Da li se još neko javlja za reč? Narodni poslanik Dejan Mihajlov, replika na pominjanje stranke, posredno, preko ministra i člana Obrena Joksimovića.

Obren Joksimović je bio ministar šest meseci. To što je on radio, videćemo kada vi odete i kada se bude podnosio izveštaj o onome koji je ministar šta uradio. Ne bih ulazio u to, bez obzira što ste, kada je podneo ostavku, pokušavali da mu smestite razne stvari. Ništa niste uspeli, kao ni jednom drugom članu DSS-a. To više govori o vama i o vašem odnosu prema državi i institucijama.
Ono što hoću da kažem, to je da u ovom trenutku vodeni topovi i kordoni policije blokiraju sindikaliste koji šetaju ulicama ovog grada i koji ih sprečavaju da dođu.
To nije nikakva laž, pozivam građane da izađu na ulicu i neka vide da li ima policije na ulici ili nema i ko je u pravu. Da li smo u pravu mi koji to kažemo ili vi koji kažete da to nije tačno. Policajci sa štitovima, u crnim uniformama, pod punom opremom, sa vodenim topovima, blokiraju i čuvaju vašu "demokratsku" vlast, izabranu od strane građana, koja ima punu podršku i pun legitimitet da tu vlast vrši. Tako se vlast ne čuva. Znamo kako su prošli oni koji su vlast tako čuvali. Izaći ćemo svi, pa ćemo videti ili sa prozora ćemo pogledati da vidimo kako ko čuva vlast i da li ima ili nema policije i vodenih topova. To je prava slika i prilika načina na koji ne samo da branite vlast u ovoj skupštini, već je tako branite i u Srbiji.

Replika. Narodni poslanik Bojan Pajtić, replika na izlaganje narodnog poslanika Dejana Mihajlova.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, sindikati i njihovi predstavnici, naravno, uvek imaju otvorenu pozivnicu da dođu u Parlament i da razgovaraju sa nama. Gospodin Mihajlov to odlično zna. Prisustvovao je juče sastanku koji je sazvala gospođa Čomić i gde smo se, kao šefovi poslaničkih klubova, dogovarali oko toga kada ćemo primiti predstavnike sindikata. Kolega Mihajlov je imao ideju da DSS to učini sam. Nemam ništa protiv, iako sindikati tvrde da su mnogo više vezani za stranke levice nego za stranke desnice, ali sigurno je da im treba omogućiti da razgovaraju sa svakim onim poslanikom ili šefom poslaničkog kluba i funkcionerom sa kojim hoće da razgovaraju.
Što se tiče gospodina Joksimovića, posledice njegovog rada u zdravstvu i posledice njegovog odbijanja da se skine imunitet gospodinu Bojiću, predhodnom ministru zdravlja, vrlo dobro govore u prilog tome koja je bila uloga gospodina Obrena Joksimovića i u periodu kada je bio ministar, a i u odnosu na period koji je prethodio. Slična je uloga i gospodina Koštunice u vojsci i policiji. Nećemo da se vraćamo na to.
Vratimo se na ono što su lokalni izbori, a čuli smo u više navrata koje su statisitike i koji su rezultati lokalnih izbora. DS je pobedila i u Svilajncu, u Ćićevcu, u Priboju, u Palanci, u Šidu, u Staroj Pazovi, a rezultati DSS u Priboju su bili 9,08%, a u Ćićevcu 5%, u Ćupriji 4,28% itd. To vrlo dobro govori o tome kome idu u prilog izbori a kome ne, to vrlo dobro govori u prilog tome da je naša procena da će naš predsednički kandidat prof. Dragoljub Mićunović pobediti na predsedničkim izborima.

 Pominjanje stranke Nova Srbija, predsednik poslaničke grupe Nova Srbija Zoran Ćirković, stranka je pomenuta u izlaganju narodnog poslanika Bojana Pajtića.

Vi ste zapravo, gospođo, promovisali jedan zavičajni princip prava na repliku, pa koristeći taj zavičajni princip, a često povlačeći ime Priboja i poslednjih izbora, dajem potpunu informaciju: DS u Priboju je osvojila tri mandata u skupštini, u lokalnoj skupštini ima tri mandata, DSS ima pet mandata, Nova Srbija ima dva mandata, SPO ima četiri mandata, Građanski savez ima tri mandata, ali vi ste u Demokratskoj stranci.
