PRVA POSEBNA SEDNICA, 30.09.2006.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA POSEBNA SEDNICA

30.09.2006

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 20:05 do 21:45

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, otvaram Prvu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini .
Prema službenoj evidenciji, sednici prisustvuje 217 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice za glasanje.
Primenom elektronskog sistema, utvrđeno je da je u sali prisutno 230 narodnih poslanika, više od jedne trećine, te postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nemam obaveštenje o sprečenosti narodnih poslanika.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvao predsednika Republike Srbije, gospodina Borisa Tadića, i sednici prisustvuju i predsednik Vlade, i mislim svi ministri iz Vlade Republike Srbije.
Saglasno članu 85. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu, u dogovoru sa predsednicima poslaničkih grupa, izuzetno sazvao za subotu, 30. septembar 2006. godine, u 20,00 časova, dakle, mimo dana i vremena utvrđenog u stavu 1. pomenutog člana Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre usvoji, na osnovu odluke Narodne skupštine Republike Srbije od 12. septembra ove godine, Ustav Republike Srbije i donese odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja novog ustava Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste mogli da vidite, za Prvu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini, utvrdio sam sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog ustava Republike Srbije, sa Predlogom odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja novog ustava Republike Srbije, koji je podneo 231 narodni poslanik.
Rad prema dnevnom redu.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG USTAVA REPUBLIKE SRBIJE, SA PREDLOGOM ODLUKE O RASPISIVANjU REPUBLIČKOG REFERENDUMA RADI POTVRĐIVANjA NOVOG USTAVA REPUBLIKE SRBIJE
Primili ste Predlog ustava Republike Srbije, koji je podneo 231 narodni poslanik, sa Predlogom odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja novog ustava Republike Srbije.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na posleničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o Predlogu ustava Republike Srbije i Predlogu odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja novog ustava Republike Srbije.
Prvi je tražio reč predsednik Republike Srbije, Boris Tadić. Izvolite, gospodine Tadiću.
...
Demokratska stranka

Boris Tadić

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri i gospođe ministarke, pred nama je Predlog novog ustava koji, između ostalog, ne samo da je najviši pravni akt, ne samo da je temelj pravnog sistema naše zemlje i velika prilika da napravimo snažan iskorak u odnosu na Srbiju koju je u pravnom smislu uokvirivao Ustav devedesetih godina i napravimo jednu novu političku i vrednosnu orijentaciju Srbije, ali ovaj ustav između ostalog na poseban način tretira i prava žena. To je jedna značajna činjenica, novo unapređenje, pa se nadam da će u javnom govoru i naši političari i svi drugi poslenici insistirati na ovoj činjenici i voditi računa i o načinu govora, političkog govora, poštujući nove vrednosti.
Dame i gospodo, ima zemalja koje imaju dobar ustav, a lošu politiku, ali nema zemlje koja ima loš ustav, a ima dobru politiku. Zato što ustav, ukoliko je loš, ograničava politiku. Od toga kakva jeste politika u jednoj zemlji zavisi kvalitet života u toj zemlji. Zavisi i život i standard građana od politike koja se vodi u toj zemlji.
Mi danas pravimo snažan iskorak u odnosu na Srbiju devedesetih godina. Na samom početku reći ću da ovaj najviši pravni akt, koji u formi predloga danas jeste pred vama, nije najbolji koji je moguć i nije idealan, ali je svakako bolji od onog prethodnog.
Nije velika novost ukoliko potvrdimo svi zajedno da je ustav uvek posledica kompromisa, političkog kompromisa. U svakoj zemlji, pa i u Srbiji, ustav ne pišu samo stručnjaci, već ustav na kraju uobličavaju predstavnici građana u parlamentu, shodno interesima građana.
Dame i gospodo, građani Srbije su očekivali pre šest godina da ćemo doneti jedan ovakav najviši pravni akt. Dobro je da, posle više od 50 godina, prvi put postoji široka saglasnost svih političkih činilaca oko ovog važnog državnog pitanja, onih političkih činilica koji jesu u parlamentu. To je jedna nova politička činjenica u novijoj srpskoj istoriji.
Dobro je da je ovaj ustav pripremljen u jednoj ozbiljnoj raspravi, ali nije dobro što nemamo javnu raspravu na osnovu ovog teksta. Bilo bi bolje da samo imali jedno vreme, u kojem bi bilo moguće da se svi politički činioci, i nevladine organizacije i stručnjaci pojedinci uključe u raspravu o finalnom tekstu.
Međutim, ustav se uvek, pa i u Srbiji donosi u jednom političkom vremenu koje podrazumeva određene limite. U ovom slučaju veoma je važno što pre doneti ustav da bismo u novim okolnostima, u kojima Srbija postoji kao nezavisna država, članica UN, formirali sve institucije, kako bismo u punom kapacitetu države nastupali prema međunarodnoj zajednici. Poznato je da danas imamo određenih problema na unutrašnjem planu upravo u komunikaciji sa međunarodnom zajednicom.
Ono što bih posebno istakao jeste da ovaj ustav sabira vrednosti svih političkih činilaca koji su u njegovoj izradi učestvovali. Sa svoje strane, insistirao sam da ovaj ustav dobije evropski karakter. U tom smislu pročitaću prvi član ustava, koji ne samo da definiše Srbiju kao republiku srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive i koja je zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, već i na načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Veoma je važno, u političkom smislu, da smo se mi deklarisali kao društvo koje želi da pripada evropskim principima i vrednostima. Važno je i zbog budućnosti ove zemlje i njene političke orijentacije, važno je i zbog mogućnosti da obezbeđujemo našim građanima bolji život i da se borimo protiv siromaštva u novim okolnostima, političkim okolnostima, jer je to u stvari prvi, najveći zadatak nakon donošenja ustava i izbora koji nas čekaju nakon donošenja ustava.
Dame i gospodo, u ovom ustavu ima mnogo članova koji definišu razvojni karakter našeg društva i naše države.
Veoma je važno što u ovom ustavu jeste i dalje obezbeđena autonomija naučnog rada, što u ovom ustavu imamo jednu selekciju pojma svojine i nemamo više društvenu svojinu, koja je bila jedan od kočničara razvoja privrede u ovoj zemlji.
