PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 06.11.2003.

11. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

11. dan rada

06.11.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslanik Zoran Anđelković traži reč. Po kom osnovu? Molim narodne poslanike da saslušaju govornika sa pažnjom. Narodni poslanik Zoran Anđelković ima pravo, jer je pomenut u izlaganju gospodina ministra.

Zoran R. Anđelković

Prvo, replicirao sam prekjuče u 17,55 časova gospodinu Zahariju Trnavčeviću na to što je uvredljivo govorio o političkoj partiji koju predstavljam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslaniče, dobili ste pravo na repliku, jer tvrdite da ste pomenuti u izlaganju ministra u Vladi Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vlahovića. Molim da iskoristite svoje poslovničko pravo na repliku ako je ministar Vlahović pogrešno tumačio ili vas uvredljivo spomenuo.

Zoran R. Anđelković

Pošto sam u tome učestvovao i politička partija, nema nikakve dileme, ali zbog javnosti mora da se zna. Jedna rečenica: repliku sam imao na gospodina Zaharija Trnavčevića. On danas nije mogao da dobije reč, ali to što je rekao neka oceni javnost i ono što je govorio tada takođe.
Oko zakona o revalorizaciji. Tačno je, gospodine Vlahoviću, da je DS predložila Zakon o revalorizaciji i tada sam bio šef poslaničkog kluba. Lično sam razgovarao sa gospodinom Đinđićem oko toga, da se taj zakon uvrsti na dnevni red Skupštine Srbije i uvrstili smo ga na dnevni red. Bio sam poslanik i šef poslaničkog kluba. Skupštinska većina, tačno je, amandmanima je taj zakon doradila i dogradila. Kako ga je dogradila? Tako da spreči da se 75% preduzeća koja su tada bila društvena privatizuju na osnovu tadašnjeg zakona i polazeći od inflacije, da se spreči korišćenje inflacije da društvena imovina pređe za male pare u privatne ruke.
Zakon o revalorizaciji je to zaustavio. Taj procenat smanjen je na 3%. Tada je 500 preduzeća pokrenulo proces, žaleći se na taj zakon i žaleći se da su oni zakinuti činjenicom da nisu više radnici većinski vlasnici, već da je država ili društveni kapital bio većinski vlasnik u tim preduzećima. Po tome je ostalo samo 3% preduzeća koja su imala većinsko vlasništvo, akcionari i preduzeća.
Prema tome, to su činjenice. Ima stenogram oko toga i lako se ustanovi. Mi smo i tada bili, evo i datum 29. jul 1994. godine, za to da se spreči pljačka društvene imovine i tada smo bili za privatizaciju, ali privatizaciju gde će radnici dobiti stvarno svoje učešće, gde će se društveni kapital na pravi način vrednovati, a ne na način da se prodaje za jedan dolar.
Kada vi govorite o tome, to su činjenice, da ta društvena svojina nema preduzetničkog potencijala, a šta vi sada prodajete. Šta privatizujete ako nema? To je društvena svojina napravila. Nije napravio neko drugi, nije napravila privatna svojina ni "Hemofarm", ni šećerane, ni cementare, to je bila društvena svojina. To je jedan period i vreme istorijsko u kome je ta društvena svojina pokazala svu svoju opravdanost, stvorila i zaposlila više stotina hiljada radnika. U vremenu između privatne svojine na zapadu i državne svojine u istočno-evropskim zemljama, društvena svojina je ovde pokazala svoju opravdanost u tom periodu i zaposlila više stotina hiljada radnika.
Sada su društveni uslovi takvi, ne danas, govorim u poslednjih deset godina i kada treba tu društvenu svojinu privatizovati. Mi smo za to, samo smo protiv da se ona privatizuje na način kako je gospođa Rašeta rekla u intervjuu, a ona je još uvek ministar i imam razloga da joj verujem, to da svaki drugi ministar ima svoju devojku u brokerskim kućama i da se na taj način i vrši privatizacija da svaki drugi tender dobijaju ljudi iz Vlade. To su činjenice. Ona je to rekla, nisam ja rekao. Ona je juče u intervjuuu u nedeljnom Telegrafu rekla. Prema tome, to su činjenice protiv čega smo mi. Za privatizaciju, ali privatizaciju pravednu, a ne privatizaciju nameštenih tendera.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč je tražio potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Žarko Korać, pa ministar Aleksandar Vlahović. Molim narodne poslanike, narodni poslanik Zoran Anđelković, narodni poslanik Dragoš Babić, narodni poslanik Vesa Janković, da prekinete sa dijalozima u poslaničkim klupama koji ometaju govornika.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Samo sam hteo da kažem gospodinu Anđelkoviću da on nije bio jedini poslanik u ovoj sali tada, bio sam i ja, a ima ih još.
Istina je da je karakter predloga DS-a u potpunosti izmenjen, vi ste to i sami rekli tada za govornicom, vašim amandmanima. Vi ste praktično jednu inicijativu pretvorili u njenu suprotnost i efekat svega toga je bio potpuno suprotan od onoga što se želelo. Ako vi već govorite ovde, ako sam vas dobro shvatio, vi pravite ponovo pledoaje za društvenu svojinu. Uostalom, ako se ne varam, u programu vaše stranke i piše ravnopravnost dva oblika. Ako ste promenili, izvinjavam se, znam da je to pisalo.
Ali je činjenica da je tada privatizacija zaustavljena. Činjenica je da ste izabrali jedan model privatizacije koji je izrazito nepravedan, to je tzv. insajderska privatizacija, gde samo faktički oni koji su zaposleni dobijaju imovinu u tim firmama.
Reći ću vam, gospodine Anđelkoviću, ono što će vam reći svaki nastavnik Beogradskog univerziteta ili bilo kog: imam 30 godina radnog staža, a koja je moja imovina. Nikakva, jer ne mogu da imam ni zgradu fakulteta, univerziteta. Znači, to je jedan model, koncept privatizacije koji je duboko nepravedan za nas, sve ostale radne ljude u zdravstvu, u prosveti. Oni ne mogu.
Moram da vam kažem, tada sam pripadao stranci koja je otpočetka bila svesna da ste vi iskoristili jednu pozitivnu inicijativu da je pretvorite u suprotnost i faktički zaustavite stvarni proces privatizacije. Ne trebaju stenogrami, ima nas koji smo tada bili poslanici i znamo šta se dogodilo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima ministar u Vladi, gospodin Aleksandar Vlahović. Narodni poslanik Zoran Anđelković, replika na izlaganje potpredsednika Vlade, nakon ministra.
...
Demokratska stranka

