DVANAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 16.07.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DVANAESTO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

16.07.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:00 do 20:05

  • TAGOVI

  • Dvanaesto vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o finansiranju političkih stranaka (načela) (2003)
  • Predlog zakona o finansiranju političkih stranaka (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o Narodnoj banci Srbije i predlog zakona o izmenama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (zajedno u načelu) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Mi ovim amandmanom tražimo dve promene u članu 4, da se sredstva iz javnih izvora ne dele u proporciji 30:70%, nego srazmerno broju poslaničkih, odnosno odborničkih mesta. Verovatno da i to nije pravičan oblik raspodele, ali je, pretpostavljamo, jedino logičan način raspodele sredstava.
    Na taj način praktično se anuliraju svi prebezi, kupovine odborničkih i poslaničkih mandata, a imamo i primer u Narodnoj skupštini. Mi smo ovde imali na početku četiri poslaničke grupe, od toga tri političke stranke i jednu veliku koaliciju. Saberite sada sami koliko imamo poslaničkih grupa. Zbog toga tri meseca mi nismo mogli da dobijemo sredstva iz tih javnih izvora, iz budžeta, jer, cepajući se, DOS nije mogao da se dogovori kome sve pripada deo i koliko od onog kolača.
    U drugom delu ovog amandmana mi tražimo da se ova sredstva iz budžeta prenose do petog u mesecu, ne zbog nekog posebnog interesa stranaka, već zbog toga što u tom roku dospevaju obaveze koje postoje prema državi, prema javnim komunalnim preduzećima, telefon i druge usluge koje se plaćaju, pre svega ovim sredstvima. Ovo je u prilog i finansijskoj disciplini i redovnom servisiranju svih obaveza koje političke stranke imaju kao korisnici nekih usluga. Mislim da ovo odgovara svim strankama i da nije velika obaveza ili veliko opterećenje za nosioce budžeta, pre svega mislim na opštine, na Republiku i na Autonomnu Pokrajinu, da oni to mogu da ispune do petog u mesecu, kako bi se, u suštini, ta sredstva njima vratila ponovo kroz plaćanje ovih usluga.
    Što se tiče ove naše prve intervencije, verovatno da postoje i pravičniji i bolji načini za raspodelu ovih javnih sredstava, ali smatramo da je u ovom trenutku najprihvatljiviji upravo taj sistem - srazmerno odborničkim i poslaničkim mandatima da se dele ova namenska sredstva iz budžeta. Na taj način se ne prejudiciraju ni prebezi, ni odlasci, ni formiranje nekih novih grupa, ali da zamrznemo to stanje, da naprosto znamo koje su to političke stranke.
    Opet moram da se vratim na početnu temu. Posle cepanja, prebega, anonimnih kandidata, skrivenih kandidata, pitanje je da li neko zaslužuje da koristi javna sredstva, jer nije politička stranka po definiciji. Mi ćemo stalno, u okviru ovog predloga zakona, da se vraćamo na pitanje šta je politička stranka. Dok to pitanje ne budemo rešili, imaćemo sve i svašta, imaćemo 269 registrovanih političkih stranaka, a verovatno u Srbiji ne postoji više od četiri političke stranke.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
    Na član 4. amandman je podnela narodna poslanica Leila Ruždić - Trifunović.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Nije prisutna.)
    Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
    Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević.
    Podnosilac amandmana želi reč.
    Reč ima narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević.
    Molim narodne poslanike da isključe mobilne telefone. Nedopustivo je da u sali imamo uključene mobilne telefone.
    ...

    Vladimir Dobrosavljević

    Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 4. stav 2. trebalo bi umesto "srazmerno broju poslaničkih, odnosno odborničkih mandata", po našem predlogu, da stoji "glasova dobijenih na izborima". Zašto? Razlog tome je jedna vrsta tradicije koju su stranke koje su u septembru i decembru 2000. godine osvojile vlast, na okruglom stolu 1992. godine, koji je organizovala Savezna vlada, upravo zastupale ovakav koncept. Prema tome, smatram da je prilično da se tog koncepta držimo i sada.
    Sa druge strane, da bi se obezbedila dugoročnost ovog zakona, on treba da prevaziđe jednu distinkciju koja postoji između proporcionalnog i većinskog izbornog sistema. Raspodelom sredstava na osnovu broja dobijenih glasova postaje nebitno da li je izborni sistem proporcionalan ili većinski. Dakle, učestvuju svi oni kojima građani na izborima daju svoje poverenje.
    Smatram to izuzetno bitnim iz drugog razloga. Naime, Srbija je jedno kompleksno društvo, sa mnogobrojnim razlikama i diferencijacijama i u političkom i u ideološkom, etnološkom, konfesionalnom, etničkom smislu, i u tradiciji srpskog društva je da se neguju različite političke opcije. Na ovaj način izbegavamo jedan princip koji je zaživeo, pre svega, u anglosaksonskim političkim sistemima, a to je bipolarnost stranaka. Na ovaj način se omogućava da čak i one stranke koje nemaju toliko veliki uticaj u biračkom telu, a zastupaju određene bitne političke koncepte, odnosno određenu bitnu političku ideologiju, koju građani podržavaju na izborima, dobiju svoju šansu i omogućuje im se da zažive.
    Mislim da je to za jedno društvo kao što je srpsko neophodna stvar. Dakle, što više političkih, ideoloških i drugih cvetova bude cvetalo u jednoj kući koja se zove srpska država, to će biti bolje za tu državu.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
    Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Joca Arsić.
    Podnosilac amandmana želi reč.
    Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.
    ...

