Narodna poslanice, ne sumnjajući da je reč o govornoj omašci, ne mogu da stavim na glasanje da se rasprava o razrešenju stavi na dnevni red, jer je to na dnevnom redu.
Molim da konsultujete stenogram pre dobacivanja. Dakle, narodna poslanica je rekla da se stavi na dnevni red rasprava o razrešenju predsednika Narodne skupštine. Pretpostavljam da je govorna omaška, to sam rekla u uvodu. Ali, dok ne izgovorite reči one su vaše, kad ih izgovorite, one vladaju vama.
Narodni poslanik Dejan Mihajlov traži repliku. Osnov za repliku, pominjanje koncentracione vlade. Najšire moguće tumačenje prava na repliku, ali u redu. Narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Istine radi, jeste Demokratska stranka Srbije predlagala da se formira koncentraciona vlada, da se sačuva država i da se obračunamo sa organizovanim kriminalom, ali ne selektivno, kako se za vreme Sablje to radilo. Videće se rezultati tokom suđenja okrivljenjima za atentat na Zorana Đinđića, već da se obračuna sa svim organizovanim kriminalom i to će se takođe videti u tim izjavama.
Ali kada govorimo samo o koncetracionoj vladi podsetio bih ovde poslanike da je predlog koncentracione vlade prvi put pomenuo u izjavi medijima posle 15,00 časova 12. marta upravo jedan visoki funkcioner, jedan od glavnih ideologa GSS, Vojin Dimitrijević, i čini mi se da je to bilo u izjavi za RT B92.
Tu izjavu imam gore kod mene u kancelariji i ukoliko bude potrebno doneću je, tako da je on pomenuo koncentracionu vladu prvi, a tokom večeri je to predložila Demokratska stranka Srbije, tako da, ako još neko ima da uputi primedbu, to možete da uputite i Vojinu Dimitrijeviću, ali ako nemate, tu ću vam izjavu vrlo rado dostaviti, tako da očigledno možda niste u nekoj dobroj komunikaciji sa njim, ali to je istina.

Pravo na repliku, narodni poslanik Mirko Rosić, poslanička grupa GSS.

Moguće je da je gospodin Dimitrijević, kao veoma iskusan politički analitičar, podrazumevao i takvu mogućnost u izjavi koju je dao, kako rekoste, za B92. Ono što je fakat, to je da ste očigledno poslušali jednu od mogućnosti koju je naveo gospodin Dimitrijević, pa zatim to predložili kao vaš predlog i kao vaš politički stav. To je možda dobro, a loše je što niste slušali predlog GSS kada su u pitanju drugi vaši politički stavovi, a pozivam vas da i dalje dobro osluškujete šta kažu ljudi iz GSS govore i da češće prihvatate njihove predloge, mislim da bi to bilo bolje i za vas i za građane Srbije.

Reč ima poslednji prijavljeni govornik, narodni poslanik Miloš Lučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što se pojavi bilo kakva tvrdnja da se možda nismo sretali za ovom govornicom dovoljno često, e pa da vam kažem, nismo se sretali za ovom govornicom dovoljno često zato što smo želeli da radimo, a ne da trošimo vreme na salate od reči koje se i ovih dana beskrajno ponavljaju u krug.
Ali, moram vam reći da sam, pročitavši primedbe na dosadašnji rad predsednice gospođe Nataše Mićić u obrazloženju zahteva za njeno razrešenje, sada još čvršći u uverenju da ove primedbe nemaju nikakvo utemeljenje u stvarnosti. Gospođi Mićić se ne zamera samo da je prekršila Poslovnik o radu Narodne skupštine, već i zakon i konačno Ustav.
Dame i gospodo, meni to nije čudno, pre svega zbog toga što to dolazi od grupe predlagača koji za uzor pamte u svojoj dugoj parlamentarnoj praksi predsednike skupština, mislim na Bakočevića, Lilića, Tomića, Unkovića i slično. Da li njih imate na umu kada napadate Natašu Mićić, sada, gospodo predlagači, bez razloga? Sećate se kako su oni vodili skupštinu i sećate se kako su izbacivali poslanike i završavali sednice pre nego što su praktično i započinjale. Ako žalite za njima, ni to me ne čudi.
Međutim, za razliku od njih, Nataša Mićić nije prekršila ni Ustav ni zakone, a ni Poslovnik. To, na kraju krajeva, potvrđuje i dosadašnji tok ove bezrazložne rasprave potpuno jasno. Što se optužbi vezanih za trgovinu tiče, dame i gospodo, evo jednog lepog primera. Današnji "Dnevnik", novosadski dnevni list, objavljuje javni poziv G17 plus za prelazak GSS u G17 plus.
