Uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, da nastavim tamo gde sam malopre stao. Ona procedura o kojoj sam malopre govorio je baš takva kao da smo, ne daj bože, u ratnom stanju ili u nekom produženom vanrednom stanju. Doduše, na našoj političkoj sceni jeste rat i to jedan rat, mogao bih da kažem, do uništenja, pri čemu se pravi akteri skrivaju iza pojedinaca, što nije dobro. U suštini, to je rat između G17 plus i Demokratske stranke  za isto biračko telo. Pošto su to verovatno stranke koje će morati sutradan da pregovaraju, jer računaju da im rejting tako raste, da će zajedno držati vlast, onda se, što bi rekli Srbi, "ne čepe direktno", nego preko pojedinaca, pa će onda biti krivi guverner i ministar.

To je suština ovog sukoba, a oko čega? Prvo, kao što rekoh, borba oko istog biračkog tela - kome će pripasti koliki kolač. Drugi razlog, veoma bitan, to je kontrola Narodne banke Srbije i finansija. Kakva kontrola i na koji način će zakon to omogućiti, i ovaj parlament, nažalost? Organi Narodne banke Srbije su monetarni odbor, guverner i savet Narodne banke. Monetarni odbor, pogledajte ovlašćenja, ima izuzetno jaka ovlašćenja. On utvrđuje monetarnu politiku, guverner je sprovodi, a savet bi trebalo da kontroliše i da vrši nadzor.

Međutim, pogledajte koja su ovlašćenja tog saveta. Savet, nažalost, ima ovlašćenja jednog slabijeg upravnog odbora. Šta to znači - da ćemo imati jak monetarni odbor i guvernera koji će držati sve u svojim rukama, a savet će biti više fikcija no kontrola. To je upravo obrnuto od onoga za šta se mi zalažemo i što se pokazalo kao dobro u našoj neposrednoj okolini.

Vi znate da je savet Narodne banke Slovenije, po broju i po sastavu članova, mnogo jači od Vlade Slovenije. To znači da imaju izuzetno dobru kontrolu monetarnog sistema.

Sada, o drugom delu, ako je toliko guverner jak i sa takvim ovlašćenjima, a zašto nam smeta ovaj? Verovatno zato što nije naš. Kako ćemo našeg postaviti? Ministar je malopre u uvodnom izlaganju rekao da ne treba licitirati demagogiju, spominjući proceduru izbora guvernera, a to je da ga bira Odbor za finansije Skupštine Srbije, odnosno predlaže, a bira Republička skupština.

Sada malo o tom licitiranju sa demagogijom. Licitira se već nedelju dana u našoj štampi, a već imamo u ponudi četiri-pet imena. Dva su, znate i sami, Mickovski i Jovanović iz Niša. Preksinoć na TV emisiji ministar reče da i on ima svog kandidata, doduše ne reče ime, a danas se u štampi licitira da je to ministarka Kori Udovički, pa se čak spominje i ime ministra Pitića. Svi sve znaju, samo ne predlagač. Ja sam neki član Odbora za finansije, i o tome niti se diskutovalo, niti bilo kakve informacije imamo. Verovatno ćemo mi predložiti.

Što se tiče izbora, biraće ga ova skupština, odnosno njena, kako neki rekoše, lagodna i stabilna većina. Kako ta lagodna i stabilna većina radi, videli smo juče čekajući četiri i po sata da navatate 126. To je sada pitanje, ne želim da insinuiram da li je juče možda bilo onih koji su glasali iz inostranstva. Mi ne možemo da proverimo listing, ali to može predsednik Skupštine.

Ta većina je i preslikana na Odboru za finansije, isto kao što ovde imamo kupljenih poslanika. Šta to znači? Da ćemo sa takvom procedurom izbora guvernera i saveta Narodne banke Srbije dobiti potpuno poslušničke političke ličnosti, koje će tražiti ono što traži odnosno zahteva Vlada Srbije, bez obzira što to nigde u zakonu ne piše.

Ima ponešto i dobro. Usvojeni su neki amandmani danas na odboru, pa i jedan na član 16. koji kaže da guvernera bira Narodna skupština, a dodaju se reči "većinom glasova od ukupnog broja poslanika"; znači, biće potrebno 126 glasova, i to je dobro. Drugi amandman, koji je usvojen, kaže: "U članu 28. stav 1. tačka 1) iza reči "članovi Vlade" dodaju se reči "funkcioneri političkih organizacija". Znači, funkcioner političke organizacije neće moći da bude guverner banke, o tome se može i diskutovati. To može da bude dobro, a ne mora. Ima i takvih i ovakvih slučajeva u svetu i u Evropi, ali to su prvi i drugi amandman koje sam vam spomenuo, pročitaćete pa ćete videti ko su predlagači.

Kada vidite ko su predlagači, biće vam jasna cena izbora guvernera, zato što su to sateliti, odnosno ostatak DOS-Reforma, koji te svoje usluge, odnosno onih nekoliko glasova do 126, debelo valorizuju.

