Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanika Ljubomir Mucić.

Dame i gospodo poslanici, gospodin ministar Đelić očigledno vređa ovu skupštinu svojim neprisustvovanjem, jer svako pravo povlači obaveze, kako to predsedavajuća ima običaj da kaže, pa bi mi trebalo da prekinemo rad dok on ne izvoli da dođe ovde i da malo popričamo s njim. Verovatno mu je važniji televizijski nastup sa Dinkićem nego ovaj zakon, pa se priprema. Dobro, kakav ministar takva i vlada.
Sada je reč o jednom zakonu o Narodnoj banci Srbije, o zakonu koji će da kreira monetarnu politiku, platni promet, kurs dinara, finansijske tokove u zemlji. Ne bi ništa bilo strašno da se o ovakvom zakonu vodi ovakva rasprava da nema trenutka u kome se sadašnji guverner Narodne banke Srbije i predstavnici Vlade Republike Srbije sve vreme prepucavaju o nekakavoj odgovornosti, zloupotrebama i slično.
Sadašnji guverner Narodne banke Srbije je u događajima oktobarske DOS-ovske revolucije nasilno ušao u Narodnu banku, tadašnju Narodnu banku Jugoslavije, sam sebe prozvao za guvernera i odmah počeo da sprovodi program koji je bio diktiran sa strane. To da je program bio diktiran sa strane i da je ta činjenica potpuno tačna dokazuju nam neki njegovi postupci, a to je uništavanje domaćeg bankarstva koje je bilo u društvenoj, da kažem u državnoj svojini.
Setite se samo kako je gospodin Dinkić zatvarao Slavijabanke, manje banke koje su bile regionalne okružne teritorijalne organizacije, pa se čak usudio da u jednom trenutku zatvara Poštansku štedionicu. Verovatno mu je tada neko rekao - čekaj, stani, pa to je u vlasništvu Vlade Republike Srbije, to ne možeš baš tako da zatvaraš.
On je u tom trenutku ustuknuo, ali cilj svega toga je da se na jednom tržištu, koje su pokrivale takve banke, stvori vakuum i da na takvo tržište uplivaju prvo određene povlašćene domaće banke, kasnije ćemo o njima, a i strane poslovne banke, čiji su osnivači baš strane banke, ali nikako ne priznaju nikakve obaveze njihovi osnivači sa ovim bankama koje su trenutno na tržištu, osim da otkupljuju naša devizna sredstva i prebacuju na račune svojih stranih osnivača.
Kada su u pitanju domaće banke mislim da je njihov presudan uticaj bio da se ukine platni promet koji je vodila Narodna banka Jugoslavije, odnosno Narodna banka Srbije i to su svi iz Vlade Republike Srbije pozdravljali. To je pozdravio i gospodin Đelić, koji je čak i rekao da će jedan takav platni promet, koji je moderan, da bude znatno jeftiniji, a evo već šest i više meseci takav platni promet se sprovodi i mogu da kažem da ne samo da nije jeftiniji nego je višestruko skuplji, jer i poslovne banke koje ga obavljaju moraju da uplaćuju za svaku transakciju 0,20% Narodnoj banci Srbije i plus onaj deo kojim pokrivaju svoje troškove, tako da je sada platni promet tri, četiri ili pet puta skuplji nego što je bio ranije i to je sigurno tako, umesto jeftinijeg obećanog.
Na tome je najviše insistirala Delta banka. Znamo svi ko je vlasnik Delta banke ili Delta holding, gospodin Mišković. Znamo svi da novac koji on okreće, da je njegovo poreklo ili od šverca duvana ili od šverca nafte i naftnih derivata. Znači da taj novac pripada Stanku Subotiću - Canetu Žapcu. I tu je u nekom trenutku bila agresivna, ali nije bila prvobitna njena namena, a to je Cepter banka čiji je vlasnik Milan Janković ili Filip Cepter, kako više sebe voli da nazove.
