Reč ima narodni poslanik Dragan Maršićanin, replika na osnovu uvrede i povrede Poslovnika, zbog čega upozoravam narodnog poslanika Branislava Ivkovića, u izrečenom izlaganju. Izvolite.       

Za razliku od gospodina Ivkovića koji je u javnosti poznat kao poštenjačina, ja sam poznat kao lažov. Da li sam sinoć izrekao laž kada sam rekao da je postignut dogovor između Demokratske stranke i njegove stranke o koordiniranom delovanju u Skupštini Srbije pokazaće naredni dani i glasanje njegove stranke po tačkama koje su na dnevnom redu.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Žarko Obradović,  poslanička grupa SPS.

Poštovane kolege narodni poslanici, ja sam izašao da reklamiram povredu Poslovnika - član 97. stav 1. Gospodin Ivković je pogrešno protumačio, nisam govorio o tome da je njegova stranka pomogla DOS-u da se izglasa budžet; nisam govorio o tome da je njegova stranka pomogla da se gospođa Mićić izabere za v.d. predsednika; nisam govorio o tome da je njegova stranka pomogla da se izglasa izmena i dopuna Zakona o privatizaciji; nisam govorio o tome da je njegova stranka pomogla da se izglasa Ustavna povelja i prateći zakon koji je  ukinuo Jugoslaviju; nisam govorio o tome da je njegova stranka pomogla da se izglasa zakon o lustraciji; nisam govorio o tome, govorio sam o činjenici da je Ustavni sud doneo odluku 28. maja 2003. godine, a mi smo naše mandate tražili godinu dana pre.

Narodni poslaniče, i vas moram izricanjem upozorenja da podsetim na obavezu poštovanja Poslovnika Narodne skupštine, a sve pripadnike opozicije da podsetim da mi ovde raspravljamo o poverenju Nataši Mićić, tako da bih molila opoziciju da se vrati na temu.
Narodni poslanik Branislav Ivković, replika na osnovu izlaganja narodnog poslanika Žarka Obradovića.
Molim narodnog poslanika Dragana Todorovića da sedne u poslaničku klupu i da prati ono što se dešava u sali. Narodni poslanik Žarko Obradović izrekao je povredu Poslovnika. Pri izricanju povrede Poslovnika kršio je Poslovnik i dobio je meru upozorenja za ono što je rekao za govornicom.
Narodni poslanik Branislav Ivković tražio je repliku za izrečenu, po povredi Poslovnika, a vama, narodni poslaniče gospodine Dragane Todoroviću, isto upozorenje da pratite tok sednice Skupštine i da ne dobacujete predsedavajućem za donešene odluke. Izvolite, narodni poslaniče Branislave Ivkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, oni koji se ozbiljno bave ovim poslom, a mi u Socijalističkoj narodnoj stranci smo to zaista rešili žestoko da radimo, imali su prilike da čitaju rezultate ankete kod građana Srbije i, verujte mi, građani Srbije poručuju svima, pod broj jedan, ključna osobina za nekoga ko hoće nešto da radi u ovoj državi je sposobnost. Znači, sposobnost, traže ljude koji znaju da rade, koji znaju da ukažu na probleme, da odmah predlože rešenja, koji znaju da formiraju pravi tim i da dovrše posao do kraja. Neće oni tražiti knjiške moljce i dušebrižnike koji će prebrojavati ko šta i gde radi.
Jeste Socijalistička narodna stranka glasala za Ustavnu povelju, jer je imala snage da se izdigne iz dnevnog politikanstva, tako klasičnog za opoziciju, i da vidi viziju građana Srbije od kojih 90% hoće da uđu u Evropsku uniju. Upravo zahvaljujući Socijalističkoj narodnoj stranci i njenim glasovima (sedam ovde i jedan u državnoj zajednici), mi jesmo danas u Savetu Evrope, a što predsednik jedne stranke sada uzima pare i sedi u tom Savetu Evrope, to je moral njegov i njegove stranke. Hvala lepo.

