Gospodin Dačić.

Dame i gospodo poslanici, mislim da je potpuno jasno da je prošli saziv Narodne skupštine Republike Srbije radio i donosio odluke uz krađu glasova i uz krađu poslaničkih mandata. To je činjenica.
Uostalom zbog toga smo i došli u krizu funkcionisanja i obezbeđivanja parlamentarne većine. Uostalom zbog toga, i posle navodnog izbora Kori Udovički kao što se sećate, došlo je do izbijanja afere podnošenja krivičkih prijava od strane SPS-a, podnošenja inicijative o smeni Nataše Mićić zajedno sa Srpskom radikalnom strankom, inicijative za razrešenje Vlade Republike Srbije. Dobro je poznato da na sednici pre pada Vlade nije usvojen zapisnik sa te sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Potpuno je jasno i očigledno da je DOS, odnosno DS u delu tog ostatka DOS-a obezbeđivala većinu, zajedno sa svima ostalima, krađom mandata i krađom glasova. Uostalom SPS je podnela krivične prijave protiv ljudi koji su za to odgovorni. Iz razloga elementarne pristojnosti, zato što gospođa Nataša Mićić nije danas ovde, a čuo sam da nije ovde iz razloga lične prirode o kojima ne bih govorio, nije korektno da danas govorim o tome.
Zaista je potpuno jasno da Kori Udovički nije izabrana na legalan način. Nije izabrana jer odluka nije ni doneta zato što nije bilo kvoruma. Dan posle glasanja tadašnji predsednik poslaničke grupe SPS dr Žarko Obradović je tražio od Nataše Mićić i Službe listing sa glasanja. Nama listing nije dostavljen. Listing sa glasanja, suprotno odredbama Poslovnika, Socijalističkoj partiji Srbije dostavljen je dva meseca nakon toga.
Nije bila sporna samo Neda Arnerić, vi to svi dobro znate, naročito ljudi koji su vodili poslaničku grupu Demokratske stranke. Dobro znate da su upotrebljene rezervne kartice dva poslanika SPS i dobro je poznat da zbog toga niste dali listing svim poslaničkim grupama. Mi smo zbog toga podneli krivične prijave protiv Nataše Mićić, protiv sekretara Narodne skupštine i protiv činovnica koje su bile zadužene da izdaju rezervne kartice. Naravno, nisu one te koje su odgovorne.
Evidentno je da je došlo do krađe glasova. Osnovno je pitanje – ko je to organizovao, ko je to naredio i ko je to izveo? Naravno, ovo je samo posledica svega toga i ovo je samo jedan simbolički čin. SPS nije odustala od krivičnih prijava. Te krivične prijave moraju da se isteraju do kraja, a ne samo ovaj političko-simbolički čin, da se stavi van snage ova odluka o izboru Kori Udovički. Ova skupština je vladala barem deo od ove tri godine, koliko je do sada vladala u prošlom mandatu, bez većine, uz krađu mandata i uz krađu glasova, i to je svima jasno.
Isto tako, ovo nije jedini zakon i jedina odluka koja je doneta bez većine. Vi dobro znate, mislim da je malopre i gospodin Nikolić to spomenuo, da je Zakon o radu takođe donet sa problematičnom većinom. Takođe znate da je tada gospodin Novaković, čini mi se, uveo tu praksu da se glasa iz Soluna, a kasnije je to nasleđeno, pa se glasalo iz Bodruma.
Takođe, nije bilo većine ni prilikom donošenja Zakona o lustraciji. I povodom toga smo mi podneli krivične prijave, a kako nije bilo većine, svi znamo šta je i za koga je radio Branislav Ivković, ali čini mi se da ipak nije bio toliko otvoren da prilikom glasanja, po listingu, sedi u prvom redu između Ivana Andrića iz GSS-a i Siniše Mitrovića iz Liberala Srbije i da navodno glasa. Nije bio Bane baš toliko otvoren. Da je sedeo pored Čede, to bi mi bilo razumljivo.
Prema tome, očigledno je da treba raspraviti niz drugih odluka koje su donete nevaljano i pitanje je da li su uopšte donete, i koje su izazvale velike pravne i političke posledice.
Što se tiče nekih koji govore o pravnom nasilju iz bivšeg režima, kažem bivšeg iako su još na vlasti, jer svaki režim je samo budući – bivši režim, oni koji govore o pravnom nasilju sada su se setili da govore o tome, a sve što su uradili od 5. oktobra do danas su zasnovali ne na pravnom, nego na fizičkom nasilju. Ostavili su bez posla, isterali, a posle i šikanirali 40.000 ljudi u Srbiji na osnovu političke pripadnosti. Zatvorili su 12.000 ljudi u Srbiji za vreme vanrednog stanja, bez odluke nadležnog suda, na osnovu policijskog pritvora. Oni sada govore o pravnom nasilju.
Što se tiče SPS, mi smatramo da ova odluka o izboru Kori Udovički nije ni doneta. Ako se ona i poništi, to za nas ne znači da ćemo odustati od krivičnih prijava protiv svih onih koji su uticali i naredili da se takva stvar obavi do kraja. Što se nas tiče, ova odluka je politički i moralno ispravna, zbog toga što treba srušiti ono što je bio sinonim za način vladanja u prethodnom periodu, bez obzira ko je u tome učestvovao. Ne može se vladati u ovoj skupštini bez većine, otimanjem mandata i krađom glasova. Hvala lepo.

