Da li želite da koristite narednih 10 minuta?

Ne. Dozvolite mi samo još jednu rečenicu. Podneli smo 25 amandmana. Vlada je prihvatila jedan. U zavisnosti od toga kako dalje bude išla rasprava i kako dalje budu usvajani amandmani, poslanici SPS-a će se sa tim u vezi i izjasniti na kraju, kada o tome budemo glasali. Zahvaljujem.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke narodne stranke.

Gospodo narodni poslanici, za nas je donošenje zakona o Narodnoj banci Srbije suštinsko i koncepcijsko pitanje, znači, ekonomske politike države, monetarne politike, valutne stabilnosti, a na kraju,  cenovne stabilnosti u državi, a ne personalno pitanje, kako se ovih dana to pitanje predstavlja u medijima i predstavlja kao sukob političkih stavova pojedinaca, a ne suštinski koncept kakvu mi to Narodnu banku Srbije želimo.
U vezi sa Predlogom zakona o Narodnoj banci mi smo predložili veći broj amandmana. Moram da kažem da su to suštinski amandmani koji značajno menjaju koncepciju predloženog zakona. Krenuo bih redom.
Na samom početku zakona, u članu 2. mislim da je napravljena suštinska greška. Ovde se brkaju dve stvari: šta je ekonomska politika države, odnosno Vlade i ovog parlamenta u nekoj godini, pa se ovde govori o cenovnoj stabilnosti, odnosno o stabilnosti cena, tu su pobrkani pojmovi, jer treba govoriti pre svega o valutnoj stabilnosti, stabilnosti valute i finansijskoj disciplini, a ne o stabilnosti cena. To predstavlja zadatak Vlade Republike Srbije, Ministarstva za trgovinu i turizam i nadležnih inspekcija i inspekcijskih organa.
Dalje, mislim da kada govorimo o važnim pitanjima o ovom zakonu moramo pomenuti nekoliko suštinskih stvari. Za nas je suštinska stvar organizacija i rad Narodne banke Srbije. Ovde su predložena tri organa u Narodnoj banci Srbije: monetarni odbor, guverner i savet Narodne banke Srbije.
Predložili smo da se monetarni odbor briše kao suštinski ovlašćeni organ, a reći ću o čemu se radi. Monetarni odbor sačinjavaju samo guverner i njegovi činovinci, odnosno zamenici, odnosno viceguverneri kako se ovde predlaže. Znači, to je kolegijum nadležnog državnog organa, koji će svakodnevno razgovarati i raspravljati o važnim pitanjima. Ovde postoji suštinska razlika. Koja su ovlašćenja monetarnog odbora? Pa suština funkcionisanja Narodne banke Srbije je sadržana u ovlašćenjima monetarnog odbora.
Mislim da se ovde brka nekoliko važnih stvari kada se pozivamo na iskustva republika koje su bila ranije u sastavu Jugoslavije, a govori se često o Hrvatskoj i Sloveniji. Nismo iskoristili ta iskustva koja kod njih postoje, pa se čas pozivamo na iskustva, a čas ih eliminišemo.
Ako govrimo o Narodnoj banci Slovenije, tamo je jasno da je Savet narodne banke organ koji ima mnogo šira ovlašćenja, suštinska ovlašćenja u sistemu funkcionisanja i vođenja kreditno-monetarne politike države. Znači, to je širi organ u kom je i brojniji sastav i mnogo ima stručnjaka. Moram da kažem, on polaže račune narodnoj skupštini. Monetarni odbor ne polaže račune nikome.
Dakle, bilo ko neka me ovde razuveri da nisam u pravu, jer očigledno da monetarni odbor sam zaključuje, sam donosi, a savet Narodne banke Srbije ima apsolutno izvedena, rekao bih, paralelna ovlašćenja, ima formu običnog upravnog odbora.
Znači, nije prešao funkciju bilo kojeg upravnog odbora u Republici Srbiji. To znači da na predlog guvernera može da usvoji završni račun, da odredi platu guverneru, zamenicima i ništa preko toga, da odredi prihod Narodne banke Srbije kada je u pitanju procenat koji se uzima prilikom prometa novca i tu je kraj. Sve je na monetarnom odboru.
Da li postoji paralelna funkcija dalje? Ne postoji, zato što će ova skupština biti samo informisana. Znači, ona i njena tela, tako lepo stoji u zakonu, biće informisana o tome šta je radio monetarni odbor. Da li će to pisati ili neće pisati, to je stvar monetarnog odbora. Znači, ne postoji suštinska kontrola svega ovoga, a da ne govorim da ne postoji kontrola Vlade Republike Srbije o tome šta jesu i šta se događalo.
