Ne želim da ulazim u vaše političke ocene, to je vaše pravo. Samo ću reći ono što je vezano za struku, za ekonomiju.
Prvo, što se tiče nezaposlenosti, ona je za vreme mandata ove vlade smanjena. Tačno je da je nezaposlenost najveći problem našeg društva, ali je činjenica da je za 21.000 lica manji broj nezaposlenih ove godine nego u prošloj godini, što nije nešto čime bi bili ponosni, jer moramo značajnije da smanjimo nezaposlenost, ali nije tačno ni da je nezaposlenost povećana. Dakle, nezaposlenost je smanjena za 21.000 lica ove godine.
Druga netačna stvar koju ste izneli je vezana za donacije. Donacije pristižu i sada u našu zemlju, ali nisu do sada pristizale donacije za budžet. Pristizale su donacije za druge projekte, od ovih donacija koje je pominjala gospođa Plavšić, vezane za projekte međunarodnih organizacija, CHF, UNDP, zdravstvo itd.
Što se tiče budžeta, nisu pristigle zato što nije bio rešen status odnosa u državnoj zajednici između Srbije i Crne Gore. Nakon pristupa dvostrukom koloseku, mi ćemo do kraja godine dobiti i tih predviđenih 20-tak miliona evra donacija, jer nismo više predviđali direktno za budžet.
Treća stvar koja nije bila tačna u ekonomskom smislu u ovom izlaganju vezano za poljoprivredu, isplaćeno je do sada oko osam milijardi dinara subvencija poljoprivredi, od čega samo za pšenicu tri milijarde, i to milijardu 700 miliona dinara premije za pšenicu. Vlada je u potpunosti ispunila ono što je obećala poljoprivrednim proizvođačima, plus milijardu i 300 iz robnih rezervi za otkup pšenice, kako bi država imala sigurnost. Dakle, ukupno tri milijarde je dato za pšenicu ove godine, u odnosu na dve milijarde koliko je budžet predviđao. Jednu milijardu smo dali više za pšenicu.
Što se tiče subvencija, osam milijardi do sada. Kao što ste videli, ove godine će biti za subvencije isplaćeno 12 milijardi i to je tri puta više nego prošle godine, kao što sam rekao kada sam obrazlagao budžet. Preko toga, sa drugih stavki je isplaćena milijarda i 700 miliona dinara za kratkoročne kredite u poljoprivredi, 28.000 poljoprivrednika je te kredite dobilo, već su realizovani, 500 miliona dinara je isplaćeno dugoročnih kredita do sada, 265 kredita, i još milijarda treba do kraja godine.
Želeo sam samo zbog istine da iznesem ove činjenice, a što se tiče političkih ocena, imate pravo na njih.

Da li je tu narodni poslanik Milan Marković? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Stanimirović.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
Izvolite, pošto reklamirate Poslovnik, ali morate da znate da zbog odustajanja i zbog neprisustva taj redosled se ... Izvolite.

Ne možete vi, predsedavajući, da menjate poslovnik kad hoćete. Govori po redu – jedan koji podržava predlog i onda za njim onaj koji ne podržava.
Vama nije tu jedan poslanik koji podržava predlog, zovete drugog koji podržava predlog, a ne zovete ponovo radikala, za koga znate da će govoriti protiv, i ako treba da se poštuje red, sve dok ne iscrpite one govornike koji su u manjini. Razumem kad ostanu sve sami radikali, imamo najviše vremena, na kraju će govoriti sami radikali. Sve dok imate prijavljene one koji će podržati Predlog zakona, morate njih da prozivate. Gospodin Stanimirović je prijavljen da podržava budžet, morate njega da prozovete umesto gospodina Markovića.