Replika, gospodin Tadić.

Zbilja, veliko mi je zadovoljastvo da slušam revolucionarni govor Ivice Dačića, u ime pravde, slobode, poštovanja prava, demokratije, i možda je prilika da se svi zajedno podsetimo mnogih ranijih godina. Studio "B" je sa onog balkona snimao 1995. godine ubacivanje kartice socijalističkih poslanika, poslanika SPS, i to je bilo, dame i gospodo, prvo javno krivotvorenje glasanja, odnosno kvoruma.
Gospoda radikali ovog trenutka mašu glavom, potvrđuju, a tada su radikali bili manjinska podrška u parlamantu socijalista... Jesam li pogrešio? Jesam. Evo, priznajem javno, pogrešio sam.
Sada gledamo Ivicu Dačića kako govori o tome kako je neophodno zaštiti pravo....
(Predsednik: Molim vas za malo mira u sali.)
.... Ne kaže se "izvinuo" nego "izvinio", već sam te opomenuo jednom.
Sledeća stvar, Ivica Dačić kaže – treba zaštiti pravo našeg građanina da glasa, da mu niko ne krade rezultat glasanja. Sećate se 1996. godine i Koalicije "Zajedno", krađe na lokalnim izborima. Radikali, vi ste pokradeni na predsedničkim izborima. Milutinović nije pobedio Šešelja. Ali, pristali ste na tu krađu.
Znači, ono što je veoma važno za sve nas danas jeste da sasvim realno sagledamo našu ulogu u prethodnih 14 godina, da uspostavimo poštovanje zakonitosti, da se trudimo u ovom parlamentu da poštujemo pravo, da ne vodimo dnevno-politički rat oko stvari oko kojih se ne može voditi dnevni-politički rat i da donesemo odluku koja je u skladu sa zakonom i pravom. Demokratska starnka jeste za to da se napravi korekcija ove odluke, ali da se poštuje pravo.

Replika, gospodin Nikolić, a zatim gospodin Dačić. Molim narodne poslanike, možemo se slagati, ne slagati, ali makar da se saslušamo. Hvala.

