Dame i gospodo narodni poslanici, za ovom govornicom je pre dve godine naš ministar finansija govorio nešto o Narodnoj banci Jugoslavije i rekao je da novi zakon koji treba da se pravi, treba dve godine da se radi, a da je guverner Narodne banke po funkciji veći od predsednika države. Naveo je primer da je guverner Američke banke finansijski predsednik države i da je jači, u to vreme, od Klintona. Objasnio je, kad guverner dolazi da brani budžet  i da predloži, dolazi sa 25 do 30 svojih saradnika i oni sve objašnjavaju.
Koliko vidim, ovde nema ni guvernera, nemamo ni ministra. Jedino je Siniša tu, a on će sve zapamtiti i preneti to. Pre neki dan ministar Đelić kaže ovako: "Dva najomraženija čoveka treba da su i jesu guverner Narodne banke i ministar finansija, zato što i jedan i drugi drže kasu, štede i ne daju inflaciju i propast države". To mu verujem, samo ne znam gde je danas i zašto danas, kad predlaže jedan veoma važan zakon, nije tu?
Slažem se sa njim da nadzor nad bankama treba da bude. Mora biti kontrola banaka. Iz Vojvođanske banke iz Novog Sada kažu šta im se dešava. Naime, teraju ih da svoja potraživanja prebace sve u akcije firmi,
naročito poljoprivrednih preduzeća. Da li će po ovom zakonu moći Vojvođanska banka da se proda najverovatnije nekoj stranoj banci? Sva naša teritorija koja je u Vojvodini, Vojvođanska banka ima najviše akcija u poljoprivredi, prodaće se zajedno sa Vojvođanskom bankom. To je legalan i jednostavan put prodaje države.
Imam jedno pitanje - ko je Dinkiću dozvolio da oroči naša sredstva u nekoj banci u Engleskoj? Ta naša devizna rezerva, to je stabilnost države. Postavlja se i drugo pitanje - da li mi stvarno imamo tu deviznu rezervu? Da bi stvorili deviznu rezervu, moramo da imamo veći izvoz nego uvoz, a ministar Đelić je rekao - treba da imamo šest - sedam puta veći izvoz od uvoza.
Naravno da je to možda neka devizna rezerva koja je data na čuvanje. Slobodno mogu da kažem za ovom govornicom, nema Slobe Radulovića, nema Kostića, nažalost njih dvojica zajedno sa Delta bankom i Komercijalnom bankom su grobari naše ekonomije, naše privrede. Sve i svašta uvoze, po jeftinim i niskim cenama, obaraju sve moguće cene.
Komercijalna banka nema uopšte kadra, a znamo ko ju je stvorio. Stvorio ju je Sloba Milošević. Sve pare milicije i vojske su bile u Komercijalnoj banci. Delta banku isto tako Mira Marković, i sada su to dve banke koje su mnogo važne. No, u svakom slučaju jedna stvar koja nije dobra, ni za nas, ni za ovu državu, a ni za Narodnu banku Srbije koja će se stvoriti, nije elegantno i nije higijenski da dva najveća čoveka, finansijska stručnjaka, tako jedan drugog blate. Pročitaću samo par naslova iz novina.
Kaže gospodin Dinkić da je Đelić najveći spletkaroš u Vladi, pa navodi primer, a to je na Televiziji Novi Sad. Kada je trebalo da se jedan naš član postavi u MMF, Crnogorci su pristali da bude iz Srbije, tada je Đelić rekao Crnogorcima iza leđa: "Zašto vi ne budete"? I ode kod Živkovića i kaže da su Crnogorci kategorični da budu oni. Tada Živković zove Dinkića i kaže: "Đelić je rekao da je kategorično da moraju da budu Crnogorci". I onda je, kako Dinkić navodi, stvar spasao gospodin Vlahović rekavši da to nije stav Vlade. To je bilo na televiziji. Isto tako je rekao, na toj televiziji, da 20 ljudi dobijaju pare iza leđa, da Mihajlović drži pola Vlade u šaci itd.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, a posle njega narodni poslanik Slavoljub Matić.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, iako je objedinjena rasprava o dve tačke dnevnog reda, govoriću samo o Predlogu zakona o Narodnoj banci Srbije. Zbog preuređenja Savezne Republike Jugoslavije u državnu zajednicu Srbija i Crna Gora i na bazi Ustavne povelje ove zajednice normalno je što se donosi zakon o Narodnoj banci Srbije. Međutim, iako se radi o sistemskom zakonu, kojim se reguliše rad centralne monetarne vlasti, zakonu bitnom za ukupnu finansijsku stabilnost zemlje, postupak njegovog stavljanja na dnevni red i razmatranja u ovoj skupštini je zaista krajnje neprimeren.
