Izvolite, gospodine Markoviću, sada po redosledu sa liste govornika.

Dakle, u uvodnom izlaganju sam u ime DS izneo naše stavove po pitanju izmena i dopuna zakona koji se ovde predlažu. Ove izmene i dopune zakona nisu ništa drugo nego dalji pokušaj ministra Stojkovića i Vlade Republike Srbije da potčine sudsku vlast izvršnoj vlasti. Smatram da od 2000. godine naovamo nije ni postojao ovoliki uticaj izvršne vlasti nad sudskom, kao što sada postoji, a ovim će se to samo dodatno proširiti.

Međutim, celo delovanje prema potčinjavanju sudske vlasti izvršnoj ovde se vrši u jednom pravcu koji može da bude vrlo opasan po državu. Na to smo upozorili pre podne. Naime, radi se o tome da se pogoršava položaj lica koja postupaju u posebnim odeljenjima, odnosno u tzv. specijalnim sudovima, odnosno specijalnom tužilaštvu.

Položaj tih lica, koja su suočena sa posebnom odgovornošću, sa posebnim rizicima i sa posebno složenim krivičnim delima, delima sa elementima organizovanog kriminala, menja se u odnosu na položaj ostalih sudija, te oni gube motiv da adekvatno obavljaju svoju funkciju.

Ako se uzme u obzir sve ono što se čulo u javnosti, od dolaska vlasti Vojislava Koštunice pa nadalje, zaključno sa ovim danas, opravdana je sumnja koja postoji u javnosti, a to je da postoji pravilan odnos vlade Vojislava Koštunice prema organizovanom kriminalu i suđenju za organizovani kriminal, posebno suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića. U tom smislu želim da vas podsetim da je ministar Stojković javno govorio o Specijalnom sudu i o tome da Specijalni sud ne treba da postoji. Evo, kolege srpski radikali kažu da je tačno. Znam da se vi i DSS slažete.

Dalje, podsećam vas da je bila velika buka oko navodne smene Jovana Prijića, specijalnog tužioca. Gospodin ministar je ovde odgovorio da on nije njega smenjivao. Gospodine ministre, to je za mnogo naivne ljude, da vam veruju. Prosto ne mogu da vam verujem, jer znam koji je vaš uticaj na pravosuđe i na v.d. javnog tužioca, zaboravio sam mu ime, Janković, koji je toliko bio istaknut u to vreme i bez veze je što sad ne mogu da se setim.

Posebno vas podsećam na presretnute razgovore Dejana Milenkovića Bagzija i njegovog advokata Biljane Kajganić, i da to pitanje ostaje i dalje nerazrešeno. Takođe, želim da vas podsetim i na probleme koji su postojali na relaciji ministar Stojković - Vrhovni sud Srbije, i na sve one probleme koji se tiču isplate plata i u Vrhovnom sudu, i za Posebno odeljenje, koje bi se bavilo u drugom stepenu organizovanim kriminalom.

Ukoliko prihvatimo da su sa nekog načelnog stanovišta opaske ministra Stojkovića bile ispravne, u tom smislu da li u jednoj državi treba razdvajati i praviti posebna odeljenja, ne trebaju posebna odeljenja itd, mi možemo da kažemo da ministar Stojković ne snosi direktnu odgovornost za ovo. Ministar Stojković je, pre svega, političar, i on mora da sagledava ukupan politički kontekst u kome deluje.

Ukupan politički kontekst u kome mi svi ovde kao političari delujemo jeste takav da živimo u državi u kojoj je kriminal, posebno organizovani kriminal, pustio duboko korenje u prethodnih 15 godina i opravdano se postavlja pitanje da li je država Srbije sposobna da izađe na kraj sa tim kriminalom.

Stav DS povodom ovoga je sledeći: jasno je da ovakvim postupanjem ministar dovodi u pitanje rad po predmetima organizovanog kriminala, a samim tim slabi mogućnost borbe nadležnih državnih organa, pre svega pravosuđa, za suzbijanje ove vrste kriminala. DS je i ovim povodom izdala saopštenje, čiji deo sam sada pročitao.

U prepodnevnoj diskusiji sam zamerio ministru Stojkoviću na sledećem: ministar sigurno, kao i mi, deli uverenje da budžet pravosuđa treba da bude nezavisan i da ne treba Ministarstvo pravde, odnosno izvršni organ da bude naredbodavac za izvršenje budžeta. Istina jeste da je članom 15. Zakona o budžetu predviđeno da je ministar naredbodavac za izvršenje budžeta, ali to nije razlog da ministar ovim izmenama zakona sebi pribavlja to ovlašćenje i kada je u pitanju određivanje plata tužilaca i sudija koji rade u odeljenjima za organizovani kriminal.

