Ovim završavamo rad sednice u prepodnevnom delu i nastavljamo popodne u 15,10 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ministri, članovi Vlade, molim vas da zauzmete svoja mesta, da počnemo popodnevni deo Prve sednice Drugog redovnog zasedanja. Na dnevnom redu je izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, a na predlog poslaničke grupe SRS.
Da bismo utvrdili da li imamo kvorum potreban za rad molim poslanike da svoje identifikacione kartice ubace u elektronski sistem za glasanje.
Konstatujem da imamo kvorum potreban za rad i nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Za reč su se javili ministri u Vladi Republike Srbije, ministar finansija i ekonomije Božidar Đelić (nije prisutan) i ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović.
Reč ima ministar Vlahović.

Ja sam, ako se neko seća prepodnevne rasprave, želeo da dam nekoliko informacija u vezi postavljenih pitanja od strane narodnih poslanika. Pomenuto je Društveno preduzeće "Bačka" iz Čonoplje. Odmah da kažem da se preduzeće ne nalazi u privatizaciji i da tamo privatizacija nije završena. Inicijativa za privatizaciju je pokrenuta krajem 2002. godine. Međutim, zbog nepotpuno dostavljenog prospekta, Agencija nije objavila javni poziv za obavljanje aukcije, a sve ovo što je navedeno u prepodnevnoj sednici Skupštine zapravo jeste realizacija i donošenje odluka od strane trgovinskih sudova po osnovu tužbi između dva pravna subjekta.         Prema tome, bilo kakvi problemi da postoje u DPP "Bačka" iz Čonoplje, to nisu problemi koji su na bilo koji način povezani sa procesom privatizacije.
Drugo, jedan govornik je rekao da sam ja bio stipendista Titovog fonda. Tačno, kao što sam bio i stipendista Univerziteta u Beogradu i Ekonomskog fakulteta. Tačno je, kao što sam bio vukovac u osnovnoj i srednjoj školi i student generacije na Ekonomskom fakultetu i iza toga radio, ne u političkim organima, odnosno organizacijama i svake godine plaćao svoj porez i dostavljao uredno podatke o svojoj imovini, kao što sam uradio sada, ispunio svoju obavezu prema Zakonu o poreskom postupku.
Najblaže rečeno, tužno je kada za ovu govornicu izađe neko, prozove vas, neko ko nema šta da kaže o svojoj biografiji, o završenoj školi, o tome gde je radio, šta je radio, sem što se od omladinskih dana do današnjeg dana povlačio po političkim partijama, raznim političkim funkcijama, bez ijednog dana iskustva, radeći zaista pravi posao. Zaista je tužno kada vas kritikuje neko ko nema elementarnih znanja o procesu privatizacije, pre svega, odnosno elementarne završene škole da bi uopšte mogao da razgovara o ovoj temi. Uzgred, pozivam tog gospodina da izađe i da kaže svoju biografiju, kao što sam je i ja pred čitavom javnosti saopštio.
Poseta kancelara Šredera jeste zaista istorijski događaj za našu zemlju, jer, podsetiću vas, kancelar Nemačke nije dolazio u Srbiju proteklih 20 godina. Toj poseti je sa pravom i državna zajednica Srbija i Crna Gora i, sa druge strane, Vlada Republike Srbije dala najviši značaj, jer je poznato da je sve do momenta kada su politiku u ovoj zemlji i državu počeli da vode diletanti Nemačka bila ključna saveznica Srbije, odnosno bivše Jugoslavije.
Prema tome, mi sa pravom i ubuduće računamo na prijateljske i ekonomske veze sa nemačkom i s tim u vezi je, zajedno sa Nemačkom vladom, osnovan Savet za unapređenje ekonomskih odnosa Srbije i Nemačke. Poznato vam je da jedna od najvećih investicija u procesu privatizacije upravo stigla iz Nemačke, a to je kupovina "Merime" od strane "Henkela". Prema tome, samo u poslednjih nekoliko dana u našoj zemlji su bili kancelar Šreder, premijer Danske Raskunsen i drugi predsednici, i bilo je nekoliko drugih visokih poseta.