Pre svega, kod režima kursa dinara, kod menjačko-deviznih poslova, kod otkupa deviza, a da ne govorimo o kreditnoj politici u ovoj državi; pa onda, ako ovde svaki decembar mi sedimo i vodimo raspravu o tome šta je ekonomska politika jedne države i usvajamo budžet iza toga, čak se ide dalje da se ne dozvoljava nikakvo uputstvo Narodnoj banci Srbije ni od jednog organa, pa uvodni ekspoze premijera, koji govori o ekonomskoj politici jedne države, ne može da bude deo, važan detalj za Narodnu banku, odnosno za ovaj monetarni odbor, u kome sedi guverner i njemu podređeni ljudi, oni su apsolutno njemu podređeni, jer ih on predlaže i na njegov predlog budu birani.
Znači, ovde se ne radi o politici jedne vlade u ovom momentu, ovde se radi o suštini, ako hoćemo da usvojimo suštinski zakon, koji će trajati na političkoj sceni Srbije, a mi ga nemamo. Moram da kažem da za naše primedbe, kada smo o tome govorili, uvaženici uopšte nisu imali sluha, jer je ovo suštinska i koncepcijska stvar. Ne postoji nikakva kontrola monetarnog odbora. Oni su apsolutno ovlašćeni da rade po zakonu. Da li će napisati zapisnik sa sednice na kojoj su nešto radili, zaključivali, donosili, to je vrlo diskutabilno pitanje.
Znači, da li hoće ili neće, to je prazno pitanje.
Dalje, mi ćemo verovatno iza ovog usvajanja imati priliku da razgovaramo o drugoj temi, a to je imenovanje guvernera Narodne banke Srbije. Kada se radi o imenovanju guvernera Narodne banke Srbije, ovde je sve navedeno, samo nije navedeno neko iskustvo. Znači, može neki stručnjak, neki savetnik, ne znam čemu, ali bez radnog isksutva da bude imenovan za guvernera Narodne banke. Ovde smo se žučno raspravljali nekoliko godina o činjenicama da državni činovnici, recimo finansijski policajci ili neki rukovodioci, načelnici uprava prihoda, rukovodioci drugih državnih organa, moraju da imaju najmanje tri godine ili više radnog iskustva, čak i osam godina radnog iskustva.
Ne znam šta se podrazumeva kod predlagača, ali očigledno kada stoji stavka da je naučni savetnik nekog instituta, onda znači može bilo ko dati svoj predlog na bilo koji način, a ne da se komentariše i da se kaže - vodićemo računa i o tome.
A mi znamo kako je ušao bivši guverner. Argument mu je bilo oružje, ne znam šta će biti za narednog. Znači i ovaj koji bude biran, neki naredni će to opet moći da koristi kao argument.
Moramo propisati neki nivo stručnosti, a onda smo rekli o sukobu, govoreći o sukobu interesa, znači to se pitanje može tumačiti na drugi način. U redu je, ali nađite čoveka u Srbiji, pošto je u toku proces privatizacije, a da nema upisane akcije, koji se bavio nekim ozbiljnim poslom, da li je bio direktor, rukovodilac ili neki stručnjak u oblasti bankarstva, koji nema upisane akcije negde. Šta će on da uradi u tom momentu, kome da proda akcije? Prodaće ženi ili deci.
Mi smo zabranili jednom velikom broju stručnjaka u ovoj oblasti da konkurišu, odnosno da budu konkurenti na ovom mestu, radilo se o guverneru, zameniku ili članu bilo kog saveta.
Moram da kažem još nekoliko vrlo važnih stvari. Mislim da one mogu da pomognu ako se budemo razumeli oko koncepcije i primene ovog zakona. Koristiću i drugih deset minuta.
Nigde u ovom zakonu nema jedne rečenice, niti ima u ekspozeu Vlade Republike Srbije, nema ništa o tome šta rade strane banke. Znači, oni su po postojećoj zakonskoj regulativi podneli zahtev da hoće da imaju svoju banku ovde, dali su pet miliona dolara i dobili su odobrenje Narodne banke Srbije, odnosno Narodne banke Jugoslavije, nemamo još uvek narodnu banku Srbije, znači, dobili su odobrenje da mogu imati ovde svoju banku.