Za donošenje ovako značajnog zakona po hitnom postupku zaista nema racionalnog objašnjenja ni opravdanja. Na ovo su već ukazali prethodni diskutanti, pa se neću posebno zadržavati na tom pitanju. No, bez obzira na način donošenja ovog zakona, treba obezbediti da se njegovim sprovođenjem održi monetarna stabilnost, stabilnost cena i stabilnost kursa dinara. Strateško je pitanje očuvanje vrednosti i stabilnosti domaće valute. Na stranu nesuglasice između Vlade, nekih stranaka DOS-a i aktuelnog guvernera, zakon o Narodnoj banci je potreban ovoj zemlji. Svakako, Predlog je mogao i trebalo je da bude znatno bolji. Kreiranje i sprovođenje uspešne monetarne politike je složen i odgovoran posao.
Za normalno funkcionisanje ekonomskog života jedne zemlje bitno je da se obezbedi monetarna ravnoteža, monetarna stabilnost, a to podrazumeva usklađen odnos između novca i robe u prometu. Centralna banka i Vlada moraju da sarađuju, ali da svaka u svom domenu bude i nezavisna.
Osnovni zadatak Narodne banke Srbije je održavanje stabilnosti cena. Međutim, Narodna banka, kao centralna banka, mora da podržava i ekonomsku politiku Vlade. U podršci ekonomske politike Vlade, osnovni cilj banke, održavanje stabilnosti i cena, ne sme da bude narušen.
Zadatak Narodne banke podrazumeva i preduzimanje mera za stvaranje uslova za privredni rast.
Pogrešno je shvatanje da Narodna banka samo treba da obuzdava inflaciju. Mora ona da brine i o rastu proizvodnje, da radi na otklanjanju niza nelogičnosti koje su kod nas sada prisutne. Kako objasniti situaciju da domaće cene rastu, a uvozne padaju? Do kada će se otkupljene devize od siromašnih građana trošiti za uvoz svega i svačega umesto za razvoj? Da ne govorim gde se drže kao depozit te devize, u kojim bankama ili zemljama itd.
Učešće gotovine u novčanoj masi u Srbiji i dalje je 40%. Kada će se toliko učešće gotovine smanjiti, a time potkresati krila sivoj ekonomiji? Svakako, tu nam je potreban odgovor Narodne banke. Učešće dinarske štednje u ukupnoj novčanoj masi i dalje je svega 4%. Bilo bi normalno da je to učešće bar preko 20%.
Očigledno preduzete mere nisu ubedile građane da steknu značajnije poverenje u banke. Posebno bi se moglo kritički govoriti o preteranoj liberalizaciji tržišta i slaboj vancarinskoj zaštiti, koju često uvode i najrazvijenije zemlje članice Svetske trgovinske organizacije, pa se to ne kosi se sa principima Svetske trgovinske organizacije.
Industrijska proizvodnja pada, a trgovinski deficit raste. Zar ovo nije obaveza i zar ne daje prostor da se postavi pitanje ispravnosti dosadašnjeg načina vođenja politike valutnog kursa dinara. Monetarna suverenost Narodne banke ne podrazumeva potpunu nezavisnost od stavova Vlade u postizanju određenih ekonomskih ciljeva.