Kao predlagač? Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, kao predlagač. Molim sve narodne poslanike, izvinite narodna poslanice, da pažljivo prate tok ove sednice i da se podsete odredaba Poslovnika kada je  u pitanju rasprava o tački dnevnog reda kakva je voljom većine na dnevnom redu ove sednice. Još jednom da podsetim sve pripadnike opozicije da se vrate temi koju su predložili Skupštini, a to je rasprava o poverenju predsedniku Narodne skupštine, gospođi Nataši Mićić.
Izvolite, narodna poslanice i izvinite za čekanje.

Da vas malo vratim na tačku dnevnog reda i da se malo pozabavimo izvođenjem dokaza, obzirom da se radi o zahtevu za razrešenje predsednika Narodne skupštine i svemu onome što je ona protivustavno, protivzakonito i protivposlovnički radila. Podsetiću vas na situaciju i na sednicu od 18. marta 2003. godine kada je izrečena mera udaljenja sa sednice predsedniku poslaničke grupe SRS Tomislavu Nikoliću, koji je tu funkciju preuzeo nakon što ste našeg predsednika Vojislava Šešelja poslali u Hag.
Prilikom izricanja mere udaljenja sa sednice tog 18. marta zbog nekog incidenta koji se desio još 13. februara, a te mere su u Poslovniku predviđene samo da bi se održao red na sednici na kojoj se eventualno desi neki incident (dakle, retroaktivno se izriče neka mera), predsedavajuća nije navela osnov i član Poslovnika po kome se izriče mera udaljenja, a odlukom Administrativnog odbora od 26. marta 2003. godine (i to može da služi naravno na čast Administrativnom odboru) izrečena mu je novčana kazna u iznosu od 32.000 dinara zbog udaljenja sa sednice.
Iz obrazloženja odluke Administrativnog odbora posredno se moglo zaključiti da se radi o primeni člana 104. stav 2. i člana 108. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, koja se primenjuje za narednih 90 dana zasedanja, od dana udaljenja sa sednice Narodne skupštine Republike Srbije, održane 18. marta 2003. godine. Pravni nonsens je da Administrativni odbor u obrazloženju svoje odluke o kazni proizvoljno tumači misli i želje predsedavajućeg sa sednice od 18. marta 2003. godine, kada mu je ta mera i izrečena. Inače, poslovi iz nadležnosti Administrativnog odbora utvrđeni su posebnim odredbama Poslovnika i ne daju, naravno, ovlašćenje Administrativnom odboru da razmatra, predlaže i konkretno i pojedinačno utvrđuje nešto što je po ovom poslovniku diskreciono pravo predsednika Narodne skupštine, koje ona nakaradno tumači i vrlo često zloupotrebljava.
Da je to tačno potvrđuje i činjenica da je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije dana 16. juna 2003. godine tražila od Administrativnog odbora, koji nema nikakvu nadležnost u pogledu izricanja i primene mera, da protumači način primene mere udaljenja koja mu je izrečena, što samo ukazuje da ni predsednik Narodne skupštine nije znao kako je odlučio i koju je odluku doneo. Sada se postavlja pitanje zašto je to predsednik Narodne skupštine učinila baš 16. juna. Zato što je bila zakazana sednica za 19. jun i zato što je po svim računicama, u skladu sa Poslovnikom, tog dana trebalo i da prestane mera udaljenja sa sednice i da se gospodin Tomislav Nikolić vrati u salu.
Tek tim famoznim mišljenjem Administrativnog odbora od 17. juna 2003. godine, koje je dato na osnovu zahteva predsednika Narodne skupštine, saznaje se da kazna još traje i da je preostalo još 60 dana zasedanja (rada) do isteka kazne. Šta mislite kada će da istekne 60 dana rada Skupštine Srbije? Verovatno tamo negde u martu mesecu iduće godine, što znači da Tomislav Nikolić nije udaljen na 90 dana, koliko to Poslovnik i predviđa, nego na nekih famoznih 90 radnih dana, a predsednik Narodne skupštine tumači da je radni dan samo kada Skupština zaseda, ne uvažavajući ono što Ustav kaže, da se Skupština sastaje u dva redovna zasedanja u toku godine i da prvo počinje 1. marta i traje tri meseca i sledeće počinje 1. oktobra i traje tri meseca, što znači da je apsolutno kršenje ustavnih odredbi u pitanju, kada je konkretno u pitanju slučaj Tomislava Nikolića.
