Dame i gospodo narodni poslanici, ceo komentar ovog zakona je digao tenziju u vladajućoj koaliciji. Taj komentar nama kao opoziciji godi. To smo mi govorili za ovom skupštinskom govornicom u više navrata, odnosno od početka smo ukazivali da je ova vlast najgora, od kad je veka i sveta ova vlast je u Srba najgora.
Istorija već piše negativne tomove ove vlade. Zar ste Narodnu banku Srbije morali po hitnom postupku da predstavljate baš u ovo vreme. Sami ste proizveli ovu klimu, ne niste vi to sami, pošto vaši mentori čine i povlače sve poteze koji se tiču Narodne banke Srbije. Prepisali ste ovaj predlog iz starog Zakona Narodne banke Jugoslavije i njega ste skidali sa dnevnog reda više od tri puta. To ste sve radili u interesu smirivanja vaših tenzija.
Predlog zakona o Narodnoj banci Srbije trebalo je mnogo ranije da se nađe u proceduri pred ovim parlamentom. Umesto da ovaj zakon bude predlog zakona tehničke prirode, kao posledica Ustavne povelje i nove fantomske zajednice država Srbije i Crne Gore, ovaj predlog zakona je izazvao neviđenu medijsku polemiku između Vlade Republike Srbije i guvernera Narodne banke Srbije.
U svim novinama i elektronskim medijima možemo da pročitamo i da čujemo razne optužbe s jedne i sa druge strane. Vlada Republike Srbije tvrdi da je guverner samo radi gole vlasti kriv za plasiranje tri milijarde deviznih rezervi u strane banke, dok se naše fabrike zatvaraju, a nedostaje sredstava za otvaranje novih radnih mesta. Dinkić državne rezerve čuva u stranim bankama. S druge strane, guverner optužuje da je Vlada Republike Srbije nesposobna, korumpirana i kriminalna, za šta ima neophodne dokaze i da samo žele da svoju golu vlast prošire na Narodnu banku Srbije.
Ono što je interesantno za nas srpske radikale jeste da su i jedni i drugi u pravu. U pravu je Vlada Republike Srbije za sve što kaže za guvernera, ali je isto u pravu guverner kada kaže da je Vlada loša, da je antireformska, da je nedemokratska, da je korumpirana i kriminalna, da vlada uredbama, da ne poštuje osnovno demokratsko načelo podele vlasti, da u Vladi Republike Srbije sede nesposobni ljudi i da Vladu Republike Srbije treba hitno promeniti.
Dame i gospodo narodni poslanici, moram da vas podsetim na izjavu Dinkića da je sudska presuda van svake logike i pameti. Kada je Vrhovni sud doneo presudu koja nije bila u interesu vršioca monetarne vlasti, gospodina Dinkića, njegova šetnja evropskim metropolama bila je medijski praćena tako što je sa njim na put bila i grupa novinara, koji su imali zadatak da reklamiraju i podižu politički rejting guvernera Narodne banke Srbije. Sve je to bilo lepo, da je taj put i novinare platio gospodin Dinkić, ali žalosno je i kriminalno trošiti novac poreskih obveznika za lične turneje i političke promocije. Radi se o sumi od preko 40.000 evra.
Ovim nesavesnim primerom zloupotrebe vršioca monetarne vlasti, kao i načina upada Dinkića u zgradu tada Narodne banke Jugoslavije, uz pomoć dugih cevi i samovoljnog proglašenja za guvernera Narodne banke Jugoslavije, dovoljni su razlozi da se zahvalimo i kažemo - dosta gospodine Dinkiću.
Ko je onda novi guverner? Novog guvernera treba da predloži v.d. predsednika Republike Srbije Nataša Mićić, a da ga izabere Narodna skupština Republike Srbije. To će verovatno biti neki član GSS-a, koji će biti slepi poslušnik i verni sluga izvršne vlasti Republike Srbije.