Važno je da u ovom ustavu imamo i mogućnost da oni koji investiraju i kupe zemlju u ovoj zemlji, i time pospešujemo investicije i otvaranje novih radnih mesta.
Ali, moram da kažem da je važno, i te kako važno, da u vrednosnom smislu definišemo Srbiju kao zemlju koja štiti prava pojedinaca koji žive u njoj. Ali štiti i prava kolektiviteta, nacija i nacionalnih manjina. Samo na taj način Srbija jeste jedna harmonizovana zemlja, temeljno postavljena, dobro u ustavno-pravnom smislu ustrojena i usmerena prema evropskim integracijama.
Dame i gospodo, ovaj ustav štiti prava deteta. Ovaj ustav štiti prava svakog pripadnika nacionalne manjine. Ovaj ustav omogućava da svaki građanin razvija pravo na svoju različitost, upotrebu svog jezika i svog identiteta. Ovaj ustav ne dozvoljava bilo kakvu fizičku i nasilnu asimilaciju, bilo čitavih etničkih zajednica, ili ljudi određenih nacionalnosti koji žive na pojedinim delovima teritorije Srbije.
Ovaj ustav, dame i gospodo, sprečava nasilje koje smo imali 90-ih godina, koje je bilo iskazano u formiranju paravojnih formacija i militantnih grupa.
Ovaj ustav izrikom zabranjuje nešto što je bilo u prošlom Ustavu. Možda ćete se iznenaditi, kao jedna od najlošijih karakteristika tog prošlog Ustava, a to je činjenica da prošlim Ustavom, na primer, nije bilo zabranjeno ropstvo. Izrikom nije bilo zabranjeno ropstvo.
Dobro je da u političkom smislu svi imaju pravo da kažu svoju reč i dobro je da Srbija jeste takva zemlja koja omogućava i onima koji smatraju da to ne treba da bude istaknuto kao ustavna kategorija, da kažu svoju reč.
Međutim, dame i gospodo, ovaj ustav daje novu regionalnu dimenziju Srbije, jer obezbeđuje pravo na udruživanje i saradnju sa svojim sunarodnicima i izvan granica Srbije. To je jedna važna činjenica. Smatram da mi u vrednosnom smislu, u političkom smislu, ovakvim pravnim aktom pravimo značajan iskorak, izuzetno važno poboljšanje.
Ovaj ustav, koji je pred nama, predlog, obezbeđuje i održivi i ravnomerni razvoj svih delova Srbije. Apsolutno je nedozvoljivo da samo neki delovi Srbije budu u velikom razvoju, a da neki drugi delovi Srbije trpe veliko zaostajanje. Za mene su to sve važne vrednosne činjenice.
Istovremeno, dame i gospodo, danas se nalazimo pred danom koji je veoma važan i tiče se usvajanja ovog ustava, to je referendumski dan.
Sa ove govornice bih iskoristio priliku da pozovem sve građane ove zemlje da glasaju za ovaj predlog ustava na referendumu, jer to je jedan trenutak koji nam obezbeđuje da u nizu koji sledi usvajanjem novih zakona, zakona o sprovođenju ustava i nekoliko drugih zakona, setova zakona, možemo konačno Srbiju ustoličiti kao modernu evropsku državu u relativno kratkom roku.
Ali, da bi se to desilo, gospodo narodni poslanici, vi morate glasati za ovaj predlog. Pozivam vas da za ovaj predlog glasate, još jednom konstatujući, činimo značajan korak, činimo značajno pravno poboljšanje. Ovaj ustav je neuporedivo bolji od prethodnog Ustava. Pokazuje i fleksibilnost koja obezbeđuje, ubeđen sam, da će biti trajan. S druge strane, ovim ustavom nesumnjivo potvrđujemo i volju građana da se u ovoj zemlji živi bolje, da se živi kvalitetnije i da to bude što pre.
Zahvaljujem vam se na pažnji koju ste iskazali tokom mog izlaganja. (Aplauz.)

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine predsedniče. Za reč se javio predsednik Vlade Republike Srbije, Vojislav Koštunica. Izvolite.

Vojislav Koštunica

Poštovani narodni poslanici, zaista mi je izuzetna čast da se obratim vama u ovom, za našu zemlju, velikom i izuzetnom trenutku. Za sve države, inače, usvajanje ustava je istorijski čin, a posebno za Srbiju, u času kada su se dva najvažnija državna i nacionalna interesa prirodno stopila u jedan.
Novim ustavom Srbija, prvo, se utemeljuje kao pravno uređena zemlja i zapečaćuje se istina da je Kosovo i Metohija uvek bilo i da zauvek ostaje sastavni deo teritorije Srbije. (Aplauz.)
Ovaj visoki dom je u prethodnom periodu usvojio doista veliki broj značajnih zakona, koji su sami po sebi važni. Ali, tek usvajanjem novog ustava ti zakoni dobijaju pravi smisao, jer postaju sastavni delovi jedne velike uređene celine. Da bi se Srbija razvijala, napredovala i bila funkcionalna država, da bi naši građani živeli dobro, zajednički smo radili da napravimo čvrst i moćan temelj naše kuće koji se zove – Ustav Srbije.
Poštovani narodni poslanici, braneći Kosovo i Metohiju kao naš suštinski nacionalni interes, upravo ste vi 12. septembra doneli jednoglasno odluku da se novi ustav odmah donese i njime potvrdi da je Kosovo, jednostavno rečeno, naše.
Večeras se, na zadovoljstvo cele nacije, vaša odluka ispunjava. Rečeno je urađeno. Sve ostalo, kao što dolikuje, prepuštamo narodnoj volji. Glas naroda mora da se čuje na referendumu. Ako bog da, država Srbija će dobiti novi ustav. (Aplauz.)
Poštovani predstavnici naroda, za velika dela, a donošenje ustava jeste veliko delo, treba biti kadar.
Pravedno je što ste istorijsku odgovornost za donošenje novog ustava preuzeli upravo vi, narodni poslanici, i što ste vi predlagači novog ustava. Moja vlada i ja smo do sada učinili sve što je u našoj moći da do ovoga dođe.
