Pravo na repliku, pravo predlagača, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, pa će reč imati ministar Aleksandar Vlahović.

Gospodine ministre, na moju tvrdnju da vam je sve teže da dobijate kredite, vi ste rekli da ima puno banaka u našem neposrednom okruženju koje su spremne da Vladi i državi daju kredit. Znamo da ih ima, ali po kamati od 24,6%. Možete vi da uzimate te kredite koliko hoćete, ali kredite treba i vraćati. Kako da ih vratimo to nam niste objasnili. Vi imate neku igru brojki, a ja vam lepo kažem, trebalo je da insistirate na prebijanju dugova, a vi ne znate da postoji tužba za naknadu ratne odštete i da tu tužbu zastupa Tibor Varadi. Ako Vlada to ne zna, onda mi odosmo stvarno bestraga i ne treba ni da dokazujemo ništa vezano za ovu vladu da je ona nesposobna da vodi politiku  ove  države.
Pored toga, samo ću da citiram gospodina Batića, a vi znate šta smo mi sve o gospodinu Batiću rekli onda kada smo raspravljali o njegovom poverenju, ali juče je rekao jednu fantastičnu istinu. Rekao je da ste Šredera dočekali na način kakav nije viđen još od doba Josipa Broza. Sada, taj Šreder je došao ovde da navodno razgovara sa nekim privrednicima, a sa sobom nije poveo nijednog privrednika iz svoje države. Ko je razgovarao sa njim? O čemu ste razgovarali? Kakvu je to podršku trebalo on da vam izrazi u ovom trenutku kada Vlada treba da vam padne? Bolje da ste tu posetu otkazali, jer nikakva svrha njegovog dolaska apsolutno nije postojala, ili je mi bar nismo videli ili vi to niste umeli
da nam kroz sredstva javnog informisanja kažete.
Gospodine Pitiću, vraćam vas na teoriju, ali ovo zaista sada upućujem kao informacije svim studentima ekonomskog fakulteta. Bude li neko od vas pao na ispitu, na drugoj godini ekonomskog fakulteta se to uči, na teorijsko pitanje da li postoji društveni bruto proizvod i društveni proizvod, šta ulazi u jedno, a šta ne postoji u onom drugom, recite profesoru neka se obrati gospodinu Pitiću.