Ni to uopšte nije sporno, ali šta te banke rade ovde? Te banke ovde imaju kod sebe štedne uloge građana i imaju na raspolaganju, znači, privredne potencijale firme i imaju stalno na računima sredstva srpske privrede koja plasiraju, a javna je činjenica i tačan podatak da su plasmani ovde kod naše privrede gotovo nikakvi.
Znači, nemamo realne plasmane, imamo podatke da sredstva putuju po inostranstvu, pa se onda replasiraju ovde u Srbiji, recimo, u slučaju "Merkatora", a da domaća preduzeća koja se bave istim poslom mogu ovde dobiti ta sredstva samo po kamati od 11 do 13%, a ta sredstva se plasiraju preko Austrije ili Nemačke ovde za 6%.
Postoje dva aršina. Ako ta ista banka ovde kaže - ne mogu da dam jeftnije sredstva, zato što je ovde kriza, nije sigurno tržište, a onda ode spolja, pa ista ta sredstva da po 6%, o čemu se onda ovde radi? Ovde se radi o klasičnom finansiranju uvoznog lobija koji definitivno kontroliše srpsku privredu.
Sada bih se osvrnuo na nekoliko stvari, govorio bih o toj priči o deviznim rezervama. U strukturi deviznih rezervi stalno se pominje cifra, ranije je bilo 2.800, a zadnja cifra o kojoj se priča je tri milijarde i 300 miliona dolara ili evra, mislim da su u pitanju dolari, to je verovatno jedna od grešaka, da su bili evri, verovatno bi tu kapital bio veći za jedno 150 do 200 miliona evra, ali šta je tu je, to je politika postojećeg guvernera koji sam donosi odluke i ne polaže nikome račune. Ovde se predlaže da se ista politika nastavi.
Govorim o kvalitetu tih rezervi. Znači, mi imamo ovde nasleđe još od kralja, preko Tita iz ovog perioda takozvanih kriznih 10-12 godina, skupa sredstava, da li su u pitanju zlatne poluge ili neka druga sredstva, u iznosu od tri milijarde i 300 miliona.
Jedina zdrava devizna rezerva je izvozni dolar ili evro. Molim vas lepo, mi imamo ekonomske pokazatelje od 2000. godine pa naovamo. Nama izvoz stalno opada, debalans u spoljnotrgovinskoj razmeni je ogroman, on raste iz godine u godinu. Prethodne godine je bio dve milijarde i 860 miliona, prošle godine je bio četiri milijarde i 200, a naša ukupna spoljnotrgovinska razmena u prošloj godini je bila osam milijardi i 200 miliona, znači, imali smo gubitak u spoljnotrgovinskoj razmeni oko četiri milijarde.
Znači, ne mogu da govorim o kvalitetnim deviznim rezervama, već je to nasleđe tih takozvanih komunističkih, postkomunističkih i ne znam sve kojih godina, čak iz perioda Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, vuku se neke devizne rezerve ili devizne podloge. Prema tome, jedino zdravo tkivo u svemu ovome je iznos.
Šta nam govori podatak, recimo, da je Slovenija prošle godine imala spoljno-trgovinsku razmenu u iznosu od 18,5 milijardi dolara i ostvarila suficit u razmeni od 150 miliona dolara? Iako je srpsko tržište pet puta veće od slovenačkog, iako srpsko tržište ima robnih marki, a Slovenija nema 10-15 poznatih robnih marki, a Srbija u ovom momentu na svetskoj pijaci može da ponudi preko 200 do 300 kvalitetnih robnih marki, ne govorim o njihovom procesu rada i proizvodnje. Tu je ta manjkavost.
Znači, nemamo kreditnu politiku poslovnih banaka prema privredi. Nama privredna aktivnost pada, onda pada i zapošljavanje, onda padaju prihodi za budžet, pada realizacija budžeta. U ovom momentu je negde oko 31 do 35%, a već smo ušli u drugu polovinu godine.
Ovih dana je izašao podatak, to su zvanični podaci Vlade i Privredne komore Srbije, da nama u ovom momentu privredna aktivnost opada, da su nam gubici u spoljno-trgovinskoj razmeni još veći. Onda dolazimo u situaciju, kad usvajamo ovakav predlog zakona bez kontrole Vlade, Parlamenta, da će nama stanje u ekonomiji države biti sve teže i teže.
Ne može se ovde govoriti o personalnom pitanju ili sukobu dve koncepcije ili dve političke opcije. Ovde se govori o stanju nacije, stanju privrede, zapošljavanju mladih generacija, o mnogo krupnijim pitanjima, a ona se prelamaju kroz ovakav predlog zakona.