Složno, jednoglasno i zajedno sve institucije i sve parlamentarne stranke radile su na usvajanju ustava. Isto tako, moramo podjednako jedinstveno raditi da referendum bude što uspešniji. Na taj način novi ustav će u pravom smislu reči biti ono što mora, što jedino može da bude zajedničko delo na dobro Srbije i dobrobit svih njenih građana.
Već ovog časa iz Narodne skupštine, jednim glasom i jednom voljom, pozivamo sve građane da izađu na referendum i izglasaju novi ustav. Time se potvrđuje da je Srbija moderna demokratska država i da je Kosovo ne samo sastavni deo naše teritorije, već i neotuđivi deo svakoga od nas. Kao što je Kosovo davno odbranilo Srbiju, tako će i Srbija svim demokratskim i pravnim sredstvima odbraniti Kosovo.
Uveren sam da će narodna volja po ovom pitanju biti i čvrsta, i jednodušna i objavljena pred očima celog sveta. Takođe je od neprocenjive važnosti da građani na referendumu daju snažan demokratski legitimitet novom ustavu, izgradnji svih institucija saglasno novom najvažnijem pravnom aktu zemlje. Ovo je za Srbiju, u pravom smislu reči, novi, veliki početak, koji na referendumu mora biti snažno potvrđen suverenom voljom naroda.
Uvaženi poslanici, dopustite mi da kažem i koliko je meni lično, kao predsedniku Vlade Srbije i čoveku koji je, kao i vi svi, sve podredio dobrobiti naše otadžbine, važno da Srbija u ovom presudnom trenutku dobije novi ustav. Najkraće rečeno, to je fundamentalni cilj za koji sam se borio u granicama svih mojih moći. Izražavam vam iskrenu zahvalnost ovog puta što zajednički ostvarujemo ovaj veliki zajednički cilj.
Želim da vam kažem, takođe, da sa usvajanjem novog ustava Srbija postaje tvorac svoje sudbine. Ovo je ustav za Srbiju, za njenu budućnost, za njen razvoj i napredak. Ovo je ustav za preporod Srbije.
Započeli smo najznačajniji posao uređenja naše kuće. Verujem da ćemo ga raditi zajednički, sa punom svešću o njegovoj važnosti, najvećom odgovornošću i ljubavlju. Jer šta bi moglo biti važnije i dalekosežnije, nego biti u prilici, koju nam je pružila sama istorija, da gradimo, kako najbolje znamo i umemo, svoju kuću, našu Srbiju. Hvala vam. (Aplauz.)

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama. Sada dajem reč predstavnicima predlagača. Prvo se javio Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS. Izvolite, gospodine Nikoliću.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas zaista pišemo istoriju Srbije. Jednog dana bićemo ponosni na to što smo bili na sednici na kojoj se zaista odlučivalo o budućnosti Srbije, o budućnosti naše dece. I meni je zaista žao što nismo imali vremena za javnu raspravu.
Sve ono demokratsko u meni tera me da vam kažem da bi bilo mnogo bolje da smo nekoliko meseci, godinu dana, imali vremena da ustavna rešenja obrazlažemo građanima Srbije. Možda bi to dovelo i do promene nekog člana.
Mi ćemo imati mesec dana referendumske kampanje, u kojoj će građani moći da se uvere da li treba da budu za ili protiv, ali rešenja koja mi večeras predlažemo neće moći da menjaju i to je ono što meni nedostaje, ali to je zamerka onima koji su šest godina vodili svoju javnu raspravu i doveli nas u situaciju da u veoma kratkom roku moramo da odlučujemo o najvišem pravnom aktu.
Ali, istovremeno, apsolutno sam ubeđen da ovaj ustav ne donosimo zato što prethodni nije imao rešenje kojim se zabranjuje ropstvo. Kamo sreće da je to jedini razlog koji bi nas terao da donesemo novi ustav.
Kada su radikali prvi put ponudili Srbiji svoj ustav, bilo je to oštro suprotstavljeno monarhiji, zato što je prvi radikalski ustav u preambuli sadržavao odrednicu da srpski narod sebi daruje ustav. Ponosan sam što mi danas darujemo građanima Srbije Ustav Srbije, države srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive. (Aplauz narodnih poslanika SRS.)
Isto tako, potpuno smo zadovoljni time što je u preambuli ustava, iako će nekom pravnom stručnjaku sa Zapada koji ima vremena da tumači ustav i na drugi način zasmetati što mi jedan deo teritorije Srbije izdvajamo u preambuli, posebno se zaklinjući da ćemo da ga štitimo, da ćemo o njemu da brinemo i da ćemo zbog njega učiniti sve da ostane u sastavu Republike Srbije. Ali, moralo je tako.
Kosovo i Metohija moraju da budu i u preambuli i u zakletvi najviših državnih organa kada je polažu pred Narodnom skupštinom. U ustavu smo to regulisali zakletvom predsednika Republike, a Zakonom o ministarstvima, ubeđen sam, ministri će od srca prihvatiti da i njihova zakletva, kojom se obavezuju svojom čašću da će braniti interese Srbije, sadrži odrednicu da će braniti Srbiju u čijem sastavu je Kosovo i Metohija.
Isto tako, zadovoljni smo što je Srbija država srpskog naroda, ali i što je zasnovana na demokratskim tradicijama, na ravnopravnosti građana i na evropskim principima i vrednostima. To ne smeta nikome i to nije ničija posebna ideja.
Samo vas upozoravam, kad se obavežete na evropske principe i vrednosti, moraćete da ih poštujete u zakonima koje potom budemo donosili.
Osnovni evropski princip je parlamentarna demokratija. Osnovni evropski princip je da skupština bira organe izvršne vlasti. Sa izuzetkom Francuske, neka me neko demantuje, mislim da ćemo mi biti jedina država koja direktno bira predsednika republike. To je ono na šta je pristala SRS, ubeđena da greše oni koji misle da ne treba doneti ustav samo ukoliko se ne dogovorimo oko načina izbora predsednika, ubeđena da je nama, srpskim radikalima, svejedno na sledećim izborima kakav će izborni princip biti. Vi znate, pobeda je naša. (Aplauz narodnih poslanika SRS.)
