Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, kada se o nečemu važnom govori, kao što je pozitivna ocena Studije izvodljivosti, mislim da mora da se govori sa jednom dozom dostojanstva, jer pozitivna ocena Studije izvodljivosti je dokaz proevropskog i reformskog puta kojim ide naša zemlja.
Ovo je istorijski trenutak za Srbiju i za sve građane, bez obzira na političko opredeljenje. Mi ovde nismo da bi nju umanjivali ili uvećavali, nego da realno kažemo građanima da smo to postigli, i to postigli zavidnom aktivnošću, ako hoćete i ovog parlamenta. Kad se kaže "najviše u istoriji srpskog parlamenta", to je tačna činjenica. Do sada je ovaj skupštinski saziv usvojio oko stotinu zakona, što jeste najviše u istoriji srpskog parlamenta.
Ono što je važno istaći, to je da pozitivna ocena Studije izvodljivosti znači da Komisija obaveštava našu državu koja želi da postane član Evropske unije, dakle, mi želimo da budemo član Evropske unije, da jesmo u mogućnosti, kao zemlja, da učestvujemo u dijalogu, u razgovoru sa Evropskom unijom o procesu pridruživanja i stabilizacije.
Pozitivna ocena Studije izvodljivosti je dokument koji sadrži 50 stranica, u kome imamo tri dela. Prvi deo je ocena prethodnog stanja. Drugi deo su politički i ekonomski kriterijumi. Treći deo je ocena stanja u pojedinačnim oblastima. To je jedan značajan elaborat, koji govori o tome da jesmo na evropskom putu, jeste ulaznica za Evropu.
U ovoj državi, što se tiče političkih kriterijuma, razvija se demokratizacija i vladavina prava. U ovoj državi su zadovoljeni ekonomski kriterijumi, a to znači makroekonomska stabilnost, reforme u javnim finansijama, privatizacija i reforma privrede u celini.
Važno je građanima jasno i glasno reći, jeste, zaslužni smo što smo dobili pozitivnu ocenu. Ali, ne samo to, ova država dobija 184 miliona evra od Evropske unije za KAC program, a to znači razvoj institucija, razvoj u različitim oblastima, a što je dalji napredak u razvoju same države.
Ne samo to, ako budemo imali snagu, znanje i umeće da i dalje razvijamo i napredujemo u odnosima sa EU, stizaće odgovarajuće vrste pomoći za razvoj institucija u celini i države, i pomoć građanima u različitim oblastima. Naveo bih, recimo, poljoprivredu. Mi moramo konačno kao zemlja da se otvorimo i pokažemo smelost i odlučnost da idemo pravim reformskim putem, a to danas jesmo, to ćemo biti i sutra, to vam garantuje G17 plus.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Nikolić, a potom ministar Naumov. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, pozivam se na član 100. Odnosno, osetio sam u izlaganju gospodina Vlahovića nepoštovanje ove skupštine, određenu dozu zluradosti. Ne treba vam to, i ne treba to da radite kao predstavnik Demokratske stranke, jer ako želite da vam sa ovog mesta kažemo koliko je vaše učešće u dobijanju pozitivne Studije izvodljivosti, onda ćemo mi  to i učiniti. Vaš udeo je skoro nemerljiv.
Nema potrebe da tako govorite. Ovo je dobra stvar za državu i dobra za naš narod. Kada se tako nešto dogodi državi i kada se tako nešto dogodi našem narodu, onda se skine kapa. Zato skupite hrabrosti i imajte snage da to učinite. Hvala.

Replika, narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Znači, član 97, odstupanje od teme o kojoj pričamo, mada bih mogao bez problema da reklamiram i član 100, povreda Poslovnika i uvredljivi izrazi, jer ne znam gde je narodni poslanik prepoznao moju zluradost, a pogotovo je uvreda reći da je doprinos nemerljiv, naravno, u onom pežorativno-ciničnom smislu.
Podsetiću vas koliki je doprinos, gospodine narodni poslaniče, od 15 sistemskih zakona koje ste usvojili u ovoj skupštini, 12 su prepisani od prethodne Vlade. Tri sistemska zakona ste vi usvojili i oni jesu vaša dela: Zakon o parničnom postupku, Zakon o državljanstvu i Zakon o privrednim društvima, a pri čemu je Zakon o privrednim društvenim u draft verziji pripremljen od strane prethodne vlade.
Kada sam maločas govorio, rekao sam to je dobra vest za našu zemlju. Rekao sam da se DS sve vreme ponašala na način da ne stavlja prepreke za dobijanje pozitivne ocene Studije izvodljivosti.