To najbolje govori o ugledu koji ova vlada ima u međunarodnoj javnosti. To je najbolja potvrda da jedno od osnovnih obećanja koje je DOS dao, a to je da se naša zemlja vrati tamo gde joj je mesto, a to znači da bude u društvu sa najrazvijenijim zemljama sveta, da bude politički respektovana od najznačajnijih svetskih faktora, ne samo velikih država, već i međunarodnih finansijskih organizacija. To su najbolje potvrde da je u potpunosti taj cilj ispunjen. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Krasić, na izlaganje ministra Vlahovića, pa narodni poslanik Miodrag Stamenković, ovlašćeni predstavnik, poslanička grupa Nova Srbija.

Mislim da mnogo lepše traje diskusija kada koristimo pravo na repliku. Ništa nije loše što je neko koristio sredstva Titovog fonda da se školuje. To je bio jedan uobičajeni način školovanja pre 20 godina, kao i mladi radnici samoupravljači, niko odavde nije to kritikovao. Ne znam što ste vi to našli da zamerite SRS. Uopšte ne smetaju ni te vaše visoke škole.....
(Aleksandar Vlahović: Nisam vas pomenuo.)
.... ali verovatno, obzirom na školsku spremu premijera, vaše škole se dovode u pitanje. One su tako malog nivoa kada iznad vas može da bude čovek sa školskom spremom zbog koje neki inspektori gube posao. Znači, inspektori sa višom školskom spremom gube posao u državnoj upravi, a premijer ima verovatno tu školsku spremu. Ja ovo nisam pričao ni zbog premijera, ni zbog inspektora, nego kada veličate vašu školsku spremu morate da nađete neku meru da ne uvredite nekoga. Vrlo je opasno uvrediti premijera. Vi ste ipak samo ministar, u njegovom ste kabinetu, kako došao tako i otišao, vodite računa.
Dobro je što ste platili porez. To je za svaku pohvalu. Videli ste, i aplauz ste dobili. Ali čudi me kako niste učestvovali i pomogli savetnicima da i oni shvate da treba da se plati porez. Danas čitamo, jedan kaže - sigurno dobijam krivičnu prijavu, nisam platio porez. Pobeže i ministar unutrašnjih poslova, treba da nam kaže dokle se stiglo sa tim, odakle su te pare, kome su namenjene pare, a znamo da su namenjene, kao tajni fond, vama ministrima. Ali nema veze, čućemo i to.
Rekli ste, znanje o privatizaciji. Veliko znanje o privatizaciji smo imali prilike ovde da čujemo 1994. godine, kada je sa 97% privatizovane industrije, privatizovane društvene svojine u Srbiji, jednim potezom to došlo na 3%. Vi znate ko je to uradio, Srbija zna ko je to uradio. Kažete, Šreder nije bio toliko i toliko godina. Jedina dobra stvar sinoć je bila što nije došao avionima. Mi ga znamo, 1999. godine je i avionima dolazio ovde. Ali, da vas ne bih podsećao, to su činjenice, građani svi dobro znaju, ja moram da vas podsetim na jednu stvar: i u vreme kada su ovu zemlju vodili diletanti, i pre 1980, i pre 1990. i pre 2000. godine Nemačka je bila najvažniji spoljnotrgovinski partner ovog prostora ovde. Pa kada pričate o tome ko koga koliko poštuje, ko sa kim koliko sarađuje, morate da imate u vidu i te notorne činjenice, da ne biste ispali mnogo veći diletanti nego što jeste.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Stamenković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo ministri, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, metoda koju je očigledno kompletna Vlada izabrala jeste da svoje rezultate prikazuje na taj način da je vrhunski, odnosno osnovni rezultat normalna država u kojoj živimo, normalna bar onoliko koliko su normalne sve ostale evropske i svetske države i zato je normalno što boluje od svih normalnih bolesti od kojih se boluje i u ostalim normalnim državama.
Svetska bolest, kako reče premijer, jeste da građani imaju mnogo manje para nego što im je potrebno, to je činjenica. Normalno je, međutim, da u Evropi građani imaju manje para nego što im je potrebno da kupe "mercedes", jahtu, vilu, ali nije normalno da kod nas građani imaju manje para nego što im je potrebno da kupe hleb, mleko i za ostale potrebe, da ne govorim o kompletnoj potrošačkoj korpi.
Građanima je gore, kao što će se reći ovde, ali verovatno samo onima koji sede u opozicionim klupama. Prema tome, ako pravimo kratku paralelu, a šta je sa ostalim građanima kojima je gore i koji se prilikom ispitivanja javnog mnjenja izjašnjavaju da im je gore, a to je dobar deo koji prevazilazi 50% biračkog tela. Jesu li to nenormalni građani koji žive u normalnoj državi?