Ima, doduše, nešto i dobro u ovom zakonu i to dosta toga dobrog. Ono što kolega malopre verovanto nije znao, Vlada je usvojila i dva dobra amandmana, a to je u članu 39, kada se govori o kreditima kojima će se zaduživati Vlada Srbije kod Narodne banke Srbije, umesto 10% moći će da podigne do 5% od prosečnog budžeta. Znači, na polovinu je smanjen iznos. I dodat je još jedan amandman, to je da se kredit mora vratiti do kraja godine. Znači, obezbeđuje se vraćanje.

Taj pokušaj mogu da pohvalim, za razliku od svega onog drugog, međutim ne može se diskutovati o ovom zakonu koji se na ovakav način, u ovom trenutku donosi, a da se ne krene od motiva. Znači, osnovni motiv za ovakvo brzo donošenje zakona, iako je rečeno da on kasni nekoliko koraka, jednostavno je da se zameni guverner.

Što se tiče zamene guvernera, ambasador Amerike i neki predstavnici EU i OEBS-a rekoše da nisu jasni razlozi za smenu Dinkića, jer ga smatraju najstručnijim i najuspešnijim, izražavaju zabrinutost da se ova smena ne odrazi na ekonomsku stabilnost naše zemlje. I, na kraju, da kažem da mi iz Nove Srbije za ovaj zakon nećemo glasati, iz istih ovih razloga, iz iste bojazni kao što je i bojazan koju je izrazio guverner Montgomeri.

 

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč?

Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SSJ.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o Narodnoj banci Srbije. Logično je bilo da se ovo stavi na dnevni red Skupštine, međutim nije logično da se to učini na ovakav način. Po ko zna koji put izražavamo jednu veliku zamerku, pre svega stručnim službama Skupštine, odnosno predsedniku Skupštine, zbog toga što u vrlo kratkom intervalu dobijamo materijal i nakon toga treba da o tom materijalu koji je od vitalnog značaja za ovu državu zauzmemo stav i da ovde sa ove govornice taj stav iznesemo, a takođe nema dovoljno vremena da se amandmanski reaguje na ponuđeni tekst.
Kada je reč o razlozima za zakazivanje ove sednice na ovakav način i za stavljanje ove tačke na dnevni red, svima je jasno da je ono što se događa i što se u medijima svakodnevno čuje razlog broj jedan, zato što na ovaj način raspravljamo o ovom zakonu. Sukob između aktuelnog guvernera Narodne banke i ministra finansija, odnosno Vlade, kulminirao je prethodnih dana, a s obzirom na činjenicu da se zadnjih nekoliko dana i jedni i drugi pozivaju na podršku iz inostranstva, možda je bilo uputno da se ova tačka odloži za nekoliko dana, da čujemo taj stav, jer možda će ti svetski moćnici, sa ove ili sa one strane Atlantskog okeana, da se čak jednom i dogovore oko naše sudbine, pa nećemo imati ovako napetu situaciju. U celoj ovoj situaciji narod Srbije nije uopšte tema, niti je bitna njegova sudbina.
Sve ovo što se događa je i te kako važno i dotiče i standard građana i njihovu sigurnost, sigurnost njihove imovine i njihovih uloga kod banaka. Možda je bilo još pametnije da smo sačekali najavljivali TV duel, jer može se desiti da se guverner i ministar javno pomire, pa da ovo što mi sada radimo zapravo i nema nekog smisla.
Kada se radi o organima Narodne banke, mi imamo monetarni odbor koji je predviđen članom 14. ovog zakona i taj monetarni odbor ima niz funkcija. Međutim, imam utisak da je neko požurio kada je nabrajao ove funkcije i da je došao do totalnog poremećaja, jer po značaju bi to trebalo sasvim drugačije. Po našem mišljenju, pod jedan treba da stoji da monetarni fond utvrđuje režim kursa dinara, pod dva, da bude eskontna stopa, pod tri, način upravljanja deviznim rezervama, zatim, uslovi i način izdavanja kratkoročnih hartija od vrednosti, osnovice za obračunavanje obaveznih rezervi itd. Redosled koji je ovde dat na neki način pokazuje šta je zapravo za predlagača važnije. Za njih su važnije kratkoročne hartije od vrednosti, zatim operacija na tržištu itd.
Što se tiče saveta guvernera, tu imamo jednu principijelnu primedbu. Mi smo ovih dana imali burnu raspravu oko Radiodifuznog saveta koji broji devet članova. Ovde imamo predlog da zapravo savet Narodne banke Srbije broji pet članova. Mi tražimo da članovi saveta ispunjavaju određene uslove, a jedan od uslova je predviđen u članu 28. stav 1. tačka 2), da ne mogu imati akcije, osnivačke uloge, ni dužničke hartije od vrednosti banaka i drugih finansijskih organizacija, revizorskih organizacija itd.
Onda se pitamo ko su ti stručnjaci koji rade u bankarstvu, koji su vrhunski, a ništa od ovoga nemaju. Da li su to proleteri ili su teoretičari? Svako ko je ozbiljan i ko ima dugogodišnje iskustvo, pretpostavka je na značajnim funkcijama u bankama, znamo da su mnogo državne banke privatizovane na jedan ili drugi način, to sada nije tema, ali svako od istaknutih stručnjaka iz ove oblasti verovatno ima bar nešto od ovoga što piše, ili je ovaj član 28, koji u stavu 1. tačka 1) kaže - da to ne mogu biti poslanici, članovi Vlade - treba da posluži da se eliminiše svako kome bi palo na pamet da se zainteresuje za ovu funkciju.
Drugo, broj članova je izuzetno mali i mi smatramo da bi to trebalo da bude devet članova, ipak je to savet, nije neko operativno telo. Nekoliko pametnih glava više ne bi trebalo da smeta. Međutim, verovatno da je iskustvo sa savetima koji su formirani u drugim oblastima i nateralo predlagača da predvidi ovako mali broj članova. Verovatno će to biti oni ljudi koji neće praviti problema da se sve što se zamisli i sprovede.
Kada se radi o prestanku funkcije, imamo jednu dilemu, zapravo, za guvernera, viceguvernera i zaposlene se analogno koristi Zakon o radu u državnim organima, a u članu 30. kaže se da odlaskom u penziju, između ostalog, prestaje mandat guvernera, viceguvernera itd, pa se postavlja pitanje da li je to po ovom zakonu ili je to po opštim uslovima iz Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ali, pošto ovde nemamo predstavnika Vlade, nemamo predlagača, nemamo kome ni da se obratimo, ni da očekujemo odgovor.
Kada je reč o obaveznoj rezervi, kaže se da Narodna banka Srbije utvrđuje visinu obavezne rezerve banaka propisivanjem stope itd. Podsetio bih vas, odnosno samo one poslanike koji rade u privredi, koji su trepeli posledice takvih odluka u prethodnom periodu, da igranje sa visinom obaveznih rezervi može i te kako da utiče na stanje u privredi. Mi smo imali nekoliko puta situaciju da se na ovaj način, korišćenjem ovog instituta, zapravo povlači velika količina novca iz opticaja i da privreda naglo biva lišena obrtnih sredstava. Naime, guverner, odnosno Narodna banka poveća obavezne rezerve, banke povuku pare iz opticaja i svi kratkoročni plasmani se povlače, novi se ne odobravaju, što se direktno odražava na likvidnost privrede i na kontinuitet u privređivanju, a samim tim na položaj radnika i njihovu sigurnost.