Pre par meseci je počeo da se piše zakon o Narodnoj banci Srbije. To je u svojim nesmotrenim političkim izjavama najavio premijer Živković. On je tada komentarisao i negirao guvernera, tvrdio da su novčanice nelegitimne, da je guverner loš i da ga treba menjati. To je za trenutak zaustavljeno. Neka telefonska linija i strasti su se utišale.
Danas, odnosno juče i ovih dana, stranice i televizijske emisije su pune izveštaja od strane jednog dela Vlade i sa druge strane guvernera.
Nadam se da je u projekciji ovog zakona bilo štošta pomenuto vezano za Kosovo i Metohiju, odnosno Rezoluciju 1244. Koja je to Narodna banka Srbije koja ima dinar, a Narodna banka Crne Gore evro, a ne znam kako da nazovem ove banke na Kosovu i Metohiji čije je platežno sredstvo verovatno dolar.
Ovim zakonom se planira stabilnost cena. To je neizvodljivo. Pa čime da ih stabilizujete? Zar smatrate da će Narodna banka Srbije sa svojim stopama od 0,08% da finansira budžet Srbije? Neće ona to da čini, to se njoj ne isplati, jer tih 600-700 miliona dinara Dinkić troši na svoje kadrove. Zar stabilnost čine i nepoznanice kolike su plate guvernera, viceguvernera i visokih funkcionera Narodne banke. Kažu prijatelji Dinkića da se njihove plate vode kao najveća državna tajna. Gle čuda, a sve vam je transparentno. Imate problema i sa Zavodom za izradu novčanica. Tu ste čudne komentare iznosili u javnost. Slikali ste i bivšeg direktora Zavoda, koji je o Dinkiću izneo najgore podatke. Verovatno će se posle donošenja ovog zakona o Narodnoj banci Srbije pojaviti veliki broj nezadovoljnih radnika Narodne banke Srbije koji će ostati bez posla.
Njih ima dosta. Oni će sigurno svojom težinom komentara uzdrmati sadašnju vlast i to će biti još jedan u nizu nezadovoljnika koje je stvorio DOS-u u toj dosovskoj euforiji. Izbori su na vidiku i njih očekujemo. Znači, ovim zakonom se projektuje višak radnika koji danas treba da se otpusti, a to je oko 2.000 radnika u Narodnoj banci Srbije.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović, a posle njega narodna poslanica Nataša Jovanović.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, Srbiji je potreban moderan zakon o Narodnoj banci Srbije, koji će obezbediti još veću nezavisnost i da ona ne zavisi samo od guvernera, bez obzira ko on bio. Da li je ovaj zakon takav? Treba doneti zakon o Narodnoj banci Srbije, a pogotovo posle uspostavljanja državne zajednice Srbija i Crna Gora, kojom bi se regulisao položaj centralne banke, ali na ovakav način i ovakva procedura je neprihvatljiva.
Narodna banka je prema odredbama Zakona za sprovođenja Ustavne povelje nastavila da funkcioniše prema starom Zakonu o Narodnoj banci Jugoslavije, u kome, između ostalog, stoji odredba da guvernera bira i razrešava nepostojeća skupština SRJ. Uz to, nije utvrđeno ni kada guverneru prestaje funkcija pre isteka mandata, odnosno kada i pod kojim uslovima može biti razrešen. Zakon treba da da odgovor na pitanje šta je guverner, kakva je njegova uloga, kome on odgovara i kako, a ne ko je guverner.
Član 16. Predloga zakona predviđa da guvernera bira Narodna skupština na predlog Odbora Narodne skupštine za finansije. Bira se na pet godina sa pravom ponovnog izbora, znači bira ga Narodna skupština na predlog Odbora, a što nije srećno rešenje. Trebalo bi da stoji u zakonu da guvernera predlaže predsednik Republike.