Dame i gospodo, G17 plus upućuje javni poziv članovima novosadske organizacije GSS da kolektivno pređu u G17 plus.
Jedno obaveštenje za sve vas, gospodo trgovci, nemojte se veseliti. Članovi GSS u Novom Sadu su ličnosti čiji kvalitet i ljudske i građanske vrednosti opredeljuju kao više nego poželjne u svakoj demokratski opredeljenoj stranci, pa ipak oni su članovi GSS i nisu na prodaju. Zato vas molim, gospodo trgovci, da uštedite sebi vreme i novac i da ne objavljujete tendere, da ne raspisujete tendere za članove GSS, naročito ne u Novom Sadu, mi nismo na prodaju.
Dajte da se osvrnemo na jedan suštinski problem koji muči predlagača, a to je izricanje opomena.
Ne znam zašto sam se setio zdravlja posmatrajući celu situaciju, verovatno zato što me je Žarko Obradović iz Socijalističke partije Srbije podsetio da već više od 15 godina ova država ne ulaže ni dinara u tekuće održavanje objekata zdravstvenih institucija. Naravno, to što ste zdravstvo ponizili i što ste zdravstvene radnike ponizili tokom svih ovih 25 godina, pa i više, sa malim platama, sa neadekvatnim uslovima rada i sa nemogućnošću, odnosno sa nedostatkom opreme, to je vaš problem.
Reći ću vam nešto, nesposoban ministar Obren Joksimović, koji je došao nakon petooktobarskih promena u ovu vladu, a potom, na sreću, i otišao, nije učinio ništa da se to izmeni, nastavio je tradiciju vaših ministara Leposave Milićević i gospodina Bojića.
Što se tiče Tomice Milosavljevića, on nije imao ni prilike da u kratkom vremenskom periodu učini bilo kakav drugi korak, ali svejedno, bolesniku koji 20 godina boluje od teške bolesti, a zdravstvo u ovoj državi boluje, treba vreme i ne može da ozdravi preko noći.
Ista situacija je i sa Srbijom danas.
Sada da se vratim, opet vezano za zdravlje, na definiciju Svetske zdravstvene organizacije, koja definiše zdravlje kao stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja; narušavanje bilo koje od ovih kategorija, dakle, fizičke, psihičke ili socijalne, vodi ka narušavanju zdravlja, odnosno bolesti.
Siguran sam da mi nećete zameriti ako povučem paralelu između narušavanja normi ponašanja u Skupštini i narušavanja zdravlja, nemojte se smeškati, nisam rekao koju kategoriju narušavate svojim ponašanjem. Sigurno ne možete osporiti da smo se i mi poslanici i građani koji prate prenos nagledali različitih manifestacija kulture u ovoj skupštini, počev od nedvosmislenog govora mržnje i juče ste imali prilike da čujete od drugih poslanika, a i danas, taksativno navedenih iz stenografskih beleški, a potom preko vodenih sportova u malim posudama, do praktične demonstracije rvačkih veština.
Dame i gospodo predlagači, šta vam je potrebno u takvoj situaciji? Naravno - lek. A lek za ono što nije poneto od kuće, što nije stečeno od malih nogu, pa ni kasnije u školi, jeste, jeste, znate šta je to - to je građansko vaspitanje; tako je, ponajmanje sada kada ste u klupama parlamenta, nije ništa drugo nego adekvatna kazna. Onda ko će vam prepisati recept, ako ne predsednik parlamenta.
Nedavno me je jedan poznanik podsetio na nešto što sam davno zaboravio, a to je na činjenicu da se moraju obezbediti uslovi da svaka osoba ima i raspolaže svojim ljudskim pravima, pa čak i oni koji čine krivo. Ali, oni koji čine krivo, moraju imati barem jedno pravo, gospodo, a to je pravo na kaznu. Zašto onda zamerate za izricanje opomena Nataši Mićić, zahvaljujući čijem beskrajnom strpljenju i dobronamernosti konačno stičete znanja parlamentarnog ponašanja i to u skladu sa Poslovnikom.
Siguran sam da bi Nataša Mićić, da se ne drži striktno Poslovnika, morala da vas kažnjava i strožije i češće, ali ona to ne radi. A zašto ne radi? Zato što poštuje Poslovnik i drži se odredbi Poslovnika.
Predsednica poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, pardon, kakva asocijacija, Srpske radikalne stranke, gospođa Pop-Lazić, juče reče da birači na njihovim skupovima urliču kada čuju ime Nataše Mićić.