Mi smo zadovoljni što Ustav preuzima iz Ustava Savezne Republike Jugoslavije odredbu o službenoj upotrebi srpskog jezika i ćiriličkog pisma, uz naravno, ravnopravnu upotrebu drugih pisama i jezika, što će biti uređeno zakonom, i zato vas molim da ćirilici vratite onaj ugled, ono mesto koje je potrebno u srpskoj državi i u srpskom narodu.
Mi smo zadovoljni što je izbačen prinudni rad u kazneno-popravnim ustanovama, odnosno rad je po Ustavu u njima moguć samo uz saglasnost, samo ako je zasnovano na principu dobrovoljnosti, znači uz saglasnost lica koje je lišeno slobode ili pravosnažnom presudom osuđeno na vremensku kaznu zatvora.
Nismo zadovoljni, i to moram da kažem pred svima vama, to ne utiče na naš stav prema Ustavu, ali bih želeo da čistih ruku izađemo iz ovog posla, zbog toga što je verovatno noćas, na to nisam obraćao pažnju, bio sam ubeđen da do toga neće doći, izbačena iz odredbi o crkvi i verskim zajednicama nabrajanje crkava.
Naša je želja bila da crkve budu ustavna kategorija, da se ne postavlja pitanje da li će Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Islamska verska zajednica i ostale crkve ikada biti registrovane, a verske zajednice je trebalo da budu upućene na zakon po kome bi bile registrovane. Neko je noćas nekome popustio, pa ste svrstali u kategoriju crkvi i verskih zajednica neodređenu kategoriju, sve crkve i sve verske zajednice.
Greška, nemojte da vam se ponavlja, nemojte kada se rastanemo da moramo celu noć da čekamo da li će doći do nekih izmena, zato što to ne smete da nam kažete u oči.
Mi smo zadovoljni što smo odlučili da pripadnicima nacionalnih manjina, kada se za to ukaže potreba, kada je to potrebno zbog njihovog identiteta, kada je to potrebno zbog razvoja njihove dece, zbog očuvanja njihove posebnosti, pružimo više prava nego što ih imaju Srbi, građani Srbije.
Mi nismo bili saglasni da se to nazove pozitivnom diskriminacijom, jer ne postoji takav termin, ali smo saglasni i dobro je što smo jasno istakli svoju orijentaciju da će pripadnici manjina u srpskoj državi ne samo biti zaštićeni, nego da će u mnogim svojim poslovima imati i više prava od nas Srba.
(Aplauz narodnih poslanika SRS.)
Mi nismo zadovoljni što je javnoj svojini određeno da bude u državnoj svojini, u svojini AP ili svojini lokalne samouprave, ali mi oko toga nećemo praviti problema, zato što će to raspolaganje imovinom biti uređeno zakonom.
Mi želimo da pravimo probleme kada se budu donosili zakoni, a ne kada građani Srbije sebi daruju jedan ovako dobar ustav.
Mi nismo zadovoljni što predsednik Republike, istina u skladu sa zakonom, komanduje vojskom. Voleli bismo da to bude Vrhovni savet odbrane, voleli bismo da se odlučivanje o upotrebi vojske podeli na odgovorne organe vlasti, ali videćemo kako će to da ide i zbog toga nećemo praviti probleme.
Želeli smo da predsednika bira Narodna skupština, želeli bismo da izbegnemo situaciju u kojoj se i danas nalazi Srbija, da predsednik Republike i predsednik Vlade ne vode istu politiku, da su njihove političke opcije oštro suprotstavljene, da čak predstavnici političke stranke predsednika Republike napadaju opozicionu stranku kako ona sarađuje sa predsednikom Vlade. Mi vas ne napadamo što ste na vlasti, a ne podržavate politiku Vlade. Zamislite državu u kojoj stranka koja je na vlasti ne podržava politiku vlade. To može samo u Srbiji.
Zbog toga Skupština mora da bira najviše organe vlasti. Imate sto ratova u sto jedinica lokalne samouprave. Sami ste ih napravili Zakonom o lokalnoj samoupravi, Ustav to ispravlja, a vi razmislite da li je potrebno posle prvog okršaja da promenimo i ovu odredbu o neposrednom biranju predsednika Republike.
Mi smo zadovoljni oblikom, izgledom, tekstom zakletve koji polaže predsednik Republike, gde se pominje Kosovo i Metohija i voleo bih da je večeras predsednik Republike pomenuo Kosovo i Metohiju. (Aplauz.)
Mi smo predlagali da se Ustavni sud ne meša u političku volju građana Srbije iskazanu u Narodnoj skupštini i da odluku dve trećine narodnih poslanika, da je predsednik Republike povredio Ustav, ne preispituje. Jer ako predsednik Republike izgubi poverenje Narodne skupštine, ne vredi da ga spasava Ustavni sud, tim pre što nismo zadovoljni načinom predlaganja i izbora sudija Ustavnog suda. Vi ćete imati tri kategorije sudija Ustavnog suda, birane na različit način. Postavlja se pitanje jesu li oni tamo ravnopravni, ako su prolazili kroz različite faze izbora.
I sada ono što u javnosti mnogi koriste protiv SRS, apsolutno potpuno jasno smo bili protiv da autonomna pokrajina ima ustav, da ima policiju i da donosi zakone. Ali, nemojte to vi iz vlasti da tumačite vašom odbranom Vojvodine. Vojvodina u svim ovim razgovorima nijednog časa nije bila ni na koji način napadnuta.
Autonomija koju danas ima Vojvodina nijednog sekunda u razgovorima nije bila ugrožena. Ni od čega ste branili Vojvodinu, samo ste želeli da Srbija mora da se brani od Vojvodine, što je nemoguće i nezamislivo. Mi smo jedno.
SRS priznaje posebnost Vojvodine, inače bismo se zalagali za ukidanje autonomnih pokrajina. Ali, ni korak dalje. Vojvodina će večito biti u sastavu Srbije dok postoji SRS.
Ovaj ustav će biti lakši za promenu, za njegovu promenu biće potrebna dvotrećinska većina u Narodnoj skupštini. Za određene odredbe ovog ustava, koje su zaista bitne za fizionomiju, za oblik države u kojoj se mi nalazimo, potrebno je da se i građani na referendumu izjasne, ali za promenu će biti dovoljno da većina izašlih na referendum glasa za promenu.
