Pošto smo svedoci da se neki poslanici ne mogu prisetiti, pored napornog danonoćnog razmišljanja, dobrih primera privatizacije, evo pokušaću da upravo dam nekoliko primera. Tačnije, sve privatizacije koje su se desile u pomenutom mestu. Dakle, evo i daću konkretno pravo na repliku, baš me interesuje šta ćete onda reći, a da slažete javnost.
Prvo, Hladnjača iz Pirota, Hladnjača "Budućnost", "Agrostočar", "Autotransportno", "Pirotsuko", "Napredak", to su vam primeri koji danas uspešnije rade nego što su radili pre privatizacije. Tačno je, još dva preduzeća su privatizovana. Jedno je "Grafika", a još jedno pre nekih desetak dana ili pet - šest dana. Za razliku od vas gde je sve tajno, ovde je sve javno i u svakom trenutku možete dobiti informaciju.
"Oprema" iz Pirota je privatizovana 30. oktobra, u "Grafici" još uvek postoje problemi, a kod "Opreme" je još uvek rano govoriti kakav je ishod privatizacije, jer je privatizovana pre šest dana. Prema tome, ako se ja sećam, koji sam iz Beograda, mene čudi kako se vi ne sećate, koji ste iz Pirota, a danonoćno razmišljate o dobrim primerima.
To su vam dobri primeri. "Prvi maj", koga ste ostavili, tako što nije radio 2000. godine, sa ogromnim problemima, bez obrtnog kapitala, bez investicija, "Prvi maj" je danas spreman za privatizaciju i mi imamo jasno interesovanje koje su pokazali strateški partneri iz Belgije, iz Slovenije i očekujem uspešan završetak privatizacije. Na svu sreću, radnici u "Prvom maju" znaju ko od nas dvojice ovde govori istinu i znaju koliko novca je Vlada Republike Srbije iz budžeta opredelila za "Prvi maj" Pirot, da bi ga izvukla iz krize u koju ste ga vi gurnuli.
Što se tiče jedinog, po vama, uspešnog preduzeća, što nije tačno, radi se o "Tigru" iz Pirota, tačno je da je uspešno, ali nije jedino uspešno preduzeće. "Tigar" iz Pirota jeste privatizovan po prethodnom modelu, ali je shvatio da mu je jedini način budućeg razvoja povezivanje sa strateškim partnerom. Kao što znate, pre godinu i po dana, na osnovu investicije koju je napravila Međunarodna banka finansiranja, koja pripada Svetskoj banci, povezao se sa "Mišlenom" i danas ima mnogo veći izvoz, koji ostvaruje na francuskom i na drugim tržištima Evropske unije, nego što je imao pre toga.
Ono što je veoma važno reći, to jeste da otkako je DOS formirao vladu, tamo su privatni preduzetnici odahnuli i dobili prostora da razvijaju svoje aktivnosti, o čemu vi, nadam se, imate, makar u privatnim preduzećima, bolje podatke.
Što se tiče "Agrosemena", pošto sam ovde da odgovaram, shvatio sam da je dužnost ministra i Vlade da odgovaraju na sve vaše primedbe, da vam dam informaciju na sve vaše polučinjenice, da izađemo sa činjenicama, zbog vas i zbog javnosti: "Agroseme" se nalazi u postupku raskida ugovora. Raskid ugovora je pokrenut od strane Agencije za privatizaciju zbog povrede klauzule 714 iz ugovora. Prema tome, drago mi je da ste pomenuli taj primer. Upravo je postupak raskida ugovora na delu.
Što se tiče "Instalatera", privatizovan je, sada ću vam tačno reći kada i ko je kupac. "Instalater DZIP" Sremska Mitrovica, 21. jula 2003. godine, kupac Ljubiša Ćirković iz Sremske Mitrovice, na javnoj aukciji, koju ste mogli da pratite. Ako niste bili u prilici da odete tamo, onda uključite TV i videćete kako teku javne aukcije.
(Vladimir Garčević, sa mesta: Možete reći cenu.)
Reći ću vam cenu. Vi ste rekli da je za 230, dobro je da ste me podsetili, ali ovde mogu da potrošim mesec dana da vam objašnjavam da je vrednost rezultat profitne sposobnosti preduzeća. Ako kažete da firma ima super zgradu, a ne kažete kolike su obaveze, žao mi je, to vam je isto kao da kupite automobil i da preuzmete obavezu od pet hiljada maraka da vratite i onda vas neko pita - što niste platili jugo pet hiljada maraka, već ste ga kupili za jedan dinar. To je poenta priče, da vrednost zavisi od profitne sposobnosti i od zatečene visine obaveza.
Što se tiče, navodno, upropašćene privrede u Sremskoj Mitrovici zahvaljujući Vladi Republike Srbije, prvo da kažem da ste delimično u pravu. Jeste upropašćena, ali ne zahvaljujući Vladi Republike Srbije, nego zahvaljujući onome što je rađeno devedesetih godina.
Podsetiću vas šta ste radili devedesetih godina. Da biste imali dovoljno roto hartije da štampate vaš list "Politiku", da ga besplatno delite građanima i da u tom listu pričate neku vašu istinu, a ne ono šta je stvarno u Srbiji, vi ste 1994. godine nacionalizovali "Matroz". Od 1994. godine do danas dug "Matroza" je narastao na 120 miliona evra. Vi ste toj firmi upropastili budućnost.
Šta mi danas radimo? Mi se danas nalazimo pri kraju tenderskog postupka "Matroza" gde, zahvaljujući upravo finansijskom restrukturiranju dugova koje ste vi napravili, mi za vama idemo i čistimo sve ono što ste vi ostavili, svo ono đubre za vreme vaše vladavine. Zahvaljujući upravo finansijskom restrukturiranju, mi danas imamo šansi da preduzeće bude kupljeno od strane strateškog partnera. Nažalost, cena za poreske obveznike koju ste ispostavili devedesetih godina, a koju i danas plaćamo, višestruko je veća od te cifre.
Juče sam vam objasnio slučaj "Mitrosa". One tugovanke koje se u nekim dnevnim novinama pojavljuju za tri čvarka, rekao sam vam da su svi sindikati, zajedno sa poslovodstvom, uputili pismo Agenciji i Ministarstvu i rekli - ne interesuje nas kolika je cena preduzeća, hoćemo da firma radi i da možemo da primamo plate, jer su stigla izvršna rešenja za dugove tamo gde je data intabulacija na objekte. Rasprodaće se firma, a mi i pored toga uporno, sistematski i pedantno vodimo pregovore sa jednim kupcem. Kada završimo te pregovore, iznenadićete se kad čujete koliko će biti uspešni za državu. To je taj drugi primer koji ste vi pominjali.
Pošto ću sve vreme biti ovde, biće mi drago da i ubuduće iznosite nove i nove primere, jer ću biti u prilici da sa ovog mesta, da sa ove govornice javnosti dam tačnu i preciznu informaciju, a ne neistine i polučinjenice koje vi iznosite.