Tim članom 16. propisuju se opšti uslovi koje mora da ispunjava lice koje se kandiduje za mesto guvernera. Tu je predviđeno da ima odgovarajuće iskustvo u oblasti ekonomije i finansija, uzimajući u obzir značaj funkcije guvernera Narodne banke, smatram da je neophodno da kandidat za guvernera poseduje radno iskustvo od najmanje 10 godina. Takođe, smatram da guverner Narodne banke Srbije treba da ima zamenika guvernera i da to rešenje treba predvideti u zakonu. Zamenik guvernera zamenjuje guvernera u odsustvu, kada je sprečen da obavlja svoju funkciju i u slučaju kada je guverneru prestala funkcija pre isteka mandata, a vršio bi funkciju guvernera do izbora novog. To bi se regulisalo statutom Narodne banke. Uvođenjem zamenika guvernera prestala bi potreba da guverner na početku svog mandata imenuje viceguvernera koji zamenjuje guvernera, ako je sprečen da viši svoju funkciju.
Važeći zakon daje guverneru suviše velika ovlašćenja i zbog toga je veoma bitno da se novim rešenjima definiše koje odluke donosi guverner, a koje odluke mora da donese posebno formirano telo u Narodnoj banci Srbije, gde bi se sučeljavala mišljenja, tako da guverner ne bude jedini čovek odluke. Smatram da savet Narodne banke treba da ima predsednika i šest članova, s obzirom na delokrug poslova saveta, da se sednice saveta održavaju ako je prisutno najmanje pet članova i da se odluke donose većinom glasova od ukupnog broja članova saveta. Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih ovim i drugim zakonima, a za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Narodna banka Srbije u obavljanju svojih funkcija neće primati, niti tražiti uputstva od državnih organa i drugih lica.
Znači, ne postoji navodna ugroženost autonomije Narodne banke Srbije. Konflikt izvršne i monetarne vlasti bio je ko će donositi odluku o režimu i politici deviznog kursa. U Predlogu zakona funkcija Narodne banke je režim kursa dinara uz saglasnost Vlade i politika kursa dinara samostalno. Predloženo rešenje u delu da Narodna banka uređuje režim kursa dinara uz saglasnost Vlade, rešenje je kojim bi Vlada bila u nekom smislu odgovorna za sprovođenje ukupne ekonomske politike. Stanje na deviznom tržištu bi bilo jedan od pokazatelja da li je ona efikasna ili nije. Na ovaj način, Vlada je odgovorna za ciljnu stopu inflacije i ne može zato da bude odgovorna samo monetarna vlast, jer inflacija ne zavisi samo od monetarnih pokazatelja, već od niza parametara iz realnog života.
Iz razloga značaja za dalje funkcionisanje Narodne banke Srbije, smatram da guverner, viceguverneri i članovi saveta ne bi trebalo u narednih dve godine po razrešenju da budu zaposleni u bankama i drugim finansijskim institucijama, a sve radi sprečavanja zloupotreba položaja i poslovnih veza stečenih za vreme rada u Narodnoj banci Srbije.
Narodna banka Srbije može odobravati Republici Srbije kredit radi finansiranja privremene likvidnosti budžeta, a to je ovih dana aktuelno povodom kašnjenja isplate pojedinih naknada. Predlogom zakona predviđeno je da kredit može da iznosi do 10% prosečnih budžetskih prihoda u poslednji tri godine. Smatram da u cilju sprečavanja inflatorne javne potrošnje treba ograničiti budžetsko kreditiranje na iznos od najviše 5% planiranih godišnjih budžetskih prihoda. Kako smo čuli u izveštaju, predlagač je za prihvatanje amandmana poslaničke grupe SPS o određivanju 5% planiranih godišnjih budžetskih prihoda.
Narodna banka Srbije uređuje visinu obavezne rezerve banke, propisuje stopu obavezne rezerve. Depoziti i potencijali poslovnih banaka morali bi da rastu na bazi porasta depozita privrede. Svaki rast uslovljen povećanja depozita države može imati negativne posledice, kao što smatram da Narodna banka Srbije ne treba da vodi samostalnu politiku kursa dinara, već da vrši usaglašavanje sa Vladom Republike Srbije.
