Da se ne bi pogrešno razumelo, dužna sam da obavestim nadležne institucije u ovoj zemlji, sudove, tužilaštvo, policiju, zatvore, da se ovo izgovoreno za govornicom računa u slobodu govora, a ne u pritisak na te institucije ili izrečene pretnje.
Replika na izlaganje Nataše Jovanović, predsednik Narodne skupštine Nataša Mićić.

Obraćam se vama koji ste na crveno-crnoj strani Srbije. Ja znam da vi postojite, ali ste manjina u Srbiji, i takvi postoje i u drugim evropskim državama, ali ono što nas razlikuje od njih jeste da su oni u davnoj prošlosti bili blizu vlasti ili u vlasti. Kod nas je obrnut slučaj.
Politika koju vi zastupate, i dok ste bili na vlasti, a koju ste pokušavali da sprovedete i ovde u parlamentu, ima samo jedno ime i to je - destrukcija. Ništa drugo vi ne znate da radite nego to. To su nam vaši ideolozi destrukcije, koji su danas razasuti od Kazahstana do Haga, dobro pokazali, jer su nas ostavili u ruševinama, u patnji, u bolu, jer je stotine hiljada ljudi ostalo bez domova u Hrvatskoj i u Bosni, na Kosovu, jer su mnogi izgubili živote. To je vaša politika, politika destrukcije. Jedino čega se plašite jesu kazne. Pa, ovde su vas stizale kazne za destrukciju koju ste vršili u parlamentu, a vaše šefove koji su sačuvali živote, pokrali narodne pare, kazna će stići kad-tad, gospodo.
I o vašoj politici mogu da kažem još samo jedno. Slika vaše politike jeste naša zemlja kako je izgledala posle NATO bombardovanja. Nažalost, sve te ruševine, stotine i stotine objekata, ni jedan jedini nije napravljen za vreme vaše vlasti. Sve su to objekti koji su napravljeni ili za vreme kralja ili za vreme Tita. I to govori da ste imali samo jednu politiku, politiku destrukcije.
Zato vas se ne plašim. Ja se vas stidim i vaš sud me uopšte ovde mnogo ne interesuje, jer ja znam šta ste vi radili.

Narodni poslanik Dragan Maršićanin traži repliku na izlaganje Nataše Jovanović.

Više puta sam danas ovde pomenut i nisam se javio za repliku poluhisteričnim poslanicima, koji su čuveni i zapisani u istoriju ovog parlamenta kao predlagači uvođenja šampita u skupštinski restoran.
Molim, i ubuduće se takođe više neću javljati za repliku, sve one dobronamerne ili nedobronamerne poslanike koji me porede sa predsednicom Narodne skupštine Natašom Mićić, da to ubuduće ne čine, jer me time vređaju, a molim predsednika Skupštine, odnosno predsedavajućeg da im izrekne opomenu.

Narodna poslanica Vjerica Radeta traži repliku na izlaganje predsednika Narodne skupštine Nataše Mićić zbog pominjanja poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, ovlašćena predstavnica Srpske radikalne stranke.

Gospođo Mićić, prosto mi je žao kako su vam oslabili živci primenjujući, odnosno ne primenjujući Poslovnik o radu Narodne skupštine. Slušajući vas malopre prosto mi dođe da predložim kolegama da odustanemo od našeg predloga za vaše razrešenje, jer vaši istupi ovde više govore o vama nego ovo što mi pokušavamo na konkretnim primerima da vam dokažemo.
Prema tome, u vašem interesu je svakako da se više ne javljate, zarad onih koji su možda i razmišljali da glasaju za vas. Posle ovoga teško da ćete naći i blizu većine, a građani Srbije zaista kroz ovo vaše izlaganje mogu da vide kakav ste vi predsednik Narodne skupštine bili, koliko ste uvreda malopre u kratkom vremenu izneli na račun poslaničkih grupa, na račun građana Srbije. Neka vam je na čast.