Prema tome, vi niste osvojili vlast. Ukupno, od 41 mandata vi imate četiri mandata, ukupno od 41 mandata vi raspolažete sa devet mandata. Broj glasova koliko ste vi osvojili je negde oko 17%. Prema tome, sa 17, 18% u Srbiji se ne može vladati. Doduše, vama se čini da može, ali uveravam vas da to nije dovoljno za vladanje Srbijom. Ne znam koje ćete metode još koristiti, ali otprilike ovaj nema prođu.
Usput sam propustio da kažem, mora se priznati, SPS je osvojio osam mandata. Prema tome, to je činjenica i ona se ne može osporavati. Sve se može osporavati, osim broja, a broj je fakat, to je ono što važi. S druge strane, čujemo da je na putu formiranje neke lokalne koalicije, ali tu stvari idu prilično trapavo. Kako otprilike stvari za sada stoje, na pomolu je ponovno uvođenje privremenih mera. Znam da to žutoj alijansi odgovara, jer su oni navikli da vladaju i bez izbora, jer su pre toga pučistički vladali.
Dakle, za sada još nije bila konstitutivna sednica lokalne skupštine. Ona još nije konstituisana i još mandati odbornika nisu verifikovani, a kako stvari stoje vi ćete vladati bez parlamentarne podrške, odnosno imaćete svojevrsni vid lokalne kohabitacije, ako je to uopšte moguće. Eto, istini za volju, to je činjenica. Hvala lepo.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Želite završnu reč? Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, pravo predlagača.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime predlagača, grupe od 54 narodna poslanika SRS, SPS-a i SNS-a, kratko rezimiram ono što je rezultat ove rasprave koja je vođena nekoliko dana povodom inicijative za razrešenje predsednika Narodne skupštine Nataše Mićić.
Ova rasprava je, dame i gospodo, išla jednim tokom koji je bio nepoželjan za nas predlagače. Mnogi su se poslanici bavili temom koja nije na dnevnom redu. Verovatno, zagrevajući se za ovu narednu temu i čekajući Zorana Živkovića da se vrati iz zvanične posete predsedniku Brazila Lula da Silve, koji doduše ima samo osnovnu školu, ali je za njega glasalo 38 miliona građana, pa mora da ga poštuje i mora s njim da razgovara. Za Zorana Živkovića, koji je završio onu dopisnu školu negde u Velesu, ne znam da li bi u ovom trenutku glasalo i 300.000 građana.
Dakle, što se tvrdnji i pokušaja nekih poslanika DOS-a koji su, u želji da odbrane lik i delo Nataše Mićić, izlazili su za ovu govornicu, zapamtila sam samo nekoliko njenih zasluga, a to je da je zaslužna za gasifikaciju Novog Sada, čišćenje Dunava kod Novog Sada, prenose skupštinske putem Interneta, za ekološki otpad u Nišu i to je ono što sam kao pozitivno mogla da zabeležim.
Što se tiče njenih kolega iz GSS-a, koji su se trudili da objasne da je ona svoja ovlašćenja koristila u okviru Ustava i zakona, ta stranka koja je inače poznata u narodu kao kombi stranka, a čujem ovih dana, prodaje kombije, jer je ostala bez putnika, ona je nepodobna za parlamentarnu demokratiju i za učešće u parlamentarnom životu, jer je ta stranka predložila Zakon o lustraciji. Toliko o političkoj partiji kojoj pripada i predsednik Narodne skupštine.
U raspravi smo dokazali da, nažalost, predsednik Skupštine nema one osobine koje treba da je krase, a to je da je nepristrasna, objektivna i pravedna i, naravno, da je u obavezi da poštuje Ustav, zakon i Poslovnik.
Iako ispred Narodne skupštine stoji nekoliko stotina policajaca pod punom ratnom opremom, a za to je morao neko iz Narodne skupštine da izda naređenje, i ti vodeni topovi, veoma se neprijatno mi, narodni poslanici, osećamo što neko smatra da mi imamo potrebu da nas policija štiti od sindikalaca. Zaista, oštro protestujem u ime, pretpostavljam, svih narodnih poslanika, jer ako smo ih pozvali na pregovore, valjda smo ih pozvali kao dobri domaćini da uđu i da sa njima razgovaramo, a zamislite koja je to presija za gosta koji dolazi, a vi pustite vučjaka na njega na kapiji. To nije dobrodošlica.