Naravno, Narodna skupština sastaje se i u vanrednom zasedanju, na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred utvrđenim dnevnim redom. Obzirom da je isključen 18. marta 2003. godine, redovno zasedanje Narodne skupštine je od 18. marta 2003. godine do 31. maja 2003. godine i isteklo je 75 dana, a na vanrednim zasedanjima, na sednicama do 19. juna je isteklo tih 90 dana. Naravno, predsednik Skupštine daje nalog obezbeđenju, odnosno policiji u Skupštini da Tomislava Nikolića onemoguće da prisustvuje sednicama Narodne skupštine, i to 24, 25. juna, 1, 2, 3, 8, 9, 10, 14, 15, 16, 17, 18. i 22. jula, kao i 27. avgusta i 14. i 16. oktobra ove godine.
Naravno, zaključak je jasan. Radi se o zloupotrebi službenog položaja i ovlašćenja predsednika Narodne skupštine, zbog čega je, kao saučesnik, u tome učestvovao i Administrativni odbor, a Tomislavu Nikoliću, pošto nije mogao da dokaže svoju pravdu ovde u parlamentu i pošto je onemogućen da obavlja svoj posao za šta ga je narod i birao, preostalo je jedino da se obrati mesno nadležnom opštinskom sudu, koji će po njegovoj tužbi morati da odluči. Kakva će odluka biti, javnost će biti upoznata, predsednik Skupštine takođe, a i svi oni koji su u tome učestvovali, pre svega mislim na Administrativni odbor.
U cilju dokazivanja svega onoga što smo u ekspozeu u ime grupe narodnih poslanika izneli kao dokaz, navešću Drugu sednicu Prvog redovnog zasedanja, kada je Nataša Mićić gospodinu Nikoliću izrekla opomenu zbog prekoračenja vremena.
Tako malo tolerancije, a Poslovnik nam je ostavio samo 27 minuta, kao poslaničkoj grupi, da govorimo o predlozima zakona koji život znače za ovaj narod i državu.
Recimo, sad imate Zakon o radu i imate samo 27 minuta za nas 23 narodna poslanika da nešto kažemo. Prekoračite vreme tridesetak sekundi, pa čak i minut-dva, i to nije nešto što bi trebalo da se sankcioniše, a predsednik Narodne skupštine kaže: "Gospodine Nikoliću, izričem vam opomenu zbog prekoračenja vremena". To je bilo još ono vreme osionosti DOS-a, kada je predsednik Skupštine mislila da može da radi šta hoće. I danas nam je ovde, obraćajući se narodnim poslanicima, odgovarajući na moj ekspoze, rekla da joj je žao i da je mogla da bude još stroža nego što je bila.
Na sednici od 25. aprila 2001. godine gospodin Kragović, govoreći o Zakonu o radnim odnosima, kaže - "... ali se ovim zakonom povlašćuje onaj strani partner ili tzv. strateški partner, kako vi to kažete, a nikako radnička klasa koja je zaslužna za postojanje te firme koja je radila dugi niz godina i koja je ceo svoj život ulagala baš u razvoj te firme i tog preduzeća. Znači, nema ništa od onih 6 milijardi dolara". On podseća, naravno, DOS na obećanu međunarodnu pomoć. "To ste stavili u svoje džepove, a sada očekujete...". Tu predsednik Skupštine prekida govornika i kaže: "Molim vas da se držite teme dnevnog reda, a tema je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima. Nije zakon o privatizaciji, nisu donacije, nego izmene i dopune Zakona o radnim odnosima".