    Joca Arsić

    Poštovane koleginice i kolege poslanici, prvo, ne znam da li će gospodin ministar, odnosno predlagač da čita stenogram sa ove sednice i da vidi šta to mi predlažemo, pošto ga danas nema. Inače, danas je zakazano i nekoliko odbora koji počinju u ovo vreme, a neki su već počeli, neki treba da počnu u 12,00 sati. Mislim da to nije korektno, da mi ovde, zbog toga  što su ljudi otišli na te sednice, ne možemo da vodimo raspravu u načelu, već smo  na brzinu skratili i ovu raspravu. No, da ne izgubim i ovo malo vremena što je preostalo.
    U ime SPS-a podneo sam amandman na član 4, gde u stavu 1. predlažem da se procenata 0,15 zameni procentom 0,50, a procenat 0,1 zameni procentom 0,30. U istom članu predlažemo da se stav 2. menja i da glasi: "Sredstva iz stava 1. ovog člana raspoređuju se političkim strankama na osnovu dobijenih glasova i na osnovu toga osvojenih mandata".
    Mi ovim amandmanom želimo da, na neki način, pomirimo ovo što je predlagano sa različitih strana u parlamentu i od različitih političkih grupa, gde se predlaže jedan ili drugi metod. Mi želimo da ovim našim amandmanom utvrdimo da se sredstva mogu podeliti na osnovu snage u biračkom telu, odnosno na osnovu broja glasova, a samim tim i osvojenih mandata, bilo da se radi o proporcionalnom ili o većinskom sistemu. Evidentno je koliko je koji odbornik i koliko je koji poslanik, biran po proporcionalnom ili po većinskom sistemu, dobio glasova.
    Ovakva uniformnost u predlaganju ili, kako je ovde rečeno, ima jedan problem i sa koalicijom. Kako će DOS na osnovu dobijenih glasova sada da podeli svojim članicama novac iz sredstava dobijenih za finansiranje političkih partija? Na koji način će da utvrdi koliko je koja stranka u tome, sada isparcelisanom, DOS-u, osvojila mandata? Da li će neko da zna koliko je, recimo, Socijaldemokratija osvojila mandata i koliko su osvojile mandata ove fantomske poslaničke grupe? Na osnovu kojih kriterijuma će se utvrditi njihova validnost, da li samo na osnovu toga što su oni ovde pobrojani i ima ih na broju, a ne znamo šta stoji iza njih kao biračko telo.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč?
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, pa narodni poslanik Toma Bušetić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Na nekoliko ovih primera moglo je da se utvrdi da ukoliko nemamo, uslovno rečeno, definiciju šta je politička stranka, onda se zapetljavamo i dolazimo u situaciju da ne možemo da rešimo problem. Što se tiče člana 4. stava 1, mi imamo situaciju da u nekim lokalnim sredinama fantomske grupe građana imaju više odbornika nego političke stranke. Po slovu ovog zakona te grupe građana ne mogu da se finansiraju, a onda ispada da one stranke koje nisu dobile poverenje birača na lokalnom nivou dobijaju nezaslužena sredstva.
    To je ta nelogičnost, ako nemamo definiciju šta je politička stranka. Valjda je politička stranka ona grupa građana sa političkim ciljevima koja učestvuje na izborima, izražava volju građana, izražava spremnost da uredi državu, društvo, da vodi, da vrši vlast, i ona grupa građana tako organizovana koja pređe izborni cenzus. Sve što ne pređe izborni cenzus, sve što želi da se priključi uz neku koaliciju, to nije politička stranka, bez obzira što ima neke političke ciljeve, jer svaki čovek ima neki politički cilj, jer malo danas ima, u političkom smislu reči, idiota, koji razmišljaju samo o tome kako da se nahrane i da spavaju. Zato je potrebno da definišemo šta je politička stranka.
    Drugo, stičem utisak da je ovaj predlog zakona pisao čovek koji nije član stranke, koji ne zna šta je politička stranka, šta je sloboda političkog delovanja i kako opoziciona politička stranka može da izdejstvuje 15 minuta na nekoj televiziji. Mi imamo tu sada uspavanku koju smo juče slušali, da se spreči finansijska premoć, da se napravi neki balans, da neke političke stranke ne bi neopravdano napredovale, a neke nazadovale. Mi to svakodnevno imamo. Gledajte izveštaj RTS-a, uzimaju se izjave samo od određenih poslaničkih grupa na RTS-u za emisiju "Za i protiv", samo neki mogu da budu pacijenti doktorke Slavice, a gde su drugi. O kojoj ravnopravnosti mi pričamo?
    Ako Srpska radikalna stranka želi na privatnom mediju da ima jednu televizijsku emisiju, mora toliko i toliko hiljada dinara da se izdvoji. Imate ljude iz DOS-a koje pozivaju i ne traže pare, nego samo što im ne plaćaju da budu na toj televiziji. To je ta neravnopravnost. Sada vi hoćete da nas stavite sve u isti koš u pogledu sredstava. To je nemoguće.
    Nemoguće je jer prvo po redosledu ide zakon o političkim strankama, pa zakon o finansiranju političkih stranaka, zakon o izborima, zakon o medijima. Ako mi nemamo u medijima ravnopravnost, o kojoj slobodi političkog delovanja pričamo. Napokon danas, pošto je zakon o finansiranju, ova javnost sa balkona, kada je bilo o ovim važnijim zakonima nije bilo interesovanja javnosti, a sada je došao CESID i oni prirepci koji treba da poguraju.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
    ...

