Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, kažu nam da smo krali poslaničke mandate. Veoma čudna priča - mi tri godine krali i sa 176, koliko je ova vladajuća većina imala kada je ušla u parlament, siđosmo na 127. Kako je to moguće, da mi krademo, a da se smanjuje. Kada poslanici iz pozicije prelaze u opoziciju to je za vas patriotizam. Ako neko iz opozicije slučajno glasa za neki vladin zakon to je onda izdaja.
Nataša Mićić kriva je što je potpisan Rambuje, kriva je što je bilo bombardovanje, kriva je što je Amerika napala Irak. Ima li još nešto što bismo mogli da joj pripišemo i da kažemo za šta je kriva predsednica našeg parlamenta?
Ne leži tu ni zec ni istina. Istina je na drugoj strani. Šta je istina? Istina je da su nas DSS i G-17 napustili i ujedinili se sa onima koje smo 5. oktobra smenili. Zašto su to uradili, to treba da pitamo njih.
Hoćemo vanredne izbore. 28. jun 2001. godine, tada su se ujedinili DSS, SRS, SSJ i SPS. Četiri meseca samo posle konstituisanja ovog parlamenta i posle početka rada Vlade. Zašto su se oni baš tada priključili njima? Vrlo lako možemo to da odgonetnemo, ali osnovno jeste u tome što su nam se oni zadnji i pridružili; oni koji su nam se zadnji pridružili u borbi protiv Miloševićevog režima, oni su nas prvi sa ovog DOS-ovog broda i napuštali.
Gde ste vi videli poslanike DSS-a u Koaliciji "Zajedno", 15 dana pred izbore su se nama priključili. U Koaliciji "Zajedno" kada smo obišli sve mitinge po Srbiji i kada smo narod podigli na noge, kada smo objasnili o čemu se radi, tek onda smo videli da se priključuju; i shvatili ljudi da je narod samo za njih glasao. Kada ste upoznali poslanike Demokratske stranke, kada ste vi videli negde Maršićanina ili Mihajlova? Tri puta sam bio u Pančevu, bili su mitinzi i nikada ih nisam video. Tek smo ih upoznali 25. januara ovde u parlamentu i zato su nas oni prvi napustili i zato su se prvi priključili onom drugom brodu.
Ne ljutim se ja na SRS, i nemam razloga, ni na SPS, ali se pitam šta bi sa onima koji su sa nama bili 5. oktobra za promene, za Evropsku uniju, za restrukturiranje preduzeća, za to da naša deca ostaju da žive u Srbiji. Šta bi sa njima, koji su to motivi bili jači? U istom momentu su bili i 5. oktobra na ulici u Beogradu, ali su razmišljali o kontramitingu, u istom momentu su mislili da je moguće da budu na Terazijama i na Ušću, ali nemoguće je. Mi krademo mandate, a postajemo sve manji.
Pričate o aferama i glavnu koncepciju ste napravili da vam je afera platforma. Ko se još seća Čedine zebre ili ne znam ni ja šta ste sve izmišljali; šta ste vi želeli, da možda uzmemo diplomatu pod ruku, pa da ga vodimo na Slaviju da pređe da bi ušao u Republičku skupštinu ako ide iz Predsedništva? Da li to narod u Srbiji zanima, da li je to bila tema sa kojom smo mi morali da pravimo političku platformu?
Pričate o nekim glasanjima sa strane ili o nekim našim aferama, o nekoj zgradi, o zgradi Rašetinog strica ili ujaka, ne znam ni ja čija je zgrada, i vama je bitnija ta zgrada nego to što je 86 miliona evra ovog dana ušlo u kolubarske rudnike da bi ovaj narod imao struje. Vama je bitnije to nego što u istoriji Kolubare nikada više otkrivki nije otkriveno nego ove godine. Nećete da pričate o tim stvarima. Izmišljate kako neki poslanici Demokratske stranke hoće da napuste, pa je žuta štampa puna naslova - Tri poslanika prelaze u PDS ili prelaze tamo. Ne prodaju se poslanici Demokratske stranke, oni su debelu cenu platili da sede ovde i nećete nijednog moći da kupite. Neka objasne sada ti naši kritičari .... cenu političku znate odlično koliko smo platili, porodice su nam bile ugrožene, životi su u celoj zemlji bili ugroženi.