U odnosu na redovne sudije, oni se dovode u neravnopravan položaj. Em što je to učinjeno, em ono malo razlike što treba da imaju, oni imaju samo ukoliko se sam ministar složi sa tim. Iskreno mislim da niti je ministru trebalo da uzima na sebe tu odgovornost, niti je nama kao društvu trebalo da se dalje produbljuje sumnja u dobre namere ove vlade i ministra Stojkovića kada je u pitanju suđenje za organizovani kriminal, a pre svega ubicama Zorana Đinđića.

Gospodin ministar se, odgovarajući meni, potrudio da objasni da se ne razumem u ove stvari. Nije sporno da gospodin ministar daleko bolje poznaje pravo i da ima veliko znanje i veliko iskustvo, ali to ne znači da ga na ispravan način koristi. I sa mnogo skromnijim znanjem i sa mnogo skromnijim iskustvom možete donositi pravilnije zaključke i odluke i sprovoditi ih u delo. Gospodine ministre, meni je potpuno jasno šta je samostalnost, šta je nezavisnost. Čudi me se da ste i uopšte pomislili da to ne znam.

Što se tiče veze vaše vlade sa organizovanim kriminalom, nisam rekao da vi imate veze sa organizovanim kriminalom. Samo sam rekao da se mi svakodnevno susrećemo, u štampi, u javnosti, sa raznim izjavama i dojučerašnjih funkcionera DSS i predsednice vladinog Saveta za borbu protiv korupcije i mnogih drugih da je u ovoj zemlji korupcija došla do krajnjih granica. Dakle, dogorelo je do nokata.

Ne može dan da prođe da se ne otvore novine, a da se ne pominju korupcije i afere koje se tiču Vojske Jugoslavije, korupcije i afere koje se tiču Ministarstva finansija, korupcije i afere koje se tiču Narodne banke Jugoslavije, korupcije i afere koje se tiču više ne znam koga i ne znam čega, jer to više normalan čovek ne može ni da pohvata.

U tom kontekstu sam govorio, gospodine ministre, da ova vlada ima ozbiljan problem korupcije, koja se pojavljuje kao prioritetna tema, svakodnevna tema, kakva god hoćete tema u našem društvu. Od jutra do večeri, od emisije do emisije - korupcija, priča o korupciji. Sučeljavanja političara kada je u pitanju korupcija u Vladi Republike Srbije, najgledanije su emisije na našoj televiziji.

Teško je više reći ko je glavni u toj priči, kada se pojavi funkcioner DSS i funkcioner G17 plus i pršti na sve strane ko je više para ukrao, po njihovim izjavama.

Naravno, da li je neko to uradio ili nije, to će da odlučuju nadležni organi u ovoj državi, ako se zaista ikada to pokrene.

Dakle, u tom kontekstu sam pomenuo organizovani kriminal i vašu vladu. Ne znam kako uopšte možete da prenebregavate tu činjenicu da su svakodnevno ministri iz vaše vlade na naslovnim stranama novina.

Otkrivanje afera, oko toga smo pre podne imali polemiku. Ne mogu da verujem da će za sve probleme u Srbiji vaše srodne stranke, SPS, DSS, SRS, da optužuju DS. Pa, da li je DS kriva za sve u ovoj Srbiji? Od kada, od doseljavanja Srba na Balkan, od 6. i 7. veka, pa nadalje, uvek je kriva DS.

Svaka vama čast. Nastavite da usrećujete građane Srbije. Evo, vole vas, nastavite da ih usrećujete i dalje. Videli smo kako je to dobro izgledalo od 1990. naovamo. Čudan je to oblik patriotizma. Lepo zvuči, ali daje loše rezultate.

Što se tiče otkrivanja afera, kako vam uopšte pada na pamet da kažete da se afere ne otkrivaju, jer navodno DS ima kontakte u pravosuđu. Kakve mi kontakte u pravosuđu imamo, gospodine ministre, kada je javna tajna da DSS, SPS i SRS u potpunosti vode kadrovsku politiku srpskog pravosuđa?

Kakve mi to kontakte u parvosuđu imamo kada generala Obradovića, koji je bio lider borbe protiv organizovanog kriminala u akciji "Sablja", držite 60 dana u pritvoru. Malo koji pravnik, a posebno građanin može da poveruje da to nije bila odmazda, odnosno da nije bila politička osveta za ono što je on radio u akciji "Sablja".

Vi kažete – časni, pošteni i stručni ljudi da dođu u pravosuđe. Pa kakav je to kriterijum kod nas da bi došli časni, pošteni i stručni ljudi u pravosuđe.