Da li je gospodin Kragović ovde govorio o problematici koja se tiče i radnih odnosa, najbolje ćete zaključiti sami. Pošto je nastavio, naravno, da daje argumente protiv izmene Zakona o radnim odnosima, Nataša Mićić: "Drugi put vas opominjem da se držite teme dnevnog reda i izričem vam opomenu, na osnovu člana 101. i povrede člana 98. stav 1".
To je jedan flagrantan primer osionosti predsednika Narodne skupštine, kome nikako ne može da bude zadatak da samo sluša da li će narodni poslanik reći nešto što ne ide u prilog dosovskoj većini ili Vladi i da izrekne sankciju koja može da bude samo krivično-pravna sankcija. Znate, novčana kazna može da bude samo krivična sankcija.
Ne može poslanik kome Ustav omogućava da za ovom govornicom kaže ono što ima da kaže i koji ga oslobađa odgovornosti da bude odgovoran predsedniku Narodne skupštine i da to zavisi od njegove diskrecije, da li je on bio sposoban u tom momentu da shvati šta je poslanik želeo da kaže ili ne. Posle niza dobacivanja poslanika DOS-a iz poslaničkih klupa, a priznaćete veoma je često, to znaju i oni koji su izlazili za ovu govornicu, takvih nije mnogo, a mi sebe nismo štedeli, bili smo ometani od strane poslanika koji su umeli vrlo ružno da dobacuju. Umesto da oni budu opomenuti od strane predsedavajućeg i predsednika Skupštine, najčešće smo mi dobijali opomene i kontraudarce.
Takva situacija se desila 25. aprila 2001. godine kada je gospođa Milka Marinković replicirala Tomislavu Nikoliću i između ostalog na kraju svog govora rekla: "Mi smo demokrate, mirni, tihi, ali ponekad vrlo i krvoločni ako treba. (U stenografskim beleškama piše - žagor u sali.) Dakle, tražim da se zabrane pretnje. Mi nismo na pijaci, mi smo na radnom mestu. Ovo je odgovoran posao. Mislim da je krajnje vreme da se prekine ovakva praksa, makar prema damama, koje su krvavom borbom da spasu sebe, svoje porodice, svoju decu i u krajnjoj liniji građane ove zemlje, dospele u ovaj parlament. (To kaže gospođa Marinković.) Tražim da se o ovome izjasnimo i da se narodnom poslaniku Tomislavu Nikoliću izrekne opomena za ovo što nas je nazvao džaftarama. Kakva replika na Poslovnik, svašta" (kaže Milka).
Nataša Mićić dalje: "Dužna sam da dam objašnjenje. Zaista sam onda propustila da dam opomenu, ali verujte da nisam čula, zato što je poslanik okrenut leđima, a ja od vas pola ne čujem šta se priča, verujte mi. Mogu opomenu i naknadno da izreknem."
Tomislav Nikolić: "Da se opravdam. Replika."
Nataša Mićić: "Ne možete da se opravdate, nisam vam dala reč. Vi ste to koristili. Sedite, nisam rekla da ćete dobiti reč. Po Poslovniku se javio prvo narodni poslanik Lazar Marjanski. Izvolite." Znate već kako to izgleda kada Nataša Mićić nekome ne da reč.
Tomislav Nikolić:"Da li mi dajete repliku? Po Poslovniku?" Nataša Mićić: "Pre nego što dam po Poslovniku narodnom poslaniku Lazaru Marjanskom, čujem da se predlaže da glasamo. Znači, konstatujem da je došlo do povrede Poslovnika, jer zaista sam propustila da opomenem narodnog poslanika Tomislava Nikolića, ali zaista nisam čula kada se obratio poslanicima." Tomislav Nikolić: "Nije došlo do povrede Poslovnika." Nataša Mićić: Kažem vam da jeste došlo. Onda predlažem da se izjasnimo da li je došlo do povrede Poslovnika."