Treba imati u vidu da je monetarna suverenost Narodne banke ograničena članstvom u pojedinim međunarodnim finansijskim organizacijama, kao što su MMF i Svetska banka. Podrazumeva se da njihova pravila moramo i mi da prihvatimo i sprovodimo. Bar za to postoji konsenzus svih političkih stranaka, i vladajućih i opozicionih.
Međutim, u Predlogu ovog zakona ima dosta odredaba koje mogu i treba na bolji, prihvatljiviji način da regulišu određena pitanja, uz puno uvažavanje svetske prakse i usvojenih međunarodnih standarda.
U prednjem smislu poslanici SPS-a predložili su preko 20 amandmana. Želim da ukažem samo na neka pitanja.
U članu 4, 14. i 43. istovetnim tekstom predviđa se da Narodna banka Srbije utvrđuje režim kursa dinara uz saglasnost Vlade i da samostalno vodi politiku kursa dinara. U redu je što se Narodna banka obavezuje da uz saglasnost Vlade utvrđuje režim kursa dinara, ali to samim tim isključuje samostalnost vođenja politike kursa dinara od strane Narodne banke i taj deo odredbi treba brisati. Takođe je suvišno da se isti tekst ponavlja u tri člana. Na drugoj strani, suvišan je član 73, u vezi formiranja Strateškog saveta za zaduživanje Republike Srbije i Narodne banke Srbije. To bi već sputavalo autonomiju Narodne banke i zato tu odredbu treba brisati.
Zaduživanje Republike Srbije i Narodne banke Srbije regulisano je u članovima 39. i 48. Za zaduživanje Narodne banke sa rokom otplate dužem od godinu dana, pa i kada je u pitanju MMF, logično je da Vlada bude konsultovana i to treba predvideti u članu 48.
Uzimajući u obzir svu složenost i obim poslova koji se izvršavaju preko Narodne banke, mislim da je neophodno da Narodna banka, pored guvernera i viceguvernera, ima i zamenika guvernera. Čudan je, bar za mene, današnji stav ministra Đelića da je pitanje zamenika guvernera prevaziđeno pitanje. Zašto na čelu svakog ministarstva postoji ministar, zamenik i pomoćnici? Zar nije prihvatljiva analogija da i u banci postoji guverner Narodne banke, zamenik guvernera i viceguverneri?
U članovima 23. i 25. treba izvršiti izmene tako da Savet Narodne banke ima sedam članova i da se punopravne odluke mogu donositi sa četiri glasa "za", a ne i sa dva glasa, kako je Vlada predložila. To je stvarno improvizacija rada Saveta ako mogu dva člana da donesu odluku da ona bude pravosnažna da se primenjuje u praksi.
U članu 71. treba skratiti rokove za podnošenje izveštaja o monetarnoj politici i o poslovanju za prethodnu godinu do 30. marta tekuće godine, kao i izveštaj o stanju u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu zemlje do 30. maja, a ne tek 30. septembra. Ako ne bismo izvršili skraćivanje rokova, bilo bi zaista besmisleno o tako aktuelnim pitanjima voditi raspravu tek u oktobru ili novembru tekuće godine za prethodnu godinu. Jer ako se ostavi rok do 30. septembra, znači u oktobru i novembru treba raspravljati o nečemu što je bilo pre godinu dana, a ne može se primeniti da bi se eventualno neke nesrazmere otklonile u tekućoj godini.
Zašto je predlagač odustao u svom predlogu da reguliše davanje lombardnih kredita? Savremene banke u svetu svugde su regulisale pitanje davanja kredita bankama na bazi zaloga - na bazi lombarda, kratkoročnih kredita, to je prvobitno bilo u predlogu, a zašto je predlagač odustao, nigde nema obrazloženja.