Kriterijum je bio sledeći: ako jedan član Odbora za pravosuđe kaže za nekog kandidata – on je žuti, odnosno on je blizak DS-u, on ne može da prođe. Znači, biti član DS u Srbiji, koju biste vi da kreirate, jeste ostati bez prava na posao, a verovatno i bez nekih većih, značajnijih prava, ukoliko bi se dala ta mogućnost. Dakle, to je kadrovisanje bilo.

Kakvo je kadrovisanje bilo, u čemu je uopšte sporno kadrovisanje, to posebno pitam ove partije koje nisu DSS, ove druge dve? U čemu je bilo? Vi ste izglasali sve kadrovske promene u pravosuđu Srbije. Predsednicu Vrhovnog suda izglasali socijalisti, radikali, kao i druge promene koje su bile na Odboru za pravosuđe.

Da li je to istina ili nije istina, da li možda ima nameru kolega sad da izađe da kaže da nije istina da ste glasali za sve to ili da ste na drugi način omogućili glasanje za te nosioce pravosudnih funkcija.

Kakve veze DS ima sa stanjem u srpskom pravosuđu sada? Ili ćete te dve ili tri godine, koliko je ova stranka bila na vlasti, da koristite narednih 20 godina i da objašnjavate, sve je to zbog toga što je DS bila na vlasti dve ili tri godine.

Vi kažete - mi smo promenili zakone koje ste vi predložili, a mi ih usvojili 2002. godine. Jesmo ih mi promenili, i to što smo mi promenili vraćeno je na staro, i nema veze, mnogo toga nije valjalo, zajedno smo ovde utvrdili, podržali smo vas kada ste vraćali deo toga na staro, ali zakonodavni okvir, sistem pravosudni funkcioniše po zakonima koje ste vi predložili.

Vi ste predložili ovde, ucenili nas i rekli - nećemo da vam glasamo za Zakon o radu, ako vi ne glasate nama ovaj set zakona. To je bilo ovde u parlamentu, poslanici koji su bili u prošlom sazivu sećaju se, i pošto je tu DSS, mi kada smo vama izglasali ovo, vi ste nas prevarili i niste glasali odmah Zakon o radu.

Ali dobro, bože moj, posle ste glasali, kada su se na kraju izgovarale neke druge stvari. Ali, nema to veze, sa vama nisam pregovarao nikada, niti sam učestvovao u tim pregovorima, tako da je meni to od početka smetalo, odmah da vam kažem.

(Poslanici SRS dobacuju govorniku, ali se ne razume.)

Molim poslanike da ne dobacuju i govornika da se uozbilji.