To su bili neki od razloga zbog kojih su sprovodili ova vlada i tadašnji i sadašnji još uvek guverner Mlađan Dinkić uništavanje domaćeg bankarstva da bi ovakve dve banke mogle da egzistiraju na domaćem tržištu. Sa sigurnošću sada mogu da kažem da je jedan od razloga donošenja ovog zakona Dinkićeva smena i u svakom slučaju gubitak podrške stranih finansijskih struktura, koju ste do sada imali, zbog ovakvog haosa koji ste napravili u zemlji povodom finansija.
Sada dolazimo do sukoba u javnosti i ko je za to kriv. Da li je kriva za to Vlada Republike Srbije ili Mlađan Dinkić? Po meni su krivi i jedan i drugi isto. Samo pokušavaju da izbegnu odgovornost i kroz neke političke promocije da favorizuju svoje stranke koje zastupaju. U svakom slučaju, od ovog zakona biće pozitivnih i negativnih posledica. Pozitivno je da će Dinkić konačno biti smenjen sa mesta guvernera Narodne banke Srbije, a negativno je zato što će isti takav biti izabran po onoj narodnoj - sjaši Kurta da uzjaši Murta.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, a posle njega narodni poslanik Dušan Ilić.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, brojkom i slovima 46 prisutnih ovde u ovom visokom domu. Dosta, od koga je i mnogo je.
Moglo bi se odmah na početku reći - u Srbiji ništa novo. Ministar Đelić fura svoj fazon. Obratio bih se gospodinu ministru Đeliću, ali verovatno on vežba sa gospodinom Dinkićem neku novu rokersku pesmu za zajednički nastup na večerašnjem TV duelu, nešto slično kao što je radio posle 5. oktobra.
Da li se sećate kada je gospodin ministar Đelić u ovom visokom domu predložio jedan finansijski zakon, a da nije išao po hitnom postupku? Od kada pratim, za ove dve i po godine, svi finansijski zakoni, bez obzira da li se radi o porezu na promet ili izmeni Zakona o porezu na promet, koja se odnosi na oslobađanje štampe od obaveze plaćanja ili se radi o sistemskom zakonu, kao što je ovaj zakon o Narodnoj banci Srbije. Taj zakon tek posle dolazi na red. Dobro je, Dragoše, da si utvrdio i da znaš dnevni red. Dobro je, za početak dosta.
Prihvatio bih da je hitan postupak vezan za brzinu reformi, pa da do sada nisu četiri puta, a Dragoš će da mi pomogne da shvatim, da li te on nagovori, planirani su rokovi i da zakon u saveznom parlamentu nije usvojen, samo da Dinkić ne bude smenjen krajem decembra prošle godine. Sada se sličan zakon usvaja i u ovom visokom republičkom domu, sa istim ciljem, revolucija i dalje guta svoju decu, a sa izmenama ovog zakona i svoje prvoborce.
Kako je Dinkić ušao u Narodnu banku Jugoslavije sa dugim cevima i ko ga je predložio za guvernera, to svi znamo, a gospodin Dinkić je postao najveći grobar srpskog bankarstva, a ko drugome jamu kopa, dođe vreme da u nju sam i upadne. A kako bi donekle skrili namere smene guvernera i uslovi i politički angažman, niste prihvatili navodne primedbe MMF-a, a eskperti u Vladi to nisu učinili, već će kroz vešt manevar amandmanima poslanika to sprovesti, što je i predsednik Vlade nagovestio na konferenciji za štampu, a gospodin Toma Panajotović realizovao kroz izmene i predložene amandmane koje je Odbor prihvatio. Bravo Tomo.
A da biste sve upakovali, pomogao je i predsednik poslaničke grupe DOS-Reforma sa amandmanom za skraćenje roka stupanja na snagu ovog zakona. Možda je sve ovo moglo juče, moglo je i za noć da se završi, a ne zaboravite za onu narodnu, dok nekom ne smrkne, drugom ne svane. Sami ste zakuvali i sami kusajte, jer zaista najveća šteta je što jedan solidno pripremljen tekst zakona od najznačajnijih zakona ne prezentujete, pa se bavite personalnim prepirkama. Kakva li se vaša očekuje na Odboru za finansije, kada bude predlagan guverner, ako bude žensko, po vašem običaju, biće to guvernerka, guvernerica ili možda guvernanta, ne znam kako ćete predložiti gospođu koja bude predlog za guvernera, a to se očekuje do kraja jula.