Poredite ovaj parlamentarni život sa onim bivšim, kaže - bolji je bio Tomić od Nataše Mićić. A u čemu? U tome što me je tri puta stavljao u uniformu da kopam rovove, u tome što mu je parlament tri ili četiri dana zasedao u celoj godini, u tome je bio bolji. Pa, slažem se i ništa nemam protiv što neki misle da je to bilo bolje, to su SRS i SPS. Pitam ove iz DSS-a - zar je i njima to bolje?
Kažete nam da su naše afere toliko velike, a šta je sa vašim aferama? Kako vas nije sramota da o tome pričate, da iznosite i smišljate neke afere, kao što je ova afera o glasanju za guvernera sa pet meseci zakašnjenja. Pa, što niste sedeli gore na galeriji ako niste hteli da činite kvorum, pa izašli odmah i reklamirali, a ne da rušite institucije sistema u Srbiji?
Konačno Srbija ima institucije, konačno smo počeli da ih gradimo. Prošle godine ovaj parlament je zasedao 95 radnih dana, 45 zakona je doneo. U vreme 70-tih godina jedan sat je trajala skupština; u vreme Tomića tri ili četiri dana 1997. i 1998. godine, u vreme Maršićanina imali smo samo jedan zakon na 15 radnih dana. Znam, vama odgovara da ne radite, ali recite nam - nećemo da radimo, hoćemo da vas kritikujemo. Osećam se kao čovek koji nosi 50 kilograma cementa na sebi, a vi - em radim, em me bijete. Hajde da sada skinemo ovaj cement sa leđa, hajde da raspišemo izbore, pa da vidite kako se mi bijemo politički sa istinom.
Istina je da mi znamo da radimo, da umemo da pretvaramo ovo srpsko zlo u dobro, da umemo od neprijatelja prijatelja da pravimo. Istina je u tome da nikada više ovde ne može da se vrati ono što je bilo pre 5. oktobra. Istina je u tome da ćemo sprovesti sudski proces o ubijenom premijeru do kraja, da će se otkriti ko je to radio. Istina je da ćemo raščistiti sa privrednim kriminalom, danas ili sutra, u ovom ili u drugom sastavu, ali ne mogu neke stvari da ostanu neraščišćene.
Kada je u pitanju ocena o radu predsednice parlamenta, njoj hvala danas što će naša deca sutra imati u Srbiji budućnost.
Da zaključim, ovaj račun za struju nikada ne bi mogao da stigne građanima posle Nove godine da smo stavili zakon o energetici na dnevni red, da građanka iz Rume koja je potrošila 500 dinara plaća 2.000 dinara. Nismo još mnoge stvari uradili, negde smo i grešili, nismo uradili zato što ste nas opstruisali, zato što ste rušili kvorum, zato što ste uništavali institucije u ovoj državi. Dozvolite nam da zakon o energetici uđe u dnevni red, pa ćete videti i tu kako mi umemo da napravimo državu i preduzeće.

Pravo na repliku na osnovu pominjanja stranke ima narodni poslanik Žarko Obradović, pa narodni poslanik Dejan Mihajlov na osnovu direktnog pominjanja poslaničke grupe, odnosno političke stranke.

U ime poslaničke grupe SPS-a moram, povodom izlaganja gospodina kolege poslanika, da kažem dve stvari: prvo, SPS nije u koaliciji ni sa jednom političkom strankom, mi smo jedino u koaliciji sa Srbijom i sa građanima Republike Srbije. Moram reći da smo u proteklih 10 godina imali tehničke vlade ili programske vlade sa nekoliko stranaka i niko nije bio, da kažem, nervozan zbog toga, niti je tada izražavao bilo kakav protest. Tu je bilo reči i o SRS i o Novoj demokratiji na lokalnom nivou i o strankama, čini mi se, Mađara i o Demokratskoj stranci; i danas ima tih situacija na lokalu i niko ne pravi pitanje, ako je interes građana u prvom planu. Toliko o postizbornim koalicijama, a da je sreće davno bismo ih imali.