Dakle, jeste ovo bilo duhovito, to je bilo vreme kada su radikali bili manje bliski vladajućoj stranci, pa su polivali predsedavajućeg Skupštine. Sada su bliski, dogovarate se oko sudija, pa nećete da polivate Predraga Markovića, ali ću vam reći nešto drugo.
Dakle, u tom smislu želim da odgovorim na sve ono što ste mi, gospodine ministre, rekli odgovarajući na moje izlaganje, koje nije imalo nameru ni vas da vređa, niti da zapodenem bilo kakvu kavgu, ali vi ste na taj način odgovorili meni.
Što se tiče Zakona o taksama, to će ići na štetu, odnosno to će samo ići na štetu stranaka, zbog toga što se u Zakonu o taksama u stvari vrši povećanje taksi, ali ne s obzirom na povećanje vrednosti spora, nego u okviru istih vrednosti spora povećava se taksa za 30%. Jeste tu ubiranje većih para, ali to je praktično jedna vrsta oporezivanja onih koji imaju nameru da izađu pred sud i da traže neka svoja prava.
Ali, ako nemate drugačiji način, drugačiji izvor prihoda, onda je očigledno ovo jedini način i morate voditi računa pri tom da prosto te takse ne dovedu do toga da ljudi pribegnu drugačijim načinima rešavanja problema, odnosno vansudski da rešavaju probleme, kako smo to već imali.
Jer, između ostalog, i po onoj studiji koju sam vam čitao pre podne, kaže se da je u većini zemalja u tranziciji, to je otprilike oko 2002. rađeno, bilo potrebno više od 200 dana da se naplate dugovi bez pokrića, a to je duplo duže nego u razvijenim ekonomijama, gde je to 100 dana, a u Srbiji i Crnoj Gori je oko tri godine ili 1.000 dana.
Sada kada uzmete to gde treba 1.000 dana, kada uzmete u obzir i to da su takse prevelike, može se desiti da se ljudi obrate negde drugde, a ne u sud. Nadam se da se to u principu neće dešavati, to nam ne treba.
Na kraju, ponoviću samo par ključnih stvari. Mislim da će kolega Boško Ristić više o tome govoriti. Namera je DS da nakon dve godine, odnosno tri godine ovog eksperimenta koji imamo, a koji je projekat DSS u rešavanju problema u pravosuđu, uz izvesne dodatne eksperimente koje smo mi vršili u prethodnom periodu u nameri da nešto tu popravimo.
Ako i nisu bili uspešni, mi imamo nameru da izađemo pred građane Srbije i pred srpsko pravosuđe sa novim setom zakona o pravosuđu, kojim ćemo da pokušamo da uredimo pravosuđe na način da to više ne bude tema, niti boljka građana Srbije i kojim ćemo pokušati pravosuđu da damo šanse da građani Srbije u njega imaju više poverenja nego što je to sada, a sada je to svega oko 10%.
Mi ćemo insistirati na tome da pravosuđe uistinu bude nezavisno i s druge strane da bude odgovorno. Nezavisnost smatramo da ćemo obezbediti time što ćemo drugačije urediti način izbora članova Visokog saveta pravosuđa. Smatramo da članovi Visokog saveta pravosuđa iz redova javnog tužilaštva treba da se biraju od strane samih nosilaca javno-tužilačkih funkcija, dakle, zamenika javnih tužilaca i javnih tužilaca u Srbiji.
Konkretno kako će to izgledati, da li će to biti neposredno ili će biti posredno, kroz neku skupštinu ili neki drugi organ samouprave tužilačke, to nije mnogo bitno, ali je bitno da se napravi teritorijalna zastupljenost i da se napravi zastupljenost po svim nivoima, pa da to budu predstavnici, tri iz reda opštinskih, dva iz reda okružnih i jedan iz reda zamenika republičkog javnog tužioca.
Smatramo da kada su u pitanju nosioci sudijskih funkcija da njihovi predstavnici u Visoki savet pravosuđa takođe treba da se biraju na izborima koji će oni sami organizovati u skladu sa zakonom koji će se doneti u tu svrhu, odnosno koji će tretirati tu materiju, i normalno oni će opet po istim principima izabrati svoje predstavnike u Visoki savet pravosuđa.
Nema potreba da to čini bilo ko drugi. Neka sami oni ljudi izaberu one koji će ih tu zastupati. Zašto predlažemo ovakav način izbora?
Zato što smatramo da je od 2002. naovamo stvorena jedna konzervativna sudijsko-tužilačka oligarhija u Srbiji i da praktično centar moći, koji je nekada možda u vreme komunizma bila Vlada, politika, nije bitno ko, sada je to Visoki savet pravosuđa. Istina u poslednjih godinu dana to je malo preuzeo ministar Stojković, ali u principu ko god da to radi rezultat je isti i nemamo nezavisno pravosuđe.
Učešće Narodne skupštine takođe treba da se utvrdi na taj način što će Narodna skupština dati određeni broj predstavnika u Visoki savet pravosuđa.
Isto važi za Advokatsku komoru, koja takođe treba da da određeni broj predstavnika, a odlučivanje na sednicama Visokog saveta pravosuđa mora da bude javno i mora da se ustanovi sistem odlučivanja koji će podrazumevati da odluka o izborima i razrešenju mora da dobije ne prostu većinu, već većinu koja će podrazumevati većinu od svih izabranih grupa.
