Zbog navoda u govorima raznih poslanika, a shodno članu 84. stav 2, molim vas da više ne izričete netačne tvrdnje o karakteru Poslovnika Narodne skupštine, gde se spominje obaveza za novčano kažnjavanje. Nije tačno da to nigde ne postoji i nije tačno da ne postoji u evropskim parlamentima.
Drugo što vas molim, kada molite predsednicu Narodne skupštine da podnese ostavku, umesto da učestvujete u raspravi, koja je voljom opozicije stavljena na dnevni red, onda treba da iznosite tačne podatke. Za izbor i za razrešenje predsednika parlamenta nije potrebno 126 glasova, to je potrebno za Vladu Republike Srbije, nego većina od prisutnih. Bez obzira na širinu diskusije koju upotrebljavamo, molim vas da vodimo računa o tačnosti navoda koje iznosimo za ovom govornicom.
Reč ima narodni poslanik Mirko Rosić, predsednik poslaničke grupe GSS.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zbog građana Srbije moram sve nas da podsetim o čemu mi danas razgovaramo. Nije na dnevnom redu ni Poslovnik, ni parlamentarni izbori, ni prebrojavanje ko ima 126 i ko nema, danas je na dnevnom redu inicijativa za razrešenje predsednice Narodne skupštine. Držaću se, za razliku od mnogih, pre svega govornika iz opozicionih stranaka, dnevnog reda.
Na dnevni red je ta inicijativa došla kroz jedno obrazloženje
koje ste svi dobili i koje se može izračunati, otprilike, na tri strane formata A4 kucanog teksta. Začuđujuće je da za te tri strane imamo desetočasovnu raspravu, a još više, moram o tome da obavestim i građane Republike Srbije, da ovlašćeni predstavnik predlagača za te tri strane ima, praktično, neograničeno vreme rasprave, dok se naše vreme meri minutima. To je jedini razlog zašto se ovde više čuju oni koji pokušavaju da iznose kvazi teze i kvazi razloge za razrešenje predsednice Skupštine, ali ta disproporcija u vremenu, sasvim sam siguran, biće aposlutno i više nego nadoknađena snagom naših argumenata, jasnim političkim stavovima koje ovde zastupamo.
Sada ću iskoristiti svojih prvih 10 minuta. Pokušaću da u tom vremenu samo dve teze koje se u ovom obrazloženju pojavljuju objasnim, pre svega čvrstim argumentima, i ukažem na činjenicu da to i nisu teze. Po svojoj suštini, to su antiteze ili bar zamena teza. U onih drugih 10 minuta ću pokušati da objasnim političke motive i kalkulacije koje evidentno postoje, ne samo među predstavnicima izvorne opozicije, među predstavnicima onih koje jesmo porazili 5. oktobra, nego i među predstavnicima onih koji su u početku bili sa nama, a zatim su se, opterećeni bremenom odgovornosti, na tom putu spotakli, shvativši da nemaju dovoljno snage da istraju u realizaciji izvornih principa za koje se naša koalicija zalagala.
Sada ću se vratiti obrazloženju koje smo dobili i koje, kao takvo, zaista nije zasluživalo da bude na dnevnom redu. Ali, zarad građana Srbije, dobro je da i to čujemo. U predlogu za razrešenje predsednika Narodne skupštine gospođe Nataše Mićić SRS, SPS i SNS navode kao jednu od osnovnih teza za razrešenje kršenje Poslovnika. To smo sa ove govornice čuli bezbroj puta, pre svega od opozicionih poslanika. Kršenje Poslovnika se sa ove govornice plasira kao fraza, i to u maniru ispiranja mozga, direktno u podsvest građana Srbije. Zaista me ne bi iznenadilo da čujem ili negde pročitam kako su za to i đaci u nekoj školi optužili svoju učiteljicu kad im je dala lošu ocenu iz građanskog vaspitanja.