Kako se ponašala politička grupacija koja je na vlasti danas, a onda kada je bila opozicija i kada smo tu studiju izvodljivosti mogli da dobijemo pre godinu dana, i to mogu da vas podsetim. Kada smo imali pregovore o harmonizaciji odnosa i ustanovljavanje jedinstvenog carinskog sistema, jedna politička stranka je govorila da joj je Srbija na prvom mestu i time rušila koncept harmonizacije dva ekonomska sistema, a što je bio uslov za početak razgovora o studiji izvodljivosti.
Šta je vama bilo bitno? Da što pre sednete na vlast i odložili ste celu priču za sedam ili osam meseci. Nisam nijednog časa zlurad, samo želim da kažem da su reforme, koje su urađene u 2001. i 2002. godini, a koje su, tačno, stale u 2003. godini, dramatično i suštinski su doprinele da mi danas možemo da baštinimo rezultate tih reformi. I to, drago mi je zbog toga, nova Vlada u kontinuitetu da ide ka EU.
Kažem da je to sve moglo da bude mnogo, mnogo brže i da politički interesi, draga moja gospodo, jeftini politički populistički poeni, nisu stavljani ispred državnih interesa. Ovo jeste državni interes. Državni interes je svetinja za DS i uvek će biti, i nikada neće političke interese graditi tako što će rušiti državne interese. To je ono što sam hteo da vam kažem. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima predstavnik predlagača, ministar Radomir Naumov. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, hteo bih na početku ovog obraćanja da svima vama čestitam današnji uspeh, jer je on, između ostalog, rezultat upravo onog vašeg rada kojim ste doneli više desetina ili skoro stotinu zakona, a bez toga, naravno ne bi se stvorio ambijent i uslovi da se i naš razvoj, i društveni i privredni, odvija tako da Evropa to prepozna i da nas na ovaj način pusti u onaj hodnik koji nas od sada uvodi i vodi sve brže ka Evropskoj uniji.
Moram da kažem da se lično osećam isto veoma zadovoljno i ponosno, jer mislim da ova oblast, resor u kome se nalazim na čelu, u toku cele prošle godine pokazao je veliki napredak i uspeh, i dobrim delom isto doprineo ovom rezultatu koji smo danas čuli. Eto, slučaj je hteo da mi upravo danas na taj dan, lepi dan 12. april, razgovaramo i o nekim dokumentima iz oblasti energetskog sektora.
Moram da vas podsetim da od marta, kada je Vlada današnja ovde bila izabrana, u energetskom sektoru, kao što znate, nije bilo nikakvih problema.
Ovo je jedna od najboljih godina u zadnjih 15 godina, što se tiče ispunjenja svih dužnosti i zadataka koji se postavljaju pred Ministarstvom rudarstva i energetike.
Bilo je dovoljno energenata, bilo je dovoljno energije, nije bilo afera, nije bilo nestašica, ovo je bio trenutak kada smo doneli sistemski zakon koji je bazični sistemski zakon, a to je Zakon o energetici.
To je, takođe, period kada smo relativno brzo doneli i predlog ove strategije, jer moram da vam napomenem jednu činjenicu - Strategiju razvoja energetike je vrlo malo parlamenata kod nas u Evropi donelo, mislim samo jedan ili dva.
Sve to donose ili samo ministarstva ili najviše vlade. Mi smo ovaj trenutak i ovaj čin namerno, ili da kažem, programirano izveli da to uradi parlament, jer ovim činom i usvajanjem Strategije ona postaje državni akt.
To je, znači, akt najvišeg državnog nivoa i on na jedan način obavezuje i narednu vlast i naredne vlade da se njega drže. Strategija je dokument koji nije sveto pismo, koji se da menjati.
To je dokument koji je zasnovan na trenutnom sagledavanju, na trenutnim vizijama, i koji će se već za dve godine i dopunjavati, zavisno od razvoja naše privrede i društva, i u skladu sa tim menjati.
A te promene uopšte nisu, da kažem, male. Podsetiću vas samo na jednu činjenicu. Ako je u bilo kojoj našoj delatnosti, i društvenoj i ekonomskoj, bilo takvih dramatičnih promena, to je bilo u energetici. One se ne odvijaju ni od oktobra 2000. godine, one se odvijaju zadnjih 20 godina u celom svetu.
I, mi smo danas svedoci da, istovremeno dok se vrši tranzicija privrede i društva kod nas, istovremeno se vrši i reforma tog sektora, i istovremeno se vrše i restrukturisanje i reorganizacije energetskih kompanija.
To je jedna specifičnost koja je, kažem, veoma karakteristična, čim je specifičnost ona je karakteristična, ali je bitna za ovaj trenutak i za objašnjenje.