Znači, ne može da se desi da tužioci i sudije preglasaju kroz to ove dve grupe, nego svuda da postoji nešto slično kao što imamo u državnoj zajednici, takve vrste kvalifikovanih većina. Naravno, to je sve onda potpuna priprema da sutra ili kada već bude ta promena Ustava Republike Srbije, da definitivno raščistimo sa idejom da Narodna skupština bira nosioce pravosudnih funkcija.
Mi mislimo da mora da se uspostavi jasan sistem odgovornosti nosilaca tužilačkih i sudijskih funkcija, da taj sistem mora da ima razrađen dijapazon mera, da te mere moraju da idu od najblažih novčanih kazni i opomene itd. do najstrožih, a to je razrešenje. Ali, naravno, to je pitanje ne samo da se ustanove te mere, to je pitanje koje zahteva i odgovor u vidu organa koji će sprovoditi te postupke.
Mi smatramo da u tužilaštvima treba da postoji poseban disciplinski tužilac, smatramo da nije sporno da postoji nešto tako i u sudovima, vidimo da Veliko personalno veće i da sistem koji je dat u okviru ovog zakona ne funkcioniše i da uprkos tome što se svi ovde slažemo da je stanje u pravosuđu katastrofalno, mi nemamo odgovornost, niko ne snosi odgovornost za stanje u srpskom pravosuđu, izuzev DS, koja je kriva i kada pada kiša i kada sija sunce, ali to je neko drugo pitanje.
Što se tiče nezavisnog budžeta, rekli smo, dakle, to je uslov za nezavisno pravosuđe, jer ne može predsednik Vrhovnog suda da zove ministra, da ga moli da li ovaj hoće ili neće nešto da potpiše.
Istina, mislim da ovaj ministar oko toga ne pravi probleme, ali generalno govorim i sistemski, ko god bio ministar, niti njemu treba ta odgovornost, niti je potrebno da se ikada postavi sumnja u njegovu dobru volju i njegova demokratska načela.
Hteo sam reći nešto što smo govorili kada je bio ovde zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i javnim tužiocima, kada ste smenjivali tužioce koji su učestvovali u akciji "Sablja", i tada sam rekao, a ponoviću i sada, imam i deo tog govora ovde, smatram da zamenici javnih tužilaca treba pre svega da imaju stalnost, a javni tužioci mogu da idu na reizbor kada je u pitanju funkcija javnog tužioca.
Da se javni tužilac bira iz redova zamenika javnih tužilaca, pa ako on ne uspe da ispoštuje određene norme ili standarde, on se vraća na poziciju zamenika javnog tužioca, jer tu je verovatno bio dobar, i ako nije bio dobar, može da se sprovede neki postupak odgovornosti u tom pogledu.
Mi ovde imamo jedan obrnut sistem, nama zamenici idu na reizbor, a javni tužilac ne ide na reizbor. Pogledajte sada, naime, kada zamenik ide na reizbor, logično je pitanje zašto mi nekog zamenika javnog tužioca stavljamo na reizbor, a ako on nije radio dobro, onda tu treba da deluju određeni disciplinski organi i da se utvrdi njegova odgovornost i da se kaže, pobogu kolega, vi niste za zamenika javnog tužioca, vi se lepo razrešavate ili kažnjavate nekom drugom merom.
Ako je on, pak, dobar, zašto njemu stavljati u izgled to da će, ukoliko ne bude možda ispoštovao nečiju političku želju ili ne bude dobar drug sa nekima unutar samog sistema pravosuđa ili javnotužilačkog sistema, on posle osam godina biti razrešen. Dakle, mi ostajemo i dalje pri tom predlogu.
Kada na kraju saberemo sve te predloge koje ne iznosimo prvi put, kada konstatujemo stanje u našem pravosuđu koje jeste katastrofalno i kada znamo da je poverenje građana u srpsko pravosuđe na izuzetno niskom nivou, a samim tim i poverenje u državu, mi postavljamo pitanje zašto, ministre, ovaj predlog zakona imamo po hitnom postupku, a ne predlog zakona koji bi na celovit način uredio sistem pravosuđa, gde bi svi zajedno pokušali da pravosuđe u Srbiji izdignemo na neke grane koje bi dale perspektivu razvoju Srbije kao pravne države.
Uzgred samo da kažem, ovo takođe nije bilo u skladu ni sa važećim poslovnikom, niste obrazložili razloge za hitan postupak, ovo se ne odnosi na vas, gospodine ministre, predsednik Skupštine treba da vodi računa o ovim stvarima, nisu obrazloženi razlozi za hitan postupak.
Hitan postupak, piše kako može i koji su razlozi, potrebno je da su u pitanju okolnosti koje se nisu mogle predvideti itd, a ovde ništa od toga nije navedeno, samo jedna opšta odredba da mogu nastati neke štetne posledice ukoliko se ne smanje plate, odnosno ukoliko se ne stavi u neravnopravan položaj onaj ko sudi u Specijalnom sudu u odnosu na onoga koji ne sudi. Ne znam za koga to mogu nastupiti tada štetne posledice, jer jedino mogu nastati za pravdu. Hvala vam.