Kada je reč o kontrolnoj funkciji, tu možemo staviti određene primedbe, ali u svakom slučaju kontrolna funkcija bi trebalo da postoji, da li je to ona kontrolna funkcija koja je do sada nedostajala i da li je to jedan od onih razloga zbog kojih na brzinu donosimo ovaj zakon, nije nam potpuno jasno. Smatramo da u samom ovom naslovu stoji odgovor na ovo pitanje.
Što se tiče odnosa Narodne banke prema Skuštini i Vladi, to je jedna zanimljiva tema i ovde sve piše onako kako bi trebalo da bude. Skupština je ta koja imenuje, daje saglasnost na statut, njoj se podnose izveštaji i sve to izgleda vrlo lepo, Vlade gotovo da nema. Međutim, imamo obavezu da recimo ministar obavezno prisustvuje sastanku Saveta guvernera, a mi smatramo da se to do sada nije dešavalo, niti da će se dešavati, tako da bi to mogla da bude jedna alternativna obaveza, da može a da ne mora. U svakom slučaju, kako stvari stoje, izgleda da će ministar finansija i predsedavati ovim savetom.
Zatim imamo član 86. koji kaže - da se zaposleni članovi saveta ne mogu u obavljanju poslova rukovoditi svojim političkim opredeljenjima.
(Predsednik: Da li želite da koristite narednih 10 minuta?)
Da. To deluje takođe prihvatljivo, međutim, postavlja se drugo pitanje - kako će ti ljudi doći na ta mesta i da li će tu doći mimo političkih opredeljenja, odnosno političke volje. Sigurno je da su to ipak političke ličnosti, da će kao takve doći na ta mesta i u poziciju da odlučuju o vrlo važnim stvarima. Nema sumnje da je ovaj član praktično apsurdan, odnosno neprimenjiv, jer je jasno da će ti ljudi nastaviti da se ponašaju u skladu sa svojim političkim opredeljenjima. Sigurno je da ne postoje kadrovi koji će zaboraviti zahvalnost svojoj političkoj grupaciji, svjoj stranci ili koaliciji koja im bude ponudila ovakvu privilegiju, a naravno da će vladajuća većina i vladajuća koalicija i partija u vladajućoj koaliciji tražiti od svojih članova određenu lojalnost, servilnost. Zbog toga smatramo da je ovaj član suvišan.
Kada je reč o Narodnoj banci, postavlja se nekoliko pitanja koja tište svakog ko se iole bavi privredom, ko posluje sa bankama. Navodim nekoliko aktuelnih problema. Vi znate da je privreda više godina unazad silom naterana da drži depozite kod poslovnih banaka. Međutim, istovremeno država ne garantuje za te depozite. Na pitanje, koje smo ja i moje mnoge kolege, koji jednostavno nemamo poverenja u poslovne banke postavljali - ko garantuje za sigurnost tih depozita? Odgovor je uglavnom bio - vi ljudi birajte kod koje ćete banke.
Moram napomenuti da postoje ljudi, u koje ubrajam i sebe, koji nisu stručnjaci za ovu oblast, koji nisu dovoljno kvalifikovani da procene koja je banka dobra, a koja nije, koja će sutra iznenada nestati sa ovih prostora. Posebno bih sa ovog mesta ukazao na banke sa bombastim stranim nazivima, koje su u stvari formirane po našim propisima i koje, sem toga što su osnivači stranci, ništa više od toga nemaju i rizik ulaganja, odnosno držanja depozita kod ovih banaka je isti kao i kod drugih.
Prema tome, ukoliko Narodna banka daje dozvole za rad bankama i oduzima ih, morala bi ispred ove države da preuzme odgovornost za depozite koji se nalaze kod tih banaka i da država za te depozite garantuje. To je jedno principijelno pitanje iza koga vrlo ozbiljno stojimo i koje ćemo i dalje potezati.
Takođe, jedna prinuda se sprovodi nad privredom, a to je kada imate višak slobodnih novčanih sredstava na računu vi zapravo nemate mogućnosti, zabranjeno je da ih plasirate pod komercijalnim uslovima, već to morate činiti preko poslovnih banaka, koje uzgred budi rečeno tu nikada ne gube, uzimaju ogromnu proviziju, ogromnu zaradu, a opet kažem kao i malopre, ne preuzimaju nikakav rizik, niti odgovornost za sigurnost plasmana.
Još jedno pitanje provejava ovih dana i ne bih želeo da se pogrešno shvati, ali sam pre nekoliko dana čuo jednu zaprepašćujuću cifru o 6,5 milijardi dolara, da smo se zadužili u protekle dve i po godine i vrlo bi uputno bilo da se ministar finansija i njemu bliski ljudi sa ove govornice obrate poslanicima, jer mi kao predstavnici naroda imamo pravo da znamo taj podatak.
Podsetiću, po nekoj mojoj pretpostavci, u ovoj Srbiji ne verujem da ima više od milion aktivno sposobnih, odnosno aktivnih ljudi koji privređuju. Ima mnogo zaposlenih u vanprivredi, u potrošnji, ali sigurno da ovaj namet, izračunajte koliko je to po glavi stanovnika, a koliko je to tek po glavi onoga ko stvara novu vrednost, odnosno ko privređuje. To su pitanja koja treba postaviti i tek kada dobijemo te odgovore možda je trebalo ići dalje u usvajanje ovog zakona i zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama. Žao mi je što ministar nije ovde, ali zamolio bih predsedništvo da ova pitanja prosledi ministru, jer će se možda smilovati, pa pokušati da odgovori na ova pitanja.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, ambijent koji je prethodio puštanju ovog zakona u proceduru ne odgovara ni stvarnoj potrebi da se zakon donese sada i ovakav kao što je predložen, niti odgovara proceduri i praksi koja treba da postoji u ovom, pa i u svakom drugom parlamentu.
Kolege su ovde već govorile o tome da je saziv za ovu sednicu u subotu ostavljen pred poslaničkim kancelarijama, da smo materijal dobili u ponedeljak, da je očigledno bilo sve učinjeno da se poslanici ne upoznaju sa zakonom na odgovarajući način i da ne mogu da odgovore amandmanski na zakon u skladu sa svojim shvatanjem jednog ovako važnog zakona kao što je zakon o Narodnoj banci.
