Osnov za repliku. Pomenut predsednik Demokratske stranke Srbije, nije spomenut u negativnom kontekstu. Bivši predsednik nije spomenut u negativnom kontekstu. Povreda Poslovnika, narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Gospođo Čomić, povredili ste Poslovnik time što mi niste dali pravo na repliku iako je gospodin Jovanović pomenuo predsednika Jugoslavije i mislio je na predsednika Demokratske stranke Srbije dr Vojislava Koštunicu. Zato smatram da imam pravo na repliku, pogotovo što me raduje spremnost gospodina Jovanovića da vlast raspiše izbore; pozivam vas da tu većinu za sprovođenje reformi potražite u Srbiji na izborima i raspišete izbore. Mi samo to tražimo od vas. Ništa drugo. Raspišite ih danas, ako se ne plašite.

Narodni poslaniče, molim vas da se u izricanju povrede Poslovnika držite sadržaja člana Poslovnika Narodne skupštine. Izvolite.

Završavam. Raspišite izbore, tražište podršku.

Narodni poslaniče, izričem vam upozorenje zbog nepoštovanja Poslovnika Narodne skupštine.  Molim vas, narodni poslanici, izričući stavove da je nepoštovanje Poslovnika Narodne skupštine jedan od razloga da se kvalifikuje kao loš rad predsedavajućeg, da ne uzimate sebi za pravo da kršite taj poslovnik i da onda očekujete da će predsedavajući koji je čuo primedbe ostati bez izricanja upozorenja.
Dakle, nije bilo povrede Poslovnika. Bivši predsednik Jugoslavije spomenut je u govoru, nije spomenut na uvredljiv način. Vi imate upozorenje zbog nepoštovanja Poslovnika Narodne skupštine.
Da li želite da se o tome izjasni Administrativni odbor?
Administrativni odbor će se na sednici na kojoj već ima tačaka o kršenju Poslovnika izjasniti o ovome.
Kao predlagač, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, SRS.

Dame i gospodo, da vas podsetimo, pošto vas predsednik Narodne skupštine nije upozorio, da je na dnevnom redu zahtev grupe poslanika za razrešenje predsednika Skupštine, a to je zbog toga što je prethodnik, mislim na gospodina Čedomira Jovanovića, govorio, verovatno, u sklopu one druge tačke dnevnog reda; o tome ćemo pričati tek kada Vlada bude na dnevnom redu i izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije.
Spomenuo je neke centre moći koji upravljaju ovom državom, pretpostavljam mislivši na američku ambasadu, jer očigledno je da ona upravlja ovom državom u ovom trenutku. Izneo je jednu floskulu koja glasi: "Srbijo, kako želiš da izgledaš". Euforično je to pitao gospodin Jovanović. Verovatno je to novi slogan DOS-a za naredne izbore. Obzirom da je on govorio o opštoj političkoj situaciji, i reformskoj i ekonomskoj politici u zemlji, sebi ću dati za pravo da njega i javnost Srbije, a i vas, upoznam sa nekim brojkama.
Ovogodišnji pad društvenog proizvoda, po proceni eksperata SRS, neizbežan je. Ove godine je planiran porast za 5%. Radi se, naime, o dve negativne tendencije.
Prvo, Vlada se orijentisala na lažnu procenu visine bruto društvenog proizvoda i na njoj je zasnovala sve poreske i druge ekonomske varijable. Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za budžetsku 2003. godinu i za naredne dve godine, koji je DOS-ovska većina usvojila u ovoj skupštini, predvideo je da bruto domaći proizvod u 2001. godini bude realno povećan za 5,5%, a u 2002. godini za 4%. Umesto planiranog rasta ove godine imaćemo pad, koji smo i očekivali.
Radi se, naime, o nezadrživom padu industrijske proizvodnje. Imali smo, doduše, i sušu, ali i sve druge promašaje vezane za mere ekonomske politike u poljoprivredi. Industrijska proizvodnja u Srbiji, posle višemesečnog posrtanja, opet je opala za 5,5%, mnogo više nego što su i najoprezniji ekonomski analitičari očekivali.