Javio se po Poslovniku prvo gospodin Krasić, pa gospođa Čomić, a pre toga će dobiti reč ministar, ali molim vas samo da vam dam tri obaveštenja.
Prvo, molim poslanike da čitaju, poštuju i prate zakone. Nijedan od ovih sedam zakona nije po hitnom postupku, gospodine Markoviću, nijedan.
Dakle, hitni postupci su povučeni pre nekih mesec dana, molim vas, nijedan nije po hitnom postupku i nemojte da se brinete. Drugo, izvinite, gospodine ministre, imam još dva obaveštenja, jedno je - otkazuje se 18. sednica Odbora za prosvetu zakazana za 27. juni 2005. godine. To je posledica činjenice da je danas u ime predlagača povučen iz procedure zakon o visokom obrazovanju.
Molim vas, nemate razloga da dobacujete, jer sada radimo po novom poslovniku i činjenica da predstavnik predlagača povlači zakon, a mi smo sada definisali novim Poslovnikom, to samo može iz procedure, inače bi morao da uputi predlog da se povuče iz dnevnog reda i onda bi se Skupština o tome izjasnila.
Prema tome, svaka izjava ministra je povlačenje iz procedure, a u protivnom bi se tražio predlog o kome bi se Skupština izjasnila.
Tako da znate, i da budete svi spremni, da ćemo u ponedeljak, u stvari, nastaviti raspravom u načelu od tačke 9. do 16, i vrlo je važno da biste mogli da se pripremite, da se ne dešavaju ovakve greške da pomislite da je neki zakon po hitnom postupku. Hvala najlepše.
Izvinite još jednom, gospodine Stojkoviću, izvolite.