Da ne nabrajam dalje primedbe, jer će o tome poslanici Socijalističke partije više govoriti prilikom rasprave u pojedinostima. Nadam se da će određeni predlozi koje su podneli poslanici SPS u vidu amandmana biti prihvaćeni i da će predloženi zakon biti poboljšan i prihvatljiv, tj. u interesu svih građana ove zemlje. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

Gospođo Čomić, poštovani narodni poslanici, nemam inspiracije da pričam u sali u kojoj nema kvoruma. Mislim da bi bilo jako korektno da se izborimo ovde, obzirom da u ovoj sali očigledno nema kvoruma i mislim da je besmisleno da pričamo kada nikoga iz Ministarstva finansija nema. No, hajde, kada je već tako, neka ostane makar zabeleženo u stenografskim beleškama, kakav je stav Demokratske stranke Srbije kada je u pitanju Predlog ovog zakona o Narodnoj banci Srbije.
Prvo, ne možemo a da ne umešamo dnevnu politiku i činjenicu da je u toku jedan od najžešćih političkih sukoba na političkoj sceni Srbije, sukob između guvernera Narodne banke i ministra finansija. Nakon onih, maltene ljubavnih pogleda na spotovima izborne kampanje Miroljuba Labusa, eto dokaza da je u Srbiji tanka linija između ljubavi i mržnje, šta je u Srbiji, maltene, kumovska svađa.
Evo vidite u kakvoj atmosferi donosimo jedan od vrlo značajnih zakona, posebno kada uzmemo u obzir današnji rad naše Skupštine, kada uzmemo u obzir i današnji sistemski zakon, zakon o finansiranju političkih stranaka, i da je u sklopu tih zakona, u vreme donošenja i rasprve oko tih zakona, kada imamo prosto činjenicu da gospodin Đelić ne sedi ovde, kako bi se pripremio za sukob sa guvernerom Dinkićem. Mislim da je to nepravedno prema građanstvu Srbije. Prema nama poslanicima manje-više, mi ćemo se već izjasniti svojim glasanjem.
Kada je u pitanju sam tekst zakona, pronalazimo u njemu niz manjkavosti i kontradiktornosti. Pitamo se - koji su to autoriteti, iz oblasti prava i finansija, pisali ovaj tekst. U Saveznoj vladi, prethodnoj, postojao je sektor za monetarnu politiku. U našoj Republičkoj vladi nema sektora za monetarnu politiku i pitamo se, kao poslanici, ko je pisao taj zakon. Znamo da ga nije pisala Narodna banka Srbije, znamo da se oni nisu uključili nijednog trenutka u pisanje ovog predloga. Znači, neko je iz Ministarstva finansija pisao ovaj zakon. Međutim, na moje pitanje na Odboru za finansije, to pitanje sam uputio ministru Đeliću - ko je pisao ovaj zakon, nikakav odgovor nije dao.
Potom, kada pogledamo tekst Predloga zakona videćemo da se u osnovi, pre svega, ovde traži jedan odgovarajući odnos Narodne banke Srbije prema Republičkoj vladi i obrnuto. Ono što ne možemo da odagnamo kao osnovni utisak, to je da o nezavisnosti na kojoj insistira ministar Đelić nema ni govora. Ta nezavisnost nije obezbeđena, iako nekoliko deklarativnih članova na njoj insistira. Pogledajte član 2, poslednji stav, zapisano je - Narodna banka Srbije u obavljanju svojih funkcija neće primati niti tražiti uputstvo od državnih organa i drugih lica. Sjajno zapisano, puno znači, znači idemo ka toj nezavisnosti.
Već u sledećem članu 3, nakon deklaracija tipa - osnovni cilj je postizanje i održavanje stabilnosti cena i finansijske stabilnosti, već imamo kontradiktornost. Kaže - Narodna banka, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, podržaće sprovođenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije, poslujući u skladu sa načelima tržišne privrede. Opet u članu 4. kaže - utvrđuje režim kursa dinara uz saglasnost Vlade i samostalno vodi politiku kursa dinara. Član 10. - Narodna banka Srbije u izvršavanju svojih funkcija sarađuje sa Vladom i drugim državnim organima i u okviru svoje nadležnosti preduzima mere za unapređenje te saradnje. Prvo se pitamo, da li je uopšte potreban ovakav član i opet postavljamo pitanje - ko je pisao ovaj predlog zakona?