Mi ćemo učestvovati u referendumskoj kampanji, mi ćemo iz srca podržavati novi Ustav Republike Srbije. Mi ne kažemo da stari Ustav nije valjao, mi samo kažemo da je vreme, nažalost, uputilo da moramo da ga menjamo. Ako već moramo da ga menjamo, hajde da ga promenimo svi.
Zbog toga pozivam sve građane Srbije, sve upisane u biračke spiskove, i u Vojvodini i na Kosovu i Metohiji, i one koji nisu na teritoriji pokrajina, da izađu na referendum, zato što je ovo konačno referendum za Srbiju i zato, neka ne zvuči patetično, ali - živela Srbija! (Aplauz.)

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Za reč se javio Miloljub Albijanić, predsednik poslaničke grupe G17 plus. Izvolite, gospodine Albijaniću. (Aplauz.)
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

G17 Plus
Gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine predsedniče Republike Srbije, gospodine predsedniče Vlade Republike Srbije, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas se Narodna skupština Republike Srbije nalazi pred istorijskom odlukom. Srbija je pred dobijanjem novog ustava, 103 godine posle usvajanja poslednjeg ustava nezavisne Srbije.
Posle 16 godina otkako je na snagu stupio Ustav iz 1990. godine i punih šest godina od demokratskih promena, naše ustavno pitanje je na pragu da bude rešeno.
Iako je već godinama otvoreno, pitanje novog ustava je svakako jedna od najsloženijih zagonetki naše političke reforme.
Iako je Srbija u ovoj deceniji prošla kroz najveće promene od Drugog ssvetskog rata, osnova tih promena nije bila plod jasnog sporazuma svih demokratskih stranaka, a još manje svih važnih političkih faktora u zemlji. Tri snažna uticaja oblikovala su našu ustavnost tokom proteklih stoleća. Reč je o programskoj viziji državnika, demokratskoj volji naroda i međunarodnom položaju Srbije.
Još u davnini srednjeg veka Srbija je imala elemente pravne države. Razumljivo, o volji naroda koja bi uticala na naše stare zakonodavce, nije moglo biti reči.
Ipak, donoseći u 13. veku znamenito Zakonopravilo, Nomokanon, srpski arhiepiskop Sava Nemanjić, kasnije Sveti Sava, bio je nosilac modernosti svoga vremena. Kada je u 14. veku, najveći srpski vladar, Car Dušan, obnarodovao svoj ''Zakonik'', njegovo delo nije bilo samo trijumf savremenosti, već i pravne države. Treba se setiti znamenitih članova Zakonika, kao što je član 168: da sve sudije sude po zakonu, pravo kako piše u Zakoniku i da ne sude po strahu od cara. To pokazuje stepen pravne kulture u Srbiji toga vremena.
U 19. veku Srbija je doživela ogroman preobražaj, od periferne turske provincije, postala je međunarodno priznata država na Berlinskom kongresu 1878. godine, i država koja je izgradila moderne ustanove i prošla više talasa modernizacije. Pomenuću da su u dva navrata donošeni važni ustavni zakoni, 1808. i 1811. godine. I dan-danas je hvale vredno ''Slovo o Srpskoj slobodi'', koje je napisao sekretar Praviteljstvujušćeg sovjeta, učeni profesor Božidar Grujović. Zaista, to je bila Srpska verzija deklaracije prava čoveka i građanina.
Tokom svog razvoja Srbija je usvojila šest ustava u razdoblju između 1835. i 1903. godine. Prvi ustav bio je znameniti Sretenjski ustav, kojeg je 1835. godine napisao Dimitrije Davidović, a Skupština u Kragujevcu potvrdila. Možemo da budemo ponosni što je to bio i prvi ustav na Balkanu.
Tokom naredne decenije u Srbiji je delovao prvi istinski politički pokret u našoj istoriji. Njegove pripadnike su savremenici nazvali ''ustavobraniteljima''. Na početku njihove vladavine Srbija je dobila drugi ustav 1838. godine. Ovaj ustav je učinio Srbiju slobodnijom, a srpsko društvo pravednijim. Tokom narednih decenija se postavlja veliko pitanje – može li u isto vreme biti slobode i pravde, postavljeno pred srpske državnike.
To pitanje je opterećivalo srpsku politiku i 1990. godine. Ta nedoumica muči nas i danas. Paradoks sudbine je učinio da Turski ustav bude najdugovečniji, na snazi je bio više od 30 godina. U to vreme, ipak, mala Srbija bila je treća država na svetu koja je uvela Građanski zakonik - a to je obezbedilo zaštitu privatne svojine i razvoj kapitalizma u Srbiji.
Takođe, pred zakonom su izjednačeni pripadnici svih veroispovesti, pola veka pre nego što se tako nešto dogodilo u Velikoj Britaniji.
Na Duhove 1869. godine donet je treći srpski, Namesnički ustav. Iako je Srbiju po prvi put učinio parlamentarnom državom i uspostavio izvesnu ravnotežu između sudske, izvršne i zakonodavne vlasti, ovaj ustav je bio konzervativan i pisan u prilog vlasti vladara. Kada su 1881. godine u Srbiji počele da deluju stranke – Radikalna, Napredna i Liberalna stranka, Namesnički ustav se pokazao kao nedovoljno demokratski za potrebe jednog dinamičkog društva u razvoju. Tokom '80-tih godina Napredna stranka je doprinela novom talasu modernizacije, pod sloganom stranke – ''Zakon, sloboda i napredak'', što je izuzetno približilo Srbiju evropskim uzorima.
Posle ovog perioda, kralj Milan je nametnuo četvrti srpski ustav, koji je bio sa novim liberalnim i naprednim rešenjima. Primera radi, o slobodi izražavanja pisao je kratko, ali efektno – ''Štampa je slobodna''.
Tokom desetogodišnje samostalne vladavine kralj Aleksandar Obrenović je sam doneo novi peti ustav iz 1901. godine. Konačno, početkom 20. veka donet je šesti, znameniti ustav iz 1903. godine. On je usvojen posle promene dinastije i dolaska Petra Karađorđevića na presto. Njegov veliki domet je što je uspostavio puni parlamentarizam u Srbiji.