Za prvih sedam meseci industrijska proizvodnja je u padu za 3,5%, a već sada je sigurno da se ovaj pad i dalje nastavlja i da će industrijska proizvodnja biti manja od prošlogodišnje. Naše analize su ove tendencije predviđale, Vladu smo upozoravali, ali uzalud. Svi su ostali na to gluvi.
Poljoprivreda beleži pad proizvodnje nezabeležen u novijoj istoriji Srbije. Na to je uticala katastrofalna ekonomska politika u poljoprivredi i ponovni pokušaj pljačke sela; kasni plaćanje otkupa, i po niskim i nerealnim cenama; prisutno je dezorganizovanje i u načinu predaje poljoprivrednih proizvoda, a na sceni su i drugi promašaji Vlade i resornog ministarstva. Po nekim procenama, pad poljoprivredne proizvodnje će u ovoj godini biti između 10 i 15%.
Spoljnotrgovinski deficit za proteklih 30 meseci dostigao je cifru od 9,215 milijardi dolara, sa tendencijom povećanja. Prema procenama, za ovu godinu će iznositi oko četiri milijarde i 45 miliona, a po proceni naših stručnjaka ovogodišnji spoljnotrgovinski deficit će biti veći, čak iznad pet milijardi dolara. Posledice su katastrofalne, jer ubrzavaju proces samouništenja.
Više je nego jasno da nekritičko smanjenje prosečne carinske stope na 9,4% pokazuje sve svoje nakaznosti. Pošto su Čedomir Jovanović i Vlada ukinuli sve vancarinske zaštite, očekuje nas dalje povećanje deficita. Želim da vas podsetim, SAD imaju ogroman arsenal vancarinskih mera zaštite.
Naša zaduženost je krajem avgusta dosegla 13,5 milijardi dolara, dužničko ropstvo i dužnička kriza je već uveliko u funkciji. SRS, dame i gospodo, permanentno upozorava na to. Srbija ove godine nije uredno otplaćivala spoljni dug. Zašto? Neka nam to neko odgovori.
Nezaposlenost, a po podacima zaključno sa junom, dostiže 970.000 od početka godine, a mesečno je ostajalo bez posla oko 25.150 ljudi. Zatim, Srbija je preplavljena nezaposlenim radno sposobnim građanima. Ko može da poveruje, dame i gospodo, samo prema zvaničnim podacima 32,4% građana traži posao. Zaposleni primaju zastrašujuće niske plate, a u nemalom broju slučajeva oko 250.000 zaposlenih mesečno ni ove milostinje nema.
Rađa se struktura ugroženih, neuvaženih, nepoštovanih, odbačenih, nepotrebnih, a to su profesori, lekari, ljudi sa znanjem, seljaci, penzioneri, celokupna vojska, omladina, deca, socijalno nezbrinuti, studenti, đaci, invalidi, nemoćni i drugi.
Nova vlast je "darežljiva", jer nameće tranzicionu bedu narodu, mistifikaciju preživljavanja tako niskog nivoa koji se nije mogao ni naslutiti, masovni strah od neizvesnosti ovakvog života i još gore budućnosti. Ima 1.282.000 zaposlenih koji rade u proseku tri i po sata dnevno, od njih 195.000 u julu nije primilo plate; oko 34.000 preduzeća treba da ide u stečaj, a u njima je zaposleno oko skoro 500.000 ljudi; preko 70% stanovništva živi u siromaštvu, manje od dva dolara dnevno ima.
Vlahović je izjavio, negde u septembru mesecu 2003. godine, da je do sada privatizovano 850 preduzeća. Kojih? Zašto njih i zašto baš po toj ceni? Ko iza njih stoji? Najnoviji podaci o privatizovanim preduzećima jasno pokazuju smisao sadašnje privatizacije - tzv. inostrane partnere zamenila je aukcijska rasprodaja domaćoj nejasnoj strukturi novca, a to su oni kriminalci o kojima je gospodin Jovanović govorio, uz veoma aktuelnu pripomoć nove faze, koju možemo nazvati brokersko-berzanska prevara. Privatizacija puni nelikvidni i budžet sa nepodnošljivim deficitom.