Aleksandar Vlahović

Prvo, za informaciju, nije 500 preduzećta tužilo, nego 475. Što se tiče vaše iskrenosti za privatizaciju, to ste imali prilike da pokažete tokom čitavog perioda devedesetih godina: da donesete jedan zakon o privatizaciji 1991. godine; da onda iskoristite jednu dobru inicijativu DS-a da amandmanima promenite suštinu tog zakona i da zaustavite privatizaciju; da donesete zakon 1997. godine, a zabranite promet akcija akcionarima.
Zakon je 1997. godine usvojen i stupio je na snagu 31. oktobra, na Svetog Luku. Zatim, da istovremeno kažete da ste za akcionarstvo, a ne osnivate instituciju akcijskog fonda, koja je pretpostavka da bi to akcionarstvo moglo da se razmahne, da istovremeno oni koji su sedeli u vašoj vladi, koji su direktori, ne dozvoljavaju početak privatizacije u svojim firmama, nego brže-bolje hvataju poslednji voz novembra, decembra 2000. godine.
Zašto ste to radili, to javnost treba da zna: pa, da biste imali političku kontrolu u privredi, jer nju možete ostvariti samo tako što ćete društvenu svojinu doživotno držati, jer ćete društvenog direktora lako menjati i postavljati kada se privredni sistem zasniva na društvenoj svojini. Zašto niste 1990. godine ušli u besplatnu podelu akcija stanovništvu, kada je to imalo smisla da se uradi? Tada, 1990. godine, kada je naša privredna pozicija bila neuporedivo bolja nego danas, nego 2000, nego 2001. godine. Zašto sada pominjete primer Slovenije iz privatizacije, ono što je Slovenija uradila 1991. godine zašto to vi niste tada uradili?
Zato što ste hteli da imate političku kontrolu u privredi, zato što je čitava država bila oblik političke kontrole jedne partije. Načinom kojim smo mi prezentirali privatizaciju, program privatizacije, zakon, vrlo jasno smo stavili do znanja da ne želimo da imamo političku kontrolu u privredi. Naprotiv, mi hoćemo što pre da imamo jasno podeljene karte u privredi.
Državna svojina samo tamo gde je neophodna i sve ostalo u privatnoj svojini. Volim privatnu svojinu ne zato što mnogo volim privatne vlasnike, nego zato što kada privatno preduzeće ode u stečaj, državu za to ne boli glava. Glava boli privatnog preduzetnika.
Normalno je da kada privatno preduzeće pravi profit, da taj vlasnik bude vlasnik i tog profita. To je utakmica i to je konkurencija. Konkurencija postoji u tržišnoj ekonomiji, postoji ekonomska, postoji politička konkurencija. Vi niste dozvolili da se konkurencija u tržišnoj ekonomiji napravi zato što se bojite svake reči koja u sebi ima konkurenciju. Bojite se svakog procesa konkurencije, jer ste prvi put kada se prava politička konkurencija desila zbrisani sa političke scene i, kao što sam vam pre nekoliko dana rekao, otišli ste u ladovinu, debelu ladovinu, gde ćete ostati dugo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Pravo na repliku na izlaganje potpredsednika Vlade Žarka Koraća, narodni poslanik Zoran Anđelković.