Tačno je da smo još 2001. godine tražili vanredne izbore, i to posle kidnapovanja Slobodana Miloševića i izručenja Hagu, jer smo i tada i sada bili protiv izručenja naših državljana Hagu; pokazalo se da smo i tada i sada bili u pravu; evo, sada posle podizanja ovih optužnica vidi se koliko je licemerje i dvostruki aršini ove vlasti. Dok je u pitanju socijalista ili neko iz državne i vojne strukture ko je naklonjen nama, onda se podrazumeva da treba da ide u Hag, onda je komandna odgovornost, onda ga treba izručiti, onda patriotski čin treba da bude da on pođe tamo. E, sada kada su se kriterijumi promenili, sada se to dovodi u pitanje, sada se traže neki novi argumenti, upravo ono o čemu smo mi govorili. Mi smo protiv izručenja i ova četiri čoveka, ali je sramno da aktuelna vlast sada priča jedno, a pričala je drugo.
Nema razloga da nam spočitavate bilo šta. Izvolite, na svaki vaš argumet ja ću vrlo rado odgovoriti.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, poslanička grupa DSS, replika.

 Gospodine Petkoviću, da nije žalosno bilo bi smešno, da neko tako bezočno laže, ali dobro, to ide vama na dušu. Ovde u Skupštini kao da se otvorio konkurs ko će od ovih poslanika Demokratske stranke da bude poslanik u narednih 15 mandata koje će dobiti posle vanrednih izbora, pa sada svi dokazujete lojalnost ovoj politici koju vodite. Vi ste se, gospodine Petkoviću, za to dobro kandidovali i, ukoliko neki drugi ne budu imali uticaj, ja ću vas pohvaliti kod vaših starešina, ako nisu gledali ovu sednicu i zasigurno ćete ući u uži izbor od 20 poslanika.
S obzirom da je u vašem selu vaš kandidat na predsedničkim izborima dobio dva glasa, ne znam kako ćete vi u vaše selo da se vratite. Verovatno ste zbog toga sazidali kuću u Beogradu, ali to više govori o vama nego o meni. DSS neće ni Dragana Tomića ni Natašu Mićić, jer su to dve strane jedne iste medalje. Mi hoćemo promenu sistema, hoćemo jake institucije, hoćemo jaku parlamentarnu i demokratsku državu. Zato, kako smo bili protiv jednih, tako smo protiv drugih. Tu razlike nema. Gospodin Radulović je o tome govorio. Vi ste promenili vlast, sistem niste. Ne možete bezakonje bezakonjem promeniti i ne možete lopove i krađu lopovlukom smeniti.
Kada govorite o gradnji, u Srbiji se grade jedino mafijaški autoputevi i objekti gospođe Marije Rašeta-Vukosavljević ili neke druge njene rodbine. Ne vidim da se nešto drugo u Srbiji gradilo. Ako govorimo o tome zašto je zakon o energetici, koji je bio u junu na dnevnom redu, skinut sa dnevnog reda, na predlog Vlade. Zašto je skinut? Zašto vi sada govorite nama o tome i zašto je po hitnom postupku u ponedeljak došlo da se raspravlja o tom zakonu.
Ako govorite o "Kolubari", vi ni 1. ni 2. ni 3. oktobra 2000. godine niste bili u "Kolubari". Tamo su bili neki drugi. Otišli ste tamo da kupujete socijalni mir, ne zato da biste nešto drugo radili, kada su se ti rudari borili za to da vi sedite u ovoj skupštini i kada ste preko njihovih leđa i leđa onih koji su bagerima došli i ušli u ovu skupštinu, vi sada nama pričate gde smo mi bili.
Ko je bio u "Kolubari" kada je "Kolubara" bila opkoljena milicijom? Vi niste bili u toj "Kolubari" i vi ne možete da se kitite tim perjem. Ko je ko, videćemo. Svako u svom gradu živi. Ja u svoj grad mogu da odem, da idem bez obezbeđenja i uvek ću da idem. Tamo živim, za razliku od vas, i svoje sugrađane volim, svoj grad volim. Ko će kako živeti i ko će šta raditi pokazaće budućnost. Svako svoj krst nosi. Nadam se da ćete vi vaš poneti, ali ne u Beogradu, već u gradu u kome ste dobili poslanički mandat.

Reč ima narodni poslanik Dragan Maršićanin, replika na izlaganje narodnog poslanika Milisava Petkovića.

Teško je replicirati gospodinu Petkoviću. Gospodin Petković je dobar čovek. Međutim, izneo je nekoliko veoma pogrešnih tvrdnji i želeo bih samo neke od njih da pobijem. Naravno, neću učestvovati u raspravi o dodeljivanju ovih prvoboračkih znački i značkica, gde je ko bio i ko je šta radio, to je nešto što treba ostaviti za udžbenike istorije, treba ostaviti za svoje lepe ili ružne uspomene, a treba da vidimo gde smo danas.