Danas kada usvajamo novi predlog ustava – sedmi srpski ustav – pred očima su nam veliki dometi u osvajanju sloboda koji su dostignuti u ustavima Kraljevine Srbije iz 1888. i 1903. godine.
Ustav iz 1903. godine trajao je sve do stvaranja Jugoslovenske države. On je bio samo jedna verzija ustava iz 1888. godine, ali tajna njegove dugovečnosti je sadržana i u demokratskim načelima koje je prepisao i koja su dovela do perioda koji su pojedini istoričari nazivali – ''zlatno doba demokratije''.
Pobedivši u Prvom svetskom ratu, političke elite Srbije izabrale su da ne obnove Srbiju, već da stvore veliku jugoslovensku državu. Od Vidovdanskog ustava 1921. godine do Ustavne povelje 2003. godine, naša država je prolazila kroz razne faze razvoja – za to vreme Srbija ili nije postojala kao posebna država ili joj je suverenost bila ograničena u vreme komunističke vlasti.
Dolaskom na vlast komunista u Srbiji i Jugoslaviji 1944. i 1945. godine uveden je totalitarni poredak, u kome su ukinute građanske slobode i prava, a Srbija je postala jedna Narodna Republika, sa jednom autonomnom oblašću i autonomnom pokrajinom.
Setite se da je tada, 46. godine, donet Ustav, ali da su izbori organizovani u atmosferi straha i progona političkih protivnika i bojkota opozicionih stranaka.
U takvoj atmosferi ukinuta je i monarhija. Način na koji je u Srbiji ukinuta monarhija ostavio je otvoreno pitanje monarhije do danas.
Pokušaji slobodnog delovanja u vreme komunizma završavali su hapšenjem i progonom političkih neistomišljenika, kao što je to bilo posle 1971. godine, kada su hapšeni i progonjeni profesori i asistenti Pravnog i Filozofskog fakulteta u Beogradu, što je tada pokazalo pravo lice tadašnje nedemokratske vlasti.
Kada je konačno dobila priliku da se okrene sebi, što je bio slučaj 1990. godine, Srbija je dobila Ustav bez korenitih promena i pre održavanja višestranačkih izbora, koji bi omogućili da najviši pravni akt bude donesen na demokratski način. U gotovo svim drugim bivšim socijalističkim državama, Ustav su donele opozicione snage koje su došle na vlast. Srbija je jedna od retkih primera gde je Ustav doneo stari režim.
Peti oktobar obnovio je u punom obimu demokratska stremljenja srpskog naroda i građana Srbije. Donošenje novog ustava kasni, ali Srbija više nema vremena za stajanje. Politički konsenzus velikih parlamentarnih stranaka oko novog ustava je danas realnost i zato se nalazimo pred usvajanjem sedmog srpskog ustava.
Novi ustav je moderan i demokratski. U članu 1. Predloga ustava država Srbija se određuje na sledeći način: Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Ovaj član spaja tradicionalno i moderno, prošlost i evropske integracije, građansku i nacionalnu Srbiju u jednu skladnu celinu.
U temelj Predloga ustava ugrađena je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama. Koliki je značaj posvećen ovoj temi vidi se iz činjenice da ovaj deo ustava obuhvata gotovo trećinu njegovih članova. Ovakav pristup građanskim pravima i slobodama približava Srbiju evropskim vrednostima i predstavlja važan oslonac u ispunjavanju merila za evroatlantske integracije.
Treći deo ustava bavi se ekonomijom i javnim finansijama. Od posebnog je značaja što ovaj deo ustava omogućava institucionalne pretpostavke za razvoj tržišne privrede, preduzetništva i konkurentnosti u Srbiji, ali isto tako i zaštitu potrošača.
Predlog ustava obezbeđuje doslednu podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i obezbeđuje pretpostavke za potpunu nezavisnost sudstva. U pogledu teritorijalnog uređenja Srbije Predlog ustava predviđa izvorne prihode kojima autonomna pokrajina finansira svoje nadležnosti.
Od posebnog je značaja da Predlog ustava jemči da će najmanje 7% od republičkog budžeta biti na raspolaganju za finansiranje Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Predviđena su moderna rešenja u pogledu nadležnosti lokalne samouprave, čime se otvara put za suštinsku i funkcionalnu decentralizaciju. Srbija se nalazi pred rešavanjem veoma složenog pitanja Kosova i Metohije. Samo pravedno i obostrano prihvatljivo rešenje može da donese stabilnost i trajan mir u regionu. U tom smislu, i donošenje novog ustava treba da doprinese postizanju takvog rešenja.
Kao i pri donošenju prethodnih ustava, i donošenje novog ustava otvoriće prostor za polemike, primedbe i predloge. Veliki domet novog ustava je što je postupak njegove promene pojednostavljen. To otvara mogućnost za njegova kasnija doterivanja i usklađivanja u toku procesa evropskih integracija.
Dobra strana novog ustava je što je on napisan za nezavisnu državu Srbiju i konačno uokviruje izgrađivanje državnosti naše zemlje. Kao stranka koja baštini tradicije Srpske napredne stranke iz 19. veka, stranka G17 plus će podržati ovaj važan korak napred, oko koga je postignu konsenzus svih političkih stranaka.
Sedmi ustav je pred nama, a zadaci koji se nameću pred Srbijom su: nastavak procesa evroatlantskih integracija, konsolidacija demokratije, uspostavljanje pune vladavine prava, ekonomski napredak i vraćanje dobrog imidža Srbije.
Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu. Vratimo ponos našoj državi i našem narodu. Glasajmo za Predlog ustava, uz narodnu volju da ga potvrdimo i na referendumu. Tako nam Bog pomogao. Hvala vam. (Hvala.)

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama. Za reč se javio predstavnik predlagača Ivica Dačić, predsednik poslaničke grupe SPS.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana gospodo predsednici Republike i predsedniče Vlade, poštovani ministri, kolege poslanici, poštovani građani Srbije koji sigurno pratite ovaj TV prenos, mislim da je danas jasno i očigledno da se Srbija suočava sa problemima koji su vezani za njeno državno jedinstvo, za njen suverenitet, za njen teritorijalni integritet. To je osnovni razlog zašto SPS podržava Predlog ovog ustava.