Čovek se lepo izvinio i to prihvatam. Godine 1993. smo bili podrška manjinskoj vladi SPS; 1994. i 1995, kada je Demokratska stranka bila ta podrška, mi smo bili u opoziciji; 1995. godine sam podržavao Miloševića iz zatvora u Gnjilanu, gospodine Labus, to samo toliko.
A jesu nas pokrali 1996. i 1997. na Kosovu i Metohiji, kada su trpali glasove u džakove, samo što tada mi nismo mogli da napravimo nikakav metež, nikakav lom na ulicama. Imali su podršku Amerike. Americi je i tada, a i sada, bolje bilo da loši ljudi, da lopovi, da kriminalci, da korumpirani vode Srbiju, nego da je vode čestite patriote koji Srbiju vole više od svega.

Replika, gospodin Dačić.

"Demokrate" nikako da shvate da se o tome šta je bilo do 2000. godine glasalo u septembru i decembru 2000. godine. Vi, gospodo demokrate, ne možete da shvatite da je 80% građana Srbije, koji su izašli na izbore, izašlo da glasa protiv politike vaše vlade i protiv Demokratske stranke.
Zato ste se setili pravde i reda tek kada je došao red na vas.
Što se tiče Borisa, Borise, bori se, ali pričaj istinu, a pošto još nisi informisan šta ste sve radili, uskoro ćeš imati prilike da vidiš šta se sve dešavalo.