Ono što treba da vas zabrine, gospodine Petkoviću, kao i sve vaše kolege poslanike, nije to gde se u ovom momentu kod jedne tačke dnevnog reda ili kod tri tačke dnevnog reda nalazi koja poslanička grupa, niti je bitno ko je koji predlog uputio Skupštini. Ne opredeljuje se prema jeste ili nije. Mislim da se opredeljujete, ako ste politički odgovorni, prema suštini stvari, a ne prema predlagaču. Dakle, ako se u jednoj tački dnevnog reda okupe, kao što ste se vi okupili sa SSJ prilikom mog smenjivanja, kao što smo se svi okupili kod Deklaracije o Kosovu, sve poslaničke grupe u ovom parlamentu, onda se tako po ovim tačkama dnevnog reda - izglasavanje nepoverenja predsedniku Skupštine i izglasavanje nepoverenja Republičkoj vladi - okupila skupštinska većina.
Ono što treba više da vas brine nije to što je to potpuno čista situacija za svakoga ko ume logično politički da misli, već nešto drugo: šta se to dogodilo za ove tri godine, i da u ovom momentu ostavimo po strani stranke bivšeg režima, koje tako zovemo, stranke koje su nekada bile na vlasti, a danas su u opoziciji, šta se dogodilo sa onim strankama koje su zajedno sa vašom strankom 2000. godine obarale taj režim?
(Milka Marinković: Samo najbolji ostaju.)
Milka, ne varite glasno, molim vas. Kako je moguće da se na jednoj strani u ovom momentu nađu i DSS, G-17, SPO, Nova Srbija, svi oni koji su se 2000. godine našli nasuprot režimu Slobodana Miloševića? Kada odgovorite na to pitanje, prestaće da vam bude sporno sve ono što vam se čini spornim, prestaće da vam bude pitanje ko je koji predlog predložio, već će vam postati jedino važno da se ostvari ono što je 2000. godine ovde obećano.

Reč ima potpredsednik Vlade Republike Srbije gospodin Čedomir Jovanović.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi bilo jako važno usmeriti ovu raspravu ka onim fundamentalnim temama koje su otvorene u četvrtak. Ako se tome pristupi na korektan način, onda ćete videti da je veoma važno ko je sa kim danas, jer od snage tih saveza zavisi i realizacija politika na kojima su ti savezi napravljeni. Dakle, nemoguće je biti za principe 5. oktobra sa onima protiv kojih ste bili 5. oktobra. Ako to nije bilo jasno pre godinu ili dve, kada smo se delili unutar naše koalicije, upravno zbog toga što nismo pristajali da pogazimo te principe, bez obzira na cenu koja se podrazumevala u realizaciji te politike, jasno je danas - nemoguće je biti demokrata i graditi demokratiju u Srbiji sa onima koji su toj demokratiji bili najveća prepreka. Nemoguće je reformisati Srbiju, a istovremeno, kao ideal ka kome se teži kroz tu reformu, isticati one principe koji su pomenuti danas ovde.
Ko će to vratiti nacionalizovanu imovinu sa onima koji su tu imovinu nacionalizovali? Kritikujete nas zbog nedostatka zakona o denacionalizaciji, a zapravo ste vi, svojom politikom, bili najveća prepreka usvajanju toga zakona.
Pominjete danas ovde zakon o energetici i prosto računate na našu nesposobnost da vam odgovorimo. Zakon o energetici je povučen u junu mesecu iz procedure zbog toga što su tada vršene konsultacije sa sindikatima i zbog toga što je bilo potrebno otvoriti još jednu rundu razgovora sa tim ljudima, kako bi se došlo do dobrog zakona koji je potom vraćen u Skupštinu.
Kada govorimo o 5. oktobru, o 4. oktobru, o "Kolubari", podsećam vas da ste vi svoj odgovor od tih ljudi dobili prošle godine kada ste u izbornoj kampanji na istom tom mestu sačekani od 30 rudara, a ne tri hiljade, da ste svoj odgovor dobili kroz štrajkove tih rudara koji su se bunili protiv rukovodstva koje je personifikovao vaš poslanik koji je smenjen, između ostalog, zbog loših rezultata u poslovanju. Nije svejedno kada se kaže da je 90 miliona evra ušlo u taj sistem, kada se kaže da ti ljudi danas rade i proizvode i od tog rada žive njihova deca. Njihova deca ne žive od onoga što im se nudi danas kao jasna alternativa saveza u kome se nalaze sve te pobrojane stranke, kojima je zajedničko samo jedno - osvajanje vlasti.
