Mislim da nije dobro da se govori da mi u Srbiji treba da se ugledamo na modernija društva. Samim tim kažete da smo mi zaostalo društvo. Ne mislim da je srpsko društvo zaostalo gospodine Tadiću i ne mislim da treba ovde da omalovažavamo tradicije srpskog parlamentarizma.
One sigurno nisu dugačke, poput tradicije britanskog, francuskog ili nekog drugog parlamenta, ali svakako nisu tradicije koje treba da se poništavaju. Iako se mi ovde pozivamo na tradicije koje su postojale, koje su bile u prošlom i u pretprošlom veku, kojih je bilo i koje su takve kakve su, ali su naše. Ako se pozivamo na Slobodana Jovanovića, koji je naš najugledniji teoretičar, onda je to nešto što mora da se poštuje.
Ako su zakoni u našoj državi takvi, ako se kaže da mora da bude 126 poslanika prisutno u sali kada se glasa, onda mora da bude 126 poslanika prisutno. To što u Engleskoj, Nemačkoj ili nekoj drugoj zemlji ne mora, to je stvar za britanski, nemački i drugi parlament, ali u našem parlamentu je ovako i dok je tako mi to moramo da poštujemo.
Iz toga ne vidim drugi način nego da se ova odluka stavi van snage. Mi ne možemo da legalizujemo izbor Kori Udovički time što bi tražili njeno razrešenje, jer jednostavno ona je postavljena od strane grupe poslanika, grupe moćnika ili Vlade Srbije tada. Ona nije iazbrana u ovoj skupštini i zato mi ne možemo da je razrešavamo.
Po Ustavu ova skupština može da donosi odluke i ovo je odluka u skladu sa Ustavom. Demokratska stranka Srbije smatra da je ovo zakonito i jako je teško sa neprava i nepravog puta naći put do prava i ovo je jedan od tih puteva na koji moramo da se vratimo u okvire prava, u okvire Ustava i u okvire zakona. DSS će uvek tim putem ići, ma koliko to bilo nezahvalno, ma koliko je i sam predsednik Maršićanin zbog toga trpeo i bio smenjen, samo zato što je ukazao na zloupotrebu poslaničkih kartica.

Gospodin Dačić.

Dame i gospodo poslanici, mislim da je potpuno jasno da je prošli saziv Narodne skupštine Republike Srbije radio i donosio odluke uz krađu glasova i uz krađu poslaničkih mandata. To je činjenica.
Uostalom zbog toga smo i došli u krizu funkcionisanja i obezbeđivanja parlamentarne većine. Uostalom zbog toga, i posle navodnog izbora Kori Udovički kao što se sećate, došlo je do izbijanja afere podnošenja krivičkih prijava od strane SPS-a, podnošenja inicijative o smeni Nataše Mićić zajedno sa Srpskom radikalnom strankom, inicijative za razrešenje Vlade Republike Srbije. Dobro je poznato da na sednici pre pada Vlade nije usvojen zapisnik sa te sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Potpuno je jasno i očigledno da je DOS, odnosno DS u delu tog ostatka DOS-a obezbeđivala većinu, zajedno sa svima ostalima, krađom mandata i krađom glasova. Uostalom SPS je podnela krivične prijave protiv ljudi koji su za to odgovorni. Iz razloga elementarne pristojnosti, zato što gospođa Nataša Mićić nije danas ovde, a čuo sam da nije ovde iz razloga lične prirode o kojima ne bih govorio, nije korektno da danas govorim o tome.
Zaista je potpuno jasno da Kori Udovički nije izabrana na legalan način. Nije izabrana jer odluka nije ni doneta zato što nije bilo kvoruma. Dan posle glasanja tadašnji predsednik poslaničke grupe SPS dr Žarko Obradović je tražio od Nataše Mićić i Službe listing sa glasanja. Nama listing nije dostavljen. Listing sa glasanja, suprotno odredbama Poslovnika, Socijalističkoj partiji Srbije dostavljen je dva meseca nakon toga.
Nije bila sporna samo Neda Arnerić, vi to svi dobro znate, naročito ljudi koji su vodili poslaničku grupu Demokratske stranke. Dobro znate da su upotrebljene rezervne kartice dva poslanika SPS i dobro je poznat da zbog toga niste dali listing svim poslaničkim grupama. Mi smo zbog toga podneli krivične prijave protiv Nataše Mićić, protiv sekretara Narodne skupštine i protiv činovnica koje su bile zadužene da izdaju rezervne kartice. Naravno, nisu one te koje su odgovorne.
Evidentno je da je došlo do krađe glasova. Osnovno je pitanje – ko je to organizovao, ko je to naredio i ko je to izveo? Naravno, ovo je samo posledica svega toga i ovo je samo jedan simbolički čin. SPS nije odustala od krivičnih prijava. Te krivične prijave moraju da se isteraju do kraja, a ne samo ovaj političko-simbolički čin, da se stavi van snage ova odluka o izboru Kori Udovički. Ova skupština je vladala barem deo od ove tri godine, koliko je do sada vladala u prošlom mandatu, bez većine, uz krađu mandata i uz krađu glasova, i to je svima jasno.
Isto tako, ovo nije jedini zakon i jedina odluka koja je doneta bez većine. Vi dobro znate, mislim da je malopre i gospodin Nikolić to spomenuo, da je Zakon o radu takođe donet sa problematičnom većinom. Takođe znate da je tada gospodin Novaković, čini mi se, uveo tu praksu da se glasa iz Soluna, a kasnije je to nasleđeno, pa se glasalo iz Bodruma.
Takođe, nije bilo većine ni prilikom donošenja Zakona o lustraciji. I povodom toga smo mi podneli krivične prijave, a kako nije bilo većine, svi znamo šta je i za koga je radio Branislav Ivković, ali čini mi se da ipak nije bio toliko otvoren da prilikom glasanja, po listingu, sedi u prvom redu između Ivana Andrića iz GSS-a i Siniše Mitrovića iz Liberala Srbije i da navodno glasa. Nije bio Bane baš toliko otvoren. Da je sedeo pored Čede, to bi mi bilo razumljivo.
Prema tome, očigledno je da treba raspraviti niz drugih odluka koje su donete nevaljano i pitanje je da li su uopšte donete, i koje su izazvale velike pravne i političke posledice.
Što se tiče nekih koji govore o pravnom nasilju iz bivšeg režima, kažem bivšeg iako su još na vlasti, jer svaki režim je samo budući – bivši režim, oni koji govore o pravnom nasilju sada su se setili da govore o tome, a sve što su uradili od 5. oktobra do danas su zasnovali ne na pravnom, nego na fizičkom nasilju. Ostavili su bez posla, isterali, a posle i šikanirali 40.000 ljudi u Srbiji na osnovu političke pripadnosti. Zatvorili su 12.000 ljudi u Srbiji za vreme vanrednog stanja, bez odluke nadležnog suda, na osnovu policijskog pritvora. Oni sada govore o pravnom nasilju.
Što se tiče SPS, mi smatramo da ova odluka o izboru Kori Udovički nije ni doneta. Ako se ona i poništi, to za nas ne znači da ćemo odustati od krivičnih prijava protiv svih onih koji su uticali i naredili da se takva stvar obavi do kraja. Što se nas tiče, ova odluka je politički i moralno ispravna, zbog toga što treba srušiti ono što je bio sinonim za način vladanja u prethodnom periodu, bez obzira ko je u tome učestvovao. Ne može se vladati u ovoj skupštini bez većine, otimanjem mandata i krađom glasova. Hvala lepo.