Verovatno se to radi u skladu sa idejom da hiljadu puta izrečena laž postaje istina. Ova je laž ili neistina toliko velika da je i desetočasovno ponavljanje jednostavno ne može pretvoriti u istinu. Predlagači, moram i to reći, de facto priznaju da je jedino na šta u ovoj raspravi računaju permanentno ponavljanje te fraze, uz beskrajno, priznajem vrlo dosadno, čitanje stenografskih beležaka, jer u svom obrazloženju, između ostalog, kaže: "U ovom predlogu smo naveli nekoliko razloga koji postoje i koji ne traže da se dokaže njihovo postojanje". E, gospodo, tu ste preterali. Mi se borimo za Srbiju u kojoj nijedna optužba ne može biti prihvaćena bez dokaza, u kojoj niko ne može biti kriv ako se ne dokaže da je kriv, a vi želite da nas vratite u Srbiju u kojoj ste, doduše izolovani od celog sveta, stalno ponavljali i nazivali nas stranim plaćenicima, izdajnicima, narkomanima. Ponavljali ste to hiljadu puta verujući da ta laž može samo na taj način biti pretvorena u istinu.
Moram da vas upozorim, kao i tada i sada će Srbija vama dati samo jedan odgovor. Srbija je, verujte, konačno postala imuna na ispiranje mozga. Čuli smo i čitanje stenografskih beležaka, ali ono što ćete u njima naći, a gospođa Gordana Pop-Lazić to nije pročitala, jeste i činjenica da se bezbroj reklamacija na kršenje Poslovnika uglavnom završavalo tako što je onaj koji je to reklamirao ili davao primedbu uglavnom bio zadovoljan obrazloženjem koje je dobio upravo od predsednice Skupštine ili od predsedavajućeg u tom trenutku. Samo jedan manji broj tih primedbi i tih reklamacija našao se na Administrativnom odboru, o čemu je on i doneo odgovarajuće odluke.
Moram da vas podsetim da ćete, sasvim sigurno, u tim stenografskim beleškama naći činjenicu da ni Administrativni odbor, pa ni Skupština Srbije ni u jednom slučaju nisu zaključili da je bilo koja reklamacija bila opravdana. Premise su vrlo precizne, konfuzija samo jedna. Nema objektivne odgovornosti gospođe Mićić za kršenje Poslovnika. Hoćete da vam ponovim, pošto mnogo pričate? Nema objektivne odgovornosti predsednice parlamenta za kršenje Poslovnika.
Međutim, u tim stenografskim beleškama ćete naći još nešto, da se reklamacija za kršenje Poslovnika uglavnom koristila da se dobije replika onda kada se na to nije imalo pravo. Gospodo, to već jeste kršenje Poslovnika, ali za to ste odgovorni vi, a ne gospođa Mićić. Dakle, vaša generalna optužba koju preferirate, ponavljate hiljadu puta, da je gospođa Mićić kršila Poslovnik, postaje čista zamena teza.
Još ste u jednoj stvari zamenili tezu, kada govorite da vam je predsednica parlamenta izricala kazne za vaše ponašanje. Pa, ne može valjda biti odgovoran profesor koji kažnjava nedisciplinovanog đaka, već đak koji je nedisciplinovan. U ovom slučaju gospođa Mićić je bila vaš profesor, a vi vrlo nedisciplinovani đaci.
Moram na kraju da kažem da je zadivljujuća odlučnost predsednice parlamenta da striktnim poštovanjem i primenom Poslovnika spreči destrukciju ove institucije od strane neodgovornih poslanika opozicije i za to je ne treba razrešiti dužnosti, nego je treba ljubazno zamoliti da u tome nastavi.
Ja ću se za sada zadržati, pošto vidim da mi vreme ističe, samo na ovoj tezi. Iskoristiću naravno sledećih deset minuta da na isti način pokažem kako su sve vaše teze u stvari antiteze, kako ni za jednu nemate argumenata i zatim ću objasniti zašto onda uopšte to i radite. Razotkriću vaše političke motive, vaše političke kalkulacije i pokušaću da skinem maske u ovom parlamentu, ukazujući na to ko vam se u tom nastojanju sve pridružio i zbog čega je to uradio. Ali, ne mogu da završim čak ni ovo prvo izlaganje, a da se ne podsetim jedne lepe šale koju smo čuli za ovom govornicom, pre svega od gospođe Pop-Lazić.
U jednom trenutku čitao sam i ja stenografske beleške. Gospođa Pop-Lazić je rekla da će gospođa Mićić kao predsednik parlamenta dozvoliti Tomislavu Nikoliću da kao izabrani predsednik Republike Srbije položi zakletvu pred njom. Tu ima malo istine. Šala je da će to biti gospodin Nikolić. Ali, istina je nešto drugo. Gospođa Pop-Lazić je time priznala da su argumenti za smenu gospođe Mićić apsolutno neopravdani i ona je podsvesno i dalje vidi na ovom mestu. Za razliku od nje, mi vidimo svesno.