Prepodnevna rasprava je završena jednom, ne skoro viđenom euforijom, pri čemu su ministri koristili tonove sa mitingaškim povisilicama, a ministar finansija je prednjačio u tome, što je tipično za tehnologiju opsenarske demokratije, koja nam ponovo vraća na scenu virtuelnu stvarnost. Imali smo to ranije, da nam nije bilo jasno kako to da ne shvatamo da nam je toliko dobro koliko prikazuje televizija, doduše, sad ne toliko mediji, ali očigledno u izjavama ministara ima toga.
Ukratko ću vam izložiti jednu kratku političku analizu, ali neću opisivati stanje u kome se nalazimo. Do toga ću doći kasnije kada budem govorio o zakonima, reformama i pojedinim ministarstvima. Počeću od dva pitanja - zašto smo umesto reformi dobili institucionalni haos i zašto smo umesto demokratije dobili njenu parodiju i diktaturu?
Demokratski imidž članica DOS-a, a potom i nove vlasti, odražavao se na tri načina: prvo, na osnovu primata jezika nad stvarnošću; drugo, isticanjem neposredne podrške međunarodne zajednice, pri čemu se prenebregava da vlast titulu demokratije, kao i donacije za izdržavanje, ne dobija zato što je uspostavila demokratske institucije, jer ih nema, već pre svega zato što je vazalno kooperativna; treće, sistematskim isticanjem suprotnosti Miloševićevom režimu, jer taj je toliko užasan da novi, njemu protivan, ne može da bude nedemokratski. Ovakve metode su prepoznatljive, jer većinu DOS-a čine bivši komunistički funkcioneri, praksisovci poraženi na 8. sednici, ili njihova deca.
Položaj Predsedništva DOS-a identičan je položaju komunističkog politbiroa, kao nosioca eficijentne vlasti; liberalni program se umesto socijalističkog ostvaruje identičnom političkom tehnologijom, i kada ne funkcionišu institucije sistema, već je vlast skoncentrisana u nehomogenom politbirou, onda imamo tihu diktaturu i hronično vanredno stanje i nehomogenost ostvarivanja postavljenih ciljeva, uspostavljanja demokratije i pravne države.
Zaključak - od ove ekipe na vlasti niko ozbiljno ne očekuje demokratske reforme i kada tome dodamo da je tehnologijom kriznih štabova oko 40.000 stručnjaka ostalo bez posla zbog veza sa prošlim režimom, to može da se meri jedino sečom tehnokrata u Srbiji posle proterivanja liberala 1972. godine.
Sada da vam kažem: ovo nije moja analiza, bila bi radikalnija, ovo je analiza objavljena u mesečnim političkim analizama Centra za liberalno-demokratske studije, čiji je glavni i odgovorni urednik dr Boško Mijatović, koji spada u red najznačajnijih eksperata za makroekonomska pitanja, donedavno u samom vrhu Demokratske stranke, tvorac vašeg ekonomskog programa, koji je po sopstvenoj izjavi, verovatno ste je videli, stranku i formalno napustio 2002. godine kada se krenulo u otimanje poslaničkih mandata.
Bilo je tamo i čestitih ljudi. Onaj drugi deo u kome obrazlaže zbog čega je, između ostalog, napustio Demokratsku stranku, gde govori i o pokojnom premijeru, s obzirom da moje poimanje hrišćanskog morala ne dozvoljava da tako govorim o pokojnicima, neću pročitati, ali imate ga u intervjuu.
Verovatno je i gospodin Boško Mijatović jedan od onih koji je, kao što neprekidno ponavljate ovih dana, bio sa nama. Gospodo, upravo zbog tih koji su bili sa vama, a i mi smo bili, doduše, ispred vas 5. oktobra, a zdušno smo pred decembarske izbore 2000. godine promovisali ovaj program, neki od nas ga znaju, mi smo ga na jugu baš temeljito promovisali i obećavali narodu, a to što smo obećavali, da li treba da vas podsetim šta je, to je ono zbog čega smo mi izašli iz DOS-a.
Samo neke od tih stvari, odnosno šta je trebalo uraditi prvog dana - prva stvar je pokretanje inicijative za promenu Ustava; posle tri godine ga nemamo.