To znači da sam vam privukao pažnju i da više ne spavate. Zato molim gospođu Čomić, pričam o zakonu pozitivno. Vi ne spavate, ali probudio sam i ove vaše ovde poslanike. Svi smo mi vaši poslanici.
S obzirom da se radi o solidnom zakonskom projektu sa stotinak članova, poslanička grupa SPS-a sa svojih 20-tak amandmana je predložila poboljšanje teksta usmereno u tri pravca: uvođenje funkcije zamenika guvernera, brisanje strateškog saveta kao nepotrebnog i jasno definisanje uslova za guvernera, nezavisnost Narodne banke i veza sa Vladom, Skupštinom i drugim organima.
Poslanička grupa SPS-a smatra opravdanim propisivanje koordinacije Vlade i centralne finansijske institucije, koja je neminovna u ovoj situaciji u periodu tranzicije, a što se ne može smatrati ugrožavanjem nezavisnosti Narodne banke Srbije. Pa valjda imaju zajednički cilj, a to je tržišna ekonomija, monetarna politika, politika režima kursa, koja obuhvata i sam režim kursa, cenovna stabilnost i da se ne bi desilo kao u prethodnom periodu - guverner u klin, a Vlada u ploču.
Dinar je, a ovo je vrlo značajno za vas da znate, zvanično novčana jedinica Republike Srbije, a predviđeno je članom 53; da li će Dinar kartica opstati kao asocijacija na dinar ili neće, ili će to ostati samo puka želja njenog promotera gospodina Dinkića. Gospodo, kada pravite zakone, a neke ste već predložili, uvek se setite člana 54, sve novčane obaveze iz poslova zaključenih u Republici Srbiji između preduzeća, drugih domaćih pravnih lica i građana, izražavaju se u dinarima i izvršavaju sredstvima plaćanja koja glase na dinare. Ovo treba da zapamtite gospodo iz Vlade, vrlo dobro, kako se ne bi ponavljala u zakonima i neka druga sredstva plaćanja.
Možda je rešenje o predlaganju guvernera ili guvernante, Odbor za finansije, iznuđeno, ali ne treba da bude konačno, a naš stav je da guvernera bira Narodna skupština na predlog predsednika Republike. Ustavni osnov uvek se može naći, ali nigde Odbor za finansije ne vodi kadrovsku politiku, nekoliko puta sam čitao šta su zadaci Odbora za finansije. Jačanje uloge skupštinskog odbora jeste demokratičnije rešenje, ali uloga guvernera nije ništa manja i manje značajna od predsednika Vlade.
Još nešto, predsednik i Vlada zavise od Narodne banke Srbije, pa i Dinkić je pao što nije odobrio kredit republičkom budžetu za likvidnost, jer donacija nema, a krediti kasne, a domaći izvori ovako presušuju.
Već cvilite, odnosno gospodin ministar u egzilu, već cvili da nema para za socijalu, penzije, dečije dodatke, ne slažemo se sa politikom da Narodna banka bude u funkciji kreditiranja deficita i nelikvidnosti republičkog budžeta, krediti treba da budu u funkciji privrede i sticanja profita, a ne budžetske potrošnje. U tom cilju, predlažemo u članu 39. da obim odobrenih kredita bude 5% od prosečnih budžetskih prihoda u poslednje tri godine, odnosno 5% na neki prosek od 200 milijardi, to je 10 milijardi, a ne 20, kako je bilo u predloženom rešenju Vlade.
U tom cilju, mislim da je dobro prihvatanje ovih amandmana koje su Odbor za finansije i Vlada prihvatili. Da li vi znate šta znači u ovom trenutku 200 miliona evra za podsticanje privrednog razvoja, a ne za potrošnju u budžetu. A na kraju, zaista, nadam se da ste nešto naučili i da sam vam pobudio pažnju u ovom trenutku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Ilić, a posle njega narodni poslanik Milorad Mirčić.

