I kada nam narod da manje poverenja nego što bismo voleli da imamo, mi ostanemo verni političkoj ideji koju imamo, a ne menjamo političku ideju shodno onoj koja je na vlasti. Kada je SPO bio jaka politička partija, vi ste tad birali tu političku partiju, a sada kada ih nema, vi birate DS, koja je na vlasti. To je kada je reč o borbi za konkurenciju.
Prvo, gospodin Korać je u jednom u pravu. Tačno je da smo hteli da zaustavimo da se u inflaciji izvrši potpuna privatizacija i rasprodaja imovine. Vi ste tu u pravu i u tom smislu je poslanička većina, to sam i rekao, možda se nismo razumeli, izvršila dogradnju tog zakona, kako bi se sprečilo da u inflaciji bude privatizacija. Tu nema nikakvog spora.
Drugo, mi smo, tačno je, na poslednjem kongresu 18. januara, zaključili da je privatna svojina nešto što je neophodno ovoj državi Srbiji i što nas vodi ka Evropi i Evropskoj uniji. Tačno je i to da smo u prethodnim svojim stavovima imali ravnopravnost i društvene i privatne i državne svojine, ali konkurencija je uvek bila u ovoj zemlji. Da nije bilo konkurencije, ne bi privreda Srbije bila konkurentna na evropskom tržištu, ne bi izvozili u Nemačku, ne bi izvozili u mnoge druge zemlje, gde smo imali najveći izvoz.
Jedna stvar, u kojoj je SPS pogrešila u privatizaciji i javno priznajem, a to je što nismo oročili Zakon o privatizaciji i što ga nismo završili do 1999. ili do 2000. godine. Vi sada ne biste imali mogućnost da privatizujete i da rasprodajete tu imovinu, nego bi većinski vlasnici preduzeća bili uglavnom radnici.
Da niste u pravu da niste mogli ni vi da budete vlasnici deonica, evo, Joca Arsić je vlasnik deonica u "C marketu", gospodin Vlahović je vršio procenu vrednosti tih preduzeća. Dve trećine vlasnika ili na svake tri deonice u "Apatinskoj pivari", dve deonice su vlasnici ljudi van preduzeća, iz prosvete, iz Hrvatske, vojnici, policajci itd, koji nisu nikada radili u Apatinskoj pivari. Oni sada prodaju svoje deonice i to je njihovo pravo. Neki zarađuju, neki uzimaju za deonice 10 hiljada evra, neki 100 hiljada evra i to je pravo.
Prethodni zakon je omogućavao, dozvoljavao i stvarao uslove da i oni koji su van preduzeća, koji su radili u društvenim delatnostima, bilo je dovoljno prostora, 60%, da i radnici budu zadovoljeni time da dobiju deonice, na osnovu broja godina provedenih u preduzeću, ali da dobiju i zaposleni u društvenim delatnostima, prosveti, policiji itd. Sada sa 30% ni radnici ne mogu da se zadovolje. Nemaju ni radnici dovoljno prostora da dobiju te deonice.
Prema tome, to pokazuje svu apsurdnost te razlike ili, bolje reći, prednosti ovog zakona. Prednost je na strani onog zakona, a mi smo odgovorni što ga nismo priveli kraju, što ga nismo oročili, da vi sada ne bi imali šta da prodajete. Da smo imali šta da ostavimo govori da ste samo u ovoj godini privatizovali 900 preduzeća. Kako to ulažu Amerikanci, a nemaju u šta da ulažu? Kako su to kupili "Sartid"? Nije "Sartid" došao sa zapada, nije pao sa neba, pa se privatizuje.
(Ministar Aleksandar Vlahović dobacuje sa mesta.)
Prvo komunisti, pa su ga socijalisti sačuvali, gospodine Vlahoviću. Sačuvali su i "Hemofarm" i "Apatinsku pivaru" i "Tozu Marković". Ta preduzeća su privatizovana po tom zakonu i sada su najbolja preduzeća u ovoj zemlji i konkurentna su na Zapadu, gde god hoćete. To pokazuje prednost te privatizacije u odnosu na ovu privatizaciju koja se sada sprovodi. To su različiti koncepti. Mi iznosimo to i neka građani Srbije procene ko je bio u pravu.