Cenjena gospođo Pop-Lazić, oni ne urliču, životinje urliču, ljudi mogu da urlaju na mitinzima, ali ne urliču. Nemojte vređati vaše birače i nemojte dozvoliti da ispravljam takvu grešku. Podsetiću vas da je još prvog dana ove rasprave, koji je davno bio, gospođa Mićić u svom obraćanju jasno rekla da je uverena da su birači koji su glasali za vas, zahvaljujući kojima sedite u ovim klupama, gospodo predlagači, da su to normalni i obični ljudi. Kao i svi drugi obični i normalni ljudi oni žele blagostanje, ekonomski prosperitet, sigurnost za svoju porodicu i za sebe, kao i konačno mi. Siguran sam da je to istina.
Ali to što ste vi, gospodo, smetnuli s uma ove suštinske vrednosti građanskog društva, možete zajedno ruku pod ruku sa vašim koalicionim partnerima u prethodnih deset godina, koji su vas vodili ruku pod ruku, dakle u poslednjoj deceniji, u sve ratove, u izolaciju, u mržnju, e to ćete vi morati ponovo da objašnjavate na izborima, biće izbora, vi ćete morati ponovo da objašnjavate vašim biračima, a sa vama i oni koji su vam se u tom kolu naknadno pridružili. To je vaše zajedničko lice u parlamentu, to ne možete da sporite.
Što se GSS-a tiče, za nas je potpuno prirodno što ste vi srpski radikali protiv predsednice Skupštine Nataše Mićić. Jako bih se zabrinuo da je kojim slučajem hvalite. Ne daj bože, to bi za GSS bila veoma ozbiljna opomena i veoma ozbiljan znak. Zašto? Uprvo zato što ona oličava onu drugu Srbiju: modernu, pametnu, lepu, poštenu, evropsku i svetsku.
Što se vas gospodo ujedinjeni predlagači tiče, sve sam više sklon da verujem građanima koji vas smatraju delom, partikulom jednog istorijskog incidenta, jednom aberacijom u hromozomskom lancu istorije, koji je poražen 5. oktobra. Ali, uvek ubuduće, siguran sam već na predsedničkim izborima, glasam za predsedničkog kandidata Dragoljuba Mićunovića, i to zato što građani i građanke Srbije jasno prepoznaju šta žele: modernu, demokratsku i naprednu Srbiju, Srbiju u Evropi, a lice te Srbije niste vi, gospođo Jovanović, lice te Srbije nije ni gospođa Pop-Lazić, ni vaši novi neobavešteni koaliciono-programski partneri, lice te Srbije je Nataša Mićić, gospodo.

Replika, narodni poslanik Žarko Obradović, pa narodna poslanica Nataša Jovanović. Osnov za repliku: pominjanje stranke i direktno pominjanje narodne poslanice.

Ovo je veoma zanimljivo. Još kad bi ove velike parole bile konkretizovane da izađu na izbore i da dobiju poverenje građana, onda bi Srbija pevala, umesto što plače ili urliče, zahvaljujući DOS-u i njihovim koalicionim partnerima. Jedan autobus, i to zglobni, dovoljan je za njih, ali zato imaju funkcija, ne pitaj.
Nije tačno da nije ulagano u zdravstvo za vreme dok su socijalisti vršili vlast na republičkom nivou. Treba samo pobrojati i pogledati bolnice koje su uređene, domove zdravlja koji su izgrađeni ili medicinske aparate koji su kupljeni. Svi su mogli da se leče u uslovima koji su postojali, a ti uslovi su: sankcije od 1992, izbeglice, skoro milion ljudi u Srbiji, bombardovanje 78 dana i noći, i to, nažalost, od strane vaših nalogodavaca i patrona iz inostranstva.
Ali, sada je 2003. godina, DOS vrši vlast već tri godine i sada se podnose računi. Podnose se računi za ono što nije urađeno, a što bi vi hteli elegantno da prebacite u neko vreme pre.
Drastično je pogoršano stanje u svim oblastima zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, iako su, prema zvaničnim statističkim podacima, sredstva za zdravstvo u protekle tri godine uvećana četiri puta, sa 265 miliona na milijardu nula pet evra, pa se postavlja opravdano pitanje u čijim džepovima su te pare završile. (Glasovi iz sale: U Bojićevim.) Bojić nije sada, nego DOS i njihovi mali partneri što vole da se prse.
Ukinuta je osnovna besplatna lekarska zaštita, uvedena participacija, plaćanje zdravstvenih usluga. Ulaganja u opremu i kadrove u zdravstvu skoro i da nema, a samim tim ni lečenja, pa su građani primorani da izdvajaju velike svote novca za pružanje zdravstvenih usluga po privatnim ordinacijama. Cene lekova su enormno povećane, posebno lekova za kritične i teške bolesti. U trgovini lekovima i opremom sve je prisutnija korupcija, a u nekim oblastima je na delu i organizovani kriminal. Briga o zdravlju postaje luksuz za većinu građana Srbije.