Gospodine Nikoliću, moram vam reći da ne podržava budžet i da niste u pravu, i da su ostali, sem gospodina Stanimirovića, sve poslanici iz SRS, tako da vam se učinilo zbog odustajanja i neprisustva da je neki redosled poremećen. Izvolite, gospodine Mašiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, težište svog izlaganja ću usmeriti na deo sredstava koja su rebalansom budžeta uzeta iz oblasti poljoprivrede. Nisam se javio malopre da repliciram gospodinu ministru, ali nadam se da će me saslušati i da će čuti i prave argumente vezano upravo za rebalans budžeta i zauzimanje sredstava namenjenih za agrar.
Moram odmah reći, na početku, da od ukupno 6,1 milijardu dinara, a koliko je gospodin ministar u svom izlaganju u toku obrazlaganja ovog rebalansa izneo, da se uzima iz subvencija nefinansijskih preduzeća iz oblasti poljoprivrede i nauke i uzima se negde blizu tri milijarde dinara. Mislim da je to veliki iznos sredstava i da ova država nije ni proteklih godina značajna sredstva izdvajala za ove oblasti.
Fakat, ove godine kada je usvajan budžet, i mi koji smo pripadali opozicionim strankama, i kao predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu, pozdravio sam inicijativu Ministarstva poljoprivrede i, faktički, odluku Vlade da se agrarni budžet poveća gotovo tri puta u odnosu na prethodne godine.
Međutim, tim više je nerazumljivo i shvatljivo da uzimate upravo iz tog agrarnog budžeta, koji je trebalo ove godine napokon da obezbedi pravičnu naknadu poljoprivrednim proizvođačima, da bude dalje stimulus za razvoj poljoprivredne proizvodnje i da bude stimulus za povećanje kvaliteta te poljoprivredne proizvodnje, a što bi omogućilo našu konkurentnost na evropskom i svetskom tržištu u tom domenu. Međutim, kod rebalansa značajan deo sredstava zahvata se odatle, jednostavno, ta sredstva se anuliraju.
Gospodine ministre, nije tačna informacija koju ste izneli da se 1,5 milijardi dinara izuzima iz sredstava agrarnog budžeta, koja su bila predviđena za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje. U okviru agrarnog budžeta finansira se Uprava za veterinarstvo, Uprava za zaštitu bilja, Uprava za šume i Republička direkcija za vode. Ukupna umanjenja ovih pozicija koje se finansiraju su 2.475.000.000 dinara.
Možete to pogledati i proverite, a sada ću vam i ciframa to izneti. Umanjenje budžeta u poziciji, odnosno ekonomskoj klasifikaciji 451 sa 12.789.586.000 umanjuje se na 11.282.875.000, a to je umanjenje od 1.506.711.000. Sa budžeta Uprave za veterinarstvo uzima se 900 hiljada dinara, a sredstva Uprave za zaštitu bilja umanjuju se za 30 miliona dinara, sredstva Uprave za zaštitu šuma umanjuju se za 36.302.000 dinara, a sredstva Republičke direkcije za vode umanjuju se za 2,9 miliona dinara. Ako se to sabere, to nije 1.506.000.000, nego je to 2.475.022.000 dinara.
Šta je sve trebalo da se finansira iz ovih sredstava koja se sada umanjuju? Rečeno je ovde u uvodnom ekspozeu da će se iz agrarnog budžeta primarno umanjiti 900 miliona dinara koje su planirane kao mere poboljšanja kvaliteta mleka i da će se umanjiti za 606.800.000 dinara sa pozicije ili stavke – mera unapređenja produktivnosti gazdinstava.
Sada ću se zadržati na toj stavci za koju ste rekli da nije počela da se realizuje, a pre svega, to nije tačno, jer se ta stavka od početka kalendarske godine realizuje, jer njom se finansiraju, odnosno sa ovih 606 miliona predviđeno je finansiranje mera unapređenja u stočarstvu. To su selekcijske mere, selekcije u govedarstvu, u svinjarstvu, ovčarstvu, kozarstvu, konjarstvu, živinarstvu i pčelarstvu. Za te namene bilo je planirano 120.800.000 dinara.
Dalje, od ovih 606 miliona, kao mera unapređenja produktivnosti gazdinstava, planirano je regresiranje priplodne stoke. Složićete se da regresiranje, tj. proizvodnja priplodne stoke, onome ko se time bavi, kontinuiran, planski, sukcesivni posao, i ova država je svake godine, iz godine u godinu, finansirala, tj. regresirala priplodnu stoku. Za te namene planirano je bilo 402 miliona dinara od ovih 606 miliona dinara i planirano je bilo da se regresira proizvodnja 34 hiljade priplodnih junica.
Opredeljenje ove države i Ministarstva za poljoprivredu je upravno bila govedarska i ovčarska proizvodnja, jer su to resursi koji će omogućiti naše pojavljivanje na svetskom tržištu, sa proizvodima tih životinjskih vrsta.
Svi koji proizvode i gaje stoku znaju da je najskuplji deo proizvodnje upravo proizvodnja priplodne stoke i zbog toga je bilo i planirano subvencioniranje. Mislim da nije bilo mesta da se ta pozicija na takav način anulira i da proizvođači i goveda, i priplodnih bikova, i ovaca, i koza, i pčelinjih društava, budu zakinuti pri finansiranju.
Dalje, iz ove pozicije planirano je bilo da se finansira podsticanje novih zasada šljiva sa 15 miliona dinara, novih zasada vinograda sa 15 miliona dinara, podsticanje proizvodnje sertifikovanog semena sa 35 miliona dinara.
Zatim, podizanje matičnjaka sa osnovnim sadnim materijalom sa nekih osam miliona dinara itd, a na kraju subvencioniranje analize zemljišta i davanje preporuka za primenu odgovarajućih đubriva sa 11,6 miliona. Mislim da je ova mera i te kako važna za ratarske proizvođače. Poljoprivredni proizvođači su zakinuti za ispitivanje kvaliteta zemljišta i davanje sugestija na kom zemljištu koja veštačka đubriva će se najefikasnije koristiti i oni, ako budu želeli raditi, moraju sopstvenim sredstvima to finansirati. Znam da je u Vojvodini i prošle i pretprošle godine ispitano preko 20 hiljada uzoraka zemljišta, što je dalo značajne rezultate i doprinelo da se pospeši ta ratarska proizvodnja. Zato mi je tim neshvatljivije da sada i ova sredstva i ova pozicija na taj način se anuliraju.
Na kraju, želim da kažem i nešto o sredstvima koja su planirana bila za poboljšanje kvaliteta mleka. Naši građani, a pogotovo proizvođači mleka, imaju higijenski vrlo lošu proizvodnju mleka. Mi imamo nekvalitetnu proizvodnju. Iz tih razloga, ove godine je planirano da se unapredi higijena proizvodnje, ali i kvalitet mleka. Iz tih razloga je u budžetu planirano 800 miliona dinara, a pre svega za nabavku opreme za mužu krava i ovaca i tih latofrizeva, odnosno malih pokretnih uređaja za rashlađivanje mleka i time značajno smanjenje mikroorganizama ili bakterija nakon muže.
Jednostavno, ta sredstva faktički se gase za tu namenu. U ovoj stavci je bilo planirano 100 miliona dinara za uvođenje sistema kvaliteta po međunarodnim standardima i to ISO 9001, ISO 14000, ISO 17025 za unapređenje laboratorijskog rada ili zaštite životne sredine, i ta sredstva faktički se anuliraju. A mi danas u ovoj državi nemamo nijednu poljoprivrednu organizaciju u kojoj je uveden sistem kvaliteta, a to je posao koji iziskuje sredstva.
Sasvim bi dobro bilo da je država odvojila pare da pomogne takvim poljoprivrednim preduzećima ili kombinatima koji bi ušli u taj posao. Jednostavno to anulirate time što uskraćujete pravo budžetskim korisnicima na ta sredstva.
Svakako neću govoriti koje štetne posledice može imati umanjenje agrarnog budžeta u delu za veterinarske poslove i usluge, znači u oblasti veterinarstva, jer mislim da je tu najviše sredstava zakinuto, negde oko 900 miliona dinara. Do kraja septembra potrošeno je samo 540 miliona dinara, ali fakat najveći obim programa mera se realizuje upravo u ovoj drugoj polovini godine, tako da će doći u ozbiljnu opasnost realizacija programa mera zdravstvene zaštite životinja, ali o tome ću mnogo detaljnije govoriti kada budem obrazlagao svoj amandman, obzirom da sam podneo amandman upravo vezano za umanjenje ove stavke u budžetu.
Na kraju želim da obavestim vas poslanike, jer to niko nije primetio, a i našu javnost, pre svega ljude koji se bave naučno-istraživačkim radom, da su sredstva ovim rebalansom umanjena, i to za iznos od 437 miliona dinara. To je ekonomska klasifikacija 420, specijalizovane usluge, iz čega se finansiraju programi osnovnih istraživanja, program za tehnološki razvoj, program transfera znanja i tehnologija, program obezbeđivanja i održavanja opreme i prostora, program međunarodne saradnje, zatim finansira se Matica srpska, astronomska opservatorija i program usavršavanja kadrova.
Mislim da je i ovde napravljena greška. Mislim da je bilo slobodnih i drugih pozicija za umanjenje, a ne uzimati sredstva Ministarstva za nauku, jer iovako ona nisu velika, iovako ova država malo izdvaja za nauku, a pogotovo zato što je ovo završna godina istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja. Osnovna istraživanja se produžavaju za još jednu godinu.
Prema tome, ministre, ako ste imali obavezu i potrebu kao član Vlade ili ministar finansija da pristanete na rebalans budžeta, mislim da je trebalo naći neke druge pozicije da se umanje sredstva, a ne gotovo tri milijarde od šest milijardi i sto miliona od ovih subvencija za nefinansijske organizacije, da se uzme iz poljoprivrede i Ministarstva nauke.