Reč ima ministar privrede i privatizacije Aleksandar Vlahović, pa narodni poslanik Zoran Anđelković.
(Zoran Anđelković, sa mesta: Poslovnik.)
Prvo vas molim da me saslušate pre nego što ministar počne da govori. Vidim, narodni poslaniče, da ste promenili zahtev za reč sa replike na Poslovnik i molim vas da me saslušate. Pravo na reč ravnopravno imaju svi učesnici u raspravi, članovi Vlade i predsednik Vlade kada god je zatraže i predlagač kad god je zatraži. Narodni poslanik ima pravo na repliku kada je pomenut i dobija je odmah nakon govornika.
(Zoran Anđelković, sa mesta: Replika na Đelićevo izlaganje.)
Dobićete pravo na repliku u toku prepodnevnog dela sednice, i narodni poslanik Zoran Krasić. Dobićete pravo na repliku nakon što se ostvari pravo ministra Aleksandra Vlahovića, da ne čeka na reč duže od 25 minuta. To ne piše u Poslovniku, ali biće u toku ove rasprave puno puta da se javljaju i poslanici i predsednici i ministri. Hvala vam, ministre, na strpljenju, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća,  znam da su neke činjenice veoma bolne za vas, s obzirom na ono o čemu mi danas ovde već drugi dan govorimo. Govorimo o onome šta je Vlada uradila od 2001. godine naovamo. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za privredu i privatizaciju ni jednog časa nisu rekli neistinu. Tačno je da smo mi u ovoj godini imali milijardu i dvesta miliona evra direktnih stranih investicija. Tačno je da smo imali privatizaciju bez afera. Tačno je da oni koji su učestvovali u toj privatizaciji nisu imali nikakvih primedbi kasnije. Ni oni koji su pobedili, a ni oni koji su izgubili.
Ja ću vas podsetiti da smo mi nedavno imali završetak privatizacije Duvanske industrije Niš i Duvanske industrije Vranje. Podsetiću vas da su to dve najuspešnije transakcije u čitavoj centralnoj Evropi, u svim zemljama u tranziciji. Isto tako ću vas podsetiti da smo 2001. nasledili tržište koje se odlikovalo švercom. Od uvoznih cigareta 90% se švercovalo, nije postojala regulativa. Cigarete su bile u rukama nasleđene mafije. A šta je Vlada uradila u međuvremenu? Donela je Zakon o duvanu, zahvaljujući vama, jer ste za taj zakon glasali, definisala dugoročnu akciznu politiku, osnovala institucije i na kraju izvršila privatizaciju. Danas DIN i DIV rade sa najvišim stepenom korišćenja kapaciteta, a podsetiću vas da su 2000. godine radile sa 50% korišćenja kapaciteta.
To je najbolji rezultat u ekonomskom delu, šta je Vlada uradila. I danas na duvanskom tržištu nisu šverceri, nisu sumnjiva imena, nego dve najrenomiranije svetske multinacionalne kompanije, "Filip Moris" i "Britiš Ameriken Tabako". To je rezultat Vlade. Ova vlada nema od čega da se krije, nema razloga da se krije. Ona ne priča o švedskim selima, o brzim prugama u Srbiji, ne priča o Srbiji do Tokija, do Japana, ne priča o snovima nebeskog naroda, nego priča o onome šta je uradila. Vrlo odgovorno kaže - tačno je, došlo je do pada obima industrijske proizvodnje. Niko to ne spori, jer cilj nije da se proizvodi za zalihe, za skladište, da imamo onaj komunistički administrativni tip ekonomije, nego je cilj da imamo privredu koja proizvodi profite, a ne gubitke.
Juče je rečeno da je u 2002. godini došlo do drastičnog smanjenja gubitaka, mereno u 2001, što je samo nastavak tendencije koja postoji od momenta kada je formirana nova vlada. U 2003. godini naše analize pokazuju da je trend pada ukupnih gubitaka prisutan u srpskoj ekonomiji. Takođe, ne zaboravite privatnu industriju i obim proizvodnje u
privatnim preduzećima, koja se statistički ne obuhvataju. Taj deo privatne industrije, odnosno privatne svojine u industrijskom sektoru je danas već preko 25%, i tu se ostvaruje rast od 10%. Dakle, kada smo govorili statistički sistem je nesavršen. Nesavršen je zato što ne obuhvata jedan deo privrede i zato što mi dobijamo na kraju iskrivljene podatke.
Kvalitet je nešto što odlikuje tržišnu ekonomiju, a ne kvantitet. Znam da je vama teško da to prihvatite, da shvatite, jer ste izašli iz jednog drugog ideološkog miljea. Došli ste iz jednog drugog ideološkog načina razmišljanja, ali ovo su postulati moderne ekonomije, tržišne ekonomije koju sledi Vlada. Još nešto, čini mi se da ono što najviše odlikuje Vladu jeste otvorenost, spremnost za razgovor sa svima, sa svim političkim partijama, ne samo iz pozicije, već i opozicije. Kada su doneseni ključni zakoni Ministarstvo za privredu i privatizaciju, kao i druga ministarstva, imalo je razgovore sa svim poslaničkim grupama. Imali ste prilike onda da kažete koje su vaše primedbe i vrlo dobro znate da je veliki deo amandmana na zakone i usvajan.
Isto tako Vlada aktivno razgovara i sa sindikatima, razgovara sa sva tri sindikata. Nema svoj državni sindikat koji sedi u glavnom odboru vladajuće stranke, već ima tri ravnopravna učesnika u dijalogu. Ako ste kupili današnji list "Danas" na srednjoj strani možete da nađete o čemu je to ministar za privredu i privatizaciju samo pre tri dana razgovarao sa sva tri sindikata o svim bitnim pitanjima. Znate vrlo dobro da u Ministarstvu za privredu i privatizaciju sedi grupa koja je posebno zadužena da ima nedeljno najmanje jednom, a uobičajeno je dva puta, sastanke sa ministarstvima, jer mi smo svesni da ekonomska tranzicija ne može da se izvede bez aktivnog učešća onih koji u njoj učestvuju. To su pre svega sindikati.
Ono što mi ne želimo da prihvatimo jeste populizam, bilo kojih boja, bilo koje vrste, politički populizam. Od sutra će sve biti bolje, a nadam se da ste zaboravili kada je bilo gore, dok smo mi na vlasti. Od sutra će sve biti bolje, sindikalni populizam koji postoji, dajte samo da smenimo Vladu i da zaustavimo privatizaciju, bez ikakvih argumenata da ta privatizacija daje loše rezultate.
Odgovorno tvrdim, Ministarstvo za privredu i privatizaciju nema nijedan slučaj nijednog preduzeća koje je posle privatizacije lošije nego što je bilo pre procesa privatizacije. I da kažem, na kraju, lepo je čuti nalete iskrenosti i iskrene samokritike u ovoj skupštini, čak i onih koji predlažu raspravu o poverenju Vladi. Imali smo prilike maločas da čujemo da je pomenuto preduzeće opljačkano u periodu od 1997. do 2000, kada ste vi sedeli u Vladi. Zašto niste sprečili pljačku? To je doslovce pročitala gospođa Pop-Lazić u telegramu. Molim vas, vi ste bili na vlasti i zašto niste zaštitili DPP "Bačka" iz Čonoplje? Zašto niste strpali u zatvor kriminalce koji su opljačkali preduzeće, ako je tačno to o čemu ste nas maločas informisali. Nažalost, nismo imali prilike da čujemo nalete samokritike onda kada je do te samokritike trebalo i da dođe.
Danas imamo privatizaciju koja je javna. Ne postoji nijedno preduzeće, pa i one transakcije od 3 evra i one od 100 miliona evra, ne postoji nijedna privatizacija koja se desila van aukcijske prodaje, van tenderske prodaje ili van Beogradske berze. Konkurencija jednako važi za sve. Još jednom, u toj konkurenciji kupci koji učestvuju odlučuju ko će biti pobednik, a to znači onaj ko da najbolju ponudu.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, pravo na repliku. Molim poslanike da sačekamo, s obzirom da se zahtevi za repliku odnose na izlaganja ministara, a narodni poslanici koji traže repliku i članovi Vlade su, po Poslovniku, potpuno u ravnopravnom položaju. Činjenica je da smo počeli u 11,20 časova, tako da još desetak minuta strpljenja nikome neće škoditi, pa vas molim da saslušamo govornika.