Zato molim, ako neko ima još uvek ovde neki autoritet, vidim da gospođa Čomić već pregovara u ime gospođe Nataše Mićić, iako je ona još uvek u skladu sa Poslovnikom predsednik Narodne skupštine, pa da se izda nalog da se ti policajci sklone ispred Narodne skupštine, mi možemo da izađemo pred sindikalce bez ikakve odbrane. To je bila samo jedna mala digresija.
Dakle, veliki broj diskusija je dokazao i pokazao da je rasprava o Nataši Mićić bila neophodna, da je zakasnela i da nije naš hir, već nas je nužda naterala, da se ovaj cenjeni dom ne bi našao u poziciji da se u njemu demonstriraju nedemokratski oblici iznetih ponašanja, koje je podržavano vulgarnim preglasavanjem u neetičkom i nemoralnom, neustavnom i nezakonitom obliku borbe za poslaničku većinu i pojedine poslanike.
Narodna skupština nikada ne bi postala puki privezak nekontrolisanog vladanja Vlade u parlamentu. Ova skupština ne bi bila poprište samohvale ministara i "mera kooperativnosti" Nataše Mićić. Na njenim sednicama nikada ne bi glasali oni građani koji nisu poslanici. Skupština bi, najsažetije, sačuvala svoje dostojanstvo, radila bi u skladu sa Ustavom, zakonom i Poslovnikom i ostala bi, naravno, najviši oblik zakonodavne vlasti.
Sada, na samom kraju rasprave, to je inače mišljenje podnosioca predloga, postalo je više nego jasno da je izvršna vlast izgurala Skupštinu na periferiju društvenih događanja i svela je na Skupštinu na papiru, koju su izbušili burgijaši iz ostatka DOS-a.
Obzirom da je za ovom govornicom vrlo često u ovoj raspravi pominjana reč atentat, neka i meni bude dozvoljeno da kažem da je izvršna vlast izvršila atentat na skupštinski sistem i demokratske forme skupštinskog rada.
Veliki broj poslanika je argumentovao besmisao ove interakcije, ali i posledice koje osećaju skoro svi građani Srbije, naravno osim onih koji su se, iz vlasti ili uz pomoć nje, obogatili preko noći pljačkajući sve što se opljačkati može.
Rasprava je razvila skoro beskraj zamerki Nataši Mićić. Predlagač ove tačke prihvata sve argumente onog sadržaja koji je dokazao i dokazivao da Nataša Mićić nije ostvarivala funkciju predsednika Skupštine u skladu sa Ustavom, zakonima i Poslovnikom, da je demonstrirala nedozvoljene naklonosti, destruktivnost i emotivnu ekvilibristiku.
Nataša Mićić je svojim ponašanjem neuspelo pokušala da regularan rad Skupštine pretvori u neprihvatljivo ponašanje mediokriteta i glupaka.
Moramo se saglasiti s tim da to nije bio samo ženski kapric, već - a to smo čuli od predsednika Vlade, gospodina Zorana Živkovića - i folklor političkog zadatka destrukcije višepartijskog i demokratskog sistema.
Na kraju ove rasprave, ne možemo apstrahovati one emotivne i politikantske ekskurzije pojedinih diskutanata, koji su imali za cilj da, pre svega, prikažu lažnu sliku rada i učinka ovog uvaženog doma, mereći ga radnim satima i brojem donetih zakona, koje oni nazivaju reformskim, upoređujući ih sa praksom "rad pre 5. oktobra", zaboravljajući ili ne videći neuspeh nametnutih reformi i nazovipromena u korist pojedinaca iz ostatka DOS-a.
Zatim, da naša rasprava o razrešenju Nataše Mićić odlaže, ništa više, do dalje reforme, reformske zakone i neophodne promene.
(Predsedavajuća zvonom upozorava prisutne poslanike da ne govore međusobno nego da slušaju govornika.)
Gospođo predsedavajuća, meni ne smeta to što kolege poslanici viču, jer ovo govorim u ime predlagača, obraćajući se pre svega građanima Srbije. Gospođo Čomić, ne morate da ih umirujete.
Rasprava je pokazala da je postojao pokušaj da se izvrši pritisak na emocije argumentima da se radi o prvoj ženi predsedniku Skupštine u istoriji srpskog parlamentarizma, da se funkcija predsednika Skupštine, koju vrši Nataša Mićić, dovodi čak i u vezu sa ženom, njenom fotogeničnošću, pojedinim simpatijama po tom osnovu itd, kao da je to mera vršenja veoma značajne predsedničke funkcije.