Dame i gospodo, pretnja da 5. oktobar tek počinje u Narodnoj skupštini može da znači za nas samo jedno: sutra u parlamentu možemo da očekujemo puščane cevi.

Narodna poslanice, proveriću kod sekretara Skupštine da li ste dobili tekst prečišćenog dnevnog reda. Ova skupština će dva puta da raspravlja o poverenju Vladi. Molim vas da podatke koje imate, dragocene, sačuvate za tačku 2. Predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, koji je podnela SRS i tačku 3. Predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, koji je podnela DSS.
Niste prekidani za vreme izlaganja, ali za ubuduće vas molim da sve to bude fokusirano na ove dve tačke dnevnog reda, gde će se raspravljati o radu Vlade Republike Srbije.
Nema razloga, samo vas obaveštavam o tome na osnovu člana 84. stav 2, jer ne znam da li ste dobili prečišćeni dnevni red.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, poslanička grupa SPS.

Mi razgovaramo večeras o ovom predlogu za razrešenje predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, a ona nije tu. Zašto? Zato što je pre nekoliko minuta, kao i potpredsednik Vlade Republike Srbije, održala jedan politički govor, namenjen očigledno javnosti, bez namere da uđe u suštinu ove rasprave i da pokuša da objasni ono što nije moguće objasniti, a to je njeno ponašanje, njen način rada, način primene Poslovnika, njeno razumevanje zakona, njeno razumevanje funkcionisanja Skupštine, odnosa među poslanicima, a pogotovo položaj prvog među jednakima.
Šteta što jedno od njih dvoje ili oboje nisu tu, jer bi trebalo da shvate da je danas 16. oktobar 2003. godine, da su pre tri godine kao glasnogovornici, vođe DOS-a izvršili jedan puč, zapalili RTS, Saveznu skupštinu, opljačkali Gradski odbor SPS Beograda, sa kriznim štabovima upali u preduzeća. Oni pričaju o politici, to je ta politika, stvorili su medijsku hajku protiv ljudi, krivične i ostale prijave su pljuštale, oko 40.000 ljudi je ostalo bez posla. Zaboravljaju da su rekli - u Srbiji će biti dosadno živeti, zaboravljaju da su rekli - Srbija će biti sa osmehom na usnama.
Govorilo se o poštovanju zakona, Ustava, institucija, pravu, pravdi, o svemu onome što lepo zvuči dok se priča. Zaboravljaju da je ove tri godine DOS imao apsolutnu većinu, 176 poslanika u početku, pa onda manje zbog odnosa u DOS-u. Da li je neko branio DOS-u da podnese neki predlog zakona? Nije. Čuli smo priču o železnici. Krokodilske suze. Pre godinu i po dana je taj zakon napravljen. Sad odjedanput propade Srbija što zakona nema. Ne treba zaboraviti, a njih dvoje su pokušali da nam objasne da su sve to učinili za dobrobit Srbije itd. zaboravljajući da su tri godine prošle.
I ova tačka dnevnog reda, kao i druge dve, zakazane su od njene strane, ne od strane opozicije. DOS je tvrdio da neće biti problema da se tačke skinu sa dnevnog reda. DOS je tvrdio da nema uopšte problema sa skupštinskom većinom. DOS je tvrdio da ta pitanja neće biti ni raspravljana, do juče, a juče se desilo obrnuto, pa onda priče o drugim tačkama dnevnog reda itd.
Problem je što i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije i potpredsednik Vlade moraju da shvate da se račun za katastrofalnu politiku koja je vođena u protekle tri godine mora podneti, danas, sutra, prekosutra, svejedno. Džabe priče o prošlom vremenu, o lošim zakonima, o nepoštovanju ustava, o nasleđu itd, 176 poslanika je omogućavalo DOS-u apsolutno da u ovoj skupštini uradi šta hoće. Nisu uradili i za to moraju snositi posledice, kao što će i Vlada snositi posledice za ono što je radila kao izvršni organ, ali o tome ćemo još razgovarati.