Prema tome, mislim da je ovo što smo mi predložili u amandmanima imalo pun smisao i pun značaj i gubi retoričku vrednost potreba da se pojedinci oko toga izjašnjavaju, već ima suštinski kapital i kapacitet za neka buduća vremena, bez obzira ko bio na vlasti i ko bio u situaciji da donosi odluke i vrši javne poslove u Narodnoj banci ili u Vladi Republike Srbije.
Mislim da se u dobrom delu zakona još uvek vidi jedna udvaračka pozicija parema Narodnoj banci Srbije, Narodnoj banci Jugoslavije. Moram da kažem, ovo što sebe sada naziva Narodnom bankom Srbije, to je klasičan falsifikat. Da bi neko mogao da izradi pečat i da stavi sebi pravo da raspolaže tim pečatom, mora da dobije rešenje. Ne znam kako je do toga došlo i ko je kome šta dao, a da ne govorim o novčanici koja u sebi sadrži naziv Narodna banka Srbije. To je vrlo diskutabilno. Da mi nismo opozicija, da su sad drugi opozicija, verovatno bi se oko toga svakodnevno licitiralo i pričalo na sva zvona.
Sada bih nešto hteo da kažem o menjačkim poslovima. Mi imamo sistem menjačkih poslova i infiltriranih 600-700 menjačnica od strane Narodne banke Srbije. U jednom delu to mogu pozitivno da ocenim, ali ne mogu do kraja, jer i ta prikupljena sredstva se nalaze negde zabeležena i kontrolisana. Znači, nisu u funkciji ove privrede.
Radi se o menjačkim poslovima koje rade strane banke na našem području. Da li je iznošenje tog novca kontrolisano ili nije? Ovde se ne radi ni o kakvim stranim bankama. Po meni su to u maksimalnoj meri ili filijale ili poslovne jedinice stranih banaka u Srbiji, jer ne postoji nikakva garancija strane banke, nijedne od stranih banaka, za poslovanje njihovih filijala, odnosno korisnika njihovog naziva na području Srbije.
Znači, mi ne možemo da kontrolišemo odlivanje strane efektive odavde, jer građani trguju domaćim novcem i efektivom. To tržište postoji i ono je efektno. Šta se događa sa ulogom tih sredstava ovde? Pa, poznata je činjenica da sve nacionalne banke, a u ovom zakonu od toga nema ništa, vode računa kada su u pitanju strane banke na njihovoj teritoriji da imaju obavezu replasmana domaće štednje u domaću privredu. Samo kod nas nema ničega.
Ajmo da koristimo modele iz zemalja Evropske unije, na koju se stalno pozivamo. Ako je u jednoj Nemačkoj to 18%, u Francuskoj 28, onda mora Sosijete Ženeral ovde da vrši replasman sredstava po istim kriterijumima kao i u državi iz koje i potiče ta banka.
Prema tome, naš stav oko ovog zakona isključivo će zavisiti od prihvatanja ovih naših suštinskih i koncepsijskih primedbi. U protivnom, mi nećemo podržati ovakav predlog zakona.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o Zakonu o Narodnoj banci Srbije i izmenama Zakona o bankama.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Lazar Marjanski, a posle njega narodni poslanik Radojko Petrić.

Dame i gospodo narodni poslanici, za ovom govornicom je pre dve godine naš ministar finansija govorio nešto o Narodnoj banci Jugoslavije i rekao je da novi zakon koji treba da se pravi, treba dve godine da se radi, a da je guverner Narodne banke po funkciji veći od predsednika države. Naveo je primer da je guverner Američke banke finansijski predsednik države i da je jači, u to vreme, od Klintona. Objasnio je, kad guverner dolazi da brani budžet  i da predloži, dolazi sa 25 do 30 svojih saradnika i oni sve objašnjavaju.
Koliko vidim, ovde nema ni guvernera, nemamo ni ministra. Jedino je Siniša tu, a on će sve zapamtiti i preneti to. Pre neki dan ministar Đelić kaže ovako: "Dva najomraženija čoveka treba da su i jesu guverner Narodne banke i ministar finansija, zato što i jedan i drugi drže kasu, štede i ne daju inflaciju i propast države". To mu verujem, samo ne znam gde je danas i zašto danas, kad predlaže jedan veoma važan zakon, nije tu?