Tomislav Nikolić i dalje traži reč po Poslovniku. Nataša Mićić: "Dobićete reč kada završimo po ovom." Tomislav Nikolić: Dobijam reč kada je zatražim." Nataša Mićić ga upozorava da pročita tamo neke članove Poslovnika i kaže - "i izričem opomenu narodnom poslaniku Tomislavu Nikoliću, koji je uputio uvredljive izraze Milki Marinković i njenim koleginicama."
Tomislav Nikolić: "Ne znam zašto tako grubo i tako rigorozno kršite Poslovnik. Zašto terate većinu da glasa za ono što ste predložili, iako znam da je Poslovnik prekršen. Član 95. na koji se pozivate, stav 1. glasi - narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika itd." - obrazlaže Tomislav Nikolić i kaže "da se gospođa krvolok osetila ugroženom, zato što sam ja, koji sam dobio reč morao da reagujem na njeno dobacivanje iz klupe, a ona nije imala reč. Kada vi sa tim svojim zvoncem ne možete da je smirite, kako drugačije ja da reagujem, nego tako da ona mora da ućiti. Sada biram reč koja uopšte nije uvredljiva, a posebno ne za jednu damu, sve dok ne pretera dama i dok mi ne dokaže da nije dama. Izabrao sam reč iz srpskog jezika. Reč džaftara se odnosi na ženu koja mnogo priča bez ikakve veze i ništa drugo."
Nataša Mićić: "Gospodine Nikoliću, izričem vam drugu opomenu zbog uvrede koju ste ponovo naneli koleginicama, kao i meni kao predsedavajućem. To je druga opomena."
Tako je to naravno išlo. Evo dve godine mi smo čekali, čekali. Vidim da gospođa Mićić ode iz sale, nije izdržala da sasluša do kraja šta mi imamo da joj kažemo. Dakle, uvek dođe maca na vratanca. Sve dođe na svoje. U politici vam je jedno pravilo - strpljen, spašen. Polako. Čekate svoj trenutak. Izravnaju se računi. Neka kosmička pravda uvek postoji. Danas je, draga gospodo, 16. oktobar 2003. godine. Jedno je sigurno. Vreme se zaustaviti ne može.
Prema tome, kada drugi put dođete u ovu salu, posle nekih vanrednih izbora koji će vrlo brzo doći, imajte to na umu, i ako slučajno, desiće vam se možda jednom u životu, budete negde u vlasti, participirate u vlasti, budete tamo neki jezičak na vagi, pa uđete u vlast, ponašajte se prema opoziciji onako kako biste želeli da se ona ponaša prema vama kada ste vi u opoziciji. To vam je dr Vojislav Šešelj sto puta govorio.
Vi mislite da je vlast večita. Mislite da vlast podrazumeva osionost. To tako ne može da funkcioniše. Vrati vam se sva ta negativna energija i onda polako pucate, čupate kose sa glave. Žao vam što niste u prvih nekoliko meseci nešto uradili za sebe, čekali ste zadnju godinu, ali ono vlast izmiče i pre nego što ste to očekivali.
Gospodin Milorad Mirčić: "Teško je, gospođo, vama ovo shvatiti. Vama je ovo teško shvatiti. Ovih dana razmišljam da bih jako želeo da imam vašu glavu da se odmorim od svega ovoga." Govori o nečemu zbog čega ga je Nataša Mićić upozorila da opet nije u temi.
Nataša Mićić: "Gospodine Mirčiću, izričem vam opomenu zato što se ne držite dnevnog reda i zato što se uvredljivo izražavate." Milorad Mirčić: "Prvo vi opomenite one koji dobacuju. Suština je u tome - apelujem na predlagače zakona dok je vreme da se izvrše ove korekture. Ništa one ne znače, ali da ne bi stavili u neravnopravan položaj građane Srbije, nema ništa protiv da se promeni savezni zakon i da bude usklađen sa republičkim, ali ne može tako na silu."
Nataša Mićić: "Gospodine Mirčiću, izričem vam drugu opomenu na osnovu člana 101." Zašto? Niko ne zna. Verujte, ni dan-danas ne znamo, ta kazna je 8.000 dinara.