Politika kursa dinara mora da se vodi na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu. Ekonomska politika mora da bude koordinirana i moraju da učestvuju svi relevantni faktori ove zemlje. Narodna banka Srbije treba da dostavlja izveštaj Narodnoj skupštini o poslovanju i rezultatima rada i izveštaj o monetarnoj politici. Taj rok ne bi trebalo da bude 30. juni, već ranije, recimo do 31. marta tekuće godine, kada bi o tom izveštaju raspravljala i Skupština i imalo bi smisla, uz obrazloženje svih faktora koji su uticali na monetarnu politiku u prethodnoj godini. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Marko Ćulibrk.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji ste želeli da ostanete do kraja rasprave, verovatno vam je zadovoljstvo što ću da govorim na kraju današnje rasprave. (Aplauz.) Znam da vas to posebno raduje. Hvala.
Tema je veoma ozbiljna, a mnogo je smeha danas. Učinilo mi se u jednom trenutku da je u poslaničkoj grupi DOS-Reforma Srbije raspisan konkurs za smehotresnu olimpijadu, ko će koga više da nasmeje. Nije tako smešno Božidaru Đeliću, koga upravo sada šminkaju u studiju u Košutnjaku i večeras će biti interesantno za nas da gledamo kako je propao rokenrol Mlađana Dinkića, apsolutno netalentovanog bankara i muzičara.
Gledaćemo kako će Božidar Đelić, potpuno nesnađen posle dolaska u Srbiju nakon 15 godina, da obrazlaže ono što je danas zvanični stav Vlade premijera Živkovića i vas, tako finih i smernih gospodine Bogdanoviću, koji pažljivo slušaju šta poslanici govore o ovom zakonu.
Predloženi zakon o Narodnoj banci Srbije je najavio vaš premijer i zamenik predsednika stranke, gospodin Živković, 13. aprila. Već tada je moglo da se zaključi da nisu zakopane ratne sekire između vas iz DS-a i grupacije Gej 17 plus minus, iz prostog razloga što su oni tada već otpočeli sa kampanjom za promociju svoje nove političke stranke, koja samo u snovima i u istraživanjima Strateškog marketinga ima nekih virtuelnih 12-13%, a inače na budućim izborima ta stranka ili grupacija, koju smo videli juče, ima podršku desetoro onih iz 17 grupacija ispred Narodne skupštine, a po mom dubokom uverenju, neće proći izborni cenzus.
Nemojte tome previše da se radujete, jer i vi nećete slavno da prođete, kao ni Koštuničina DSS, iako je juče crnogorska štampa pisala, a danas sve dnevne novine u Srbiji prenele, da se spremate na novu koaliciju. To što ćete da prihvatite nekoga iz DSS-a u vašu Vladu, koja je potpuno nespremno dočekala sve ove socijalne talase i nemire koji će da se intenzifikuju u septembru mesecu, značiće brzi povratak na vlast SRS, jer u momentu kad neki novi Obren Joksimović dođe u Vladu Zorana Živkovića, građani Srbije će dobiti potvrdu onoga što mi pričamo za ovom skupštinskom govornicom unazad dve i po godine.
Mirosinkin sin, Mlađan Dinkić, prvi put se ovde pojavio za skupštinskom govornicom 12. oktobra 2000. godine, kada je posle spaljivanja Savezne skupštine taj saziv premešten u ovu zgradu. Tada je SRS upoznala celokupnu srpsku javnost, dok je još bilo direktnih prenosa, sa činjenicom da je on dugo godina bio asistent pripravnik, mnogo duže nego što je to zakonom propisano, da je u zvanju asistenta 20 godina, da je potpuno nespreman da preuzme takvu funkciju i vi ste, baš kao i DSS, kasnije Dragan Maršićanin oduzimali reč narodnim poslanicima SRS.