To ovde nije izuzetak. To je ovde praksa, da se tokom vikenda dostavljaju obimni predlozi zakona, da se sa određenih predloga zakona skida hitan postupak, konkretno sa zakona o carinama, kako bi se poslanici onemogućili da čine ono što je ovde njihov osnovni posao u odnosu na one koje ovde predstavljaju.
Drugi važan momenat jeste klima koja je stvorena u javnosti i ne služi na čast ni Vladi Republike Srbiji, ni sadašnjem guverneru. Gotovo da je nemoguće dovesti u neku normalnu korelaciju ono što govore ministar finansija i tekući guverner, gospodin Dinkić. Kada smo već kod gospodina Dinkića, da kažem da rđavo činiti, a dobru se nadati, nije moguće. Način na koji je ušao u Narodnu banku Srbije, uz asistenciju dugih cevi, koji ne priliči nikako takvoj instituciji kao što je Narodna banka, u startu ga je diskvalifikovao i okarakterisao kao čoveka koji bi zarad obavljanja takvog posla, kao što je guverner Narodne banke, bio spreman da učini sve, bez obzira na normalne principe, na jedan normalan građanski, stručni, ljudski i politički moral.
Neukusno je čitati u štampi sučeljavanja ključnih aktera u još jednoj u nizu afera u Srbiji i kada se tako nešto dogodi onda bi bilo dobro da i jedan i drugi podnesu ostavku. No, to je priča za one sa čijom podrškom je gospodin Dinkić bio guverner i sada za one sa čijom podrškom će neko drugi postati guverner.
Šta su stvarni uslovi u kojima razgovaramo o zakonu o Narodnoj banci? To su devizne rezerve od 3,29 milijardi evra, od čega je više od 50% iz menjačkih poslova. To je onaj deo štednje koji je na volšeban način, preko stranih banaka, koje ispunjavajući formalni uslov da sa depozitom od pet miliona evra mogu biti domaće banke u našoj zemlji, praktično po tvrdnji gospodina Veselinovića, dakle vašeg čoveka par ekselans, prepumpavaju ovaj novac u inostranstvo i sa tim novcem obezbeđuju veoma povoljne kredite da se u Srbiji kupuju na tenderima i aukcijama naše fabrike, naša preduzeća, po cenama koje su praktično bagatelne, a po uslovima nelojalne konkurencije, jer kamate na ove kredite su niže od onoga što se može dobiti u našoj zemlji za slične stvari.
Ovde bih se posebno zahvalio gospodinu Krasiću, koji je rekao da je za prethodni zakon obezbeđena saglasnost Međunarodnog monetarnog fonda. Gospodin Đelić je rekao da je za ovu priliku ta saglasnost takođe obezbeđena. Doduše, rekao je da je MMF konstatovao da je zakon korektan. Za nas kao poslanike bi bilo dobro da je od MMF-a došla ocena da je za nas kao zemlju zakon optimalan. Između korektnog i optimalnog u odnosu na postavljene kriterijume postoji velika razlika.
Više puta smo čuli i danas u uvodnom izlaganju da je model hrvatske narodne banke i zakon o hrvatskoj narodnoj banci nešto što najviše liči na ovo o čemu mi danas ovde razgovaramo. Rekao bih da je zakon o narodnoj banci Hrvatske izuzetak kod zemalja u tranziciji i da druge zemlje imaju drugačija rešenja u odnosu na taj zakon, da ne delim to mišljenje i da je najvažnije šta časopis "Finansije" kaže o guverneru jedne banke, zato što za političke potrebe razni časopisi u svetu mogu dati razne kvalifikacije.
Podsećam da postoji veliki i važan lobi koji već dugi niz godina promoviše hrvatsku stvar na način koji prosto upada u oči, od Pesme Evrovizije do evo ocene ovog guvernera. Dakle, ne bih mogao prihvatiti da je relevantna ocena koju je izrekao časopis "Finansije" u pogledu funkcionisanja jedne narodne banke i njenog guvernera.
Proceduralno, zaista nema smisla da o zakonu razgovaramo bez prisustva ministra za finansije i privredu i bez ijednog njegovog saradnika. U sali nema predsednika Odbora za finansije. Ispada da se obraćamo jedni drugima, ovim vrednim ljudima koji vode stenografske beleške i novinarima, ako ih zanima ovo o čemu mi govorimo.
Kako je moguće da neko ko jeste ministar prihvati ponuđene amandmane i da korektan komentar na ono što poslaničke grupe, narodni poslanici ovde izlažu, ako ih nije udostojio da ih sasluša i da sa njima komunicira na civilizovan i način koji je u parlamentu svuda prihvaćen kao normalan.
Zakon se može komentarisati sa raznih uglova. Rekao bih, govorio je o tome gospodin Stamenković takođe, kada Skupština bira, kao što je slučaj sa Vladom ili guvernerom, onda nije logično, a radi se o dva privređena organa, kako bi rekli pravnici, da Vlada, a konkretno Vlada Republike Srbije, čak i u naznakama ima u istom smislu ingerencije kontrole nad Narodnom bankom Srbije.
Čuli smo u javnom istupanju gospodina Ćelića, jedna od grešaka gospodina Dinkića, koji je još uvek guverner, jeste i to što nije dozvolio da se premosti jedan budžetski problem na način da se praktično u formi temporalnog novca dvadesetak dana pokrije deficit, dok međunarodne finansijske institucije ne odobre kredit. To smo čuli, da mu u oštroj formi zamera danas, čuli smo u uvodnom izlaganju da se donosi novi zakon i da će biti biran novi guverner, da se ta stvar ne bi dešavala. Pojava temporalnog novca je uvek ekspanzija, čitaj inflacija, pa ako je kriterijum prekjuče gospodinu Đeliću bio da to jeste ozbiljna zamerka gospodinu Dinkiću, onda ne razumem kako je danas kao važan argument upotrebio nešto što apsolutno ne liči na ovo o čemu je govorio prekjuče.