Povreda Poslovnika. Osnov za repliku. Narodni poslanik Žarko Obradović, replika na izlaganje narodnog poslanika Mirka Rosića. Osnov za repliku pominjanje stranke.

Ili birajte reči ili pazite šta govorite. Gospodine Rosiću, veoma je zanimljiv taj vaš pokušaj da obesmislite ovu raspravu i argumentaciju koja se daje. Doduše ne od svih poslanika, ali to razlikuje poslanike ove skupštine Republike Srbije.
Pričali ste o povredi Poslovnika. Ne treba tu stvarno trošiti reči oko priče koliko je puta gospođa Mićić povredila Poslovnik. Kako je vi primate unutar svoje grupe, to je vaš problem. Da li vam je ona učiteljica ili nije, to se dogovorite. Vi sada pričate o dokazima. Gospođa Mićić je saučesnik u onome što se desilo prilikom glasanja o nekoliko zakona, a to je krađa prilikom glasanja. Gospođa Mićić je trebalo po Poslovniku da poslaničkim grupama koje su to tražile dostavi listing sa glasanja. Dva meseca je to odbijala. Tek kada smo podneli krivičnu prijavu, to je rekla, čak i na RTS-u, u onoj emisiji je izrekla neistinu.
(Mirko Rosić, sa mesta: Niste bili prisutni.)
Ne, vi ste bili.
(Mirko Rosić, sa mesta: Ja jesam.)
Znači trebalo je da gospodin Rafailović onog dana kada nije bio tu kaže da nije tu. Onda bi bilo sve u redu. Isto važi za dvojicu naših poslanika. Gospodine Rosiću, džaba vam. Ova skupština je uhvaćena u krađi prilikom glasanja. Tužilac je uzeo taj predmet. Ovde imamo živog čoveka. Imamo dvojicu naših poslanika koji govore o tome, i vi mi sada kažete da je zloupotreba Poslovnika. Onda mi govorite o zloupotrebi Poslovnika, Kada neko traži da se dostavi listing, kada neko u skladu sa Poslovnikom traži nešto što spada u sprovođenje Poslovnika, i vi onda tvrdite da to nije to. Šta vi hoćete?
Mi smo imali jedno tumačenje. Kaže: "Kada predsednik Narodne skupštine vodi Skupštinu, on ne saopštava, on kaže to je njegov lični stav". Ako je lični stav, zašto onda sedi tu. Zašto onda predsednik Narodne skupštine sedi tu? Kao lični stav to može da kaže gde hoće. Vi ste ovu skupštinu obesmislili, način rada Narodne skupštine Republike Srbije. To je žalosno, ali istinito. Počev od one krađe mandata, koliko smo puta reklamirali Poslovnik. Ali, znate u čemu je suština. Povreda je Poslovnika što većina poslanika digne ruke. Nije danas jedno, sutra drugo. Nema veze. Stvarno je smešno tvrditi, gospodine Rosiću, da nije bila povreda Poslovnika. O drugim stvarima kada dođe vreme, ali povreda Poslovnika ne da je bila, nego ih je bilo u izobilju. Samo, šta ćete, skupštinska je većina. Ja imam zapisnike sa sednice Administrativnog odbora.