Mi predlagači, i oni koji su podržali predlog, nijednom ništa lično nismo izneli protiv Nataše Mićić. Držali smo se samo onih argumenata koji utiču na očuvanje parlamentarizma u Srbiji.
Diskusije Nataše Mićić su demonstrirale da je upravo njoj izuzetno stalo da ostane na mestu predsednika. Slobodni smo da tumačimo sadržaj njene diskusije kao vapaj za privilegijama koje je ona koristila, a nisu primerene ovoj funkciji, da sama ona shvata da je nezamenljiva, da su moral i etika društvene pojave za nju neprihvatljive i strane, da demokratija živi sa njom i umire sa njom i da bi njena ostavka bila opštedruštvena i opštenarodna katastrofa.
Nataša Mićić je dokazala da od svoje funkcije i sebe same ne vidi posledice svog nedemokratskog ponašanja, činjenja ili nečinjenja, da od svojih neprimerenih privilegija ne može da dopre do običnih ljudi i načina kako oni preživljavaju i propadaju u Srbiji.
Za predlagače ove tačke dnevnog reda veći deo diskusija nije imao negativnu konotaciju, nije bio destruktivan ili negatorski, ličan ili dominantno politički obojen, niti je sadržavao poruke sa političkim sadržajem, već je izložio argumente i ukazao na većinu slabih strana obavljanja funkcije predsednika Skupštine Srbije od strane Nataše Mićić.
To je, po našem mišljenju, dokazalo egzaktno kao neminovnost da se Nataša Mićić razreši funkcije na kojoj se nalazi.
Ali, da bismo bili konkretni u odnosu na predlog koji smo podneli, tačku po tačku iznosiću dokaze da smo apsolutno bili u pravu kada smo tražili njeno razrešenje.
Rezultat rasprave, po mom mišljenju i po mišljenju predlagača, ukazao je da nas je nužda naterala da tražimo razrešenje Nataše Mićić i za taj predlog imamo očigledno podršku velikog broja narodnih poslanika, mnogo veći od onog broja koji je predlog podneo.
Drugo, da je razlog za podnošenje inicijative, pre svega, zaštita parlamenta kao institucije i parlamentarizma uopšte, jer je parlamentarna demokratija pod DOS-om i sa ovakvim predsednikom Narodne skupštine ozbiljno ugrožena.
Treće, da je nije podržao čak ni predsednik Vlade, koji je okrivio što su neki predlozi zakona toliko čekali da se stave na dnevni red, a ona je ta koja dnevni red predlaže, a ne mi, narodni poslanici.
Tri inicijative za smenu ministara: Gaše Kneževića, ministra prosvete, Nebojše Čovića, potpredsednika Vlade i Mihajlovića, ministra policije, nikada nisu stavljene na dnevni red.
Predsednik Vlade je tvrdio da je demokratska tekovina za koju je DOS zaslužan to što o predsedniku Skupštine i o Vladi uopšte možemo da raspravljamo. To, naravno, nije istina. Zaboravili ste da su radikali obarali Vladu Nikole Šainovića, pa je Milošević morao da raspiše one vanredne parlamentarne izbore 19. decembra 1993. godine. Zaboravili ste kako je prošao Božović 1994, kada je pomislio isto to što i vi gospođo Mićić, da je on Skupština i da je on parlament.
I to je uloga parlamenta, da vas na to na adekvatan način upozori i to je ustavno pravo, po Poslovniku, svakog poslanika i niko ne može da se hvali time da nam je nešto omogućio ili nije, jer mi tražimo da nam se omogući samo ono što nam je Ustavom regulisano kao ovlašćenje narodnih poslanika.
Nataša Mićić, kao predsednik Parlamenta, dovela je Skupštinu i poslanike u njoj u poziciju da se vulgarno poigrava sa njima, a to znači i sa demokratijom, koju je shvatila kao diktaturu predsednika prema sebi jednakima. Skupština bi morala biti demokratski oblik uređivanja temeljnih društvenih odnosa, da ima veliku odgovornost, pogotovo u ovom trenutku u kome se Srbija nalazi, u teškim ekonomskim uslovima, jer je Skupština zajedno sa Vladom najodgovornija za negativne tokove, tendencije i posledice kojih je na pretek.