Zašto se uopšte vrši reforma u energetskom sektoru? Zato da se izvrši, kako se kaže - demonopolizacija u radu energetskih kompanija, da one kao jedan državni monopol izgube tu svoju ekskluzivnost i da na bazi tržišnih i privrednih principa poslovanja postanu tj. izađu
na tržišnu utakmicu, i kroz tu konkurenciju treba da se vrši i razvoj, i jedno smanjenje opštih troškova za proizvodnju u ovom sektoru.
Naravno, za jedan takav postupak je potrebno učiniti niz koraka. To moram priznati, ne priznati nego konstatovati kao činjenicu, reforma kod nas u energetskom sektoru je krenula i još za vreme sankcija devedesetih godina, jer je uvek, bar u ovom delu energetike, u elektroprivredi, a i u gasnoj i naftnoj privredi, postojala visoka svest o potrebama da se prilagođavamo svetskim kretanjima.
U mnogim slučajevima nešto smo radili što i nije bila naša volja, već je nešto što je, kažem, moralo da se uradi, ukoliko hoćemo da budemo deo tog sveta, i mi smo to uradili. Mi smo zadnjih četiri godine mnogo uradili, svi zajedno, i u elektroprivredi, i u naftnoj industriji, i u društvu, i u ovom parlamentu.
Znači, dobili smo zakonske okvire, zakonsku regulativu i od onih onako velikih i značajnih uvoznika električne energije postali smo, mogu da kažem, izvoznici, odnosno ove godine smo izvozili, ali neki balans je tu postignut što se tiče uvoza i izvoza. To su veliki dometi. Nikada pouzdanije nije funkcionisao sistem u zadnjih 15 godina, potpuno sigurno, zahvaljujući smišljenom ulaganju u elektroenergetiku, velikih i značajnih sredstava.
Uloženo je skoro milijardu evra po raznim osnovama. Nešto je uloženo preko donacija, nešto preko kredita, nešto je bilo sopstvenog ulaganja itd, i to se vidi.
Paralelu ću da povučem - isto je međunarodna zajednica obraćala pažnju i prema Kosovu. I u tu elektroprivredu je uložila skoro 500 miliona evra, a tamo je situacija lošija nego što je bila 1999. godine, kada se naše stanovništvo povlačilo i napuštalo Pokrajinu.
Dakle, nije samo stvar ni u novcu. Tu je potrebno znanje, tu je potreban jedan opšti napor da se postignu ovakvi rezultati.
Rekao bih da je danas bila relativno korektna rasprava, bar do ovog trenutka, ako izuzmemo ove priče o anketnim odborima. Prosto, anketni odbori i sve ovo što smo čuli sa ove govornice nije namenjeno vama, normalno namenjeno je stanovništvu i gledaocima, ali oni već znaju da prepoznaju šta je istina, a šta je, eto tako, samo stvaranje jednog privida i stvaranje jeftinih političkih poena.
Mogu, kažem ponovo, da podvučem da od marta, znači od tog anketnog odbora do danas nije bilo afera u energetskom sektoru. Nikada nisam upoznao nijednog od ovih kumova, što se ovde spominju, niti je iko vršio na mene bilo kakav pritisak i, moram to isto da kažem, vrlo se lepo osećam na ovom mestu na kome sam, upravo zato što ne dolazim niti u moralne dileme, niti u profesionalne dileme.
Čuli smo danas nekoliko osnovnih primedbi od kolega, koji su nam usput kazali i da neće glasati za strategiju, a primedbe su se odnosile na rokove - da li smo na vreme doneli strategiju ili ne, da li smo na vreme osnovali određene institucije. Mislim da smo u ovim uslovima to zaista uradili maksimalnom brzinom kojom smo mogli i da je rezultat toga vrlo kvalitetan dokument koji smo vam ponudili na usvajanje. On je kvalitetan jer je zasnovan, opet, na jednom timskom radu i naših i stranih stručnjaka u poslednjih nekoliko godina, koji su upravo uradili osnove za jedan ovakav dokument, procenili i utvrdili naše energetske potrebe i naše energetske mogućnosti. Kažem, naravno, da bez takvog timskog rada ne bismo mogli ni da dobijemo jedan dobar dokument.
Imam zapisane sve primedbe koje ste mi uputili, ili pitanja. Nažalost, nemamo mi vremena i nije ovo mesto ni govornica da se odgovara na sva ta pitanja, ali mogu reći da su to manje-više normalna i opravdana pitanja, ali pitanja koja nisu tako direktno vezana za samu strategiju.