Reč ima narodni poslanik Melank Šandor, a posle njega narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo poslanici, moram prvo da izrazim zadovoljstvo što danas nisam u Kikindi u 15,00 časova. Ovde mi je lepše sa vama.
Vratio bih se na reči poštovane koleginice i na obećanja koja je dao DOS, još onaj pra-DOS, kao svoja izborna obećanja; da podsetim da je među tim obećanjima bilo i ono da Srbija treba da uđe u Evropsku uniju, da Srbija bude u Evropi, a Evropa u Srbiji, i to je tačno. Šta je preduslov za to? Negde oko 8.000 zakona i zakonskih akata koje bi Srbija morala da donese u ovom parlamentu. To je ambiciozan i veliki poduhvat koji podrazumeva sem vremena i učešće i odgovornost svih demokratskih snaga, jer to jeste odluka demokratskog društva. Sem učešća mora postojati jedan efikasan skupštinski mehanizam, a da bi on bio efikasan mora imati i efikasan poslovnik.
Neki su se možda zbog ritma, kojeg su se uplašili, povukli iz tog DOS-a, jer su navikli možda na neki sporiji ritam, jer je za njih donošenje i izglasavanje nekih zakona prerano, a drugi opet u tome naravno nisu učestvovali zato što niti su demokrate, niti su želeli da vide Srbiju u Evropi, već Srbiju do Karlobaga, Ogulina, Virovitice.
Sada te ujedinjene snage stavljaju pred Skupštinu predlog o razrešenju gospođe Nataše Mićić. Nataša Mićić kao jedan od značajnih točkića u tom skupštinskom mehanizmu se optužuje, između ostalog, za kršenje Poslovnika, pa da vidimo malo kako ona to krši Poslovnik. Krši Poslovnik tako što ne toleriše jedan vid populizma, pravljenja teatra za skupštinskom govornicom, jer Skupština je ovde da donosi zakone i da bude efikasna u svom radu.
Kod replika, gde su poslanici pokazivali kako ne poštuju Poslovnik, jer su se služili reklamacijom na Poslovnik, gde su iznosili svoju političku propagandu ili nešto što nema veze sa Poslovnikom. Nataša Mićić je uvek davala i obrazloženje na prigovor o kršenju Poslovnika. Većina vas zna da je ono u većini slučajeva bilo prihvaćeno, a onaj mali broj koji je rešavao Administrativni odbor uglavnom je bio odbijen kao kršenje Poslovnika.
Što se tiče famoznih kartica, mislim da je gospođa Nataša Mićić sve učinila da se dođe do prave evidencije prisustva poslanika na sednicama Skupštine, obraćajući se svim institucijama, Vrhovnom sudu i skupštinskim odborima da pomognu svojim radom i savetima. Shvatićete da ona nije zadužena da ovde glumi neki bistri um, matematički, koji će za 15 sekundi da iz mase ljudi izbroji tačan broj i vidi ko nedostaje. To je, gospodo iz opozicije, bio vaš posao i nemojte da tražite, bar toliko budite pošteni, od Nataše Mićić da ona obavlja i vaš deo posla.
Što se tiče TV prenosa, jasno je kao dan, a to piše i u Poslovniku Skupštine, koje su obaveze Skupštine u pogledu javnosti rada. Nataša Mićić ne može nikako da naredi bilo kojoj televizijskoj kući da vrši prenos, jer bi to bio izraz pritiska na medije.
Svaka teza ima antitezu i ja se nadam da će moje kolege, koje su i šefovi poslaničke grupe, obrazložiti svojim antitezama jednu stvar, činjenicu kao istinitu izneti na čistac, a to je da objektivna odgovornost gospođe Nataše Mićić ne postoji. Šta je onda vaša namera, onih koji su podneli ovaj predlog? Namera vam je, naravno, da taj točkić nekako sklonite iz ovog mehanizma kako bi on stao, a ja vam poručujem da on ne može stati, niti se može vratiti unazad. Nazad je provalija, nazad nema povratka. Ono što smo započeli, to ćemo i dovršiti.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a posle njega narodni poslanik Slavoljub Matić.