Prvo da razjasnimo ovde jednu stvar. Što se nas tiče, kao poslanika, nama nije teško da ovde sedimo i tri meseca raspravljamo o poverenju Vladi, niti da slušamo ministre. Ali, treba da budemo bar u nekom delu ravnopravni da ne mogu tri ministra zaredom da govore, a da mi ne možemo da odgovorimo na repliku. Sada bih ja mogao da se javim na tri replike, na repliku gospodinu ministru finansija, pa Pitiću, pa Vlahoviću i to bi značilo devet minuta. Ako hoćete da nas pokrijete da ne možemo da govorimo, onda recite, nije nikakav problem da znamo unapred.

Narodni poslaniče, imate pravo da se javite na repliku svakom ministru. Kažem da je po Poslovniku pravo dobijanja reči u slučaju replike i članova Vlade jednako. Dakle, imate pravo ako hoćete da spojite vreme za replike ili da se javljate sukcesivno.

Gospodin Đelić je ovde, naravno u nedostatku argumenata, krenuo sa takvom jednom agresijom da smo pomislili da će da preskoči ove mikrofone i da krene na nas, ali ga je na neki način mikrofon zaustavio i mislim da su ga više zaustavili radnici ispred ove zgrade pre neki dan kada su štrajkovali. Oni su mu najbolje objasnili kako to funkcioniše Ministarstvo finansija. Ja sam kačket dobio, ali vi ste dobili nešto drugo i to se videlo. Zato juče nisu ni mogli da priđu blizu Skupštini, zato što ste vi dobili nešto drugo i to najbolje govori o tome.
Samo nekoliko pitanja koje ste ovde pokrenuli govoreći o tih deset godina. Evo kako kažu ovi u kolubarskim površinskim kopovima o tome kako i na koji način se odnose prema tom vašem stavu: "Juče u popodnevnim časovima smo imali priliku da se uverimo da vlast za očuvanje svojih pozicija koristi pendrek". Zgroženi su činjenicom da su vas doveli na vlast, a sada se to radi.
Što se tiče elektroprivrede isti argument je koristio UNMIK na Kosovu i Metohiji kada je reč o elektroprivredi. Kaže da je upropašćeno, nije radilo, a ta elektroprivreda na Kosovu i Metohiji i ovde je radila i za vreme bombardovanja je bilo struje. Sada na Kosovu dva sata ima struje, a ovde kažu da pet godina nije radila. Elektroprivreda Srbije je radila i građani Srbije su plaćali tu struju po ceni koju su mogli da izdrže. Danas je, kao što znate, struja u Srbiji skuplja nego u Americi i to vam je jasno. Ja govorim o tome da li ti građani Srbije mogu tu cenu struje da izdrže i to je osnovno pitanje. Mi ovde govorimo o položaju građana, da li ti građani sa tom cenom struje i uopšte sa tim prihodima mogu da plate.
To je isto kao i kada govorite o benzinu, da ima benzina i da košta jedan dolar. Da, ali pogledajte malo na pumpama po koliko litara
građani Srbije kupuju - dva litra, tri litra, za sto, dvesta dinara - i pogledajte malo po tom osnovu koliko je.
Kada je reč o zaduživanju, tačno je da za deset godina prethodne vlasti nije bilo zaduživanja. Govorite da je jedino zaduživanje bila Kina i robni kredit sa "Gasom", robni kredit barter aranžman, ali, gospodo, objasnite da ste se zadužili za tri godine tri milijarde. Objasnite kako ćemo vratiti te tri milijarde i na koji način će građani Srbije tri milijarde za tri godine vratiti. To je osnovno pitanje. Da li ćete vraćati te kredite ili ostavljate nekim budućim generacijama da vraćaju te kredite?
Razumem gospodina Vlahovića, jer on to najbolje razume i on je najduže na vlasti. On je imao Titovu stipendiju i onda je od tog vremena vršio procenu vrednosti kapitala u akcionarskoj prodaji preduzeća radnicima, što je naravno bilo bolje i tada je to hvalio i bilo je dobro. Mislim da je to bilo bolje nego što sada radi i ubeđen sam da je nastojao da radi po tom modelu da bi radnici bili zadovoljni i ne bi ovako štrajkovali, ali ne razumem da vi sa jedne strane govorite o tome kako ste se zadužili tri milijarde, a sa druge strane govorite o tome da je loše što je pravljen barter aranžman.
Loše je što taj barter aranžman sa Kinezima nije rešen do kraja, tačnije što nije obezbeđeno da IMT proizvodi traktore i što to nije nastavljeno na taj način, ali nije loše što su uzimani barter aranžmani. Prethodna vlast je otkupljivala dugove po jeftinim kreditima, to je tačno, ali se nije zaduživala. Vi jedino što radite zadužujete se i to je osnovni problem ove vlasti.