U odeljku - Organi narodne banke, član 12, nakon toga imamo odeljak vezan za organe narodne banke i naravno, dolazimo do najbitnijeg organa banke, mislim na guvernera, i dolazimo do ovog aktuelnog sukoba između guvernera i ministra i do jednog načelnog pitanja - ko predlaže guvernera Narodne banke? Ideja Demokratske stranke Srbije, ne samo zbog toga što smatramo da je to najbolje i najumesnije u ovom trenutku za našu zemlju, za naše društvo, već zato što je to i najbolje iskustvo iz razvijenih demokratskih zemalja sveta, jeste da guvernera predlaže predsednik Republike.
Ta ideja ne počiva na našoj dnevnoj politici i na činjenici da jedan odbor, kao što je Odbor za finansije, ne preslikava stanje iz parlamenta, već da sam parlament ne preslikava ono za šta su se birači 2000. godine u decembru mesecu izjasnili, već preslikava ili prikazuje jednu, možemo da iskoristimo onu reč koju ministar finansija često pominje, a to je "tajkunizaciju Srbije". To je nešto što mi ne možemo da primetimo, a davati takve ingerencije jednom odboru koji je pre svega političko telo, a ne stručno, mislimo da je krajnje neumesno. To znači da je naš predlog bio da guvernera predlaže predsednik Republike.
Takođe, jedan od razloga zbog čega neće glasati za ovaj zakon je kompetencija saveta Narodne banke Srbije. Smatramo da je treba smanjiti u onom obimu u kome su određene kompetencije nadzornog odbora Narodne banke Jugoslavije, po onom saveznom zakonu od pre godinu dana. Smatramo da je to umesniji način i za taj odnos između njih i Republičke vlade, jer će savet biti organ pre svega republičkih organa vlasti, poput ovih nesrećnih radiodifuznih i ovih drugih saveta koje smo imali prilike da u ovoj skupštini izglasavamo.
Znači, taj savet više pokazuje podređeni odnos Narodne banke Srbije prema Republičkoj vladi nego nezavisnost ove institucije i to je jedan od razloga zbog čega nećemo glasati za ovaj zakon. Naravno, u članu 39, ne smanjiti, kako je predviđeno amandmanom koji prihvata Republička vlada, na 5%, koliko je moguće iz rezervi Narodne banke pozajmiti deficitarnom republičkom budžetu, već ukinuti, izbrisati taj član, zbog toga što je načelno DSS za politiku gde država pre svega kreira privredni ambijent, a nikako ne učestvuje u njemu kao bitan činilac, sem u kreiranju.
Član 43. je opet primer jednog vrlo lošeg teksta. "Narodna banka Srbije, uz saglasnost Vlade, utvrđuje režim kursa dinara", a zatim sledeći stav u istom članu: "Narodna banka Srbije samostalno vodi politiku kursa dinara". Da li je potrebno uopšte ovako nešto zapisivati? Sve u svemu, jedan loš zakonski predlog, opterećen silnom borbom između premijera i ministra. Večeras ćemo gledati duel. Žalosna je naša Srbija, izbori su neminovnost i molim vas da ovakve predloge više ne dobijamo, a kada ih dobijemo i kada želimo da ih ispravljamo, mislim da je minimalno da imamo ovde ministra kome se možemo obratiti i pokušati da ovakve projekte popravimo.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanika Ljubomir Mucić.

Dame i gospodo poslanici, gospodin ministar Đelić očigledno vređa ovu skupštinu svojim neprisustvovanjem, jer svako pravo povlači obaveze, kako to predsedavajuća ima običaj da kaže, pa bi mi trebalo da prekinemo rad dok on ne izvoli da dođe ovde i da malo popričamo s njim. Verovatno mu je važniji televizijski nastup sa Dinkićem nego ovaj zakon, pa se priprema. Dobro, kakav ministar takva i vlada.