Da li želite da koristite narednih 10 minuta?

Ne. Dozvolite mi samo još jednu rečenicu. Podneli smo 25 amandmana. Vlada je prihvatila jedan. U zavisnosti od toga kako dalje bude išla rasprava i kako dalje budu usvajani amandmani, poslanici SPS-a će se sa tim u vezi i izjasniti na kraju, kada o tome budemo glasali. Zahvaljujem.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke narodne stranke.

Gospodo narodni poslanici, za nas je donošenje zakona o Narodnoj banci Srbije suštinsko i koncepcijsko pitanje, znači, ekonomske politike države, monetarne politike, valutne stabilnosti, a na kraju,  cenovne stabilnosti u državi, a ne personalno pitanje, kako se ovih dana to pitanje predstavlja u medijima i predstavlja kao sukob političkih stavova pojedinaca, a ne suštinski koncept kakvu mi to Narodnu banku Srbije želimo.
U vezi sa Predlogom zakona o Narodnoj banci mi smo predložili veći broj amandmana. Moram da kažem da su to suštinski amandmani koji značajno menjaju koncepciju predloženog zakona. Krenuo bih redom.
Na samom početku zakona, u članu 2. mislim da je napravljena suštinska greška. Ovde se brkaju dve stvari: šta je ekonomska politika države, odnosno Vlade i ovog parlamenta u nekoj godini, pa se ovde govori o cenovnoj stabilnosti, odnosno o stabilnosti cena, tu su pobrkani pojmovi, jer treba govoriti pre svega o valutnoj stabilnosti, stabilnosti valute i finansijskoj disciplini, a ne o stabilnosti cena. To predstavlja zadatak Vlade Republike Srbije, Ministarstva za trgovinu i turizam i nadležnih inspekcija i inspekcijskih organa.
Dalje, mislim da kada govorimo o važnim pitanjima o ovom zakonu moramo pomenuti nekoliko suštinskih stvari. Za nas je suštinska stvar organizacija i rad Narodne banke Srbije. Ovde su predložena tri organa u Narodnoj banci Srbije: monetarni odbor, guverner i savet Narodne banke Srbije.
Predložili smo da se monetarni odbor briše kao suštinski ovlašćeni organ, a reći ću o čemu se radi. Monetarni odbor sačinjavaju samo guverner i njegovi činovinci, odnosno zamenici, odnosno viceguverneri kako se ovde predlaže. Znači, to je kolegijum nadležnog državnog organa, koji će svakodnevno razgovarati i raspravljati o važnim pitanjima. Ovde postoji suštinska razlika. Koja su ovlašćenja monetarnog odbora? Pa suština funkcionisanja Narodne banke Srbije je sadržana u ovlašćenjima monetarnog odbora.
Mislim da se ovde brka nekoliko važnih stvari kada se pozivamo na iskustva republika koje su bila ranije u sastavu Jugoslavije, a govori se često o Hrvatskoj i Sloveniji. Nismo iskoristili ta iskustva koja kod njih postoje, pa se čas pozivamo na iskustva, a čas ih eliminišemo.
Ako govrimo o Narodnoj banci Slovenije, tamo je jasno da je Savet narodne banke organ koji ima mnogo šira ovlašćenja, suštinska ovlašćenja u sistemu funkcionisanja i vođenja kreditno-monetarne politike države. Znači, to je širi organ u kom je i brojniji sastav i mnogo ima stručnjaka. Moram da kažem, on polaže račune narodnoj skupštini. Monetarni odbor ne polaže račune nikome.
Dakle, bilo ko neka me ovde razuveri da nisam u pravu, jer očigledno da monetarni odbor sam zaključuje, sam donosi, a savet Narodne banke Srbije ima apsolutno izvedena, rekao bih, paralelna ovlašćenja, ima formu običnog upravnog odbora.
Znači, nije prešao funkciju bilo kojeg upravnog odbora u Republici Srbiji. To znači da na predlog guvernera može da usvoji završni račun, da odredi platu guverneru, zamenicima i ništa preko toga, da odredi prihod Narodne banke Srbije kada je u pitanju procenat koji se uzima prilikom prometa novca i tu je kraj. Sve je na monetarnom odboru.
Da li postoji paralelna funkcija dalje? Ne postoji, zato što će ova skupština biti samo informisana. Znači, ona i njena tela, tako lepo stoji u zakonu, biće informisana o tome šta je radio monetarni odbor. Da li će to pisati ili neće pisati, to je stvar monetarnog odbora. Znači, ne postoji suštinska kontrola svega ovoga, a da ne govorim da ne postoji kontrola Vlade Republike Srbije o tome šta jesu i šta se događalo.
Pre svega, kod režima kursa dinara, kod menjačko-deviznih poslova, kod otkupa deviza, a da ne govorimo o kreditnoj politici u ovoj državi; pa onda, ako ovde svaki decembar mi sedimo i vodimo raspravu o tome šta je ekonomska politika jedne države i usvajamo budžet iza toga, čak se ide dalje da se ne dozvoljava nikakvo uputstvo Narodnoj banci Srbije ni od jednog organa, pa uvodni ekspoze premijera, koji govori o ekonomskoj politici jedne države, ne može da bude deo, važan detalj za Narodnu banku, odnosno za ovaj monetarni odbor, u kome sedi guverner i njemu podređeni ljudi, oni su apsolutno njemu podređeni, jer ih on predlaže i na njegov predlog budu birani.