Gospođa Mićić je osoba protiv koje se vodi nekoliko krivičnih postupaka, koji je verovatno dodatno opterećuju, zbog osnovane sumnje da je počinila krivična dela vezana za zloupotrebu ili prekoračenje službenih ovlašćenja, a to su tužbe od strane narodnog poslanika Stevana Kesejića, poslanika Gorana Cvetanovića, Božidara Vučurovića, Steve Dragišića, Tomislava Nikolića i pretpostavljam da ih ima još.
Predsednik Skupštine, koja je u Lustracionu komisiju predložila ljude koje prethodno nije ni pitala da li su spremni da se tog posla uopšte prihvate, ne zaslužuje da bude predsednik Narodne skupštine. Sećate se svi kako je to izgledalo. Nataša Mićić predložila neke ljude, mi se pripremili za raspravu, a onda ti isti ljudi poslali narodnim poslanicima obaveštenje da se tog prljavog posla ne prihvataju. Gospođa Mićić je uvođenjem vanrednog stanja uvela i Skupštinu u vanredno stanje, počevši od zakazivanja sednica, prestanka TV prenosa, jer kome danas možete u Srbiji da objasnite da ona nije bila ta koja je zabranila TV prenos, kao i da ona nije ta koja je te televizijske prenose dozvolila.
Ali, posle prestanka vanrednog stanja na Skupštinu se vanredno stanje i dalje odnosi. Predsednik Narodne skupštine, koji je ugrožavao ljudska prava, verovanto će ukoliko ovaj zakon o lustraciji opstane ili ukoliko neko bude smatrao da ga treba primenjivati, biti prva žrtva Lustracione komisije zbog ugrožavanja ljudskih prava i pre svega prava narodnih poslanika u Parlamentu.
Dokazali smo brojnim argumentima i primerima da je bila pristrasna, neobjektivna i nepravedna, zloupotrebljavajući svoje diskreciono ovlašćenje, i da je dovela do toga da Vlada kontorliše Parlament, umesto da bude obratno. Dozvoljavala je zloupotrebu identifikacionih kartica, što je apsolutno dokazano i u šta veruje svaki građanin Srbije, i time omogućila falsifikovanje glasova da bi zacementirala izbornu volju iz 2000. godine, što je apsolutno dame i gospodo nemoguće, jer ono što je jedino sigurno, a to je da se iz dana u dan izborna volja menja i da građani od izbora do izbora sumiraju rezultate svake vlasti.
Dalje, rasprava je pokazala da nije uspela da koordinnira rad odbora i nikada pri tom nije demonstrirala svoj stav niti bilo koga pozvala na odgovornost. Nijedna od odluka Ustavnog suda nije izvršena povodom spornih poslaničkih mandata, tako da je zahvaljujući njoj ova skupština izgubila svaki legitimitet. Pored toga, Nataša Mićić je i uzurpirala funkciju predsednika Republike, što je Ustavni sud svojom odlukom i dokazao. I u svojim odgovorima na optužbe koje su joj poslanici upućivali pokazala je da je zlonamerna i osvetoljubiva, preteći i onda kada treba da se brani.
Zoran Živković, koji je po ne znam kom osnovu dobio ovde reč da govori o nečemu što se tiče isključivo naše kuće, optužio je dodatno predsednika Narodne skupštine da nije stavila na dnevni red reformske zakone. Doduše, malo je pobrkao neke, nabrojao je neke koje smo odavno doneli, ali joj je stavio to na dušu, što je Skupštinu pretvorila u pijacu i najveći uspeh, mislim složićete se samnom, jeste taj što se Nataša Mićić preselila iz Užica u Užičku i da se tih privilegija teškom mukom odriče.
Bili smo u situaciji da njeno obezbeđenje uklanja narodne poslanike ispred vrata Skupštine Srbije da bi ona mogla u jednom koraku da iz zgrade Narodne skupštine uđe u svoj blindirani BMV. Od koga se to krije predsednik Skupštine, predsednik parlamenta, u kome sede poslanici izabrani od naroda, koji ne bi trebalo ni od koga da se skrivaju, nego da neprestano pred narod izlaze.
Zbog toga, dame i gospodo, za nas predlagače će glasanje koje treba da obavimo biti mera "sposobnosti poslanika da nezavisno od stranačke pripadnosti", jer se ne radi ovde ni o kakvim koalicijama, ovde se radi o odbrani parlamentarizma, prihvate činjenicu i istinu o, kako reče jedan poslanik, potpunom neuspehu vršenja jedne veoma značajne funkcije.