Mi danas na dnevnom redu imamo zahtev za razrešenje Nataše Mićić, kao predsednika Narodne skupštine. Moram reći da su i poslanici SPS potpisali takođe ovu inicijativu, jer mi smatramo da gospođa Mićić loše radi ovaj posao. Smatrali smo da je loše radila i posao potpredsednika Narodne skupštine. Smatramo da nije dorasla poslu koji nosi predsednik Narodne skupštine, a to je posao prvog među jednakima.
Ako ste obratili pažnju na ono što je od njene strane bilo izgovoreno, bilo je tu reči o nekim visokim ciljevima - ja sam zacrtala itd. Predsednik Narodne skupštine ima da sprovodi politiku Skupštine, poštovanje Ustava, zakona, Poslovnika. Te visoke ciljeve, to može u Građanskom savezu, ako mogu da urade nešto sa onim brojem koliko ih ima. Ovde je reč o poštovanju Ustava, zakona, Poslovnika Narodne skupštine, o načinu kako se vodi Skupština Republike Srbije. Ovaj posao sa njene strane nije urađen kvalitetno. To je osnovni razlog zašto smo mi potpisali tu inicijativu.
Jeste, pored odgovornosti, jer se razgovara i o njenom radu, razgovara se i o politici, iz prostog razloga što je ona baš sa ove govornice najviše govorila o politici DOS-a, ne ostali poslanici, nego ona. Stalno je tu bilo reči o politici DOS-a.
Sad ću pokušati da obrazložim zašto su i poslanici SPS podržali ovu inicijativu i zašto smatraju da gospođa Mićić treba da bude razrešena, odnosno da Narodna skupština Republike Srbije da izabere novog predsednika. Sve vreme obavljanja poslova predsednika Narodne skupštine Republike Srbije ona se ponašala kao glasnogovornik, sledbenik, poslušnik jedne politike, a to je politika DOS-a. U tom radu ona je pokazala krajnju pristrasnost, voluntarizam, klasičan voluntarizam u tumačenju odredaba Poslovnika, zakona, selektivnost u izricanju mera koje kao predsednik Narodne skupštine ima.
Naravno, pri tom su na dnevnom redu bili samo poslanici opozicije, poslanici skupštinske većine su bili zaštićeni kao one retke vrste i tragedija ove skupštine jeste u tome što su kazne izricane kada je skupštinska većina govorila - kazni ga, kazni ga, a ne kada bi to bilo normalno, kada se povredi Poslovnik, kada se političkom neistomišljeniku iskaže neka druga misao.
Ona nije dorasla da obavlja ovaj posao kao predsednik Narodne skupštine jer sve vreme obmanjuje javnost u vezi sa načinom rada Narodne skupštine Republike Srbije. Setite se priče oko mandata, listinga za glasanje, računarskih izvoda, o tome ću kasnije detaljnije. Pokazala je apsolutnu nestručnost u tumačenju ne samo odredaba Poslovnika, nego i zakona koje Narodna skupština Republike Srbije....
Čuli ste ovde rečenicu - neki su mi prigovarali da sam izbore raspisala prerano ili prekasno. Nema tu prerano ili prekasno. Izbori se raspisuju po zakonu, a ne kad odgovara DOS-u ili kad ne odgovara DOS-u. Izbori se raspisuju kada zakon to propisuje, a ne kad odgovara jednoj političkoj opciji i kada tu političku opciju treba nagraditi.
S obzirom da je kao predsednik Narodne skupštine obavljala i posao v.d. predsednika Republike Srbije, moram reći da je i taj posao zloupotrebila jer je protivustavno uvela vanredno stanje u Srbiji, a pogotovu pojedine odredbe koje su bile predmet tumačenja Ustavnog suda. Pre svega mislim na onu odredbu, setite se, nije davno bilo, kada je uredbom o uvođenju vanrednog stanja omogućila zatvaranje ljudi trideset i više dana bez odluke nadležnog suda. To je uradila osoba koja je bila inicijator zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Ne može biti tragičnije. Ona podnosi predlog. I to je jedan od razloga zašto gospođa Mićić ne treba da radi ovaj posao, jer je i inicijator zakona o lustraciji, o odgovornosti za kršenje ljudskih prava.