Povreda Poslovnika, izvolite.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao zamenik predsednika Odbora za poljoprivredu hteo bih da ukažem na neke stvari gospodinu Mašiću, koje nije razumeo pošto nije bio u prethodnom sazivu Skupštine Srbije.
Ovaj budžet od 20 i nešto milijardi, čak i umanjen, mnogo je veći nego 2002. godine – 5,6 milijardi, ili 2003. godine – sedam i nešto milijardi. Šta je kod vas ključna primedba?
To je recimo poboljšanje kvaliteta mleka. Mislim da ste zaboravili da je u međuvremenu "Imlek" i većina mlekara u Srbiji privatizovana, i ja sam od početka bio protiv te stavke od 800 i 900 miliona, koja je bila u budžetu, jer "Imlek" je dužan da se bori za kvalitet svog mleka, a ne da organizuje takmičenje za mis lepote.
Šta je nama ovde problem? Šta treba Odbor za poljoprivredu da uradi u sledećem periodu? To je cena mleka, da predložimo i ono od subvencija što će doći do seljaka. Recimo, cena mleka je 3,3 dinara po masnoj jedinici od 2001. godine. Mi smo malopre pričali o tome. Cena nije menjana. U međuvremenu su druge mlekare počele da plaćaju mleko po sastavu proteina ili po nekim drugim elementima.
To treba da uredimo, da vratimo cenu mleka na onaj nivo koji je dostojan poljoprivrednika i onu vrednost koju treba da zauzima u društvu, zatim da novac iz budžeta stigne do seljaka, jer seljak drži 95% proizvodnje, 95% površina u Srbiji, i to treba da bude naš glavni posao, i da pomognemo prilikom donošenja sledećeg budžeta da te pare idu pravo prema seljaku.
Mislim da ovo umanjenje, upravo vaše izlaganje pokazuje, neće pogoditi seljaka već te ljude koji su privatizovali firme, a to njih neće puno pogoditi. Oni imaju monopol na neki način i to moramo rešiti.