Gospodin Branislav Blažić: "Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, restriktivnost, represija, hajka, progoni, politički procesi, širenje straha i mržnje, to je danas slika demokratske Srbije. Otkud vam, gospodo iz DOS-a, toliko negativne energije, da to širite i sa tom negativnom energijom nećete nas baš napraviti, nećete napraviti neki iskorak u moralnom i demokratskom procesu Srbije. (Lepo čovek upozorava DOS, još 2001. godine. Nataša kaže - molim vas da se držite teme.) Šta je tema u ovom parlamentu?
Kome da se obraćamo? Petlovima? Psima na ulici, lutalicama? Obraćamo se jedni drugima, političkim protivnicima (nastavlja gospodin Blažić da obrazlaže ono što ima, naravno). Koju korist to radnici imaju kada 90 dana ne rade i kada posle 90 dana taj isti poslodavac njima neće biti u mogućnosti da isplati opet zagarantovanu zaradu? Zašto toliko te boljševičke mržnje da se sve zatvori, da se ve zaustavi, da se svaka proizvodnja spreči. Nije valjda to u programu DOS-a ili sam možda u nekoj zabludi, kada je u pitanju ta demokratija, jer sam ovde čuo da svakakvih demokrata ima, a ovde sam čuo da ima i krvoločnih demokrata. To mi je malo nespojivo".
Nataša Mićić: "Gospodine Blažiću, na osnovu člana 100, 101. izričem vam opomenu, zato što se i posle upozorenja niste držali teme dnevnog reda".
Molim vas, gospodo, pa ako niste nikada uzeli ove stenografske beleške, verujte, nije bio ovo mali posao da se sve ono što se dešavalo u protekle dve - tri godine pregleda i da se izvuče ono što je kuriozitet. Zamislite, za jednog predsednika Skupštine ovoliko kurioziteta na dve stotine i kusur stranica. Razumem da se napravi greška. Ko radi taj i greši, i pogrešna procena i nerazumevanje problema i ponekad želja da se neko skrati u diskusiji i treba neki politički poen da se dobije. Ovo je postala praksa, svakodnevna praksa, jedno te isto.
Nataša Mićić: "Gospodine Mirčiću, kako bi bilo da se vratite na temu? " Milorad Mirčić: "Gospođo predsedavajuća, stvarno se uzdržavam da komentarišem bilo kakvu vašu upadicu ili primedbu, ali bih vas molio da ipak i vi malo uzmete ove predloge zakona i da ih pročitate, pa da bi i vi bili u toku o čemu se ovde raspravlja". Nataša Mićić: "Gospodine Mirčiću, izričem vam opomenu zato što i pored upozorenja pričate van teme dnevnog reda".
Smejte se, gospodo, smejte, vi se ovde tri godine samo smejete, ali građani Srbije ispred ove skupštine i širom Srbije plaču zbog svega onoga do čega ste ih svojom, a pre svega ekonomskom politikom doveli.
Nataša Mićić: "Gospodine Nikoliću ... "Tomislav Nikolić: "A šta ste sada hteli, molim vas". Nataša Mićić: "Htela sam da vas vratim na temu Zakona o platama u državnim organima, a vaša obaveza po Poslovniku, po članu 98. i 99. je da se držite teme".
Nemojte, gospođo Čomić, više da zvonite, meni uopšte ova galama ne smeta. Bruji cela Srbija, znate, samo vi još ne čujete te korake koji se polako približavaju Skupštini Srbije, ali 16. su predsednički izbori. To će vam biti prvi prst u oku, prva pobeda srpskih radikala, vanredni izbori dolaze, a na vanrednim izborima ćemo izmeriti snage. Nećemo mi sa vama na ulicu. Nije bitno ni kako će ova rasprava da se završi. Izbori su sasvim izvesni. Biće ove godine. Jedino priznajemo rezultate izbora. Izaći će građani, zaokružiće one u koje veruju, prebrojaćemo glasove, videćemo kako to izgleda. Nadam se da će neko od vas opet doći u ovaj parlament; 10, 15, 20 vas biće ovde, pa ćemo se prisetiti ovih situacija koje smo imali u prethodne tri godine.