Kada ste tako sigurni u svoju snagu, zašto se niste kandidovali na predsedničkim izborima, zašto ne stanete sa svom svojom snagom naspram jednog čoveka od 70 godina? Zašto ne govoriti danas o izborima u Srbiji kao načinu da se ovi problemi reše. Upravo su ti izbori nešto što nas očekuje. Mi smo na izborima bili i u Svilajncu, Ćićevcu i u Priboju zajedno sa predstavnicima stranaka koje danas imaju svoje poslanike ovde u parlamentu. I ako su ti izbori najava onoga što će se desiti na parlamentarnim izborima, onda vam ja samo danas jasno govorim da razmišljamo o ceni. Ne o ceni za našu stranku, za našu koaliciju, za našu Vladu, već o ceni za naše društvo. O onoj ceni o kojoj niste razmišljali kada ste u martu mesecu 2001. godine rekli da li je moguće srušiti ovu vlast i ovu vladu, pa zauzeti njihovo mesto ili menjati Srbiju ili tako nešto profitabilno. O onoj ceni o kojoj niste razmišljali u junu mesecu, kada ste odbili da sledite onu politiku koja je između ostalog kao svoj prioritet morala nametnuti, zbog potrebe našeg društva, i povratak u međunarodnu zajednicu.
Mi smo vrlo jasno rekli da ćemo sarađivati sa Haškim tribunalom, i to radimo, ali smo isto tako vrlo jasno rekli da smo kao Vlada odgovorni za stanje u svom društvu, jer ta saradnja ima svoju cenu. Tu cenu ste mogli čuti juče. Mi ne pristajemo na bespogovorno prihvatanje one vrste ultimatuma sa kojom se suočavamo nakon jednog procesa u kojem smo više nego jasno iskazali svoj demokratski potencijal, izgradili institucije koje ovom društvu dopuštaju da se smatra državom.
Oni koji su zajedno sa nama bili u poziciji da tako nešto rade, a nisu radili zbog toga što za tako nešto nisu sposobni sasvim sigurno za nas danas ne predstavljaju nikakav problem. Ako je pitanje konačnog kvaliteta politike koja se ovde vodila, onda smo mi sledili politiku u kojoj je bilo snage a ne nemoći, politiku koja je moguće bila konfliktna i kontradiktorna, ali je bila jedina realna.
Tačno je da smo na izborima izabrani kao jedna koalicija, kao jedna poslanička grupa, da bismo ovu zemlju menjali, i tačno je da smo vaše distanciranje od te politike sankcionisali smenom sa mesta predsednika parlamenta i isključenjem iz parlamenta Srbije, u skladu sa Zakonom o izboru poslanika po kojem smo u ovom parlamentu i birani.
To što na drugim mestima nije bilo odgovornosti da se ti zakoni poštuju i primenjuju dokaz je institucionalne nesposobnosti i odsustva snage u pojedincima, u ljudima koji ovom društvu danas trebaju. Dakle, ako je neko sinonim političara u suknji, onda to sasvim sigurno nije predsednica parlamenta, to je čovek koji je bio nemoćan i 5. oktobra kada su ga, između ostalog, ljudi poput predsednice parlamenta doveli na vlast. To je čovek koji je u svakom teškom trenutku svoju poziciju gradio na neznanju i neobaveštenosti i koji sa svojom strankom ili sa strankama koji ga u tome podržavaju nema perspektive.
Mi ćemo, kao Demokratska opozicija Srbije, vrlo jasno učestvovati u ovoj raspravi, ponuditi argumente kojima ćemo odgovoriti na pitanja ekonomskog i socijalnog profila našeg društva, ali naravno poslati svoje poruke našem društvu u kojima će se vrlo jasno iskazati nepristajanje na onu vrstu političkog saveza koja je postojala među nama i koja se ne može obnoviti zbog toga što je, verovali ili ne, ipak važno sa kim ste, jer od onih sa kim ste zavisite, i sa kim ste takvi ste.

Reč ima narodni poslanik Vladan Jovičić, pomenut direktno u izlaganju potpredsednika Vlade Republike Srbije kao poslanik koji je vršio dužnost direktora u "Kolubari".