Hvala vama. Molim predstavnika poslaničke grupe SPO-Nova Srbija da uzme reč. Ima reč narodni poslanik Veroljub Stevanović. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, trenutak je izuzetno težak. Teško stanje predugo traje i zahteva od nas prava. odlučna rešenja i drugačije odnose nas u ovoj sali. Ponavljam, drugačije odnose nas u ovoj sali.
Šta se to, dame i gospodo, dešava na Kosovu? Dole je prisutna tragedija jednog naroda, progon, ubijanje i to traje decenijama. Posledice su strašne: desetine hiljada izbeglica, zapaljeni objekti, premnogo žrtava, uništene svetinje.
Namera Albanaca je jasna. Ona nikada nije ni bila sporna. Oni žele etnički čisto Kosovo, zato ne biraju sredstva i na sceni je klasičan terorizam i progon.
Kako se ponaša međunarodna zajednica? Kako radi svoj posao? Ona ima neverovatan odnos prema Kosovu. Pitanje je - zašto? Nema odgovora na to pitanje, bar nema za sada. Koliko smo mi, pa i mi ovde, krivi za to stanje? I to se, dame i gospodo poslanici, moramo pitati i to što češće.
Šta će se desiti ako se ovakvo stanje nastavi i produži? Imaćemo nove žrtve, svi spomenici, svi manastiri biće uništeni, a time i svedoci naše kulture, naše državnosti, naše istorije. Neće biti Srba u kolevci svih Srba. To će biti posledice. Ako se to desi, s pravom će se postaviti pitanje - kakva smo mi to država i ko smo to mi kao narod?
Šta onda moramo učiniti? Ovu rezoluciju izglasati, naravno, ona je polazni osnov, ali moramo agresivnijom politikom, na svim nivoima, prema međunarodnoj zajednici dokazati i pokazati šta je istina i šta su naša prava. Moramo najzad shvatiti da vrlo organizovano svi treba da se stavimo u funkciju odbrane najvišeg nacionalnog interesa, i parlament, i Vlada i sve institucije u Srbiji.
Moramo najzad da shvatimo da su nas i podele raznih vrsta, uz uticaj drugih u takvim trenucima, teške reči, neke smo čuli i danas, nepotrebno, i ko zna šta još, doveli do toga da danas imamo ovakvu situaciju na Kosovu. Ako to najzad shvatimo, a zaista je za to krajnje vreme, onda se moramo oko najvažnijih stvari vezanih za ovo pitanje dogovoriti i toga do u detalje pridržavati.
Zbog svega ovoga najzad treba da se dogovorimo sledeće: da to bude gotovo zakletva i da nam je to uvek svima i u svesti i u podsvesti. Recimo, nema podela, jedinstveni smo kada je ovo u pitanju, apsolutno jedinstveni, sve stranke, svi mi. Sve svoje snage, svoje potencijale, sve stranke će usmeravati ka jačanju institucija u Srbiji, a time indirektno odbraniti i Kosovo.
Svim sredstvima ćemo štititi svoj narod i činiti sve ka povratku naših ljudi na ognjišta. Odbrana Kosova biće obaveza uvek i do kraja, bez obzira koliko traje. Odbrana Kosova znači i odbranu Srbije. Ovo će biti sada i uvek, dok je Srba i Srbije. To mora da bude zaključak i moraju ga čuti svi i Albanci i svet.
Dame i gospodo poslanici, budimo jedinstveni, stavimo se svi u funkciju odbrane najvišeg nacionalnog interesa, uvek, u svakoj prilici i na svakom mestu. Živeli.

Hvala. Molim predstavnika poslaničke grupe SPS da uzme reč. Gospodin Ivica Dačić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, Kosovo i Metohija, nažalost, jeste naša zajednička tragedija i mislim da smo dugo vremena, i godina, potrošili na raspravu o ovoj temi, opterećeni partijskim i ideološkim neslaganjima, optužujući jedni druge za nešto što je konstanta politike na tom području, ne samo nekoliko godina ili nekoliko desetina godina; nažalost, reč je i o nekoliko vekova.