Dalje, paket reformskih ekonomskih zakona delimično je odrađen; antikorupcijski zakon - nemamo ga; zakon o sukobu interesa takođe nemamo; izborni zakon - evo, sada je u predlogu, ali ne verujem da će uspeti da se dođe do njega.
Kada je u pitanju antikorupcijski zakon, gospodin premijer mi je dao dobar šlagvort kada je licem u lice sa Bojanom Lekić rekao za izveštaj "Transparent internešnel" da je to neka kuća bez referenci čiji izveštaji nisu toliko bitni.
Gospodo, samo da vas podsetim da je u Beloj knjizi Miloševićeve vlasti koju smo delili 2000. godine narodu isti taj "Transparent internešnel" dao analizu gde smo na listi korumpiranih zemalja na broju 94, a sada smo na 106.
Samo da vas podsetim da konvencijom Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u borbi protiv korupcije koja je proglasila ilegalnim korumpiranje stranih funkcionera, stupila na snagu 1999. godine, po toj konvenciji, ukoliko budemo procesuirali slučaj Janjušević i Kolesar, pa to izađe na međunarodnu arbitražu, a znate zbog čega i zbog kojih veza, Sejšela, "Popovca" itd, onda ćemo probiti verovatno dno na ovoj lestvici, a da je to ipak referentna ...

Da li koristite sledećih deset minuta?

Da, koristim. Da je to ipak referentna organizacija, evo, objavio je ovaj dobar list "Ekonomist", a da je dobar za mene je garancija to da je u izdavačkom savetu ministar Božidar Đelić i da vam ne govorim o ostalima.
Što se tiče zakona o sukobu interesa, takođe ga nemamo, a neophodan je; da ga imamo, danas mi verovatno ne bismo diskutovali o većini naših ministara. Malopre sam skoknuo da kupim cigarete i morah da prođem pored jednih vrata kod kojih sa leve strane piše - Ministarstvo za privredu i privatizaciju, a sa druge strane "Deloitte and Touche".
Ja znam da je gospodin Vlahović rekao da nema više nikakvih odnosa sa "Deloitte Touche", ali verovatno ima neke emotivne kada je to stavio na istom ulazu gde je i Ministarstvo. Mnogo je tih afera, a ja ne volim da govorim tim rečnikom, nažalost, to je naša stvarnost.
Kada sam kod ministra Vlahovića, Ministarstvo za privredu i privatizaciju je više ministarstvo za privatizaciju ili rasprodaju, najmanje je ministarstvo za privredu, jer se, osim nekih subvencija i par restrukturiranja, uglavnom bavilo prodajom po jednom zakonu za koji je ovde za ovom govornicom i gospodin Šešelj rekao da je dobar.
Ali, ko ga sprovodi i na koji način i sa kakvom strategijom, bez ikakve nacionalne strategije, jer prvo smo udarili na doboš ono što donosi profit i što jedino vredi, za razliku od nekih drugih za koje rekoste da kad se merimo po prihodima od privatizacije da je njihov uspeh dva ili tri puta manji. Možda, gospodo, ali uzmite Sloveniju koja je prvo stavila na prodaju mala preduzeća i preduzeća sa problemima, a za ona preduzeća koja prave pare sačekala je da im se podigne vrednost, pa je ljubljanski "Lek" 1989. godine vredeo 20 miliona dolara, a nedavno je prodat za jednu milijardu, jer može samo jednom da se proda.
Da vam ne govorim o leskovačkom "Zdravlju", to je slična farmaceutska kuća, prodata je za 3,5 miliona evra, nosila je preko 15% tržišta lekova u bivšoj Jugoslaviji, a da je ukupno cena firme sa socijalnim programom i sa investicijom bila manja od zaliha sirovina, odnosno poluproizvoda u samom "Zdravlju" u trenutku prodaje. Ja ne znam kako se to zove.
Pošto mi vreme ističe, ima mnogo, uglavnom su izlaganja ministra veoma inspirativna, tako da čovek može satima da govori, ali ne zna od čega pre da krene, evo, da čačnem malo i finansije.