Smatramo da je donošenje novog ustava logičan potez, odnosno izjašnjavanje naroda o tome da li je Kosovo sastavni deo teritorije Republike Srbije. Smatramo da je takav odgovor naroda na eventualne pritiske iz međunarodne zajednice dobar mogući aktivni potez koji bi mogao da pomogne odbrani Kosova i Metohije. U tom smislu i pre svega zbog toga, SPS kao državotvorna stranka podržava donošenje novog ustava.
Naravno, hteo bih ovom prilikom da kažem da priče o novom ustavu ne treba koristiti za priče protiv postojećeg, odnosno starog Ustava Republike Srbije. Postojeći Ustav Republike Srbije kao što znate je u Srbiju uveo višepartijski sistem, uveo tržišnu privredu, ljudska prava i slobode i, kao što znaju oni koji su pisali ovaj ustav, mnogi elementi tog ustava su ugrađeni i u novi tekst ustava Republike Srbije.
Uostalom, ustav, referendum, ustav, pa izbori, specijalne veze Srbije sa Republikom Srpskom, zvuči li vam to poznato? Zvuči li vam to kao nešto što smo i mi radili kada smo bili na vlasti? Ne zato što smo tako hteli, nego zato što smo to morali u interesu Srbije, u interesu srpskog naroda.
Naravno, smatramo da je dobro da Srbija dobije novi ustav i zbog toga što se Srbija nalazi u novoj državno-pravnoj situaciji. Ona je danas samostalna država, nije više u okviru zajedničke države, sa drugim jugoslovenskim narodima i republikama. U tom smislu je dobro da Srbija ima jedan aktivan potez na međunarodnom planu. Međutim, i u postojećem Ustavu Republike Srbije Kosovo i Metohija se nalaze upisani kao sastavni deo teritorije Republike Srbije. Zamolio bih vas sve, kada govorite o novom ustavu i kada govorite o starom Ustavu, da prevaziđete i prevaziđemo međupartijske razlike.
Nemojmo govoriti o prošlom ustavu kao lošem, samo zato što je donet u vreme vlasti SPS, isto što nikada nećemo dozvoliti da se o ovom novom ustavu govori loše samo zato što je donet u vreme vlasti jedne ili druge političke stranke. Zato je dobro što ovo nije ustav nikoga od nas pojedinačno, nijedne političke stranke, ovo je ustav iza koga stoje sve političke stranke koje se nalaze u parlamentu Republike Srbije.
Mi nismo saglasni sa svim rešenjima koja se nalaze u ustavu Republike Srbije. Na primer, smatramo da je suvišno da u ustavu Republike Srbije stoji i priča o državnim simbolima, već da je dovoljno da se kaže da se to reguliše zakonom, pa da pitamo narod o tome. Vi znate da je SPS bila jedina koja je glasala protiv himne "Bože pravde", zato što smatramo da je neumesno da vi kao republikanci stojite mirno i pevate uz himnu kralju. Nema kralja, ali oni ne znaju tekst, pa zato pevaju stari tekst, koji je u međuvremenu promenjen.
Kao što znate, himna "Bože pravde" je napisana za Obrenoviće, ali to nije bitno. SPS je protiv. Ali, gospodo predsednici, i jedan, i drugi, i treći, gospodo ministri i poslanici, nikada sebi nećemo dozvoliti da zviždimo sopstvenoj himni i cepamo sopstvene zastave zato što nismo saglasni sa predlogom tih državnih obeležja, kao što su neke vaše pristalice radile ovih 10-15 godina. Bez obzira što smo protiv, to je himna našeg naroda i naše države i naravno da ćemo je uvek poštovati.
Pošto ste pominjali republiku i monarhiju, pošto su se ovde mnogi vraćali u istoriju i govorili o istorijskim pitanjima, dozvolite mi da svim građanima Republike Srbije čestitam i nešto što danas po prvi put imaju u Srbiji kao samostalnoj državi. Danas se donosi ustav, po prvi put ustav samostalne države Srbije, u kojoj je Srbija definisana kao republika. Zato svim građanima Srbije, republikancima koji su se vekovima borili protiv monarhije, to čestitam.
Dame i gospodo, ovo je ustav Republike Srbije. Mi nismo za to da Srbijom vlada neko po nasleđu, nego na osnovu izbornog prava. Predsednik republike je izborni monarh. Za to smo se borili vekovima i hvala bogu da je Srbija danas zvanično postala Republika, bez obzira što i u ovoj skupštini postoje stranke koje se zalažu za monarhiju, a čini mi se da će glasati za predloženi ustav.
Na koja se rešenja novi ustav oslanja iz prethodnog: autonomija pokrajina; autonomija pokrajina da, ali državnost ne; jedinstvo Srbije; državna teritorija Srbije i državno jedinstvo Srbije je nedeljivo; ljudska prava i slobode. Zato, gospodine predsedniče Republike, kada govorite o nekim novim ljudskim pravima i slobodama, mislim da preterujete kada spominjete neke stvari, jer ispada kao da je do donošenja ovog ustava Srbija bila u ropstvu.
Ovo nije Kinšasa, ovo je Srbija, a vi ste predsednik Republike Srbije. U njoj ropstvo gotovo da nikada nije ni postojalo. Nemojte zato što ne volite prethodni ustav ili neke koji drugačije misle, da govorite o epohalnim otkrićima, zato što u ustavu stoji da je zabranjeno ropstvo. Ili, prava deteta. Šta hoćete da kažete da do sada u Srbiji nisu postojala prava deteta?
Gospodine predsedniče, vi ste predsednik svih građana ove zemlje, bez obzira što za vas nisu glasali. Treba da zastupate mišljenje, stavove i interese svih građana ove zemlje. Ako želite da se Srbija jedinstveno brani, a može da se odbrani samo ako je jedinstvena i snažna, nemojte deliti Srbiju.
Vi hoćete da delite Srbiju na one koji se navodno zalažu za demokratiju ili za diktaturu, na one koji se navodno zalažu za prošlost ili za budućnost, na one koji se navodno zalažu za slobodu i za ropstvo. Grešite. Toga u Srbiji nema, gospodine predsedniče.