Zoran R. Anđelković

I kada nam narod da manje poverenja nego što bismo voleli da imamo, mi ostanemo verni političkoj ideji koju imamo, a ne menjamo političku ideju shodno onoj koja je na vlasti. Kada je SPO bio jaka politička partija, vi ste tad birali tu političku partiju, a sada kada ih nema, vi birate DS, koja je na vlasti. To je kada je reč o borbi za konkurenciju.
Prvo, gospodin Korać je u jednom u pravu. Tačno je da smo hteli da zaustavimo da se u inflaciji izvrši potpuna privatizacija i rasprodaja imovine. Vi ste tu u pravu i u tom smislu je poslanička većina, to sam i rekao, možda se nismo razumeli, izvršila dogradnju tog zakona, kako bi se sprečilo da u inflaciji bude privatizacija. Tu nema nikakvog spora.
Drugo, mi smo, tačno je, na poslednjem kongresu 18. januara, zaključili da je privatna svojina nešto što je neophodno ovoj državi Srbiji i što nas vodi ka Evropi i Evropskoj uniji. Tačno je i to da smo u prethodnim svojim stavovima imali ravnopravnost i društvene i privatne i državne svojine, ali konkurencija je uvek bila u ovoj zemlji. Da nije bilo konkurencije, ne bi privreda Srbije bila konkurentna na evropskom tržištu, ne bi izvozili u Nemačku, ne bi izvozili u mnoge druge zemlje, gde smo imali najveći izvoz.
Jedna stvar, u kojoj je SPS pogrešila u privatizaciji i javno priznajem, a to je što nismo oročili Zakon o privatizaciji i što ga nismo završili do 1999. ili do 2000. godine. Vi sada ne biste imali mogućnost da privatizujete i da rasprodajete tu imovinu, nego bi većinski vlasnici preduzeća bili uglavnom radnici.
Da niste u pravu da niste mogli ni vi da budete vlasnici deonica, evo, Joca Arsić je vlasnik deonica u "C marketu", gospodin Vlahović je vršio procenu vrednosti tih preduzeća. Dve trećine vlasnika ili na svake tri deonice u "Apatinskoj pivari", dve deonice su vlasnici ljudi van preduzeća, iz prosvete, iz Hrvatske, vojnici, policajci itd, koji nisu nikada radili u Apatinskoj pivari. Oni sada prodaju svoje deonice i to je njihovo pravo. Neki zarađuju, neki uzimaju za deonice 10 hiljada evra, neki 100 hiljada evra i to je pravo.
Prethodni zakon je omogućavao, dozvoljavao i stvarao uslove da i oni koji su van preduzeća, koji su radili u društvenim delatnostima, bilo je dovoljno prostora, 60%, da i radnici budu zadovoljeni time da dobiju deonice, na osnovu broja godina provedenih u preduzeću, ali da dobiju i zaposleni u društvenim delatnostima, prosveti, policiji itd. Sada sa 30% ni radnici ne mogu da se zadovolje. Nemaju ni radnici dovoljno prostora da dobiju te deonice.
Prema tome, to pokazuje svu apsurdnost te razlike ili, bolje reći, prednosti ovog zakona. Prednost je na strani onog zakona, a mi smo odgovorni što ga nismo priveli kraju, što ga nismo oročili, da vi sada ne bi imali šta da prodajete. Da smo imali šta da ostavimo govori da ste samo u ovoj godini privatizovali 900 preduzeća. Kako to ulažu Amerikanci, a nemaju u šta da ulažu? Kako su to kupili "Sartid"? Nije "Sartid" došao sa zapada, nije pao sa neba, pa se privatizuje.
(Ministar Aleksandar Vlahović dobacuje sa mesta.)
Prvo komunisti, pa su ga socijalisti sačuvali, gospodine Vlahoviću. Sačuvali su i "Hemofarm" i "Apatinsku pivaru" i "Tozu Marković". Ta preduzeća su privatizovana po tom zakonu i sada su najbolja preduzeća u ovoj zemlji i konkurentna su na Zapadu, gde god hoćete. To pokazuje prednost te privatizacije u odnosu na ovu privatizaciju koja se sada sprovodi. To su različiti koncepti. Mi iznosimo to i neka građani Srbije procene ko je bio u pravu.