A prof. dr Vojislav Šešelj je rekao, i vidite na kraju da je uvek onako kako kaže, da Mlađan Dinkić nema pojma, da on ništa ne zna, da je potpuno nesposoban, to i vi danas tvrdite, a on je pet sati u bivšoj Saveznoj skupštini govorio o svemu onome što je Mlađan Dinkić, još uvek aktuelni guverner Narodne banke, nepostojeće, kako Živković kaže, Narodne banke Srbije.
Ne bi bila to najveća nesreća, jer znate, nama je apsolutno svejedno ko će doći na mesto guvernera Narodne banke dok ste vi na vlasti, ali je nesreća u tome što ni vi, ni Božidar Đelić, ni Mlađan Dinkić ne shvatate da vam je odzvonilo...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
On je sinoć, evo završavam, u emisiji na TV "Politika" na direktno postavljeno pitanje - da li bi podržao guvernera iz redova SRS, rekao da takvog ne poznaje. Na stotine hiljada članova SRS, bez obzira na njihovu kadrovsku osposobljenost, a da ne govorimo o desetinama onih koji su izuzetno stručni za tu oblast, mogli bi patos da obrišu Mlađanom Dinkićem, sa svojim znanjem, sa svojim umećem i sa sposobnostima da budu na mestu guvernera.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Građani Srbije će, evo završavam, budite gospođo Čomić, posle ovako konstruktivne diskusije danas i ovolikog smeha u redovima DS-a tolerantniji da završim misao, dakle, misao je ta, u septembru mesecu, posle te koncentracione Vlade, kako će je Montgomeri, vaš vrhovni komandant nazvati, vas iz DSS-a, doći će do raspisivanja izbora, pre ili kasnije, a onda će i neki student ekonomije SRS, a kamoli neki stručnjak obrisati sve vas, nabeđene eksperte, i vas i smešnog Miki Mausa, uskoro ga gledamo, Božidara Đelića.

Reč ima narodni poslanik Marko Ćulibrk, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je šest minuta.

Poštovani narodni poslanici, donošenje zakona o Narodnoj banci Srbije je veoma značajan momenat i zato nije dobro što se odvija u atmosferi politički uzavrelih strasti i to neće nikome doneti korist, a izazvaće veliku štetu u ekonomskoj i monetarnoj sferi našeg društva. Umesto politički inspirisane svađe, trebalo je započeti profesionalnu, stručnu, korektnu i argumentovanu raspravu o svim koncepcijskim i strateškim pitanjima, bez jeftinog političkog marketinga.
Dosadašnji rezultati Narodne banke nisu bili mnogo uspešni, i ako se neke stvari ne koriguju, efekti i posledice će u narednom periodu biti veoma teške. Često su čelnici Narodne banke, a iz vlasti, govorili da su postigli makroekonomsku stabilnost. To je netačno ili delimično tačno. U stvari, postignuta je samo monetarna ili valutna stabilnost i to možemo da se pitamo po kojoj ceni. Po ceni zaduživanja u inostranstvu, rasporodaji domaće privrede kroz privatizaciju, izvlačenja od građana poslednjih deviznih rezervi. Ako se nastavi zaduživanje radi održavanja kursa, što postaje samo po sebi cilj, i punjenja budžeta Srbije, a ne poveća se izvoz, već u 2005. godini, a naročito već 2007. godine ulazimo u poteškoće sa vraćanjem kredita. Zato je sigurno da pitanje povećanja izvoza postaje jedno od glavnih pitanja i razvoja i očuvanja kredibiliteta.
Međutim, očigledno da ova pitanja ne interesuju sadašnju Vladu, jer ovaj zakon ima za cilj predizbornu kampanju, da mogu čelnici Vlade jednostavno da koriste devizne rezerve, i sve poluge koje ima Narodna banka u svojim rukama, u predizbornoj kampanji.