Znači, ovde se ne radi o politici jedne vlade u ovom momentu, ovde se radi o suštini, ako hoćemo da usvojimo suštinski zakon, koji će trajati na političkoj sceni Srbije, a mi ga nemamo. Moram da kažem da za naše primedbe, kada smo o tome govorili, uvaženici uopšte nisu imali sluha, jer je ovo suštinska i koncepcijska stvar. Ne postoji nikakva kontrola monetarnog odbora. Oni su apsolutno ovlašćeni da rade po zakonu. Da li će napisati zapisnik sa sednice na kojoj su nešto radili, zaključivali, donosili, to je vrlo diskutabilno pitanje.
Znači, da li hoće ili neće, to je prazno pitanje.
Dalje, mi ćemo verovatno iza ovog usvajanja imati priliku da razgovaramo o drugoj temi, a to je imenovanje guvernera Narodne banke Srbije. Kada se radi o imenovanju guvernera Narodne banke Srbije, ovde je sve navedeno, samo nije navedeno neko iskustvo. Znači, može neki stručnjak, neki savetnik, ne znam čemu, ali bez radnog isksutva da bude imenovan za guvernera Narodne banke. Ovde smo se žučno raspravljali nekoliko godina o činjenicama da državni činovnici, recimo finansijski policajci ili neki rukovodioci, načelnici uprava prihoda, rukovodioci drugih državnih organa, moraju da imaju najmanje tri godine ili više radnog iskustva, čak i osam godina radnog iskustva.
Ne znam šta se podrazumeva kod predlagača, ali očigledno kada stoji stavka da je naučni savetnik nekog instituta, onda znači može bilo ko dati svoj predlog na bilo koji način, a ne da se komentariše i da se kaže - vodićemo računa i o tome.
A mi znamo kako je ušao bivši guverner. Argument mu je bilo oružje, ne znam šta će biti za narednog. Znači i ovaj koji bude biran, neki naredni će to opet moći da koristi kao argument.
Moramo propisati neki nivo stručnosti, a onda smo rekli o sukobu, govoreći o sukobu interesa, znači to se pitanje može tumačiti na drugi način. U redu je, ali nađite čoveka u Srbiji, pošto je u toku proces privatizacije, a da nema upisane akcije, koji se bavio nekim ozbiljnim poslom, da li je bio direktor, rukovodilac ili neki stručnjak u oblasti bankarstva, koji nema upisane akcije negde. Šta će on da uradi u tom momentu, kome da proda akcije? Prodaće ženi ili deci.
Mi smo zabranili jednom velikom broju stručnjaka u ovoj oblasti da konkurišu, odnosno da budu konkurenti na ovom mestu, radilo se o guverneru, zameniku ili članu bilo kog saveta.
Moram da kažem još nekoliko vrlo važnih stvari. Mislim da one mogu da pomognu ako se budemo razumeli oko koncepcije i primene ovog zakona. Koristiću i drugih deset minuta.
Nigde u ovom zakonu nema jedne rečenice, niti ima u ekspozeu Vlade Republike Srbije, nema ništa o tome šta rade strane banke. Znači, oni su po postojećoj zakonskoj regulativi podneli zahtev da hoće da imaju svoju banku ovde, dali su pet miliona dolara i dobili su odobrenje Narodne banke Srbije, odnosno Narodne banke Jugoslavije, nemamo još uvek narodnu banku Srbije, znači, dobili su odobrenje da mogu imati ovde svoju banku.
Ni to uopšte nije sporno, ali šta te banke rade ovde? Te banke ovde imaju kod sebe štedne uloge građana i imaju na raspolaganju, znači, privredne potencijale firme i imaju stalno na računima sredstva srpske privrede koja plasiraju, a javna je činjenica i tačan podatak da su plasmani ovde kod naše privrede gotovo nikakvi.
Znači, nemamo realne plasmane, imamo podatke da sredstva putuju po inostranstvu, pa se onda replasiraju ovde u Srbiji, recimo, u slučaju "Merkatora", a da domaća preduzeća koja se bave istim poslom mogu ovde dobiti ta sredstva samo po kamati od 11 do 13%, a ta sredstva se plasiraju preko Austrije ili Nemačke ovde za 6%.
Postoje dva aršina. Ako ta ista banka ovde kaže - ne mogu da dam jeftnije sredstva, zato što je ovde kriza, nije sigurno tržište, a onda ode spolja, pa ista ta sredstva da po 6%, o čemu se onda ovde radi? Ovde se radi o klasičnom finansiranju uvoznog lobija koji definitivno kontroliše srpsku privredu.
Sada bih se osvrnuo na nekoliko stvari, govorio bih o toj priči o deviznim rezervama. U strukturi deviznih rezervi stalno se pominje cifra, ranije je bilo 2.800, a zadnja cifra o kojoj se priča je tri milijarde i 300 miliona dolara ili evra, mislim da su u pitanju dolari, to je verovatno jedna od grešaka, da su bili evri, verovatno bi tu kapital bio veći za jedno 150 do 200 miliona evra, ali šta je tu je, to je politika postojećeg guvernera koji sam donosi odluke i ne polaže nikome račune. Ovde se predlaže da se ista politika nastavi.
Govorim o kvalitetu tih rezervi. Znači, mi imamo ovde nasleđe još od kralja, preko Tita iz ovog perioda takozvanih kriznih 10-12 godina, skupa sredstava, da li su u pitanju zlatne poluge ili neka druga sredstva, u iznosu od tri milijarde i 300 miliona.