Pošto se kolega Mucić žalio na hitni postupak, pretpostavljam da je hitni postupak uveden u ovom slučaju zato što su ugroženi životi ljudi,  a na to mislim zato što je ministar Đelić nazvao guvernera psihopatom koji mu preti, pa je verovatno i zato hitni postupak uveden.
Nažalost, eto u takvoj atmosferi govorimo i o ovom zakonu o Narodnoj banci Srbije, ova rasprava u stvari i atmosfera u kojoj se ova rasprava odvija samo pokazuju dubinu i veličinu krize institucija u kojoj smo dovedeni veoma svesno politikom vladajuće većine i onih koji podupiru tu politiku. Samo ću reći u kakvoj situaciji i u kakvom ambijentu mi danas raspravljamo o ovako velikom i značajnom zakonu. Nalazimo se, kao država, u procesu donošenja novog ustava koji se svesno koči. Nalazimo se i radimo u parlamentu koji je potpuno obesmišljen. U ovoj zemlji postoji nešto što nigde ne postoji, a to je vršilac dužnosti predsednika Republike, a u čiji autoritet smo imali prilike da se uverimo prilikom jučerašnjeg izglasavanja komisije za lustraciju.
Zašto je ovo važno i zašto govorimo o predsedniku Republike? Zato što u većini zemalja predsednik Republike predlaže guvernera Narodne banke, a ne neki skupštinski odbor, a pogotovo ne skupštinski odbor koji radi u jednom polovičnom sastavu, u kome nema poslanika koji bi u tom odboru trebalo da sede, a nema ih zbog poznate, širom sveta, afere sa oduzimanjem mandata. Kada govorimo o parlamentu i parlamentarnom odboru, bilo bi veoma uputno prilikom pravljenja novog poslovnika formirati odbor za monetarnu politiku, koji bi vršio kontrolu nad radom Narodne banke Srbije.
A da se vratim na zakon, kratko rečeno, zakon je loš. Zašto je loš? Loš je zato što je namenski, a namenski je zato što se ovim zakonom stvaraju uslovi da se Narodna banka Srbije u potpunosti stavi u funkciju izvršne vlasti. Verujem da će se svi složiti da to nije dobro. Naravno, potrebna je koordinacija između Narodne banke i Vlade, odnosno potrebna je koordinacija između monetarne politike sa jedne strane i fiskalne i spoljnotrgovinske politike sa druge strane, ali nikako ne možemo dozvoliti i ne bi bilo dobro da se ta koordinacija odigrava na ovaj način i to pogotovu ne kroz jedno komesarsko telo koje potpuno ograničava rad guvernera, a to komesarsko, odnosno partijsko telo koje imenuje parlament je savet Narodne banke Srbije.
Savet Narodne banke Srbije ima po ovom predlogu prevelika ovlašćenja. On u stvari ima ulogu da odlučuje, a ne da vrši nadzor i to je ono što nije dobro. Narodnu banku treba ustrojiti monokratski, odnosno tako je treba ustrojiti da se odgovornost guvernera prostire na rad cele banke, a ne samo na sopstveni rad. Ako bismo prema tome i po ovoj težnji imali jakog guvernera, bila bi neophodna i prava, istinska kontrateža u vidu jednog nadzornog odbora. Naravno, parlamentarna kontrola koja bi funkcionisala putem izveštaja, odnosno putem izveštavanja i taj izveštaj bi razmatrao posebno skupštinski odbor za monetarnu politiku.
Ovako kako je predložen ovaj savet, u principu, nije ni potreban i to se jasno vidi u članu 24. koji o njemu govori - savet usvaja finansijski plan Narodne banke i godišnji račun Narodne banke Srbije, a to može da vrši Skupština, odnosno skupštinski odbor. Vrši istovremeno i izbor ovlašćenog revizora, to takođe može da vrši Skupština i njen monetarni ili nadležni odbor. Utvrđuje visinu zarada guvernera i viceguvernera Narodne banke, to je praktično regulisano zakonom ili bi to trebalo da radi guverner banke i utvrđuje jedinstvenu tarifu po kojoj Narodna banka Srbije naplaćuje naknadu za izvršene usluge, a to bi mogao da radi monetarni odbor.