Moram reći da kao predsednik Narodne skupštine uopšte nije pokazala ni najmanju meru tolerantnosti prema kolegama poslanicima. Ne govorim o opoziciji, govorim i o skupštinskoj većini. Imamo uvaženog profesora Simonovića. Znate kao se ophodila prema njemu. Mera tolerantnosti je slušati, odnositi se prema svima sa uvažavanjem i poštovanjem, a ako poslanik ne poštuje Poslovnik on treba da bude opomenut.
Moram reći da mi nismo bili u situaciji kako se radi u nekim drugim, normalnim parlamentima, da predsednik Narodne skupštine pozove predsednike poslaničkih grupa, da se izvrši konsultacija, da se pita šta će biti na dnevnom redu, pa da se onda taj dnevni red stavi na raspolaganje Skupštini.
Ne, stvari su prvo i jedino dogovarane u DOS-u, pa su tek onda bile predmet Narodne skupštine. Ako se eventualno pojavila neka inicijativa, bila je preusmerena da se pokrije taj dogovor u DOS-u. Setite se samo pisma upućenog DOS-u da podrži izbore. Valjda se izbori raspisuju za celu Srbiju, za sve građane, a ne DOS da podrži izbore. Ako DOS treba da podrži izbore, onda ovi drugi jednostavno nisu neko ko treba da učestvuje u političkom životu, nego neka DOS sam sve završi i Srbija će sigurno biti u dobitku.
Najveći greh, ono što mi smatramo neoprostivim i zbog čega smatramo da ona ne može da obavlja posao ...
(Predsedavajuća: Da li želite da koristite i sledećih 10 minuta?)
Da. Ono zbog čega mi smatramo da ona ne može da obavlja posao predsednika Narodne skupštine, a što je bio i predmet podnošenja krivičnih prijava od strane Socijalističke partije Srbije, jeste odgovornost gospođe Mićić u onome što se zbivalo u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije prilikom dva glasanja: o zakonu o lustraciji ili čuvenoj odgovornosti za kršenje ljudskih prava i prilikom izbora guvernera i članova Saveta Narodne banke Republike Srbije.
U članu 115. Poslovnika Narodne skupštine u stavu 6. vrlo decidno stoji da se računarski izvod svakog glasanja dostavlja poslaničkim grupama na njihov zahtev, informativnoj službi itd. Maja prošle godine predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je uskratio pravo poslanicima da dobijaju listing sa glasanja. Od tada pa nadalje taj listing se može dobiti samo ako to traži predsednik poslaničke grupe i sekretar naravno pita predsednika, predsednik dozvoli ili ne dozvoli.
Mi smo nakon glasanja o zakonu o lustraciji zvanično tražili listing sa glasanja. Nismo ga dobili. Naše traženje je trajalo tri meseca. Postavlja se jedno logično pitanje - šta je motiv da za tri meseca ne možemo da dobijemo listing o glasanju? Kada smo dobili listing vrlo prosto uvidom u taj listing, a znamo i ko je bio, utvrdili smo da je bilo zloupotrebe kartica ili krađe prilikom glasanja i kod tog zakona. Možete zamisliti, zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, lustracija, a krade se prilikom glasanja!
Naime, utvrdili smo uvidom u taj listing da je ovde bilo nekoliko poslanika poslaničke grupe gospodina Ivkovića, koji nisu bili tog dana tu. Nisu bili tog dana tu, a učestvovali su u glasanju. Mi znamo, imamo i svedoka, nije ništa sporno. Dvojica jesu, ostali nisu, ali su njihove kartice upotrebljene.
Onda imamo paradoksalnu situaciju da jedan u početku glasanja sedi pored Ivana Andrića, Čede Jovanovića, Siniše Mitrovića, a onda se na volšeban način prebaci kod kolega iz Nove demokratije ili kako se već sada zovu. Jedan sedi u četvrtom redu, pa kada se glasa u načelu glasa za zakon, a posle u 16. ili 19. redu samo se računa da je glasao. Jedan sedi u sedmom redu između Nišlija, njih šestorica, a on u sredini, i svi glasaju za isto.