Narodni poslanik Zoran Krasić čeka na repliku, pa ministri Đelić i Vlahović.
Molim vas, počeli smo sa velikim zakašnjenjem zbog nedolaska poslanika u salu. Sednica prosto ima smisla ako se krugovi replika oko onoga što su izjavili ministri, a poslanici imaju primedbe, završe pre pauze.

Javio sam se za repliku zbog izlaganja jednog ministra, međutim, drugi su dopunili tog ministra tako da tumačite kako vam to odgovara, ali moram da potvrdim ono što je na početku rasprave rekao predstavnik Vlade, da Vlada ima stvarno loš marketing, jer smo danas pokušali da vas ubedimo da nije dobro u vreme izborne kampanje da prisustvujemo svojevrsnoj eutanaziji DOS-a za ovom govornicom. Nismo uspeli da vas ubedimo i pošto ste rešili da izvršite tu eutanaziju izvršite je. Dovoljno je samo da vam se da mikrofon i svima je jasno.
Kaže se - oni koji govore o ekonomiji, predstavnici nekog ruskog sistema itd. U ovoj sali ima predstavnika ruske škole, ali to je jedna modifikovana škola koja potiče sa jednog univerziteta u Nemačkoj, a on se nalazi u mestu Konstanca. To je filozofski pokret koji sledi Marksovu misao i krajnji efekat te misli jeste što smo nedavno dobili i drugove u Narodnoj skupštini, drugove neoboljševike, ne socijaliste. Socijalisti nemaju veze sa ovim, tako da ona terminologija o kojoj je pričao jedan profesor malopre važi za vas, ona se nalazi u vašim statističkim izveštajima, i terminološki i metodološki.
Oko onih 30 milijardi bruto društvenog proizvoda, koji je bio i taj neki optimalni proizvod za ovaj prostor, tačno je da je bio 30 milijardi i on je od 1992. godine u konstantnom padu. Bio je negde oko desetak milijardi, ali u uslovima blokade, sankcija, bombardovanja verovatno da taj društveni proizvod nije mogao da bude veći. Tome je doprineo još jedan čovek i još jedna stranka koji su tražili revalorizaciju društvenog kapitala 1994. i 1995. godine, kada su poništili kompletnu privatizaciju, a tada je 97% naše privrede bilo privatizovano, i sveli to na 3%. To je ta marksistička škola, ali sada nemamo ni državnu ni društvenu svojinu kao ideološki koncept, nego javni interes, javna stvar.
Ako neko može nekome da kaže da se ne sprovode zakoni, pa vi ne sprovodite vaše zakone. Uzmite Zakon o radiodifuziji. Šta je sa televizijskom pretplatom? Januara meseca, u skladu sa zakonom, RTS je obavestio građane. Zašto ne idete na pretplatu? Zašto ne naplaćujete? Stopirao je Žarko Korać ceo zakon. Ko je taj ko može da bude iznad zakona? Ovi iz RTS u Vladu po pare kod Žarka Koraća, a ne da traže i da ovde mesec dana slušamo kako Narodna skupština nije uvažila da se izmene zakona stave na dnevni red. Nećemo. Zašto? Imate najbolji reformski zakon. Sve su vam reformski zakoni. Sve najbolji zakoni, i primenite vaše najbolje zakone.