Strategija je jedan opšti dokument. Ona, kažem, govori naše vizije spram naših očekivanja i mogućnosti, a za njom dolaze programi po pojedinim sektorima. Dakle, tu ćemo razgovarati i o kapitalnim investicijama, odnosno tu ćemo ih razraditi, i one nisu na petom mestu, kada kažemo - peti prioritet, one su sve istog nivoa i značaja, samo su poređane tako. Ili treći prioritet - novi i obnovljivi izvori energije, a startuje se sa njima sada, program se pravi sada. Program za Kolubaru B i na neki sličan izvor radi se sada. Imamo interesovanje i iz sveta, i iz finansijskih institucija, i iz nekih elektroprivreda koje su zainteresovane za nastavak te gradnje.
Mi, kažem, vrlo ozbiljno razgovaramo i tražimo način da to bude optimalno razrešeno. Dakle, sve će to biti po jednom ubrzanom postupku sada urađeno.
Mogu, takođe, da vam kažem da sam sada u petak bio u Sofiji i tamo smo potpisali, ja u ime naše i bugarski ministar energetike sa strane bugarske vlade, memorandum o izgradnji gasovoda Dupnica-Niš. Naše bugarske kolege tome daju izuzetan značaj i sam se, takođe, nadam da ćemo i mi sa naše strane da tome damo primeren značaj, i to je jedan od prvih vrlo vidljivih rezultata našeg sadašnjeg delovanja.
To će biti značajan magistralni gasovod, sa mogućnošću kasnije priključenja i na Kaspijske izvore, i na Iransko-Turske izvore, eventualno i da se neki putevi prenošenja gasa ka Zapadnoj Evropi prevuku i preko naše teritorije.
To je jedan vrlo ohrabrujući trenutak i rezultat. Pre nedelju dana smo to isto imali i u Rumuniji, sa ministrom rumunskim za energetiku, i mogu vam reći da su i oni zainteresovani, pogotovo u ovoj klimi stvaranja te tzv. energetske zajednice Jugoistočne Evrope, da se razne interkonekcije između država ovog regiona uspostave.
Na kraju, ono što bih hteo da vam kažem, ovo što smo danas dobili pozitivnu Studiju izvodljivosti, kao impuls za pristupanje razgovorima za buduću integraciju Srbije i Crne Gore u EU, jeste važan korak, ali i za vas i za naše gledaoce mogu da kažem da u pogledu energetskog sektora Srbija je već u Evropi. Ona praktično nema nikakve prepreke u budućem našem razvoju, odnosima, ispunjavanju potrebnih uslova iz onih poglavlja koja će se postaviti pred nama.
Svi su i zakonski i drugi uslovi ispunjeni. Imamo ugovor o prekograničnom transportu i prenosu, imamo tu i oformljenu energetsku zajednicu, u junu ili julu verovatno će predsednik Vlade ići da to potpiše. To je jedan vrlo značajan trenutak, jer se time stvara panevropska energetska zajednica, koja je treća po veličini u svetu od energetskih zajednica.
Takođe, to znači da smo mi samim tim činom potpisivanja ispunili ne samo pravne i legalne zahteve, nego i tehničke sve uslove i dobijamo pristup fondovima za buduća investiranja. Prvi već takav veliki fond, to će biti 2007. godine, od preko milijardu evra, baš je dat za gasnu infrastrukturu.
Izuzetno povoljan i pozitivan znak za sve nas, to je da nas izuzetno uvažavaju kao energetski potencijal i kao organizovanu energetsku zajednicu.
Sve zemlje u našem okruženju, od Turske do Slovenije, smatraju da je srpska energetika dominantna u ovom delu Evrope, i samo to saznanje, uz donošenje ove strategije, jeste ono što je jako važno, uz izglasavanje članova Saveta Agencije za energetiku.
Jeste da smo tu među poslednjima u Evropi, ali ako smo imali već tu našu tužnu istoriju zadnjih deset godina, da nismo stigli da pratimo u paraleli ta zbivanja, tvrdim vam da je taj sastav budućeg Saveta Agencije najbolji sastav koji postoji u zemljama na Balkanu i da je to garant da ćemo veoma efikasno nastaviti rad.
Odgovor na još jedno pitanje koje nije najvažnije, a to je kako su birani članovi Saveta. Naravno, nisu oni birani prema tome da li je neko iz elektroprivrede ili iz naftne industrije. Ovde se ne radi o takvom esnafskom izboru.
Ovde se radi o tome ko najbolje poznaje i tržišne nove uslove poslovanja energetske privrede, ko najbolje poznaje tehničko-tehnološka zbivanja u vezi sa svim ovim integracijama, ko odlično poznaje ekonomske odnose i ko odlično poznaje pravnu legislativu. Na taj način je upravo postignut optimum izborom ovih ljudi i nadam se da ova skupština neće imati uskoro potrebu da se izjašnjava o nekim novim zakonima iz naše energetske oblasti, jer vi ste sada zaokružili sve ono što nam je potrebno za budući napredak.

Nastavak sednice sutra u 10 časova.