Slično se desilo prilikom glasanja o izboru guvernera Narodne banke Srbije i članova Saveta. Danas sam napomenuo da je gospođa Neda Arnerić posebna priča. To glasanje iz inostranstva nije novina za DOS. Imali smo Solun, a sada imamo Tursku. Toga je bilo i to je karakteristika rada Narodne skupštine, ali smo imali i primer kolege Rafailovića koji je danas rekao šta je rekao. Neću da ponavljam.
Kada smo dobili listing, a to je bilo bukvalno na dan kada je gospođa Mićić bila gost Radio-televizije Srbije u emisiji "Licem u lice", utvrdili smo da su zloupotrebljene kartice dvojice naših poslanika. Znači, klasična krađa prilikom glasanja. Zloupotrebljene su kartice dvojice naših poslanika. Oni su uračunati u kvorum, a nisu bili tu.
Sve ove podatke dostavili smo tužiocu. Podneli smo krivičnu prijavu i nemojte misliti da će se ova stvar završiti time, u stvari bio je pokušaj danas da se izglasavanjem zapisnika stvari zatrpaju. Neće moći. Četiri krivična dela su izvršena prilikom tih glasanja i objektivno to će biti predmet pravosuđa. To pokazuje kako radi Skupština i prvi među jednakima.
Danas je sa njene strane upotrebljena jedna rečenica - znao je ili je morao znati. Predsednik Narodne skupštine zna ili je morao znati šta se zbiva u Narodnoj skupštini, a pogotovo kada nema kvoruma. Tog dana kvoruma nije bilo i tačno se zna da su kartice dvojice poslanika SPS-a zloupotrebljene. Tog dana su učinjena četiri krivična dela - zloupotreba službenog položaja, nesavestan rad u službi, falsifikovanje službenih isprava i pomoć u prikrivanju krivičnog dela. Pravosudni organi će da rade svoj posao, pa ćemo da vidimo kako će ova stvar ići, ali u svakom slučaju i ovi primeri pokazuju na koji se način doživljava rad Narodne skupštine Republike Srbije. Znači, sve što treba DOS-u apsolutno se može završiti i tu nema nikakvih problema. Ako je u pitanju nešto drugo, naravno onda ne važi.
Moram reći da je gospođa Mićić kao predsednik Narodne skupštine zloupotrebila i odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi zato što je samovoljno, voluntaristički tumačila te odredbe i zakazivala dopunske lokalne izbore, odnosno izbore za odbornike skupština opština kako joj je odgovaralo.
Eklatantan negativan primer je Priboj. Prvo su izbori zakazani i nažalost zbog vanrednog stanja oni su odloženi, a kasnije ona naravno nije želela te izbore da ponovo raspiše, u drugim opštinama jeste, a onda je to uzeto kao formalan povod za uvođenje prinudne uprave (i to po drugi put) u opštini Priboj. Naravno, tamo DOS nije prošao kako je očekivao i jednostavno je ta politika doživela krah, ali to pokazuje kako predsednik Narodne skupštine zloupotrebljava ovlašćenja koja ima.
Moram da pomenem još jedan vrlo negativan način ponašanja predsednika Narodne skupštine, a to je saučesništvo u zloupotrebama koje su bile ovde oko mandata. Sada se priča o odlukama Ustavnog suda, te Ustavni sud ovo, te Ustavni sud ono. Mi poslanici SPS-a smo od aprila 2002. godine, a odluka Ustavnog suda je doneta 28. maja 2003. godine, tražili da nam se vrate mandati koji nam po zakonu pripadaju. Reč je o sedam mandata Socijalističke partije Srbije, trebalo je da budu naše vlasništvo, jer smo mi te bivše članove isključili zbog suprotstavljanja politici i programu SPS-a.
Gospođa Mićić je apsolutno saučestvovala u tome da se ovde formira čuvena volšebna poslanička grupa Narodnih socijalista i da se onda na osnovu toga obezbedi mandat u Saveznoj skupštini itd. Čemu služi ta poslanička grupa, videli smo. To je rezervna stranka DOS-a, ali je suština da je bilo klasične zloupotrebe zakona oko mandata.