Ta konstanta jeste stalna, jedinstvena i uporna želja i težnja Albanaca na Kosovu i Metohiji ka stvaranju nezavisnog Kosova i Metohije. Naravno da ovi nemili događaji, tragični događaji koji su se desili u proteklih nekoliko dana, jesu nastavak politike etničkog čišćenja na Kosovu i Metohiji.
Cilj te politike je nezavisno Kosovo i Metohija. Cilj te politike, koja se ostvaruje putem terorizma, putem etničkog čišćenja, jeste da na Kosmetu više nema Srba. I zato, da su to ostvarili od 17. do 19. marta, tu bi bio i kraj svake naše dalje rasprave o Kosovu i Metohiji.
Zato danas mislim da mi kao poslanici Narodne skupštine Republike Srbije ovde u Beogradu treba da odamo priznanje i zahvalnost svim Srbima koji su, i pored ovog terorizma i etničkog čišćenja, ostali da žive na Kosovu i Metohiji, svesni da to može biti opasno i po njihov život.
Takođe, mislim da danas treba da se sećanjem oda poštovanje i priznanje onima koji su dali svoje živote za odbranu svoga naroda i svoje države, ne samo u proteklih nekoliko nedelja, nego i u svim ovim borbama za slobodu srpskog naroda i za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji.
Moram da iskoristim ovu priliku da kažem da je zaista, možda posle određenog perioda ćutanja o tome, potrebno da se i danas oda zahvalnost onima koji su branili Kosovo i Metohiju i onda kada smo bili izloženi bombardovanju. Oni su branili svoju zemlju i svoj narod. Ne bih ponavljao, ali mnoge stavove koji su iznošeni ovih dana, zbog tih stavova je Srbija bombardovana 1999. godine.
Mislim da su ovi događaji, nažalost, bili otrežnjenje za mnoge. Nažalost, ono što se desilo u proteklih nekoliko sedmica jeste otrežnjenje, ako se to može tako nazvati i ako je taj proces uopšte moguć, jedno političko otrežnjenje za one koji su godinama govorili, opterećeni naslagama odnosa prema prethodnoj ili pretpošloj vlasti, da tako kažem, da je problem na Kosovu i Metohiji problem u nedostatku ljudskih prava Albanaca.
Podsetio bih da i u vreme SFRJ 20 milijardi dolara je uloženo u Kosovo i Metohiju, da je naša Republika njima predložila i u samom Rambujeu najviši stepen autonomije koji igde na svetu postoji, da je prihvaćeno i međunarodno prisustvo ako bi se potpisao taj politički sporazum o Kosovu i Metohiji.
Jedino šta je bilo sporno jeste bio referendum, pravo da Kosovo i Metohija ima referendum posle tri godine.
Da je to prihvaćeno u Rambujeu, dame i gospodo poslanici, to bi se desilo 2002. godine. Danas na Kosmetu ne bi bilo Srba, danas bi Kosovo bilo nezavisna država, jer taj ishod referenduma, mislim da je svima ovde jasno, poznato je kakav bi bio. Takođe, mislim da i današnja rezolucija i današnja rasprava ima malo drugačije tonove nego što su bili u proteklih nekoliko godina u Skupštini Srbije, u Skupštini Savezne Republike Jugoslavije i državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Posle dužeg niza perioda prećutkivanja, počeli smo opet da govorimo o fenomenu Kosova i Metohije kao problemu terorizma, a podsetio bih da smo se u prvim deklaracijama posle 5. oktobra nekako ustručavali da kažemo da je to terorizam. Govorili smo da je čak bilo sporno da tako kažemo i došli smo do informacije da je to ekstremizam.
Takođe, danas je jasno da je na Kosovu i Metohiji i terorizam i etničko čišćenje. Jasna je i sama gospođa Ranta, koja je bila patolog u slučaju Račka. Sama je priznala da je slučaj Račak isfabrikovan. Podsetio bih vas, Markale su bile isfabrikovane da bi se bombardovali Srbi u Republici Strpskoj. Račak je bio isfabrikovan da bi bilo bombardovanje Kosova i Metohije, odnosno Republike Srbije.
Zatim, mislim da je veoma pogrešan potez bila i amnestija albanskih terorista i separatista, od kojih su mnogi koji su bili pušteni iz srpskih zatvora kasnije ubijali srpsku decu i uopšte Srbe na Kosovu i Metohiji. Sve ovo je posledica, kao što piše u Rezoluciji, i prenosa nadležnosti na privremene institucije, tzv. privremene institucije samouprave, odnosno Kosova.
U prošloj Rezoluciji ili deklaraciji koju je usvojio parlament Srbije to se uzima kao pozitivno. Prošli saziv Skupštine je pozitivnim ocenjivao to što je Srbija podsticala Srbe na Kosovu i Metohiji da učestvuju u privremenim institucijama. Ispravio bih i gospodina Tomislava Nikolića, nadam se da to nije zlonamerno rekao, nije samo Srpska radikalna stranka bila protiv toga da se održe izbori i učestvuju na izborima na Kosovu i Metohiji, nego i SPS, kao što je to opšte poznato, jer učešćem u privremenim organima samouprave Srbi su na neki način dali alibi za ono što se dešava na Kosovu i Metohiji.
S druge strane, priča o multietničkom Kosmetu je doživela potpuni krah. Da ironija bude veća, nekoliko dana pre, 15. marta, dva dana pre 17. marta kada su izbili incidenti na Kosovu i Metohiji, u Parizu je održana sednica političkog komiteta Saveta Evrope, na kojoj je gospodin Aleksandar Borgolivia iz UNMIK-a rekao "da je Kosovo u pogledu ljudskih prava na liniji sa evropskim standardima".
Dva dana takođe pre toga je od strane Saveta bezbednosti donet čak dokument Standardi pre statusa. Koji su to standardi koji su na Kosovu trenutno važeći. Nema na Kosmetu multietničkog Kosmeta, nema zbog toga što Albanci ne žele da žive u miru sa Srbima. Rešenje kosovskog problema za Albance jeste da na Kosmetu više nema Srba.
Ovi događaji su direktna posledica nesprovođenja Rezolucije 1244. Ta rezolucija, podsetiću, ima obavezujući karakter. Ona je doneta na osnovu Glave VII Povelje Ujedinjenih nacija. Ona je imala obavezujući karakter. Ona je bila rezultat, ona nije bila pobeda, ona je bila rezultat i posledica bombardovanja naše države i našeg naroda.
Oni koji su insistirali da se rezolucija donese ne poštuju tu rezoluciju. Podsetio bih da u toj rezoluciji piše: "Mir i bezbednost za sve građane, razoružanje terorista, povratak izbeglica i raseljenih lica, povratak jugoslovenskog osoblja vojske i policije po određenim namenama i suštinska autonomija za Kosovo i Metohiju". Od 280.000 raseljenih lica sa Kosova i Metohije, svega se 2% vratilo u Pokrajinu.
Na Kosovu je ostalo da živi još oko 215.000 nealabanaca, od toga 150.000 Srba. Od dolaska KFOR-a i UNMIK-a bilo je 7.000 terorističkih napada na Kosovu, ubijeno je više od 1.200 Srba, povređeno i ranjeno više od 1.400 ljudi, oteto 1.200 Srba, uništeno ili oštećeno više od 150 crkava i manastira.
Na Kosovu vladaju terorističke bande Al kaida i Mudžahedini, ali ne treba ići toliko daleko. Pripdanici OVK i albanske nacionalne armije su i pripadnici zvaničnih kosovskih struktura, Kosovskog zaštitnog korpusa, Kosovske policijske stanice, Službe Vlade i Skupštine Kosova i Metihije i naravno političkih partija.
Takođe, nijedan Alabanad još nije procesuiran što se tiče Haškog tribunala. U Hagu se nalaze Srbi koji su branili Kosovo i Metohiju. Oni koji su sprovodili politiku etničkog čišćenja, naravno, ne samo da se i dalje nalaze na slobodi, nego se i puštaju kada se uhapse bilo gde u Evropi na osnovu poternice Interpola, a u tome je i prethodna srpska vlada učestvovala, šaljući poruke da su to poternice iz bivšeg režima, od strane bivšeg režima, koje ne važe sada u novom režimu. To su bile poternice za terorizam, protiv onih ljudi koji su ubijali ne samo Srbe, nego i Albance koji su bili lojalni građani države Srbije.
Dalje, ako govorimo o Hagu, saradnja sa Haškim tribunalom, da budem precizan, i izručenje Haškom tribunalu i po liniji komandne odgovornosti, pre svega, mogu da ostave velike posledice i po one koji će nekada biti spremni da učestvuju u odbrani zemlje.
Ko će preuzeti danas na sebe rizik da brani svoju zemlju ako sutra može biti izručen Hagu. Vama je dobro poznato da oni koji su učestvovali u odbrani zemlje sada se nalaze pod tzv. istražnim postupcima i veliko je pitanje i za našu Vladu i za celu državu, ali i za ceo naš narod i naciju, gde je kraj linije komandne odgovornosti.
Danas između Srbije i Kosmeta, iako je Kosmet i dalje formalno deo Srbije, pa čak i po Rezoluciji Saveta bezbednosti postoji carina, a ne postoji carina između Kosmeta i Albanije. Danas su građani Srbije koji žive na Kosovu, kada pređu Srbiju, ponekada takođe građani drugog reda.
Potom, nema jedinstvenog informativnog prostora. Da li je moguće da RTS ima snimke ulaska američkih trupa u Bagdad, Avganistan i sve ostalo i šalje dopisnike koji će izveštavati o tome, a da ne smatra Kosovo i Metohiju jedinstvenim informativnim prostorom.
Oni koji su pratili medije, znaju da prvog dana nije bila nijedna slika, nijedan snimak nijednog zapaljenog srpskog objekta, nijedne zapaljene srpske kuće, nijedne srpske crkve; jedini snimak koji je te noći otišao iz srpskih medija jeste snimak zapaljene džamije. Smatramo li mi Kosovo i Metohiju delom jedinstvenog informativnog prostora?
Ako naši mediji ne smeju da budu na Kosmetu, gde nam je onda moral da tražimo od Srba da ostanu na Kosmetu. Zar je bezbednije biti novinar u Iraku, Bagdadu, nego na Kosmetu? Nažalost, izgleda da je za Srbe bezbednije u Bagdadu. Ali, kakav je to odnos prema Srbima koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji.
Ekonomska pomoć, tamo gde žive Srbi, ako im mi ekonomski ne pomognemo i ne razvijamo te delove, ljudi neće ostati tamo da žive.
Postavio bih jedno pitanje bezbednosnim strukturama. Rečeno je jasno i od strane KFOR-a, i od strane naših ljudi koji su resorno nadležni za pitanje bezbednosti i odbrane da je ovo bila pripremljena akcija.
Imamo li mi odgovor da li je ijedna naša služba bezbednosti imala informaciju o tome, da li je NATO imao informaciju o tome ako je ta akcija unapred pripremljena, a ako je imao informacije, zašto ih nije prosledio našim službama bezbednosti. Svi su navodno bili iznenađeni ovim što se desilo na Kosovu i Metohiji, a sutradan posle toga se govori da je akcija odavno pripremljena.
Kosovo očigledno lagano klizi ka nezavisnosti. U komisiji Evropske unije otvoreno je pitanje učešća Kosova i Metohije u procesu stabilizacije i asocijacije putem posebnog mehanizma, nezavisnog od Srbije i Crne Gore. Takođe, na poslednjem zasedanju Saveta ministara Evropske unije, 23. februara ove godine, najavljeno je evropsko partnerstvo za Kosovo.
Zato, mislim da je potpuno jasno da međunarodna, civilna i vojna misija na Kosovu i Metohiji ne žele da sprovode Rezoluciju 1244. Šta nam valja činiti? Neophodno je da imamo jasan stav, jasan i precizan stav ove skupštine.
Kosovo i Metohija je deo Srbije i državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Mora se zaustaviti pokušaj rešenja pre konačnog rešenja, da budem precizan, mora se zaustaviti politika svršenog čina. Ako na Kosmetu ne bude bilo Srba, ne treba više uopšte da vodimo bilo kakve razgovore o konačnom statusu Kosova i Metohije.
