Poštovani narodni poslanici, donošenje zakona o Narodnoj banci Srbije je veoma značajan momenat i zato nije dobro što se odvija u atmosferi politički uzavrelih strasti i to neće nikome doneti korist, a izazvaće veliku štetu u ekonomskoj i monetarnoj sferi našeg društva. Umesto politički inspirisane svađe, trebalo je započeti profesionalnu, stručnu, korektnu i argumentovanu raspravu o svim koncepcijskim i strateškim pitanjima, bez jeftinog političkog marketinga.
Dosadašnji rezultati Narodne banke nisu bili mnogo uspešni, i ako se neke stvari ne koriguju, efekti i posledice će u narednom periodu biti veoma teške. Često su čelnici Narodne banke, a iz vlasti, govorili da su postigli makroekonomsku stabilnost. To je netačno ili delimično tačno. U stvari, postignuta je samo monetarna ili valutna stabilnost i to možemo da se pitamo po kojoj ceni. Po ceni zaduživanja u inostranstvu, rasporodaji domaće privrede kroz privatizaciju, izvlačenja od građana poslednjih deviznih rezervi. Ako se nastavi zaduživanje radi održavanja kursa, što postaje samo po sebi cilj, i punjenja budžeta Srbije, a ne poveća se izvoz, već u 2005. godini, a naročito već 2007. godine ulazimo u poteškoće sa vraćanjem kredita. Zato je sigurno da pitanje povećanja izvoza postaje jedno od glavnih pitanja i razvoja i očuvanja kredibiliteta.
Međutim, očigledno da ova pitanja ne interesuju sadašnju Vladu, jer ovaj zakon ima za cilj predizbornu kampanju, da mogu čelnici Vlade jednostavno da koriste devizne rezerve, i sve poluge koje ima Narodna banka u svojim rukama, u predizbornoj kampanji.
Da zakon odiše trenutno političkim odnosima vidi se i u članu 3. koji je skroz nejasan i isprepletan, zatim u članu 39. gde se govori da Narodna banka Srbije može da odobri pod određenim uslovima kredit radi finansiranja privremene likvidnosti budžeta, zatim članovi 13. i 14. o monetarnom savetu i savetu Narodne banke, o kome su govorile moje kolege.
Da bi se sve to izbeglo, da ne pominjem sada te članove, neophodno je da zakon o Narodnoj banci Srbije pre svega omogući - dalje transformisanje bankarskog sistema i poslovnih banaka u savremene novčane institucije; da veoma skupe, nelikvidne i neefikasne kredite zameni jeftinijim, likvidnijim, efikasnijim, multilateralnim paketnim aranžmanima; da realizuje uspešan rad i razvoj međubankarskog tržišta, na način i pod uslovima koji važe za sve normalne zemlje u svetu, bez kojeg nema ni centralne banke, ni poslovnih banaka, ni kvalitetnog novca, pa ni bilo kog drugog tržišta; da se postavi međubankarsko eskontno tržište, bez kojih nema normalnih nacionalnih uslova tržišnog rada i razvoja bilo kog preduzeća, malog, srednjeg, velikog, privatnog ili društvenog.
Bez uspešnog vođenja politike centralne banke na području eskontnih, reeskontnih kontigenata i teoretski i praktično je nemoguć rad realnog sektora. Formirati međubankarsko lombardno tržište, bez kojeg je teško ostvariti optimalnu likvidnost monetarnih institucija nacionalne ekonomije, dati rešenje za pitanje dinarskog kasa-tržišta ili tržišta dinarske efektive, bez kojeg je nemoguće smanjiti veoma visoko učešće gotovine, a bez toga nema ni samoeliminacije, već ni svođenja sive i crne ekonomije do podnošljive granice.
Da se potpomogne i unapredi nacionalna finansijska infrastruktura i to, rekonstrukcijama sektora osiguranja, penzijskih i osiguravajućih fondova, kao i osnivanje i rad novih institucionalnih investitora, a pre svega institucionalnih fondova. Pokušaj da se poveća učešće domaće dinarske štednje, kako bi se stvorili uslovi zaposlenja i minimalnog potrebnog poverenja domaćih investitora u bankarski sistem. Bez ostvarenja ovih preduslova, nerealno je očekivati bilo kakve ozbiljne investicije ozbiljnih partnera i investitora iz inostranstva.
Bila su ovo neka veoma stručna pitanja, nažalost ministar nije tu, sa kojim bi mogli da o tome porazgovaramo i ovo su pitanja bila krajnje dobronamerna, pre svega u funkciji ostvarenja i pomoći privredi da poveća svoju proizvodnju i izvoz, jer bez izvoza, povećanja izvoza, mi ćemo doći u veoma težak položaj. Međutim, ova vlada ne razmišlja dve tri godine unapred, ona razmišlja samo od danas do sutra, kako da otvori novu aferu, da zatvori staru i kako da uđe u ove izbore. Za nju je opstanak na vlasti najvažniji cilj, ali to nije dobro za Srbiju i srpski narod.