Ovo je ono što sam uspela da izdvojim prateći diskusije i poslanika koji su podržavali predlog, oni su nemušto pokušavali da odbrane Natašu Mićić, i ono što je ona sama o sebi za ovom govornicom ponovo prikazala, dokazala i demonstrirala, što ide u prilog onome da smo iz krajnje nužde, doduše malo kasno, sa ovom inicijativom otpočeli. Ali, nikada nije kasno da narodni poslanici izreknu svoj sud o predsedniku Narodne skupštine i da se slažu da ovakve ličnosti koje se grčevito bore za funkciju, svesne da od toga samo one imaju korist, a svi ostali štetu, treba da se stave na glasanje što pre; to bi bilo dobro.
Nažalost, evo ni gospođu Čomić ne možemo da ubedimo da je po Poslovniku na to obavezna; sačekaćemo, neka to bude i o Božiću. Ostaje za istoriju zapisano sve ono što su narodni poslanici o Nataši Mićić rekli, pa ko se bude jednog dana bavio parlamentarizmom u Srbiji, koji evo ima tradiciju od 200 godina, moći će da je upoređuje sa svima koji su ranije u parlamentu učestvovali i radili na bilo koji način, i bilo je dobro da gospođa Mićić, kao predstavnik tako jedne velike političke partije, oličene samo u visokim državnim funkcionerima, izašla nekad za ovu govornicu i da iznese i neki politički stav, a ne samo da se ponaša kao žandarm koji stoji iza naših leđa i ne dozvoljava da prenesemo samo ono što je glas naroda. Zahvaljujem.

Pre nego što zaključim pretres, a na osnovu člana 84. stav 2. i člana 28. Poslovnika Narodne skupštine, molim predsednika Odbora za bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije da zakaže sednicu na kojoj će biti razmatrano ovo što se u četiri maha čulo za govornicom, o delovanju policije na ulicama Beograda i kad su u pitanju protesti, i kada su u pitanju zadaci i obaveze policije, kada su dolasci visokih državnih zvaničnika, kao što je danas dolazak kancelara Šredera u Beograd, u pitanju. (Dobacivanje iz klupa.)  Kancelar Savezne Republike Nemačke, Gerhard Šreder. Narodni poslanici dobacuju, ne znajući o kome se radi.
Dakle, u nastupima za govornicom nedvojbeno je izražena sumnja da se od strane Minsitarstva unutrašnjih poslova dešava nešto nelegalno ili nelegitimno i mislim da je Odbor za bezbednost pravo mesto da se dostavi izveštaj i da predstavnici svih poslaničkih grupa, učestvujući u raspravi, pokažu da Narodna skupština i te kako zna šta radi.
Predlog po Poslovniku, predsednik poslaničke grupe DSS, narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Imam dva predloga po Poslovniku. Jedan je u skladu sa članom 81. Poslovnika, da produžimo danas rad do 18,30, kao i juče. To je prvi predlog. Drugi predlog je, s obzirom da je nadležnost predsedavajućeg da odredi dan za glasanje, da Narodna skupština donese odluku kojom će preporučiti predsedniku Narodne skupštine da za sutra u 10,00 ujutru odredi dan za glasanje o razrešenju predsednika Skupštine, Nataše Mićić, i da na taj način izbegnemo sva odugovlačenja koja postoje i kojih ima.
S obzirom da sada u sali nema kvoruma za odlučivanje, s obzirom da je prisutno 113 poslanika i kamere dobro pokazuju koji poslanici nedostaju, a to nisu poslanici DSS ili nekih drugih opozicionih stranaka, već poslanici pozicije koji se plaše jedne ovakve odluke, kojom bi se preporučilo da se donese odluka da se sutra glasa o razrešenju predsednika Skupštine.
Insistiraću da ove predloge stavite na glasanje kada se steknu uslovi, kada u sali bude prisutno 126 poslanika i na taj način omogućite poslanicima koji to žele da raspravljaju, donose odluke i raspravljaju o razrešenju Nataše Mićić. Verovatno ovde nema poslanika DOS-a, na isti način kao što ih nije bilo u onom čuvenom odboru u Skupštini Savezne Republike Jugoslavije kada je trebalo da se skine mandat Momčilu Perišiću za špijunažu ili nekim drugim stvarima, ali na taj način se ne može odbraniti ono što je neodbranjivo.