    Toma Bušetić

    Dame i gospodo narodni poslanici, član 4. je apsolutno neprihvatljiv, bez obzira na naš konkretan amandman, i stav 1. i 2. su nekorektni. Ako napravimo neku blic analizu, ova sredstva iz javnih izvora su nedovoljna. Za celu Republiku 0,15% budžeta je negde oko 500 miliona dinara.
    Ako se ima u vidu da se u stavu 2. predlaže da 30% sredstava ide linearno, bez obzira na političku snagu, da sve političke partije dobiju isto, onda ćemo imati situaciju da, primera radi, Korać sa svojom strankom koji ima jednog poslanika ima 10 ili 15 miliona, i SPS sa 30 poslanika ima isto 10 ili 15 miliona. Gde je tu realnost? Nema je nigde. S druge strane, ako govorimo o lokalnim samoupravama, 0,1% iz budžeta, obično su budžeti u lokalnim samoupravama u ovim malim opštinama negde oko stotinu miliona, u ovim srednjim 200, a u ovim malo većim 300, 400 miliona. Političke stranke koje imaju čak i dobar broj poslanika, koje se kreću na primer do nivoa 40-50%, imaće, u zavisnosti od veličine opštine, od stotinu hiljada maksimalno do 40-50 hiljada. Ako uzmemo ove male opštine sa 50 hiljada na godišnjem nivou, politička partija koja ima 50% odbornika, šta može da uradi sa 50 hiljada? To nije dovoljno samo za plaćanje telefona. Pošto je cena grejanja otišla deset puta u odnosu na 2000. godinu, za grejanje već neće biti ukoliko ima grejanja.
    Mislim da je ceo ovaj član, koji je ključni, jer se ovde govori o finansiranju, o visini sredstava, jednostavno neprihvatljiv. Kriterijumi koji bi morali da budu ovde u igri su pre svega broj poslaničkih mandata i broj glasova. Dešava se da po različitim sistemima obračuna broja poslaničkih mandata dođe do toga da i broj glasova, i stotinu i 200 hiljada, ode uzalud.
    Mislim da ovaj naš amandman, koji je mogao da bude i malo drugačiji, treba prihvatiti, jer suština je u tome da na osnovu ovih sredstava, na osnovu ovih kriterijuma, nijedna ozbiljna politička partija neće moći da se finansira. Naravno, oni koji su pravili ovaj zakon imaju sredstva iz drugih izvora. Njih će da finansiraju bogati pojedinci, koji su sada bliski vlastima; neće tu biti sredstva milion, dva, to su ogromna sredstva, a sa ovim sredstvima ozbiljne političke partije neće moći da se finansiraju.