Po kom osnovu želite reč? On je govorio o članu 97. koji reguliše repliku.

Dame i gospodo, razumeo sam dobro budžet, iako nisam bio u prošlom sazivu, razumeo sam i rebalans budžeta, da se tu razjasnimo gospodin Rafailović i ja.
Isto tako sam rekao za šta su bila planirana sredstva u budžetu, od tih 800 miliona dinara za unapređenje kvaliteta mleka. Ta sredstva su primarno trebalo da se daju poljoprivrednim proizvođačima. Znači proizvođačima mleka kao kreditna sredstva za nabavku opreme i za nabavku tih uređaja za rashlađivanje mleka.
Prema tome, to je istina i ako su Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo finansija i Vlada kada su planirali budžet, ako su objektivno mislili da nešto dobro učine za stočare, za stočarske organizacije, za proizvođače mleka, onda je trebalo da budu dosledni.
Ako je bila ideja da se napravi politički marketing i da se kaže da je budžet predvideo, za razliku od prethodnih budžeta, sredstva i za ove namene, postignut je i tu određeni politički cilj, ali isto tako građani sada treba da znaju da ti koji su iz političkih razloga predložili da stoji, sada više ne stoji i neće imati mogućnosti da ta sredstva koriste za te namene za koje, nadam se, da bi im dobro došla i da bi sigurno kroz realizaciju nabavke opreme za mužu i tih uređaja za rashlađivanje mleka sigurno se povećao kvalitet mleka.

Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović.