredite da se u Srbiji kupuju na tenderima i aukcijama naše fabrike, naša preduzeća, po cenama koje su praktično bagatelne, a po uslovima nelojalne konkurencije, jer kamate na ove kredite su niže od onoga što se može dobiti u našoj zemlji za slične stvari.
Ovde bih se posebno zahvalio gospodinu Krasiću, koji je rekao da je za prethodni zakon obezbeđena saglasnost Međunarodnog monetarnog fonda. Gospodin Đelić je rekao da je za ovu priliku ta saglasnost takođe obezbeđena. Doduše, rekao je da je MMF konstatovao da je zakon korektan. Za nas kao poslanike bi bilo dobro da je od MMF-a došla ocena da je za nas kao zemlju zakon optimalan. Između korektnog i optimalnog u odnosu na postavljene kriterijume postoji velika razlika.
Više puta smo čuli i danas u uvodnom izlaganju da je model hrvatske narodne banke i zakon o hrvatskoj narodnoj banci nešto što najviše liči na ovo o čemu mi danas ovde razgovaramo. Rekao bih da je zakon o narodnoj banci Hrvatske izuzetak kod zemalja u tranziciji i da druge zemlje imaju drugačija rešenja u odnosu na taj zakon, da ne delim to mišljenje i da je najvažnije šta časopis "Finansije" kaže o guverneru jedne banke, zato što za političke potrebe razni časopisi u svetu mogu dati razne kvalifikacije.
Podsećam da postoji veliki i važan lobi koji već dugi niz godina promoviše hrvatsku stvar na način koji prosto upada u oči, od Pesme Evrovizije do evo ocene ovog guvernera. Dakle, ne bih mogao prihvatiti da je relevantna ocena koju je izrekao časopis "Finansije" u pogledu funkcionisanja jedne narodne banke i njenog guvernera.
Proceduralno, zaista nema smisla da o zakonu razgovaramo bez prisustva ministra za finansije i privredu i bez ijednog njegovog saradnika. U sali nema predsednika Odbora za finansije. Ispada da se obraćamo jedni drugima, ovim vrednim ljudima koji vode stenografske beleške i novinarima, ako ih zanima ovo o čemu mi govorimo.
Kako je moguće da neko ko jeste ministar prihvati ponuđene amandmane i da korektan komentar na ono što poslaničke grupe, narodni poslanici ovde izlažu, ako ih nije udostojio da ih sasluša i da sa njima komunicira na civilizovan i način koji je u parlamentu svuda prihvaćen kao normalan.
Zakon se može komentarisati sa raznih uglova. Rekao bih, govorio je o tome gospodin Stamenković takođe, kada Skupština bira, kao što je slučaj sa Vladom ili guvernerom, onda nije logično, a radi se o dva privređena organa, kako bi rekli pravnici, da Vlada, a konkretno Vlada Republike Srbije, čak i u naznakama ima u istom smislu ingerencije kontrole nad Narodnom bankom Srbije.
Čuli smo u javnom istupanju gospodina Ćelića, jedna od grešaka gospodina Dinkića, koji je još uvek guverner, jeste i to što nije dozvolio da se premosti jedan budžetski problem na način da se praktično u formi temporalnog novca dvadesetak dana pokrije deficit, dok međunarodne finansijske institucije ne odobre kredit. To smo čuli, da mu u oštroj formi zamera danas, čuli smo u uvodnom izlaganju da se donosi novi zakon i da će biti biran novi guverner, da se ta stvar ne bi dešavala. Pojava temporalnog novca je uvek ekspanzija, čitaj inflacija, pa ako je kriterijum prekjuče gospodinu Đeliću bio da to jeste ozbiljna zamerka gospodinu Dinkiću, onda ne razumem kako je danas kao važan argument upotrebio nešto što apsolutno ne liči na ovo o čemu je govorio prekjuče.