Sada je reč o jednom zakonu o Narodnoj banci Srbije, o zakonu koji će da kreira monetarnu politiku, platni promet, kurs dinara, finansijske tokove u zemlji. Ne bi ništa bilo strašno da se o ovakvom zakonu vodi ovakva rasprava da nema trenutka u kome se sadašnji guverner Narodne banke Srbije i predstavnici Vlade Republike Srbije sve vreme prepucavaju o nekakavoj odgovornosti, zloupotrebama i slično.
Sadašnji guverner Narodne banke Srbije je u događajima oktobarske DOS-ovske revolucije nasilno ušao u Narodnu banku, tadašnju Narodnu banku Jugoslavije, sam sebe prozvao za guvernera i odmah počeo da sprovodi program koji je bio diktiran sa strane. To da je program bio diktiran sa strane i da je ta činjenica potpuno tačna dokazuju nam neki njegovi postupci, a to je uništavanje domaćeg bankarstva koje je bilo u društvenoj, da kažem u državnoj svojini.
Setite se samo kako je gospodin Dinkić zatvarao Slavijabanke, manje banke koje su bile regionalne okružne teritorijalne organizacije, pa se čak usudio da u jednom trenutku zatvara Poštansku štedionicu. Verovatno mu je tada neko rekao - čekaj, stani, pa to je u vlasništvu Vlade Republike Srbije, to ne možeš baš tako da zatvaraš.
On je u tom trenutku ustuknuo, ali cilj svega toga je da se na jednom tržištu, koje su pokrivale takve banke, stvori vakuum i da na takvo tržište uplivaju prvo određene povlašćene domaće banke, kasnije ćemo o njima, a i strane poslovne banke, čiji su osnivači baš strane banke, ali nikako ne priznaju nikakve obaveze njihovi osnivači sa ovim bankama koje su trenutno na tržištu, osim da otkupljuju naša devizna sredstva i prebacuju na račune svojih stranih osnivača.
Kada su u pitanju domaće banke mislim da je njihov presudan uticaj bio da se ukine platni promet koji je vodila Narodna banka Jugoslavije, odnosno Narodna banka Srbije i to su svi iz Vlade Republike Srbije pozdravljali. To je pozdravio i gospodin Đelić, koji je čak i rekao da će jedan takav platni promet, koji je moderan, da bude znatno jeftiniji, a evo već šest i više meseci takav platni promet se sprovodi i mogu da kažem da ne samo da nije jeftiniji nego je višestruko skuplji, jer i poslovne banke koje ga obavljaju moraju da uplaćuju za svaku transakciju 0,20% Narodnoj banci Srbije i plus onaj deo kojim pokrivaju svoje troškove, tako da je sada platni promet tri, četiri ili pet puta skuplji nego što je bio ranije i to je sigurno tako, umesto jeftinijeg obećanog.
Na tome je najviše insistirala Delta banka. Znamo svi ko je vlasnik Delta banke ili Delta holding, gospodin Mišković. Znamo svi da novac koji on okreće, da je njegovo poreklo ili od šverca duvana ili od šverca nafte i naftnih derivata. Znači da taj novac pripada Stanku Subotiću - Canetu Žapcu. I tu je u nekom trenutku bila agresivna, ali nije bila prvobitna njena namena, a to je Cepter banka čiji je vlasnik Milan Janković ili Filip Cepter, kako više sebe voli da nazove.
To su bili neki od razloga zbog kojih su sprovodili ova vlada i tadašnji i sadašnji još uvek guverner Mlađan Dinkić uništavanje domaćeg bankarstva da bi ovakve dve banke mogle da egzistiraju na domaćem tržištu. Sa sigurnošću sada mogu da kažem da je jedan od razloga donošenja ovog zakona Dinkićeva smena i u svakom slučaju gubitak podrške stranih finansijskih struktura, koju ste do sada imali, zbog ovakvog haosa koji ste napravili u zemlji povodom finansija.