Takođe, mislim da naša država mora da traži smenu Holkerija sa svog mesta. On je rekao da ovo ne liči na etničko čišćenje, da je nekoliko crkava svega uništeno, on je direktno odgovoran zašto se ne sprovodi Rezolucija 1244. Ovde se ne postavlja pitanje da li je rezolucija dobra ili ne, ali ovakva kakva je, ona mora da garantuje bezbednost Srbima. Ko je za to odgovoran? Vojna i civilna misija Ujedinjenih nacija. Zato treba tražiti odgovornost Holkerija.
Najzad, Srbima se mora garantovati opstanak i bezbednost. Srbija je ispunila sve svoje tačke iz Rezolucije 1244. Hoće li to učiniti Ujedinjene nacije, to je pitanje, to je osnovno pitanje. Ako to neće, ako to ne mogu, hoće li to učiniti Srbija? Po našem mišljenju, to Srbija mora da učini, ne zato da bi izazivala nove ratove i sukobe, nego zato da bi se ispunilo i ono što je zapisano u rezoluciju, koju je inače nametnula međunarodna zajednica Srbiji.
Predlog političkog rešenja mora biti donet konsenzusom, i to svih političkih partija, pre svega partija koje učestvuju ovde u parlamentu. Diplomatska borba podrazumeva da Kosmet bude deo državnog i nacionalnog interesa, tek kada ostvarimo pomake u diplomatskoj borbi, tek kada postane jasno u krugovima koji nažalost odlučuju u međunarodnoj zajednici da je na Kosmetu reč o etničkom čišćenju, onda se može tek razgovarati o konačnom statusu Kosmeta i o nekoj novoj rezoluciji.
Zato treba biti oštar, ali ne prebrz, jer mi nemamo garancije da nova rezolucija i novo rešenje neće biti gore od postojećeg.
Ovo nije u pitanju, ovde je u pitanju želja da se revidira Rezolucija 1244, kao što je u Republici srpskoj, Bosni i Hercegovini na delu želja da se revidira Dejtonski sporazum. SPS će glasati za ovaj predlog rezolucije. Smatramo da je neophodno, bez obzira što je i po našem mišljenju sednica Skupštine zakasnila, mi ćemo glasati, mislim da ne treba uopšte pozivati političke stranke da prevaziđu svoje stranačke interese oko ove teme. Mislim da je oko ove teme svačiji stranački interes isti.
Dobro je što smo jedinstveni, jer bez patrije nema ni partije, bez otadžbine nma ni jedne od političkih partija, ali se ne završava sve na rezolucijama i deklaracijama i to je svima potpuno jasno. Ako je Srbija jaka i stabilna, ako je Srbija jedinstvena, onda će biti bolje i za Srbe na Kosovu i Metohiji. Dajte da zajedno učinimo sve za Srbe na Kosovu i Metohiji.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam na početku obavestio o razlozima za sazivanje sednice u kraćem roku i drugog dana od dana u kome se prema članu 81. stav 1. održava sednica, koristim ovu priliku da vas obavestim, prema članu 84. Poslovnika stav 2, o načinu na koji se sednica vodi, o dogovoru svih poslaničkih grupa i posebno se zahvaljujem onima koji su time oštećeni i koji su imali solidarnosti.
Dogovoreno je da na ovoj sednici govore samo predstavnici poslaničkih grupa i da se time ne koriste druga prava za pretres. U odnosu na to, zahvaljujem se Narodnoj skupštini koja je obavila raspravu o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, o Predlogu rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o Kosovu i Metohiji, saglasno članu 81. stav 3. Poslovnika i određujem 26. mart 2004. godine kao dan za glasanje.
Glasanje ćemo obaviti odmah, u 12,29 časova.
Stavljam na glasanje Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o Kosovu i Metohiji.
Za 220, nije glasao jedan, od ukupno 221 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o Kosovu i Metohiji.
Dame i gospodo, potpuno razumem sve vas koji ste diskutujući o ovom dokumentu imali potrebe da i emotivno reagujete, ali mimo toga ono što je važnije jeste da je ovim dokumentom Narodna skupština Republike Srbije obavezala svoju vladu da hitno pripremi političko rešenje, kome će dodati nove institucionalne garancije.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje i odlučivanje o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, a saglasno članu 95. Poslovnika, zaključujem Petu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Hvala vam.