Činjenica je da je DOS smanjio spoljni dug za par milijardi kroz otpis dela duga Pariskom klubu, ali to je nadoknadio novim zaduživanjem, pa je Srbija i dalje visoko zadužena zemlja. Međutim, veći deo tog zaduženja, zajedno sa donacijama, završio je u potrošnji, što je neznatno popravilo standard, ali ne i proizvodnju. To je rezultat težnje da se time politički profitira i da se održi ova vlast kojoj je normalno bilo da, kao i u svim zemljama koje su u tranziciji, kao što smo i obećali posle prve, odnosno posle polovine druge godine, izađe ponovo pred javnost, da se ponovo proveri volja biračkog tela, a ne, kao što gospodin Mijatović reče, da se otimaju mandati.
Kada je u pitanju ekonomija, on je doslovce rekao, a tako i glasi ovaj njegov intervju u "Nedeljnom telegrafu", malo ko u DOS-u zna šta je država, nažalost. Kako bismo ove dugove koji su se u međuvremenu uvećali mogli da servisiramo, po dogovoru sa MMF-om neophodan nam je godišnji rast bruto društvenog proizvoda od 5%, uz povećanje izvoza za 17%. Vi pogledajte kakvi su nam rezultati ove godine, pa će vam biti jasno kako ćemo izservisirati taj dug.
Nažalost, što se tiče makroekonomske politike, a ja sam doktor tehničkih nauka, nisam ekspert, ali slušam eksperte koji su priznati, sam Boško kaže da je precenjen kurs dinara; to dvostruko guši našu proizvodnju, ono što je ostalo od nje, jer u bruto društvenom proizvodu industrijska proizvodnja učestvuje sa manje od 25%. Na taj način što smo nekonkurentni u izvozu ne samo zbog prevelikih troškova, nego i zbog skupog dinara, nismo konkurentni ni na domaćem tržištu zbog prevelikog uvoza stranih roba. To samo vama u Beogradu nije jasno, inače je Srbija propala i mrtva, gospodine.
Nisu propali, a znate vi ko; pre dve nedelje sam razgovarao sa jednim preduzetnikom koji je neverovatno hvalio DOS, a da li znate koji je njegov motiv bio. Doslovce mi je rekao - pre 2000. godine uvozio sam 60 šlepera, a sada uvozim 160 mesečno. On uvozi voće i rano povrće, upravo ono sa čime treba da budemo ekskluzivni na evropskom tržištu. To je to pomanjkanje strategije spoljnotrgovinske razmene. Taj uvoznički lobi hara.
O nepostojanju prave strategije privrednog razvoja, jer to je osnova koja može da nas pokrene, da vam ne pričam. Sada imamo ponovo neke slavopojke da ćemo sa malim i srednjim preduzećima zaposliti milion, pa su smanjili na 500 hiljada, sa 180.000 firmi. Međutim, to je deo strategije koji većina poslanika nije imala prilike da ima u rukama. Za tu istu strategiju je moja malenkost i jedan vaš poslanik, a neću mu spominjati ime, na Odboru za razvoj rekao - ovo bi moja baba bolje napisala. To je strategija bez strategije.
Kako ne bih upao u situaciju da me gospođa predsedavajuća opomene zbog prekoračenja vremena, samo kratko da završim. Kada je u pitanju Nova Srbija, za nas ova vlada nema jasnu strategiju reformi i privrednog razvoja, nema socijalni konsenzus, pogledajte na ulici šta se dešava, nikada ga nije ni imala, sem jednog kratkog perioda kada se razgovaralo o Zakonu o radu. Odmah su neki sindikati izašli. Izgubila je poverenje naroda neispunjavanjem obećanja.
Nažalost, istopio se i vaš politički konsenzus u okviru ostatka koalicije DOS-a, jer veće duže vremena ste, gospodo demokrate, taoci ostatka koalicije, odnosno onih partija čiji apetiti su mnogo veći od kombija u koji mogu smestiti svoje članstvo. Vreme je da se ponovo proveri volja biračkog tela. Mi nismo za šminku Vlade, već za nove izbore, jer građani Srbije imaju samo jedan način da utiču na svoju sudbinu, a to su izbori. Upozoravam ih da dobro paze koga će sledeći put zaokružiti, ne pozivam ih na one stare, ni slučajno, niti na ove, neke nove. Pedeset vlada je promenila Italija, pa je jedna od najjačih zemalja u privrednom regionu. Hvala.

Reč ima ministar ekonomije i finansija, gospodin Božidar Đelić, pa narodni poslanik Bojan Pajtić i narodni poslanik Borislav Pelević.