Šta želim da kažem? Želim da kažem da, u stvari, jedini smisao ovog saveta jeste da na predlog guvernera postavi viceguvernere i da natera guvernera da podržava politiku izvršne vlasti.
Članovi 4. i 10. ovog zakona, ali i brojni amandmani, mislim da je 17 amandmana poslanika DOS-a, praktično je sve ministar finansija prihvatio, jasno pokazuju, a amandmani i potvrđuju, da je smisao ovog zakona da se stavi monetarna vlast pod kontrolu izvršne. Međutim, očigledno je da ni izvršnoj vlasti baš ne ide najbolje, to se vidi iz ovog predloga zakona, odnosno iz drugog stava 39. člana koji omogućava kredite Narodne banke Srbije budžetu Republike u iznosu od 10% prosečnih budžetskih prihoda od tri godine. Šta ovo praktično znači? Ovo je jasan dokaz da će budžetski deficit rasti, umesto da se smanjuje i da Vlada ima težnju da ga pokriva kreditima. Ovo je apsolutno suprotno preporukama Međunarodnog monetarnog fonda i to je nešto što nije dobro, a nadam se da će to biti ispravljeno.
Na kraju, želim da priznam da nisam takva intelektualna gromada koja može ovakav zakon da izuči za dva dana i žalosno je što ovakav značajan zakon mi raspravljamo po hitnom postupku, što je apsolutno nepoznato ko je pravi predlagač ovog zakona, što nije bilo nikakve javne rasprave; već same ove činjenice su dovoljne da ovaj zakon bude povučen. Žalosno je što se svega 13 poslanika prijavilo za diskuiju o ovom zakonu, što jasno govori o nemogućnosti da se pripreme za diskusiju i žalosno je što se odigrava ova rasprava u praznoj sali, iako na elektronskom sistemu piše broj 146, mada svi znamo da nas ima ovde mnogo manje.
U svakom slučaju, činjenica je da je zakon predložen u iznudici, u jednoj političkoj iznudici i to je ono što je najgore od svega, što se na kraju kroz zakon, koji treba da reguliše jednu od najvažnijih institucija u ovoj državi, prelamaju svi politički sukobi između bivših koalicionih partnera. Bilo bi dobro kada bi ovaj predlog zakona bio povučen. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega narodni poslanik Jovan Todorović.
Narodni poslaniče, oprostite, nisam na vreme videla narodnog poslanika Rajka Baralića, on je ovlašćeni predstavnik i traži povredu Poslovnika.
Ne, ne, narodni poslanik Rajko Baralić ima po Poslovniku pravo prvenstva i izvinjavam se obojici poslanika, nisam videla da je podigao ruku da traži povredu Poslovnika.
Ako nije suviše neudobno, pošto pretpostavljam da će narodni poslanik Rajko Baralić kratko, samo neka vam se pridruži za govornicom na kratko. Izvolite.

Gospođo Čomić, u skladu sa članom 82. molio bih da se ustanovi kvorum, zato što mislim da, ako ne prisustvuje ministar i predsednik Odbora za finansije, bilo bi pristojno da makar prisustvuje jedna trećina poslanika u sali da bismo mogli da radimo.
Dakle, molim da se prethodno reši pitanje sa karticama kojih ima puno na stolovima i da onda nema smisla donositi odluku o produžetku rada, a da nema 80 poslanika u sali.

Molim narodne poslanike da na predlog ovlašćenog predstavnika, narodnog poslanika Rajka Baralića, utvrdimo da li postoji kvorum za rad i molim vas da svoje identifikacione kartice ubacite u poslaničke jedinice. Izvolite.
Konstatujem da imamo kvorum za rad, uz još jedno izvinjenje narodnom poslaniku Miloradu Mirčiću, on ima reč, a posle njega narodni poslanik Jovan Todorović.

Samo da sedne ova masa od 84. Rajko, mogao si mene pitati, 84 ima. Mićoviću, sedi.