Probaću da odgovorim na par pitanja koja su ovde postavljena kao problem i direktno upućena meni.
Što se tiče kodifikacije Krivičnog zakona, mislim da ga prvi put dobijamo. Ako ste primetili, stavljeno je više amandmana, jer je čekajući u Skupštini da bude usvojen proteklo više od šest ili sedam meseci, a mi smo usvojili još nekoliko bitnih deklaracija i međunarodnih konvencija, pa smo imali napuljsku, pa smo imali o sajber kriminalu, pa smo imali o korupciji u građansko-pravnoj oblasti itd, da ne nabrajam.
Iz tih razloga mi smo probali da kodifikujemo sve, ali nama kao pravnicima je jasno da nikada ne možete sve kodifikovati, moramo one osnovne stvari kodifikovati, a život je nešto drugo, pojavljuju se uvek nove stvari i regulišu se po pravilu posebnim zakonima, odnosno u svakom zakonu može da se pojavi krivično delo.
Želja je baš bila da mi što više tih osnovnih i bitnih stvari obuhvatimo kodifikacijom, i to smo uspeli.
Moram da ukažem na stalnu grešku koja se ovde javlja. Kada se govori o ovom zakonu o sajber kriminalu, odnosno o organima, nigde se ne govori o odeljenjima. Jedan sam od onih pobornika koji smatra da ne smemo cepati sud kada god se pojavi nešto novo, ali specijalizacija mora da postoji i ona i danas postoji, a sud je jedinstven.
Vi imate i danas odeljenja, odnosno posebna veća za radne sporove, imate za autorska prava i industrijsku svojinu, ali ona veća koja rade te predmete, rade i neke druge predmete i nema posebnih odeljenja. Koliko znam, tu je veće. Kod tužilaštva imate posebnog tužioca, ali vi zaboravljate da je to organ gonjenja i nije sud, i mi to pokušavamo da održimo.
Što se tiče pitanja podizanja takse, tačno je da su neznatno podignute, jer polovina je inflacija, ne cela, ne pet puta kao ranije, i po deset puta, nego 50 posto od inflacije koja je bila i to računajući da je moglo da se ne podigne, pa da se daje iz budžeta, ali onda opteretite sve ljude koji uplaćuju u budžet, a dobar se broj ne pojavljuje pred sudom. U tom smislu se vodilo računa o tome.
Što se tiče primedbi koje su upućene u suštini direktno meni, iskreno da vam kažem, malo sam zbunjen. Mislio sam da su zakoni na dnevnom redu, ali sam shvatio da sam ja ovde na dnevnom redu, pa su stavljene razne primedbe. Jedna od onih koja je stavljena, a rekao sam da je netačna, ali ponavlja se. Pretpostavljam da su čuli šta sam rekao, ali sada vidim da nisu.
Reći ću još jednom, kada se radi o posebnom odeljenju, ne o specijalnom sudu, nego o posebnom odeljenju, ovde se kaže da izvršna vlast želi da nametne svoju volju, pa moram da uputim sada informaciju i građanima, da se vidi kako se manipuliše. Plate sudijama u posebnom odeljenju određene su tako što je Vlada donela zaključak i digla im tri puta plate, znači, Vlada, nema veze sa zakonom, jer Vlada bi mogla, primera radi, i sutra da smanji te plate, pa da kaže nema dovoljno.
Ako bi bilo neke intervencije, to je bilo tada i onda se javlja jedna velika opasnost kada izvršna vlast nagrađuje tri ili četiri puta nekoga, otpada onaj osnovni princip koji smo mi prihvatili o nezavisnom prirodnom sudiji, a to je onaj sudija koji stvara sliku nezavisnosti. Bez obzira da li sam okrivljeni, branilac ili tužilac, kod građana to mora da se stvori, ali ako kao izvršna vlast mogu da dam i deset puta nekome platu, onda se stvara slika o zavisnom sudiji i sudiji plaćeniku. Mi smo želeli to da izbegnemo i to radimo sami.
Što se tiče umanjenja, kako kažu, odnos je ostao isti. Sada ću vam reći, osnovna plata tih sudija je 87.000, a plata sudija Okružnog suda u Beogradu je oko 40.000; znači, jedan prema dva koma nešto je odnos. Sa ovim izmenama plata se povećava kod sudija Okružnog suda u Beogradu na 52.000, a ove sudije će dobiti osnovnu platu 114.800.
Znači, i te kako im se povećava plata. Čak se odnos zadržava isti. Tako da molim da jednom to raščistimo i da se ne stvara netačna slika u javnosti.
Moj kolega reče da sam stariji, iskusniji i da imam znanja. Mogao je bar nešto da prihvati ili da zapamti šta sam rekao. Povezuje opet mene sa Bagzijem, ne znam kako. Možda je mogao sa tim tužiocem koga su birali ili sa onima koji su to iznosili. Jer, bilo je rečeno da ima neki stenogram, to je rekao novinar Vasić, i pustio je neki stenogram.
Zaista ne znam da li postoji ili ne postoji, gospodin Vasić očigledno ima bolje odnose, i to sa gospodinom Prijićem, a ne ja, jer je u "Insajderu" najavljeno, u izjavi gospodina Popovića, da ministar Stojković vrši pritisak na tužioca Prijića da ne pusti stenogram. Tada sam saznao, znači, da ima stenogram.
Ali, očigledno to znaju ljudi iz ove druge branše, a ne ja, jer nisam imao prilike da ga vidim, niti sam znao. Tada sam otvoreno pozvao - izvolite, pozovite gospodina Prijića, neka pusti ceo stenogram, da vidimo šta piše u njemu, pa i sam da se upoznam.
Više ga nije bilo u "Insajderu", to ste primetili, posle onoliko najava i reklamiranja, više ga nije bilo. Zašto? To govori o jednoj vrlo jasnoj situaciji. Pošto ne znam gospodina Prijića, očigledno se radilo o neistinitim manipulacijama, i to se ponavlja i sada. Ali, drugi ljudi očigledno ga znaju.
Kaže se, tražio sam smenu gospodina Prijića. Rekao sam: nijednom nisam spomenuo, niti me on interesuje. Zato ga nisam ni upoznao, čak ga nisam ni upoznao, da dođem i kontaktiram sa njim. Njega postavlja tužilac, po isteku može da ga smeni ili da mu produži. Nemam nikakve veze sa tim. To ponavljam, ali neko će valjda to sada upamtiti. Kada budem imao prilike da postavljam, možda ću ga i postaviti, možda neću, ali nemam sada prilike.
Rečeno je u aferi, nije rečno, kaže ne za vas, ali za vašu Vladu, a ja član Vlade. Ne znam koje afere, da li je to ona koja izlazi svaki dan u novinama, nijedna se ne dokazuje. Čak sam javno rekao - uzeću vam za naftu. Išla je u jednom listu. Koji je razlog i obračun njegov sa nekim ministrima, to je druga stvar.
Ali, ako smatrate da je to afera, pa još neistina da je navodno Vlada osnovala neku komisiju, sama sebe da kontroliše, potpuna je neistina. Radio je Ubpok, došao do zaključka da je to čak dobar posao, da ne detaljišem. Prema tome, možete vi svaki put da produkujete neku neistinu, ali to treba zaista i dokazati.
Napominjem, nemojte vezivati bar mene, jer meni jeste stalo do obraza. Rekli ste da sam uticao na bilo koji način na kadrove prilikom izbora, a i ostale stranke, a sami kažete kada se postavi pitanje da je on DS-ov – ne dolazi u obzir.
Nadam se da ćemo se jednom izboriti da biramo ljude, a da nemaju nikakvog uticaja stranke, niti bi, po meni, sudije i tužioci smeli da budu ni članovi DS, DSS-a, radikala. To je moje zalaganje. Tako da me čudi vaš javni stav da može da bude član stranke, pa znači da biramo stranački ponovo te iste organe.
Na kraju, vaš predlog o reformi pravosuđa. Uostalom, imate ocenu Saveta Evrope, kako je bilo i gde se krenulo. Imate jednu stvar koja mene iznenađuje. Sami ste rekli da je moglo bar da poslušate šta govorim, ako nećete da prihvatite. Ali, vi ste rekli, tužioci će sami sebe birati, sami sebe kažnjavati. Odlično, dobijate državu tužilaca. Nikome ne polažu račune.
Šta onda imate? Očigledno da ste pogrešno shvatili da ovo jeste sistem podele vlasti, ali podele vlasti u kojoj je sudska, ne tužilačka, lepo kaže – sud; one se uzajamno prožimaju i kontrolišu. Ovaj vaš predlog bi značio da oni mogu sami da rade šta hoće, nikome ne polažu računa. Jedino bi morali vi da objasnite ko će obezbediti sredstva za tu državu tužilaca, pošto bi bili nezavisni i radili bi šta hoće? Mislim da to ne ide tako.
Ipak, ponovo vas informišem da je urađena strategija nacionalne reforme pravosuđa. Bio je prvi nacrt, bio je okrugli sto, ljudi su stavili primedbe i predloge, raspisan je tender, međunarodne organizacije, sada ćete imati dokument početkom jula, svi ćete ga dobiti, moći ćete da vidite kako izgleda reforma pravosuđa. U skladu s njom radne grupe će raditi i osnovne zakone. Odmah da kažem, malo će zavisiti od Ustava, jer to treba poklopiti sa osnovnim principima koji treba da budu predviđeni u Ustavu.
Što se tiče neažurnosti, stanje jeste tragično, slažem se sa vama, tako smo ga nasledili. Ali se stanje poboljšava ovim izmenama i, kažem, po poslednjim podacima - dvadesetak posto je poboljšana ažurnost. Dobar broj sudova uspeo je da natera sudije da urade presude, koje nisu rađene po godinu, dve ili tri dana. Tako da bar imamo tu satisfakciju. Pitanje kvaliteta rešiće se edukacijom i poboljšanjem znanja sudija koje smo zatekli. Šta da radimo, to imamo i moramo se s tim izboriti. Ali, sigurno ćemo to uraditi.
Još jednom molim da se vratimo na zakone, a ako bude potrebno, nemam ništa protiv da sednemo i da porazgovaramo o meni lično, ali da ne zadržavamo Skupštinu. Hvala.