Sada dolazimo do sukoba u javnosti i ko je za to kriv. Da li je kriva za to Vlada Republike Srbije ili Mlađan Dinkić? Po meni su krivi i jedan i drugi isto. Samo pokušavaju da izbegnu odgovornost i kroz neke političke promocije da favorizuju svoje stranke koje zastupaju. U svakom slučaju, od ovog zakona biće pozitivnih i negativnih posledica. Pozitivno je da će Dinkić konačno biti smenjen sa mesta guvernera Narodne banke Srbije, a negativno je zato što će isti takav biti izabran po onoj narodnoj - sjaši Kurta da uzjaši Murta.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, a posle njega narodni poslanik Dušan Ilić.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, brojkom i slovima 46 prisutnih ovde u ovom visokom domu. Dosta, od koga je i mnogo je.
Moglo bi se odmah na početku reći - u Srbiji ništa novo. Ministar Đelić fura svoj fazon. Obratio bih se gospodinu ministru Đeliću, ali verovatno on vežba sa gospodinom Dinkićem neku novu rokersku pesmu za zajednički nastup na večerašnjem TV duelu, nešto slično kao što je radio posle 5. oktobra.
Da li se sećate kada je gospodin ministar Đelić u ovom visokom domu predložio jedan finansijski zakon, a da nije išao po hitnom postupku? Od kada pratim, za ove dve i po godine, svi finansijski zakoni, bez obzira da li se radi o porezu na promet ili izmeni Zakona o porezu na promet, koja se odnosi na oslobađanje štampe od obaveze plaćanja ili se radi o sistemskom zakonu, kao što je ovaj zakon o Narodnoj banci Srbije. Taj zakon tek posle dolazi na red. Dobro je, Dragoše, da si utvrdio i da znaš dnevni red. Dobro je, za početak dosta.
Prihvatio bih da je hitan postupak vezan za brzinu reformi, pa da do sada nisu četiri puta, a Dragoš će da mi pomogne da shvatim, da li te on nagovori, planirani su rokovi i da zakon u saveznom parlamentu nije usvojen, samo da Dinkić ne bude smenjen krajem decembra prošle godine. Sada se sličan zakon usvaja i u ovom visokom republičkom domu, sa istim ciljem, revolucija i dalje guta svoju decu, a sa izmenama ovog zakona i svoje prvoborce.
Kako je Dinkić ušao u Narodnu banku Jugoslavije sa dugim cevima i ko ga je predložio za guvernera, to svi znamo, a gospodin Dinkić je postao najveći grobar srpskog bankarstva, a ko drugome jamu kopa, dođe vreme da u nju sam i upadne. A kako bi donekle skrili namere smene guvernera i uslovi i politički angažman, niste prihvatili navodne primedbe MMF-a, a eskperti u Vladi to nisu učinili, već će kroz vešt manevar amandmanima poslanika to sprovesti, što je i predsednik Vlade nagovestio na konferenciji za štampu, a gospodin Toma Panajotović realizovao kroz izmene i predložene amandmane koje je Odbor prihvatio. Bravo Tomo.
A da biste sve upakovali, pomogao je i predsednik poslaničke grupe DOS-Reforma sa amandmanom za skraćenje roka stupanja na snagu ovog zakona. Možda je sve ovo moglo juče, moglo je i za noć da se završi, a ne zaboravite za onu narodnu, dok nekom ne smrkne, drugom ne svane. Sami ste zakuvali i sami kusajte, jer zaista najveća šteta je što jedan solidno pripremljen tekst zakona od najznačajnijih zakona ne prezentujete, pa se bavite personalnim prepirkama. Kakva li se vaša očekuje na Odboru za finansije, kada bude predlagan guverner, ako bude žensko, po vašem običaju, biće to guvernerka, guvernerica ili možda guvernanta, ne znam kako ćete predložiti gospođu koja bude predlog za guvernera, a to se očekuje do kraja jula.