Moram da pomenem oko mandata još nešto. Setite se da je Narodnoj skupštini Republike Srbije bilo podneto 14 ili 15 ostavki poslanika DOS-a, crno na belo, napisano - podnosim ostavku na rad. Ti poslanici su se jednog trenutka pojavili, ne jednog trenutka nego je to trajalo dva meseca, glasali i nikom ništa, da bi se tek posle nekoliko meseci DOS setio, a naravno predsednik Narodne skupštine, čija je obaveza da poštuje zakon i primenjuje Poslovnik, trebalo je da bude neko ko prvi prigovara u odnosu na to i spreči nezakonit rad Skupštine. A, da ne pominjem prekjučerašnju sednicu i ono saopštenje. Jutros sam govorio o tome, o jednoj klasičnoj manipulaciji. Nije se imalo hrabrosti sići ovde.
S obzirom na sve, a biće još stvari koje ćemo ovako taksativno pomenuti, vezano za rad predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, mi poslanici Socijalističke partije Srbije smatramo da ona jednostavno ne obavlja posao na način na koji bi to trebalo, ne poštuje Ustav, zakone, Poslovnik i jednostavno poslanici Narodne skupštine Republike Srbije bi zbog svega trebalo da joj uskrate poverenje da taj posao dalje radi.

Pravo na repliku, narodni poslanik Branislav Ivković. Osnov za repliku, pominjanje vlasništva nad mandatima poslaničkih grupa i stranaka.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas bi socijalisti u Srbiji trebalo da budu srećni. Trebalo bi da budu srećni (ali  meni je otac iz Bijeljine, pa imam to sretni i srećni) zato što je DOS pokazao svoje pravo lice. Mi smo od 5. oktobra govorili da je DOS koalicija za jednokratnu upotrebu, da su se tu skupili i republikanci, i monarhisti, i mundijalisti i nacionalisti. Sada kada DOS pokazuje svoje pravo lice i kada se pravi podela u DOS-u, i to žestoka, koja građanima Srbije mnogo govori o samom DOS-u, jedan vrli socijalista nema drugog posla, nego da dira druge socijaliste.
Znate, to je mnogo dobro, jer i socijalisti sada mogu da vide podelu među socijalistima, i to na one sterilne i nesposobne političare, večite funkcionere koji su sve godine radnog staža proveli u partiji, koji nemaju ni dana radnog staža da rade i da izdržavaju svoju porodicu, i na one koji su naučili da rade, da od svog rada pošteno izdržavaju svoju porodicu i da se brinu da stvaraju državu za svu decu Srbije, kako žele za svoju decu.
Gospodine Žarko Obradoviću, odluka Ustavnog suda Srbije je jasna, kaže da poslanički mandati pripadaju poslanicima, to rešenje Ustavnog suda Srbije otprilike u 80% država i Evropi živi, i mi smo to rešenje ispoštovali. Sreća je za građane Srbije što to rešenje postoji, jer to rešenje će stvoriti normalne partije bez autoritarne i centralizovane vlasti, kakva je prisutna u nekim monolitnim partijama u kojima kada pošalješ pismo na jednu adresu, tri adrese nemaju pojma da je to pismo došlo u tu stranku.
Prema tome, poslanička grupa Socijalističke narodne stranke je formirana na bazi odluke Ustavnog suda Srbije, kao što je Ustavni sud Srbije doneo odluku da odbornički mandati pripadaju odbornicima.
Što se tiče brige o drugima, znate, u Srbiji je divna osobina da građani Srbije brinu o drugima, a kada političar počne da brine o političarima, to ne valja. Evo, sinoć je gospodin Maršićanin lagao i brinuo je o nama. Evo, današnje glasanje je pokazalo koliki je on lažov.
Gospodin Žarko Obradović se brine o narodnim socijalistima, kako su oni o zakonu o lustraciji glasali. Socijalistička narodna stranka je podnela tužbu protiv n.n. lica, ali Socijalistička narodna stranka nema potrebe da svoju političku karijeru traži pregledanjem ko je gde sedeo, ko je gde stavljao kartice, da pravi marketing sebi i da je podnela tužbu protiv jednog lica, jer je Socijalistička narodna stranka imala snage i znanja da uradi svoj izborni program i ona radi na tome da afirmiše svoj izborni program i da se približi građanima Srbije, a ne da besplodno broji ko je gde sedeo.