SRS je za smenu Mlađana Dinkića i mi smo to prvi pokrenuli. Međutim, gospodo, ovo vam govorim samo radi podsećanja, ni iz kakvih drugih namera. Vi ste sa svojim koalicionim partnerom do dana današnjeg održali Mlađana Dinkića. Mi nemamo ništa protiv Mlađana Dinkića kao ličnosti. Odavno je srpska javnost od strane SRS obaveštena o kakvoj se ličnosti radi. Ali, imamo protiv onoga što je on radio, što je učinio.
Mlađan Dinkić je najveći kriminalac u Srbiji. Zamislite koliki je kriminalac kad je među vama najveći. Zašto? Zato što je opljačkao Narodnu banku, opljačkao Trezor. Gospodo, niste do dana današnjeg pokrenuli istragu protiv Mlađana Dinkića. Koliko je to deviznih sredstava zatekao Mlađan Dinkić? Šta je to radio sa kapetanom Draganom Mlađan Dinkić? Kako je i koliko novaca iznosio iz te banke? To vas tad nije interesovalo.
Tad ste u revolucionarnom zanosu govorili da je Mlađan Dinkić, zajedno sa Miroljubom Labusom, zajedno sa ovim ministrom finansija, garancija pred MMF-om, a pogotovo pred Svetskom bankom, kad se oni pojave, a oni su, u suštini, bili rock and roll generacija, ostala rock and roll generacija. Zbog toga je i dalje aktuelna ona pesma "Dabogda crko rok n rol".
Mi nećemo na ovakav način da menjamo Mlađana Dinkića. Zašto? Zato što je Predlog ovog zakona veća šteta nego što je naneo Mlađan Dinkić. Šta vi sa zakonom želite? Vi sa zakonom želite da legalizujete štampanje novca, inflaciju, finansiranje deficita, kupovanje socijalnog mira samo za ovaj period dok se ne završe izbori, a posle, ko dođe umesto vas na vlast, nek čupa kosu, nek vidi kako će i šta će; Mlađan Dinkić započeo, vi ćete dovršiti.
Vrhunac svega je što nam ministar finansija kaže - ovakve metode i ovakav način koji se primenjuje u Predlogu zakona nigde do sada nije primenjivan. Sa mesta sam dobacivao, što nije dozvoljeno po Poslovniku, da je najbolje da to proglasimo tajnom, da slučajno mi koji smo to čuli nekom ne kažemo, pa da uzmu naše metode. Ima li ijedan zakon, gospodo, koji ste vi do sada predložili, a da u obrazloženju tog zakona nije rečeno da je jedinstveno rešenje, da je najbolje rešenje, da nijedna zemlja u tranziciji to do danas nije predložila, osim naše Vlade. Nema, gospodo. Tako i za ovaj zakon pričate.
Šta vam u ovom zakonu znači monetarni odbor? To je guverner sa tehničkim direktorima. Viceguverneri, to su tehnički direktori. Jedan je zadužen za štampariju, drugi je zadužen za drugi sektor. Oni odlučuju o svemu. Još su dodali da ministar finansija sedi sa njima. Svu moć imaju, sva moć koncentrisana je u monetarnom odboru i guverneru. Savet vam je pro forme, savet ni o čemu ne odlučuje. Kakva je to nezavisnost guvernera i Narodne banke, kad zajedno, uz saglasnost Vlade, određuju kurs? Uz saglasnost Vlade se bira guverner banke. Onoga koga predloži Vlada Odboru, taj će biti izabran. Koja je tu onda samostalnost guvernera. Nema tu nikakve samostalnosti.
Jasno i glasno je trebalo reći - donosimo zakon zato što je to u skladu sa Poveljom zajednice Srbija i Crna Gora, ukida se Narodna banka Jugoslavije, formiramo Narodnu banku Srbije, izvinjavamo se građanima Srbije što je do sada bio falsifikator, kriminalac, lopov na čelu banke, koji je izdao lažne novčanice. To što je predsednik Vlade Živković rekao, to je trebalo da čujemo ovde od ministra finansija, a ne da kalkuliše.
Na kraju, da kažem da smo i te kako živo zainteresovani kako će se završiti ovaj emotivni sukob između Božidara Đelića, Dinkića, Labusa i svih iz G17 plus.