Slažem se sa njim da nadzor nad bankama treba da bude. Mora biti kontrola banaka. Iz Vojvođanske banke iz Novog Sada kažu šta im se dešava. Naime, teraju ih da svoja potraživanja prebace sve u akcije firmi,
naročito poljoprivrednih preduzeća. Da li će po ovom zakonu moći Vojvođanska banka da se proda najverovatnije nekoj stranoj banci? Sva naša teritorija koja je u Vojvodini, Vojvođanska banka ima najviše akcija u poljoprivredi, prodaće se zajedno sa Vojvođanskom bankom. To je legalan i jednostavan put prodaje države.
Imam jedno pitanje - ko je Dinkiću dozvolio da oroči naša sredstva u nekoj banci u Engleskoj? Ta naša devizna rezerva, to je stabilnost države. Postavlja se i drugo pitanje - da li mi stvarno imamo tu deviznu rezervu? Da bi stvorili deviznu rezervu, moramo da imamo veći izvoz nego uvoz, a ministar Đelić je rekao - treba da imamo šest - sedam puta veći izvoz od uvoza.
Naravno da je to možda neka devizna rezerva koja je data na čuvanje. Slobodno mogu da kažem za ovom govornicom, nema Slobe Radulovića, nema Kostića, nažalost njih dvojica zajedno sa Delta bankom i Komercijalnom bankom su grobari naše ekonomije, naše privrede. Sve i svašta uvoze, po jeftinim i niskim cenama, obaraju sve moguće cene.
Komercijalna banka nema uopšte kadra, a znamo ko ju je stvorio. Stvorio ju je Sloba Milošević. Sve pare milicije i vojske su bile u Komercijalnoj banci. Delta banku isto tako Mira Marković, i sada su to dve banke koje su mnogo važne. No, u svakom slučaju jedna stvar koja nije dobra, ni za nas, ni za ovu državu, a ni za Narodnu banku Srbije koja će se stvoriti, nije elegantno i nije higijenski da dva najveća čoveka, finansijska stručnjaka, tako jedan drugog blate. Pročitaću samo par naslova iz novina.
Kaže gospodin Dinkić da je Đelić najveći spletkaroš u Vladi, pa navodi primer, a to je na Televiziji Novi Sad. Kada je trebalo da se jedan naš član postavi u MMF, Crnogorci su pristali da bude iz Srbije, tada je Đelić rekao Crnogorcima iza leđa: "Zašto vi ne budete"? I ode kod Živkovića i kaže da su Crnogorci kategorični da budu oni. Tada Živković zove Dinkića i kaže: "Đelić je rekao da je kategorično da moraju da budu Crnogorci". I onda je, kako Dinkić navodi, stvar spasao gospodin Vlahović rekavši da to nije stav Vlade. To je bilo na televiziji. Isto tako je rekao, na toj televiziji, da 20 ljudi dobijaju pare iza leđa, da Mihajlović drži pola Vlade u šaci itd.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, a posle njega narodni poslanik Slavoljub Matić.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, iako je objedinjena rasprava o dve tačke dnevnog reda, govoriću samo o Predlogu zakona o Narodnoj banci Srbije. Zbog preuređenja Savezne Republike Jugoslavije u državnu zajednicu Srbija i Crna Gora i na bazi Ustavne povelje ove zajednice normalno je što se donosi zakon o Narodnoj banci Srbije. Međutim, iako se radi o sistemskom zakonu, kojim se reguliše rad centralne monetarne vlasti, zakonu bitnom za ukupnu finansijsku stabilnost zemlje, postupak njegovog stavljanja na dnevni red i razmatranja u ovoj skupštini je zaista krajnje neprimeren.
Za donošenje ovako značajnog zakona po hitnom postupku zaista nema racionalnog objašnjenja ni opravdanja. Na ovo su već ukazali prethodni diskutanti, pa se neću posebno zadržavati na tom pitanju. No, bez obzira na način donošenja ovog zakona, treba obezbediti da se njegovim sprovođenjem održi monetarna stabilnost, stabilnost cena i stabilnost kursa dinara. Strateško je pitanje očuvanje vrednosti i stabilnosti domaće valute. Na stranu nesuglasice između Vlade, nekih stranaka DOS-a i aktuelnog guvernera, zakon o Narodnoj banci je potreban ovoj zemlji. Svakako, Predlog je mogao i trebalo je da bude znatno bolji. Kreiranje i sprovođenje uspešne monetarne politike je složen i odgovoran posao.
Za normalno funkcionisanje ekonomskog života jedne zemlje bitno je da se obezbedi monetarna ravnoteža, monetarna stabilnost, a to podrazumeva usklađen odnos između novca i robe u prometu. Centralna banka i Vlada moraju da sarađuju, ali da svaka u svom domenu bude i nezavisna.