Replika, gospodin Tadić.

Zbilja, veliko mi je zadovoljastvo da slušam revolucionarni govor Ivice Dačića, u ime pravde, slobode, poštovanja prava, demokratije, i možda je prilika da se svi zajedno podsetimo mnogih ranijih godina. Studio "B" je sa onog balkona snimao 1995. godine ubacivanje kartice socijalističkih poslanika, poslanika SPS, i to je bilo, dame i gospodo, prvo javno krivotvorenje glasanja, odnosno kvoruma.
Gospoda radikali ovog trenutka mašu glavom, potvrđuju, a tada su radikali bili manjinska podrška u parlamantu socijalista... Jesam li pogrešio? Jesam. Evo, priznajem javno, pogrešio sam.
Sada gledamo Ivicu Dačića kako govori o tome kako je neophodno zaštiti pravo....
(Predsednik: Molim vas za malo mira u sali.)
.... Ne kaže se "izvinuo" nego "izvinio", već sam te opomenuo jednom.
Sledeća stvar, Ivica Dačić kaže – treba zaštiti pravo našeg građanina da glasa, da mu niko ne krade rezultat glasanja. Sećate se 1996. godine i Koalicije "Zajedno", krađe na lokalnim izborima. Radikali, vi ste pokradeni na predsedničkim izborima. Milutinović nije pobedio Šešelja. Ali, pristali ste na tu krađu.
Znači, ono što je veoma važno za sve nas danas jeste da sasvim realno sagledamo našu ulogu u prethodnih 14 godina, da uspostavimo poštovanje zakonitosti, da se trudimo u ovom parlamentu da poštujemo pravo, da ne vodimo dnevno-politički rat oko stvari oko kojih se ne može voditi dnevni-politički rat i da donesemo odluku koja je u skladu sa zakonom i pravom. Demokratska starnka jeste za to da se napravi korekcija ove odluke, ali da se poštuje pravo.

Replika, gospodin Nikolić, a zatim gospodin Dačić. Molim narodne poslanike, možemo se slagati, ne slagati, ali makar da se saslušamo. Hvala.

Čovek se lepo izvinio i to prihvatam. Godine 1993. smo bili podrška manjinskoj vladi SPS; 1994. i 1995, kada je Demokratska stranka bila ta podrška, mi smo bili u opoziciji; 1995. godine sam podržavao Miloševića iz zatvora u Gnjilanu, gospodine Labus, to samo toliko.
A jesu nas pokrali 1996. i 1997. na Kosovu i Metohiji, kada su trpali glasove u džakove, samo što tada mi nismo mogli da napravimo nikakav metež, nikakav lom na ulicama. Imali su podršku Amerike. Americi je i tada, a i sada, bolje bilo da loši ljudi, da lopovi, da kriminalci, da korumpirani vode Srbiju, nego da je vode čestite patriote koji Srbiju vole više od svega.

Replika, gospodin Dačić.

"Demokrate" nikako da shvate da se o tome šta je bilo do 2000. godine glasalo u septembru i decembru 2000. godine. Vi, gospodo demokrate, ne možete da shvatite da je 80% građana Srbije, koji su izašli na izbore, izašlo da glasa protiv politike vaše vlade i protiv Demokratske stranke.
Zato ste se setili pravde i reda tek kada je došao red na vas.
Što se tiče Borisa, Borise, bori se, ali pričaj istinu, a pošto još nisi informisan šta ste sve radili, uskoro ćeš imati prilike da vidiš šta se sve dešavalo.

Završili smo krug replika. Počinjemo sa prijavljenim na listama poslanika.
Prvi narodni poslanik je Žarko Obradović, a posle njega Milovan Radovanović.