Gospođo Čomić, gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, istina je da su svi porušeni mostovi, autoputevi, fabrike, rafinerije i mnogi drugi objekti izgrađeni u vreme dok je odgovornost za vlast imala Socijalistička partija Srbije.
Naravno, mi nismo gradili Savezni parlament, to je po nacrtu inženjera Ilkića gradio kralj, a vi ste i to uspeli da zapalite i da na taj način učinite nešto što nisu učinili ni Nemci, ni Englezi, ni bilo ko drugi ko je bombardovao ovu zemlju više puta, a ni ovi saveznici koji su za vaš račun preparirali javno mnjenje i krcali Srbiju tepihom bombi da lakše i brže dođete na vlast.
Gospođo Mićić, projektant ove sale se nije proslavio, pa je ovo jedinstvena prilika da ja vidim vaše, a vi moje oči dok razgovaramo, jer sam uvek zbog položaja govornice bio okrenut vama leđima; to nije bila moja namera i ja ovde ne vodim nikakvu ličnu polemiku sa vama, prosto mislim da niste članstvo koje ste dobili iskoristili na pravi način, da politička stranka kojoj po vašem ubeđenju pripadate i protiv čega nemam ništa nije utemeljena na taj način da vama pripada odgovornost da predsedavate parlamentom Srbije i da vršite dužnost šefa države, da pripadate jednoj stranci čiji predsednik, nažalost, sve čini da do najgoreg mogućeg stadijuma u Srbiji dovede one ljude koji su samo voljom zakona učestvovali u ratnim jedinicama čineći nešto za šta su mislili da je normalno, korisno i patriotski, zašto ne reći, on trguje haškim optužnicama, ne saopštava ih javno već to čini preko medija drugih država ili ove zemlje. To naravno, nije vaša lična odgovornost, ali prosto govorim o ambijentu i miljeu u kome vi delujete i o načinu na koji funkcioniše stranka kojoj vi, kao što sam rekao, shodno svom ubeđenju pripadate.
Vi niste nikoga porazili 5. oktobra, vi nikoga niste pobedili 5. oktobra, nažalost, porazili se ste samo Srbiju. Srbija ima šansu da to ispravi i to će učiniti. Mi, naravno, odavde sa ove govornice i sa drugih mesta u Srbiji sa građanima Srbije komuniciramo na taj način da se obraćamo svojim ciljnim grupama i svako od nas misli da to čini na najbolji mogući način. Naravno, i vi ste ubeđeni da sve što radite činite na najbolji mogući način. O tome jedino građani mogu doneti sud na izborima koji predstoje, kako god vi danas pokušavali sa svojim političkim istomišljenicima da to prolongirate; ovoj vlasti se vidi kraj, doći će neka nova kompozicija, ko će u njoj sve učestvovati, videćemo, ali nervoza koja sada postoji u parlamentu, koja postoji u Srbiji, deo je između ostalog i vašeg nastojanja da po svaku cenu održite vlast u uslovima kada nemate dovoljnu podršku narodnih poslanika i na taj način dovodite u pitanje osnovne postulate funkcionisanja jedne države i jednog parlamenta.
Ono što vama lično zameram jeste što ste... pročitao sam negde da imate izvesno muzičko obrazovanje, onda sam ustanovio da nam je muzičko obrazovanje isto i da sviramo isti instrument, ne treba da svaki put kada vam se pojavi povisilica u partituri zvučite falš, morate biti svesni kada se obraćate građanima Srbije da to činite na način koji to treba da ima miran i odlučan ton, da ne upadate u zamku onoga što ste malopre ovde učinili i na taj način, moram da kažem sa velikim zadovoljstvom, nama pomogli da naša politička borba bude lakša i efikasnija.
Poslovnik jeste okvir koji vama daje za pravo, Ustav i zakon takođe, kako ćete ovde da se ponašate, ali ne treba to da činite sa strašću, ne treba da narodnim poslanicima izričete meru i da pri tom svi u Srbiji vide da zbog toga likujete; to ne priliči narodnom poslaniku i to ne priliči predsedniku ili predsednici parlamenta.