Osnovni zadatak Narodne banke Srbije je održavanje stabilnosti cena. Međutim, Narodna banka, kao centralna banka, mora da podržava i ekonomsku politiku Vlade. U podršci ekonomske politike Vlade, osnovni cilj banke, održavanje stabilnosti i cena, ne sme da bude narušen.
Zadatak Narodne banke podrazumeva i preduzimanje mera za stvaranje uslova za privredni rast.
Pogrešno je shvatanje da Narodna banka samo treba da obuzdava inflaciju. Mora ona da brine i o rastu proizvodnje, da radi na otklanjanju niza nelogičnosti koje su kod nas sada prisutne. Kako objasniti situaciju da domaće cene rastu, a uvozne padaju? Do kada će se otkupljene devize od siromašnih građana trošiti za uvoz svega i svačega umesto za razvoj? Da ne govorim gde se drže kao depozit te devize, u kojim bankama ili zemljama itd.
Učešće gotovine u novčanoj masi u Srbiji i dalje je 40%. Kada će se toliko učešće gotovine smanjiti, a time potkresati krila sivoj ekonomiji? Svakako, tu nam je potreban odgovor Narodne banke. Učešće dinarske štednje u ukupnoj novčanoj masi i dalje je svega 4%. Bilo bi normalno da je to učešće bar preko 20%.
Očigledno preduzete mere nisu ubedile građane da steknu značajnije poverenje u banke. Posebno bi se moglo kritički govoriti o preteranoj liberalizaciji tržišta i slaboj vancarinskoj zaštiti, koju često uvode i najrazvijenije zemlje članice Svetske trgovinske organizacije, pa se to ne kosi se sa principima Svetske trgovinske organizacije.
Industrijska proizvodnja pada, a trgovinski deficit raste. Zar ovo nije obaveza i zar ne daje prostor da se postavi pitanje ispravnosti dosadašnjeg načina vođenja politike valutnog kursa dinara. Monetarna suverenost Narodne banke ne podrazumeva potpunu nezavisnost od stavova Vlade u postizanju određenih ekonomskih ciljeva.
Treba imati u vidu da je monetarna suverenost Narodne banke ograničena članstvom u pojedinim međunarodnim finansijskim organizacijama, kao što su MMF i Svetska banka. Podrazumeva se da njihova pravila moramo i mi da prihvatimo i sprovodimo. Bar za to postoji konsenzus svih političkih stranaka, i vladajućih i opozicionih.
Međutim, u Predlogu ovog zakona ima dosta odredaba koje mogu i treba na bolji, prihvatljiviji način da regulišu određena pitanja, uz puno uvažavanje svetske prakse i usvojenih međunarodnih standarda.
U prednjem smislu poslanici SPS-a predložili su preko 20 amandmana. Želim da ukažem samo na neka pitanja.
U članu 4, 14. i 43. istovetnim tekstom predviđa se da Narodna banka Srbije utvrđuje režim kursa dinara uz saglasnost Vlade i da samostalno vodi politiku kursa dinara. U redu je što se Narodna banka obavezuje da uz saglasnost Vlade utvrđuje režim kursa dinara, ali to samim tim isključuje samostalnost vođenja politike kursa dinara od strane Narodne banke i taj deo odredbi treba brisati. Takođe je suvišno da se isti tekst ponavlja u tri člana. Na drugoj strani, suvišan je član 73, u vezi formiranja Strateškog saveta za zaduživanje Republike Srbije i Narodne banke Srbije. To bi već sputavalo autonomiju Narodne banke i zato tu odredbu treba brisati.
Zaduživanje Republike Srbije i Narodne banke Srbije regulisano je u članovima 39. i 48. Za zaduživanje Narodne banke sa rokom otplate dužem od godinu dana, pa i kada je u pitanju MMF, logično je da Vlada bude konsultovana i to treba predvideti u članu 48.
Uzimajući u obzir svu složenost i obim poslova koji se izvršavaju preko Narodne banke, mislim da je neophodno da Narodna banka, pored guvernera i viceguvernera, ima i zamenika guvernera. Čudan je, bar za mene, današnji stav ministra Đelića da je pitanje zamenika guvernera prevaziđeno pitanje. Zašto na čelu svakog ministarstva postoji ministar, zamenik i pomoćnici? Zar nije prihvatljiva analogija da i u banci postoji guverner Narodne banke, zamenik guvernera i viceguverneri?