Završili smo krug replika. Počinjemo sa prijavljenim na listama poslanika.
Prvi narodni poslanik je Žarko Obradović, a posle njega Milovan Radovanović.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, danas posle sedam meseci Narodna skupština Republike Srbije suštinski je učinila pokušaj da ispravi jednu od brojnih nepravdi koje su učinjene u ovoj sali, nepravdu koju je učinio DOS 22. jula 2003. godine praveći lažnu većinu i zloupotrebom kartica narodnih poslanika, kako se to kaže – krađom, omogućio izglasavanje jedne odluke.
Tada, 22. jula, nanet je jedan veliki šamar višestranačkoj Srbiji, šamar parlamentarnoj demokratiji, šamar pravnoj državi. Verujte mi, to nije bilo predmet ćutanja ni ovde; samo, imali ste medije, vršili ste kontrolu medija, pa se nije moglo čuti, ali zgrožavanje koje je taj čin izazvao u inostranstvu bio bi makar osnova da se malo zamislite o onome šta pričate vezano za ovo glasanje.
Najmanje četiri, a najviše 12 narodnih poslanika, sa ili bez njihove saglasnosti, bilo je umešano u tu krađu. Mi smo, poslanici SPS-a, sutradan nakon glasanja, javno rekli da je postojala sumnja da glasanje nije bilo regularno. Nije nam se verovalo, mediji to nisu želeli da objave.
Posle samo mesec dana smo saznali da je postojao jedan poslanik koji je glasao iz Turske, jedan poslanik je javno priznao da je njegova karitca bila zloupotrebljena, mi smo obavestili javnost da su dvojica poslanika SPS-a takođe bila umešana posredno, jer su njihove kartice bile upotrebljene prilikom glasanja. Naše tvrdnje nismo mogli da potkrepimo iz vrlo prostog razloga, suprotno Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, nismo bili u situaciji da dobijemo listing sa glasanja.
Predsednik Narodne skupštine i nažalost sekretar Narodne skupštine Republike Srbije dva meseca - glasanje je bilo 23. jula, a mi smo listing dobili 24. septembra – odbijali su da nam daju taj običan dokument. Tek kada smo podneli krivične prijave, tek kada je ta krađa dobila karakter političke afere, dobili smo listing. I da kažem kolegama poslanicima iz Demokratske stranke – nije nikakva mudrost videti ko je zloupotrebio karticu i ko je izvršio krađu prilikom glasanja, pogledajte ko je pored koga sedeo, vidite ko tog dana nije bio prisutan i videćete ko je to nečasno delo učinio. I nemojte se sakrivati iza velikih reči, to je vrlo prosto.
Tužilaštvo o tome ima sve podatke. Druga je stvar što tužilaštvo do dana današnjeg nije želelo da tu stvar detaljno ispita.
Mi poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, mi socijalisti, bili smo u podređenom položaju iz razloga što je postojala jedna parlamentarna diktatura koju je sprovodio DOS i logično nismo bili u situaciji da dobijemo taj listing. Nismo bili u toj situaciji da potkrepimo naše navode o krađi prilikom glasanja.
Inače, za one koji vole da pametuju, samo ću pomenuti da su tog dana, 22. jula 2003. godine, prilikom glasanja za guvernera, za Kori Udovički, počinjena po našem mišljenju četiri krivična dela, i to – zloupotreba službenog položaja, nesavestan rad u službi, falsifikat i prikrivanje krivičnog dela. Pred tim činjenicama ne treba zatvarati oči. Bio je još jedan pokušaj da se kroz zapisnik Narodne skupštine takođe prikrije, odnosno prikriju ta krivična dela, ali videli ste, Narodna skupština je odbila da taj zapisnik izglasa.
Kada je krađa priznata? U vreme predizborne kampanje i to radi izbornog marketinga Demokratske stranke, radi očekivanja boljih izbornih rezultata.
Ovu rečenicu je izgovorio gospodin Boris Tadić – bili smo obavešteni, ali nismo znali. Nije valjda, gospodine Tadiću, da vi kao potpredsednik stranke ne znate šta se zbiva u stranci, odnosno u poslaničkoj grupi. Vi ste bili obavešteni, ali niste znali. Ako ste bili obavešteni, onda je trebalo da o tome obavestite javnost onda kada ste bili obavešteni, a ne 10 dana pre izbora, u očekivanju boljih izbornih rezultata. To bi bilo pošteno da ste tada rekli, a ne pred same izbore.
Uostalom, moraćete i u svojoj stranci da raskrstite da li se to desilo ili nije, jer neki tvrde i dan-danas da tog događaja nije bilo, zdušno se trude da objasne da krađe nije bilo i da je guverner izabran na zakonit način.
Oko guvernera; mi možemo shvatiti da guverner, gospođa Kori Udovički, tog trenutka, tog dana nije znala šta se u sali zbiva; u redu, tog dana nije znala i onda joj se može oprostiti ponašanje tog dana, ali da posle izjava, priznanja poslanika da su kartice zloupotrebljene, najpre jedan, pa drugi, pa četvrti, pa peti poslanik, kažu da nisu bili tu, da su njihove kartice zloupotrebljene, nije logično, neshvatljivo je da pomenuta gospođa to ne konstatuje, da u odnosu na tu činjenicu makar ne podnese ostavku. To nije uradila tada, a to nije uradila ni do dana današnjeg, pravdajući to naravno, to svoje nečinjenje, državnim razlozima.
Gospodo narodni poslanici, krađa je krađa, a onaj ko je slep i gluv na to, onda tu pomoći nema, to se onda radi potpuno svesno.
Nažalost, taj primer koji smo imali u Narodnoj skupštini Republike Srbije pokazuje jednu bahatost koja je postojala i koju je DOS uvek pokazivao.
Danas Narodna skupština Republike Srbije toj bahatosti, tom licemerju, dvostrukim aršinima, staje na put. Ovo je samo jedna od brojnih nezakonitih radnji, krađa koje su se desile u Narodnoj skupštni Republike Srbije u protekle tri godine.
Kartice su radile kako se želelo i kada se želelo. Bog zna šta se sve dešavalo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, javnost to ne zna, jer su i brojne sednice Narodne skupštine bile van prisustva javnosti, a novinari nažalost nisu o tome obaveštavali javnost. Dobro je da bar danas jednu krađu konstatujemo, izvršimo jednu reviziju.
Naime, duboko smo ubeđeni da nama ne treba ni prva, ni druga, ni treća, ni bilo koja Srbija, ni ideološka, već nam treba jedna nromalna država, gde će se stvari nazivati svojim imenima i gde će građani biti ravnopravni, gde će se zakoni primenjivati, a gde će krivci biti kažnjavani. Hvala vam.