Nataša Mićić: "Moja obaveza je da vas upozorim ukoliko se ne držite teme". Tomislav Nikolić: "Znam da je to vaša obaveza, da li ste me upozorili." Nataša Mićić: "Ako vas ne upozorim, onda ja kršim Poslovnik, znači izričem vam opomenu na osnovu člana 101. zbog povrede člana 98. da se vratite na temu." Tomislav Nikolić: "Koja mi je to opomena?" Nataša Mićić: "Prva". Tomislav Nikolić: "Prva? Dobro, izgubićete sledeće izbore. Hoće li biti i druge? Izgubićete sledeće izbore zato što ne umete da se ponašate kao neko ko je pobedio".
Setite se ove poruke Tomislava Nikolića - izgubićete sledeće izbore zato što ne umete da se ponašate kao neko ko je pobedio. Pazite kakvu vam je poruku uputio, niko je od vas nije zapisao, niko je od vas nije zapamtio.
Nataša Mićić: "Izričem vam drugu opomenu, zato što se ne držite teme dnevnog reda". Tomislav Nikolić: "Samo moram da vas upozorim, možda vi to ne znate, draga moja gospođo, ovo sve snimaju kamere, a naravno i vaše ponašanje je ostalo zabeleženo širom Srbije i ja, gde god se pojavim na nekoj televiziji ..." Sada upada, naravno, Nataša Mićić i kaže: "Ja sam sada dužna da vam oduzmem reč, pošto nastavljate da kršite Poslovnik, a izrečene su vam dve mere. Tako, u skladu sa članom 102. vam oduzimam reč". Tomislav Nikolić: "Šta ste uradili?" Nataša Mićić: "Oduzela sam vam reč." Tomislav Nikolić: "Evo, nastavljam da govorim". Tomislav Nikolić i dalje stoji za govornicom, iako mu je oduzeta reč. Nataša Mićić: "I taj posao podrazumeva, kada vam se oduzme reč, da treba da se udaljite sa govornice. Određujem pauzu od deset minuta, iz razloga, a na osnovu člana 102, što ne mogu da održim red na sednici, zato što gospodin Nikolić neće da se udalji sa govornice, a bio je obavezan."
Naravno, onda ulazi obezbeđenje i povređenog Tomislava Nikolića, koji je pre toga imao saobraćajni udes i koji je imao slomljenu ključnu kost, izvlače iz ovih klupa, lome stolicu, dodatno ga povređuju i iznose iz sale. To je taj parlamentarizam na delu. Zamislite, koliko je teška ova povreda Poslovnika bila, kada je morao da se udalji iz sale. Toliko je ometao rad Skupštine Srbije.
Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 17. dan rada, 14. maj 2001. godine, Nataša Mićić: "Po Poslovniku ima reč gospodin Baralić." Rajko Baralić: "Ukazujem na član 95. Molim da se Narodna skupština izjasni o povredni člana 101, pretposlednjeg stava. Narodni poslanik gospodin Vukšić, govoreći ovde, rekao je da je ljudska glupost nemerljiva i na taj način je uvredio ministra Milovanovića. Molim vas da se o tome Skupština izjasni". Nataša Mićić: "Gospodine Baraliću, izričem vam opomenu zbog uvrede koju ste naneli ministru. Zloupotrebili ste govornicu da biste to izvršili, javili ste se za reč po Poslovniku..."

Narodna poslanice, bez obzira, možemo tumačiti ovo kao toleranciju, ali radno vreme Skupštine je isteklo i to je jedini razlog zašto vas prekidam, jer narodni poslanici su u obavezi da pre 18,00 časova ili predlože produžetak radnog dana ili da se sednica za danas okonča u 18,00 časova.

Slažem se. Nema potrebe da produžavamo, za danas smo dosta rekli.