U članovima 23. i 25. treba izvršiti izmene tako da Savet Narodne banke ima sedam članova i da se punopravne odluke mogu donositi sa četiri glasa "za", a ne i sa dva glasa, kako je Vlada predložila. To je stvarno improvizacija rada Saveta ako mogu dva člana da donesu odluku da ona bude pravosnažna da se primenjuje u praksi.
U članu 71. treba skratiti rokove za podnošenje izveštaja o monetarnoj politici i o poslovanju za prethodnu godinu do 30. marta tekuće godine, kao i izveštaj o stanju u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu zemlje do 30. maja, a ne tek 30. septembra. Ako ne bismo izvršili skraćivanje rokova, bilo bi zaista besmisleno o tako aktuelnim pitanjima voditi raspravu tek u oktobru ili novembru tekuće godine za prethodnu godinu. Jer ako se ostavi rok do 30. septembra, znači u oktobru i novembru treba raspravljati o nečemu što je bilo pre godinu dana, a ne može se primeniti da bi se eventualno neke nesrazmere otklonile u tekućoj godini.
Zašto je predlagač odustao u svom predlogu da reguliše davanje lombardnih kredita? Savremene banke u svetu svugde su regulisale pitanje davanja kredita bankama na bazi zaloga - na bazi lombarda, kratkoročnih kredita, to je prvobitno bilo u predlogu, a zašto je predlagač odustao, nigde nema obrazloženja.
Da ne nabrajam dalje primedbe, jer će o tome poslanici Socijalističke partije više govoriti prilikom rasprave u pojedinostima. Nadam se da će određeni predlozi koje su podneli poslanici SPS u vidu amandmana biti prihvaćeni i da će predloženi zakon biti poboljšan i prihvatljiv, tj. u interesu svih građana ove zemlje. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

Gospođo Čomić, poštovani narodni poslanici, nemam inspiracije da pričam u sali u kojoj nema kvoruma. Mislim da bi bilo jako korektno da se izborimo ovde, obzirom da u ovoj sali očigledno nema kvoruma i mislim da je besmisleno da pričamo kada nikoga iz Ministarstva finansija nema. No, hajde, kada je već tako, neka ostane makar zabeleženo u stenografskim beleškama, kakav je stav Demokratske stranke Srbije kada je u pitanju Predlog ovog zakona o Narodnoj banci Srbije.
Prvo, ne možemo a da ne umešamo dnevnu politiku i činjenicu da je u toku jedan od najžešćih političkih sukoba na političkoj sceni Srbije, sukob između guvernera Narodne banke i ministra finansija. Nakon onih, maltene ljubavnih pogleda na spotovima izborne kampanje Miroljuba Labusa, eto dokaza da je u Srbiji tanka linija između ljubavi i mržnje, šta je u Srbiji, maltene, kumovska svađa.
Evo vidite u kakvoj atmosferi donosimo jedan od vrlo značajnih zakona, posebno kada uzmemo u obzir današnji rad naše Skupštine, kada uzmemo u obzir i današnji sistemski zakon, zakon o finansiranju političkih stranaka, i da je u sklopu tih zakona, u vreme donošenja i rasprve oko tih zakona, kada imamo prosto činjenicu da gospodin Đelić ne sedi ovde, kako bi se pripremio za sukob sa guvernerom Dinkićem. Mislim da je to nepravedno prema građanstvu Srbije. Prema nama poslanicima manje-više, mi ćemo se već izjasniti svojim glasanjem.
Kada je u pitanju sam tekst zakona, pronalazimo u njemu niz manjkavosti i kontradiktornosti. Pitamo se - koji su to autoriteti, iz oblasti prava i finansija, pisali ovaj tekst. U Saveznoj vladi, prethodnoj, postojao je sektor za monetarnu politiku. U našoj Republičkoj vladi nema sektora za monetarnu politiku i pitamo se, kao poslanici, ko je pisao taj zakon. Znamo da ga nije pisala Narodna banka Srbije, znamo da se oni nisu uključili nijednog trenutka u pisanje ovog predloga. Znači, neko je iz Ministarstva finansija pisao ovaj zakon. Međutim, na moje pitanje na Odboru za finansije, to pitanje sam uputio ministru Đeliću - ko je pisao ovaj zakon, nikakav odgovor nije dao.