To znači da sam vam privukao pažnju i da više ne spavate. Zato molim gospođu Čomić, pričam o zakonu pozitivno. Vi ne spavate, ali probudio sam i ove vaše ovde poslanike. Svi smo mi vaši poslanici.
S obzirom da se radi o solidnom zakonskom projektu sa stotinak članova, poslanička grupa SPS-a sa svojih 20-tak amandmana je predložila poboljšanje teksta usmereno u tri pravca: uvođenje funkcije zamenika guvernera, brisanje strateškog saveta kao nepotrebnog i jasno definisanje uslova za guvernera, nezavisnost Narodne banke i veza sa Vladom, Skupštinom i drugim organima.
Poslanička grupa SPS-a smatra opravdanim propisivanje koordinacije Vlade i centralne finansijske institucije, koja je neminovna u ovoj situaciji u periodu tranzicije, a što se ne može smatrati ugrožavanjem nezavisnosti Narodne banke Srbije. Pa valjda imaju zajednički cilj, a to je tržišna ekonomija, monetarna politika, politika režima kursa, koja obuhvata i sam režim kursa, cenovna stabilnost i da se ne bi desilo kao u prethodnom periodu - guverner u klin, a Vlada u ploču.
Dinar je, a ovo je vrlo značajno za vas da znate, zvanično novčana jedinica Republike Srbije, a predviđeno je članom 53; da li će Dinar kartica opstati kao asocijacija na dinar ili neće, ili će to ostati samo puka želja njenog promotera gospodina Dinkića. Gospodo, kada pravite zakone, a neke ste već predložili, uvek se setite člana 54, sve novčane obaveze iz poslova zaključenih u Republici Srbiji između preduzeća, drugih domaćih pravnih lica i građana, izražavaju se u dinarima i izvršavaju sredstvima plaćanja koja glase na dinare. Ovo treba da zapamtite gospodo iz Vlade, vrlo dobro, kako se ne bi ponavljala u zakonima i neka druga sredstva plaćanja.
Možda je rešenje o predlaganju guvernera ili guvernante, Odbor za finansije, iznuđeno, ali ne treba da bude konačno, a naš stav je da guvernera bira Narodna skupština na predlog predsednika Republike. Ustavni osnov uvek se može naći, ali nigde Odbor za finansije ne vodi kadrovsku politiku, nekoliko puta sam čitao šta su zadaci Odbora za finansije. Jačanje uloge skupštinskog odbora jeste demokratičnije rešenje, ali uloga guvernera nije ništa manja i manje značajna od predsednika Vlade.
Još nešto, predsednik i Vlada zavise od Narodne banke Srbije, pa i Dinkić je pao što nije odobrio kredit republičkom budžetu za likvidnost, jer donacija nema, a krediti kasne, a domaći izvori ovako presušuju.
Već cvilite, odnosno gospodin ministar u egzilu, već cvili da nema para za socijalu, penzije, dečije dodatke, ne slažemo se sa politikom da Narodna banka bude u funkciji kreditiranja deficita i nelikvidnosti republičkog budžeta, krediti treba da budu u funkciji privrede i sticanja profita, a ne budžetske potrošnje. U tom cilju, predlažemo u članu 39. da obim odobrenih kredita bude 5% od prosečnih budžetskih prihoda u poslednje tri godine, odnosno 5% na neki prosek od 200 milijardi, to je 10 milijardi, a ne 20, kako je bilo u predloženom rešenju Vlade.
U tom cilju, mislim da je dobro prihvatanje ovih amandmana koje su Odbor za finansije i Vlada prihvatili. Da li vi znate šta znači u ovom trenutku 200 miliona evra za podsticanje privrednog razvoja, a ne za potrošnju u budžetu. A na kraju, zaista, nadam se da ste nešto naučili i da sam vam pobudio pažnju u ovom trenutku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Ilić, a posle njega narodni poslanik Milorad Mirčić.