Reforma zdravstva, koja se najavljuje, podrazumeva otpuštanje dve trećine zaposlenih radnika i privatizaciju, što će loše stanje u zdravstvu učiniti još gorim, a za građane biti još pogubnije. Suprotno Zakonu o preduzećima, članovi DOS-a - Vladini službenici, članovi su mnogih upravnih odbora zdravstvenih ustanova i farmaceutskih preduzeća, za šta primaju velike novčane naknade. Sva reforma u zdravstvu od strane DOS-a svela se na otpuštanje ljudi, i to ne članova SPS-a, nego ljudi koji su imali i profesiju, zvanje i znanje, da bi se doveli poslušnici DOS-a.
Očekivao sam da će neko, pošto toliko zdušno brani gospođu Mićić, da odgovori na jedno prosto pitanje: zašto gospođa Mićić dva meseca krije krađu u Parlamentu i nije dozvolila da dobijemo listing sa glasanja, a podneli smo zahtev? Zašto dva meseca ne da sekretaru Skupštine da nam dostavi listing, pa da onda otvorimo priču da li je bilo ili nije bilo krađe?
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Kad neko sprečava da zvaničan dokument dobije poslanička grupa, na šta ima pravo po Poslovniku, on je saučesnik u krađi.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, replika na izlaganje narodnog poslanika Miloša Lučića. Osnov za repliku: direktno pominjanje po imenu.

Gospođo Čomić, hvala što ste mi pružili priliku da saznam kako se dotični gospodin zove, jer da je Narodna skupština Republike Srbije nadaleko čuveni kviz "Želite li da postanete milioner" za tri miliona dinara nijedan građanin u Srbiji ne bi mogao da se seti, ni da zna kako se gospodin zove, iako ćete mi vi reći da je to poslaničko pravo, ali hajde, na kraju mandata svih članova, koliko ih ima iz tog kombija - GSS-a, neka gospodin izađe jednom.
Gospodine, lice lepše Srbije se vidi svakoga dana na mitinzima širom cele Srbije. Kad se sutra budem mojim Kragujevčanima u 17,00 časova, na Trgu kod Krsta, na predizbornom mitingu SRS obratila, neće ljudi povicima da hvale gospođu Mićić. Vi ste pogrešno čuli. Već sam vam pre nekoliko dana rekla, obraćajući se i njoj lično, da mi pristojnost, lepo ponašanje i kultura koju ima svaki srpski radikal, ne dozvoljavaju da govorim ono što ljudi u nastupu svog gneva i besa prema DOS-u govore o gospođo Mićić.
Uostalom, to će građani reći 16. novembra, izlaskom na izbore, kada će konačno da imaju priliku da pobedimo DOS i da znaju da će od 17. ujutru gospodin Tomislav Nikolić, kao predsednik Srbije, na Andrićevom vencu, preko puta, u zgradi Predsedništva, na dostojan, dostojanstven i domaćinski način da predstavlja Republiku Srbiju, jer to nikako nije mogla da bude gospođa Mićić svih ovih meseci, zloupotrebljavajući funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike.
Što se tiče vas, gospodine, vi pokušajte na lokalnom nivou, u okviru te vaše organizacije koja ima više neki sektaški karakter - GSS, da delujete u vašem Novom Sadu. Mislim da vam uspeh nije zagarantovan i pored takvih izrazitih antisrba, kao što je i gospodin Dimitrijević i svi oni koji predstavljaju vaš Građanski savez, koji ne samo da nisu ugledni analitičari, kao što je to ovde malopre rečeno, nego predstavljaju nešto najgore što se pojavilo na srpskoj političkoj sceni. Više bi mogli da promovišu svoje stavove u nekoj od susednih bivših jugoslovenskih republika i prihvatili bi ih bolje nego što bi to uradio celokupni srpski narod ovde.
Šta o vama građani misle, šta misle o vašoj Nataši Mićić, pokazaće na izborima 16-og, pokazaće na vanrednim parlamentarnim izborima. Bez obzira što mi vi, gospodine, verovatno ste i vi jedan od predstavnika Brozovih komunističkih đačića, dobacujete tako nepristojno, to ste radili i malopre kada je gospođa Pop-Lazić bila, meni je žao što nećete više biti poslanik u budućem sazivu, kada će verovatno da predsedava srpski radikal ili radikalka, da se naučite lepom ponašanju i da vidite šta je parlamentarna demokratija, šta su poslanici i na šta treba da liči Narodna skupština Republike Srbije.