Jedina zdrava devizna rezerva je izvozni dolar ili evro. Molim vas lepo, mi imamo ekonomske pokazatelje od 2000. godine pa naovamo. Nama izvoz stalno opada, debalans u spoljnotrgovinskoj razmeni je ogroman, on raste iz godine u godinu. Prethodne godine je bio dve milijarde i 860 miliona, prošle godine je bio četiri milijarde i 200, a naša ukupna spoljnotrgovinska razmena u prošloj godini je bila osam milijardi i 200 miliona, znači, imali smo gubitak u spoljnotrgovinskoj razmeni oko četiri milijarde.
Znači, ne mogu da govorim o kvalitetnim deviznim rezervama, već je to nasleđe tih takozvanih komunističkih, postkomunističkih i ne znam sve kojih godina, čak iz perioda Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, vuku se neke devizne rezerve ili devizne podloge. Prema tome, jedino zdravo tkivo u svemu ovome je iznos.
Šta nam govori podatak, recimo, da je Slovenija prošle godine imala spoljno-trgovinsku razmenu u iznosu od 18,5 milijardi dolara i ostvarila suficit u razmeni od 150 miliona dolara? Iako je srpsko tržište pet puta veće od slovenačkog, iako srpsko tržište ima robnih marki, a Slovenija nema 10-15 poznatih robnih marki, a Srbija u ovom momentu na svetskoj pijaci može da ponudi preko 200 do 300 kvalitetnih robnih marki, ne govorim o njihovom procesu rada i proizvodnje. Tu je ta manjkavost.
Znači, nemamo kreditnu politiku poslovnih banaka prema privredi. Nama privredna aktivnost pada, onda pada i zapošljavanje, onda padaju prihodi za budžet, pada realizacija budžeta. U ovom momentu je negde oko 31 do 35%, a već smo ušli u drugu polovinu godine.
Ovih dana je izašao podatak, to su zvanični podaci Vlade i Privredne komore Srbije, da nama u ovom momentu privredna aktivnost opada, da su nam gubici u spoljno-trgovinskoj razmeni još veći. Onda dolazimo u situaciju, kad usvajamo ovakav predlog zakona bez kontrole Vlade, Parlamenta, da će nama stanje u ekonomiji države biti sve teže i teže.
Ne može se ovde govoriti o personalnom pitanju ili sukobu dve koncepcije ili dve političke opcije. Ovde se govori o stanju nacije, stanju privrede, zapošljavanju mladih generacija, o mnogo krupnijim pitanjima, a ona se prelamaju kroz ovakav predlog zakona.
Prema tome, mislim da je ovo što smo mi predložili u amandmanima imalo pun smisao i pun značaj i gubi retoričku vrednost potreba da se pojedinci oko toga izjašnjavaju, već ima suštinski kapital i kapacitet za neka buduća vremena, bez obzira ko bio na vlasti i ko bio u situaciji da donosi odluke i vrši javne poslove u Narodnoj banci ili u Vladi Republike Srbije.
Mislim da se u dobrom delu zakona još uvek vidi jedna udvaračka pozicija parema Narodnoj banci Srbije, Narodnoj banci Jugoslavije. Moram da kažem, ovo što sebe sada naziva Narodnom bankom Srbije, to je klasičan falsifikat. Da bi neko mogao da izradi pečat i da stavi sebi pravo da raspolaže tim pečatom, mora da dobije rešenje. Ne znam kako je do toga došlo i ko je kome šta dao, a da ne govorim o novčanici koja u sebi sadrži naziv Narodna banka Srbije. To je vrlo diskutabilno. Da mi nismo opozicija, da su sad drugi opozicija, verovatno bi se oko toga svakodnevno licitiralo i pričalo na sva zvona.
Sada bih nešto hteo da kažem o menjačkim poslovima. Mi imamo sistem menjačkih poslova i infiltriranih 600-700 menjačnica od strane Narodne banke Srbije. U jednom delu to mogu pozitivno da ocenim, ali ne mogu do kraja, jer i ta prikupljena sredstva se nalaze negde zabeležena i kontrolisana. Znači, nisu u funkciji ove privrede.
Radi se o menjačkim poslovima koje rade strane banke na našem području. Da li je iznošenje tog novca kontrolisano ili nije? Ovde se ne radi ni o kakvim stranim bankama. Po meni su to u maksimalnoj meri ili filijale ili poslovne jedinice stranih banaka u Srbiji, jer ne postoji nikakva garancija strane banke, nijedne od stranih banaka, za poslovanje njihovih filijala, odnosno korisnika njihovog naziva na području Srbije.
Znači, mi ne možemo da kontrolišemo odlivanje strane efektive odavde, jer građani trguju domaćim novcem i efektivom. To tržište postoji i ono je efektno. Šta se događa sa ulogom tih sredstava ovde? Pa, poznata je činjenica da sve nacionalne banke, a u ovom zakonu od toga nema ništa, vode računa kada su u pitanju strane banke na njihovoj teritoriji da imaju obavezu replasmana domaće štednje u domaću privredu. Samo kod nas nema ničega.
Ajmo da koristimo modele iz zemalja Evropske unije, na koju se stalno pozivamo. Ako je u jednoj Nemačkoj to 18%, u Francuskoj 28, onda mora Sosijete Ženeral ovde da vrši replasman sredstava po istim kriterijumima kao i u državi iz koje i potiče ta banka.
Prema tome, naš stav oko ovog zakona isključivo će zavisiti od prihvatanja ovih naših suštinskih i koncepsijskih primedbi. U protivnom, mi nećemo podržati ovakav predlog zakona.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o Zakonu o Narodnoj banci Srbije i izmenama Zakona o bankama.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Lazar Marjanski, a posle njega narodni poslanik Radojko Petrić.