Molim narodne poslanike Žarka Obradovića i Mirka Rosića da ne razgovaraju, iz dva razloga: prvo, što narodni poslanik Mirko Rosić ne sme da govori iz klupe, a drugo, što narodni poslanik Žarko Obradović ne sme da krši Poslovnik i da govori duže od Poslovnikom predviđenog vremena, te vas obojicu upozoravam.
Po članu 84. stav 2, a opet vodeći računa o sadržaju onoga što se za govornicom govori, molim vas da svoje utiske o tome da su kršeni Poslovnik, zakon i Ustav iznosite kao utiske. Narodna skupština nijednom u svom mandatu nije prekršila zakon, Ustav i nije bilo kršenja Poslovnika. Ako svi zajedno ovde želimo da ova institucija bude mesto poštovanja i samopoštovanja, onda moramo u to uložiti energiju i kada mislimo da je rasprava dovoljno emotivna, kreativna ili duhovita da možemo zaboraviti da kad je reč o kršenju Ustava, zakona, Poslovnika, onda su to samo utisci narodnih poslanika a ne činjenice.
Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, a posle njega narodni poslanik Zoran Nikolić.

Gospodo poslanici, teško je polemisati sa demagogijom gospodina Rosića gde na jedno jednostavno pitanje, a pitanje glasi - koliko je poslanika bilo prilikom izbora guvernera Narodne banke Srbije u skupštinskoj sali, dobijate ovakvu dozu demagogije gde odmah iz toga sledi naravno etiketiranje i gde uviđamo da i dalje živimo u matrici one politike koja je odredila sudbinu srpskog naroda u drugoj polovini DžDž veka. Živimo i dalje u onoj totalitarnoj matrici, gde nažalost tekovine 5. oktobra i onoga što je narod odlučio tokom septembra 2000. godine nimalo ne tangiraju one koji su u izvršnoj vlasti.
A ovde šta se desilo sa parlamentom? Desilo se da potpadne pod potpun uticaj izvršne vlasti, da nažalost predsednik parlamenta postane deo izvršne vlasti. Samim tim, prihvatajući pravila da cilj opravdava sredstvo, parlament postaje jedna od najneuglednijih institucija u našem političkom životu. Nažalost, ako to krene od samog parlamenta dalje ide ka ostalim institucijama, pa usput doživljavamo da i sama Narodna banka Srbije, jedan od faktora stabilnosti, bude takođe jedna od institucija koja nema više nikakvog ugleda, pa potom i sve ostale institucije.
Kada uočimo sve posledice ovakvog parlamentarnog rada postavlja se pitanje ko će u ovoj Srbiji obezbediti bolji život, ko će u ovu Srbiju, koja nije pravna država, investirati, kako poboljšati standard naših sugrađana? Kako učiniti da ovo bude Meka za investitore, a ne jedna stanica kroz koju će vozovi samo prohujati?
Naravno da tu pada deo odgovornosti na predsednika parlamenta.
Podsetiću, dame i gospodo, da je gospodin Maršićanin u vreme dok je bio predsednik parlamenta imao veći ugled od svoje stranke, po svim anketama koje su ispitivale javno mnenje. Dragan Maršićanin je vrlo često zbog toga što se ponašao kao predsednik svih narodnih poslanika, a ne samo svoje poslaničke grupe, imao i nekakve neprijatnosti i sukobe sa svojim kolegama poslanicima u svom poslaničkom klubu. Imao je istovremeno viši ugled nego sama DSS, čiji je on član...

Narodni poslaniče, molim vas da razgovaramo o temi dnevnog reda, a to je razrešenje predsednika Narodne skupštine Nataše Mićić. Predsednik Narodne skupštine je Nataša Mićić.

Gospođo Čomić, da vam kažem jednu stvar, nemamo...

To  nije narodni poslanik Dragan Maršićanin. Narodni poslanik Dragan Maršićanin je  zamolio i predsedavajuća to mora da uzme u obzir, da ga se ni u jednom izlaganju ne poredi sa predsednikom Skupštine, jer će on tražiti da ja izričem upozorenja i opomene.

A da bih poredio...