Potom, kada pogledamo tekst Predloga zakona videćemo da se u osnovi, pre svega, ovde traži jedan odgovarajući odnos Narodne banke Srbije prema Republičkoj vladi i obrnuto. Ono što ne možemo da odagnamo kao osnovni utisak, to je da o nezavisnosti na kojoj insistira ministar Đelić nema ni govora. Ta nezavisnost nije obezbeđena, iako nekoliko deklarativnih članova na njoj insistira. Pogledajte član 2, poslednji stav, zapisano je - Narodna banka Srbije u obavljanju svojih funkcija neće primati niti tražiti uputstvo od državnih organa i drugih lica. Sjajno zapisano, puno znači, znači idemo ka toj nezavisnosti.
Već u sledećem članu 3, nakon deklaracija tipa - osnovni cilj je postizanje i održavanje stabilnosti cena i finansijske stabilnosti, već imamo kontradiktornost. Kaže - Narodna banka, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, podržaće sprovođenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije, poslujući u skladu sa načelima tržišne privrede. Opet u članu 4. kaže - utvrđuje režim kursa dinara uz saglasnost Vlade i samostalno vodi politiku kursa dinara. Član 10. - Narodna banka Srbije u izvršavanju svojih funkcija sarađuje sa Vladom i drugim državnim organima i u okviru svoje nadležnosti preduzima mere za unapređenje te saradnje. Prvo se pitamo, da li je uopšte potreban ovakav član i opet postavljamo pitanje - ko je pisao ovaj predlog zakona?
U odeljku - Organi narodne banke, član 12, nakon toga imamo odeljak vezan za organe narodne banke i naravno, dolazimo do najbitnijeg organa banke, mislim na guvernera, i dolazimo do ovog aktuelnog sukoba između guvernera i ministra i do jednog načelnog pitanja - ko predlaže guvernera Narodne banke? Ideja Demokratske stranke Srbije, ne samo zbog toga što smatramo da je to najbolje i najumesnije u ovom trenutku za našu zemlju, za naše društvo, već zato što je to i najbolje iskustvo iz razvijenih demokratskih zemalja sveta, jeste da guvernera predlaže predsednik Republike.
Ta ideja ne počiva na našoj dnevnoj politici i na činjenici da jedan odbor, kao što je Odbor za finansije, ne preslikava stanje iz parlamenta, već da sam parlament ne preslikava ono za šta su se birači 2000. godine u decembru mesecu izjasnili, već preslikava ili prikazuje jednu, možemo da iskoristimo onu reč koju ministar finansija često pominje, a to je "tajkunizaciju Srbije". To je nešto što mi ne možemo da primetimo, a davati takve ingerencije jednom odboru koji je pre svega političko telo, a ne stručno, mislimo da je krajnje neumesno. To znači da je naš predlog bio da guvernera predlaže predsednik Republike.
Takođe, jedan od razloga zbog čega neće glasati za ovaj zakon je kompetencija saveta Narodne banke Srbije. Smatramo da je treba smanjiti u onom obimu u kome su određene kompetencije nadzornog odbora Narodne banke Jugoslavije, po onom saveznom zakonu od pre godinu dana. Smatramo da je to umesniji način i za taj odnos između njih i Republičke vlade, jer će savet biti organ pre svega republičkih organa vlasti, poput ovih nesrećnih radiodifuznih i ovih drugih saveta koje smo imali prilike da u ovoj skupštini izglasavamo.
Znači, taj savet više pokazuje podređeni odnos Narodne banke Srbije prema Republičkoj vladi nego nezavisnost ove institucije i to je jedan od razloga zbog čega nećemo glasati za ovaj zakon. Naravno, u članu 39, ne smanjiti, kako je predviđeno amandmanom koji prihvata Republička vlada, na 5%, koliko je moguće iz rezervi Narodne banke pozajmiti deficitarnom republičkom budžetu, već ukinuti, izbrisati taj član, zbog toga što je načelno DSS za politiku gde država pre svega kreira privredni ambijent, a nikako ne učestvuje u njemu kao bitan činilac, sem u kreiranju.
Član 43. je opet primer jednog vrlo lošeg teksta. "Narodna banka Srbije, uz saglasnost Vlade, utvrđuje režim kursa dinara", a zatim sledeći stav u istom članu: "Narodna banka Srbije samostalno vodi politiku kursa dinara". Da li je potrebno uopšte ovako nešto zapisivati? Sve u svemu, jedan loš zakonski predlog, opterećen silnom borbom između premijera i ministra. Večeras ćemo gledati duel. Žalosna je naša Srbija, izbori su neminovnost i molim vas da ovakve predloge više ne dobijamo, a kada ih dobijemo i kada želimo da ih ispravljamo, mislim da je minimalno da imamo ovde ministra kome se možemo obratiti i pokušati da ovakve projekte popravimo.