Da zakon odiše trenutno političkim odnosima vidi se i u članu 3. koji je skroz nejasan i isprepletan, zatim u članu 39. gde se govori da Narodna banka Srbije može da odobri pod određenim uslovima kredit radi finansiranja privremene likvidnosti budžeta, zatim članovi 13. i 14. o monetarnom savetu i savetu Narodne banke, o kome su govorile moje kolege.
Da bi se sve to izbeglo, da ne pominjem sada te članove, neophodno je da zakon o Narodnoj banci Srbije pre svega omogući - dalje transformisanje bankarskog sistema i poslovnih banaka u savremene novčane institucije; da veoma skupe, nelikvidne i neefikasne kredite zameni jeftinijim, likvidnijim, efikasnijim, multilateralnim paketnim aranžmanima; da realizuje uspešan rad i razvoj međubankarskog tržišta, na način i pod uslovima koji važe za sve normalne zemlje u svetu, bez kojeg nema ni centralne banke, ni poslovnih banaka, ni kvalitetnog novca, pa ni bilo kog drugog tržišta; da se postavi međubankarsko eskontno tržište, bez kojih nema normalnih nacionalnih uslova tržišnog rada i razvoja bilo kog preduzeća, malog, srednjeg, velikog, privatnog ili društvenog.
Bez uspešnog vođenja politike centralne banke na području eskontnih, reeskontnih kontigenata i teoretski i praktično je nemoguć rad realnog sektora. Formirati međubankarsko lombardno tržište, bez kojeg je teško ostvariti optimalnu likvidnost monetarnih institucija nacionalne ekonomije, dati rešenje za pitanje dinarskog kasa-tržišta ili tržišta dinarske efektive, bez kojeg je nemoguće smanjiti veoma visoko učešće gotovine, a bez toga nema ni samoeliminacije, već ni svođenja sive i crne ekonomije do podnošljive granice.
Da se potpomogne i unapredi nacionalna finansijska infrastruktura i to, rekonstrukcijama sektora osiguranja, penzijskih i osiguravajućih fondova, kao i osnivanje i rad novih institucionalnih investitora, a pre svega institucionalnih fondova. Pokušaj da se poveća učešće domaće dinarske štednje, kako bi se stvorili uslovi zaposlenja i minimalnog potrebnog poverenja domaćih investitora u bankarski sistem. Bez ostvarenja ovih preduslova, nerealno je očekivati bilo kakve ozbiljne investicije ozbiljnih partnera i investitora iz inostranstva.
Bila su ovo neka veoma stručna pitanja, nažalost ministar nije tu, sa kojim bi mogli da o tome porazgovaramo i ovo su pitanja bila krajnje dobronamerna, pre svega u funkciji ostvarenja i pomoći privredi da poveća svoju proizvodnju i izvoz, jer bez izvoza, povećanja izvoza, mi ćemo doći u veoma težak položaj. Međutim, ova vlada ne razmišlja dve tri godine unapred, ona razmišlja samo od danas do sutra, kako da otvori novu aferu, da zatvori staru i kako da uđe u ove izbore. Za nju je opstanak na vlasti najvažniji cilj, ali to nije dobro za Srbiju i srpski narod.

Obaveštavam prisutne narodne poslanike da danas završavamo rad, a narodnog poslanika Marka Ćulibrka da ima prava sutra, kada nastavimo rad, na šest minuta poslaničke grupe, jer u toku vašeg izlaganja, neko od narodnih poslanika je napustio salu, tako da ste imali vaš govor, nisam htela da vas prekinem, ali imate prava da ga ponovite kada bude prisutan kvorum.
Obaveštavam narodne poslanike da sutra u 10,00 časova nastavljamo i to sa šest minuta poslaničke grupe SPS-a i rečju predsednika, zamenika predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničke grupe, nakon čega ćemo zaključiti zajednički načelni pretres, pošto je narodni poslanik Marko Ćulibrk bio poslednji prijavljeni.
Hvala vam.