Zahvaljujem se. Prvo, po Poslovniku Zoran Krasić, pa potom po Poslovniku narodni poslanik Gordana Čomić, a potom gospodin Marković.

Ne bih tačno mogao da kažem koji je to član, da li je 101, 102. zbog ove situacije zbog Poslovnika.

Kažite: Bivši 100, a onda ćemo da vidimo kada dobijemo Poslovnik. To uvažavam.

Ovde je sa govornice izneta jedna strahovita laž - da SRS utiče i kreira kakva će biti kadrovska politika u pravosuđu Republike Srbije. Pri tom moram da navedem da nema nijednog člana SRS u Visokom savetu pravosuđa, nema nijednog člana SRS u Ministarstvu pravde. Moram da navedem da se samo protiv članova SRS još uvek vodi krivični postupak.
Bilo bi ružno, jer bi upropastilo princip, a želim principijelno da diskutujem, da se iznese lični primer ili primer nekih ljudi iz SRS, koji su u ovoj sali, koji su predmet interesovanja, i to zvaničnog interesovanja, protiv njih se vode i krivični postupci, ne samo u Beogradu, nego i drugim mestima, još iz perioda kada su obavljali državne funkcije. Evo, četiri-pet godina ti postupci su u fazi istrage, ili podnete krivične prijave, kao sredstvo pritiska.
Shodno onome iz čijih usta je izašla ta lažna tvrdnja, sada vidim kakva je ta taktika. To je taktika - vi ste 15 godina bili na vlasti, da, 15 godina smo mi bili na vlasti, i dok smo bili na vlasti istovremeno su naši ljudi, naši poslanici, predsednik stranke, išli u zatvor, i u Gnjilanu, i ovde više puta u Beogradu. Oni su, kao predstavnici vlasti, zatvarani i držani u zatvoru, sve kao predstavnici vlasti, u režiji mentalnog viđenja, mentalnog sklopa ove žute Demokratske stranke.
Da kažem vama iz Demokratske stranke. Prosto čovek ne može da pogreši kada glasa, samo neka glasa suprotno od onoga što vi glasate i neće da pogreši. Sada, vama je poprilično krivo, jer više Vlada ne bira tužioce.
Vi ste pričali o nezavisnosti i samostalnosti, ali onda onaj vaš Batić, lustrirani, na sve moguće načine želeo je da sprovede "Sablju", da maše tom sabljom gde god stigne. Promahao je kroz pravosuđe i stvarno imamo loše stanje što se tiče našeg pravosuđa. Ali možda i nije dobro da mi toliko to potenciramo, koliko je loše zbog onih ljudi koji se javljaju sudu sa tužbama, žalbama i očekuju pravdu.
Valjda je svima jasno - politika Demokratske stranke jeste destrukcija. To što se međusobno svađate 2001. godine, kako ste šta trgovali, oko kog zakona, to je vaša stvar, vaš problem. Srpska radikalna stranka nije vam pravila društvo, jer i sada smatramo da su svi ovi zakoni iz oblasti pravosuđa duboko suprotni Ustavu Republike Srbije.
Dogovorite se ko je više napravio štete srpskom pravosuđu. Nemojte da zaboravite ni Batića, nemojte da zaboravite sablje, nemojte da zaboravite šta ste radili, ali nemojte samo da lažete da Srpska radikalna stranka određuje ko će gde da bude sudija, predsednik suda ili tužilac. To je toliko ortodoksna laž da vam više niko nikada neće poverovati bilo šta što kažete.