Ne treba da vas brane na taj način, zbog toga što ste prva žena predsednik u istoriji parlamenta; naravno da to za jednu državu i za jedno društvo jeste interesantno, ali ne treba da bude žena po zanimanju. Između muškaraca i žena u uslovima jednakog obrazovanja, jednakih sposobnosti, tek onda žena može da ima prednost. Ako ima prednost samo zbog toga što je žena, onda je to politika, ključ, nasleđe Socijalističkog saveza radnog naroda, a vi, kao što sam razumeo, tu politiku ne podržavate i to vreme takođe ne podržavate.
Ne treba očekivati od narodnih poslanika da zbog toga što je dama predsednica parlamenta oštrina njihovih iskaza i njihovih argumenata bude drugačija u odnosu na situaciju kada bi se ovde muškarac nalazio na mestu spikera parlamenta.
Da ne brkamo lončiće i da ne brkamo stvari, ovde svako treba da radi svoj posao. Onaj ko je pristao da bude predsednik parlamenta valjda je pristao zbog toga što je procenio da je sposoban da to radi, a ona većina koja mu je to omogućila je takođe imala poverenje da to tako može da funkcioniše.
Prema tome, dodatni argumenti Ženske političke mreže sa tim u vezi za mene nisu relevantni, ne treba da budu ni za koga u Srbiji i ono što je ovde suština jeste kako mi radimo svoj posao i na koji način građani Srbije to jesu u stanju da izmere.
Srpski parlament je jedan od onih gde predsednik parlamenta zbog rigidnog Poslovnika ima ovlašćenja da izriče mandatne kazne. To je nečuveno, neprimereno, narodni poslanik za izgovorenu reč u parlamentu rizikuje jedino pred svojim biračima, pred svojom ciljnom grupom, pred građanima Srbije, pred ukupnom javnošću i ne treba da ga niko na taj način sputava u onome što želi da kaže i da mu određuje način na koji to želi da saopšti.
Takođe, želim da kažem da je u parlamentu od kada ste vi predsednik parlamenta, bez obzira što se veliki broj kolega trudi da vam oda priznanje zbog efikasnog rada, upravo prisutna netolerancija, da je upravo jedan rigidni odnos koji ste iskazali prema neistomišljenicima obeležio vreme vašeg predsedavanja ovim parlamentom. Niti mi možemo vas ubediti da su naši argumenti dobri, niti je to obrnuto moguće, mi ovde danas razgovaramo da li vi imate 126 za odluku da predsedavate parlamentom ubuduće ili nemate 126.
Na osnovu te političke činjenice bi morale da se donesu krupne i važne političke odluke. Ovo nije, kako neki ovde govore, interpersonalni odnos između narodnih poslanika vlasti i opozicije, između šefova poslaničkih grupa i predsednice parlamenta, ovde se danas na jednom političkom polju ogledaju političke prilike, da li vi možete ili ne možete da radite posao za koji mislite da imate većinu. Pošto to očigledno jeste činjenica i svima je danas jasno u Srbiji, vi možete da pomognete i da, shodno Poslovniku i zakonu, podnesete ostavku i da na taj način ubrzate da se raspišu novi parlamentarni izbori, pa kada budete imali novih 126 da budete novi predsednik parlamenta, legitimni, jer sada je legitimitet vašeg predsednikovanja doveden u pitanje, kao što je doveden legitimitet Vlade Srbije.
Sasvim na kraju, odgovorni ste zbog toga što ste dozvolili da se izvršna vlast direktno instrukcijama i drugim načinima vaninstitucionalnog delovanja nametne svim ostalim granama vlasti, što ste dozvolili da parlament Srbije ne vrši onu funkciju koja mu pripada po Ustavu.
Bili ste puki izvršilac naredbi koje su dolazile iz predsedništva DOS-a, iz kolegijuma Vlade, iz nekih drugih neformalnih centara moći. To nije dobro ni za parlamentarizam, ni za parlament, ni za Srbiju. Imate šansu da danas, ukoliko želite, to prekratite, da pomognete da se što brže dođe do novih parlamentarnih izbora. Šta god vi danas mislili o tome, imaćete vremena da se kajete natenane, jer ste, u političkom smislu mislim, sklopili brak na brzinu.