Sve političke stranke u Srbiji se zalažu za evropske vrednosti, za demokratiju, za ljudska prava, ali se zalažu i za nacionalne i državne interese. To ste potvrdili i u ovom ustavu.
Naravno, više godina ste kritikovali brzinu donošenja ustava 1992. godine, tzv. Žabljačkog ustava. Tada je, gospodo predsednici, ministri, poslanici, Srbija krala državu od Karingtona. Tada je Srbija spasila zajedništvo Srbije i Crne Gore, zato što je trebalo da bude razbijena po šavovima bivših jugoslovenskih republika.
Ustav je napisan krišom od međunarodne zajednice, kao što ste ga i vi sada napisali da biste predupredili i preduhitrili Amerikance i druge koji se zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije. Nije slabost jednog ustava brzina kojom se donosi, nego šta piše u tom ustavu.
Nemam nikakve primedbe na sadašnji ustav, niti na brzinu, samo govorim o tome da kada nešto kritikujete morate biti principijelni. Znam da je Teodor Ruzvelt jednom prilikom rekao da opozicija, kada dođe na vlast, radi gotovo isto ono što je nekada zamerala vladajućim strankama. Ali, to je politika.
Danas vam ne zameram što ste brzo doneli ustav i što brzo donosimo ustav, zato što Srbija može brzo da izgubi Kosovo i Metohiju. Važnije od javne rasprave je to hoće li javno ceo narod, cela država reći da je Kosovo nedeljiv i sastavni deo teritorije Republike Srbije, od bilo kakve javne rasprave.
O čemu da vodimo javnu raspravu, da je Kosovo sastavni deo Srbije? Da li je ovaj ustav dobar ili loš? Promenite ga posle toga. Nijedan ustav nije Sveto pismo. Uostalom, promenili ste i način promene ustava. Sada se ustav malo lakše menja nego prošlog puta.
Znači, referendum se raspisuje samo u određenim slučajevima, kada se menja nešto što je vezano za temelj ustavnog uređenja, onda je potrebno ići i na referendum, a inače je potrebna dvotrećinska većina u Narodnoj skupštini.
Ono što je za nas bitno, to je da postoji saglasnost svih političkih stranaka. Nema ustava nadglasavanjem i preglasavanjem. O ustavu ste govorili šest godina. Mogli smo da ga donesemo i ranije da je bilo saglasnosti i konsenzusa. Danas je bitno da u Srbiji postoji politička saglasnost. To nije saglasnost oko novog ustava, to je saglasnost oko pristupa problemu Kosova i Metohije.
Jednom prilikom smo razgovarali sa predsednikom Vlade Vojislavom Koštunicom i on nam je tada rekao, delimo njegovo mišljenje, glasanje za ustav i referendum za ustav je glasanje i referendum za Kosovo i Metohiju. Zato one političke stranke i oni pojedinci koji danas iskaču iz političkog jedinstva i saglasnosti svih, rade, praktično, u korist naših političkih protivnika.
U tom smislu, potpuno mi je jasno i što neki poslanici nisu potpisnici ovog predloga za održavanje ove sednice. Goran Svilanović, Nataša Mićić, a video sam i da je Žarko Korać povukao svoj potpis, što je, po mom mišljenju, dokaz da je dobro da postoji politička saglasnost, čim oni nisu potpisnici. Ne može neko potpisati ovaj ustav ko se zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije. Da su ga oni potpisali, zabrinuo bih se, mislim da bih možda povukao potpis.
Ovo je država koja je zasnovana na socijalnoj pravdi. To smo napisali.
To je osnovno programsko opredeljenje SPS i svih drugih levih stranaka u Srbiji. Ustavom se garantuje socijalna zaštita, besplatno osnovno i srednje obrazovanje, i besplatno visokoškolsko obrazovanje za one koji su slabijeg imovnog stanja. Ustavom se garantuje da deca, samohrani roditelji, stari, imaju pravo na zdravstvenu zaštitu iz javnih rashoda. U svakom slučaju, to su principi za koje smo se i mi zalagali i zbog toga smo mi zadovoljni što se oni nalaze u ustavu.
Takođe, upotreba vojske van teritorije Srbije je moguća samo na osnovu odluke Narodne skupštine. Prema tome, ako ste hteli negde da pošaljete vojsku, gospodine predsedniče, kao vrhovni komandant, morate prvo da tražite odobrenje od Narodne skupštine. A ne da šaljete naše lekare ili ne znam koga još po belom svetu, Avganistanu, ne znam u koje sve države, a ne znaju ni po čijem nalogu idu i šta tamo rade. Ova skupština je nadležna da o tome odlučuje.
Takođe, mislim da je razočaran Vladan Batić, ostala je u Ustavu zabrana smrtne kazne. Da je on na vlasti možda biste promenili, možda bi Srbija bila jedina država u Evropi koja bi vratila smrtnu kaznu, ali po tome se Srbija razlikuje, i u naše vreme je ukinuta smrtna kazna.
Ono što niko ovde nije rekao, u članu 102. Predloga ustava, narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika. Ovo je veoma bitna odredba. Ovo je kraj krađi i trgovini mandata, potkupljivanju poslanika, otimanju mandata, što je bio slučaj u proteklim godinama.
Prema tome, da ne širim dalje temu, Kosovo i Metohija je osnovni razlog zašto Socijalistička partija Srbije podržava Predlog ustava.
Učinićemo sve da referendum uspe, ali gospodo predsednici, ministri, morate da shvatite da to što ste napisali da je Kosovo neotuđivi deo teritorije Srbije i to što ste napisali da su svi državni organi dužni da štite interese Srbije na Kosovu i Metohiji nije inaćenje celom svetu, kako ste govorili u naše vreme, to je želja da se brani ova zemlja i da se brani ovaj narod.
Ako hoćete da je branimo, da branimo našu zemlju i narod, Socijalistička partija Srbije će biti sa vama. Zato podržavamo Predlog ustava i pozivamo sve građane da glasaju za ovaj ustav Republike Srbije, da glasaju za to da je Kosovo neotuđivi deo ne samo u istoriji i sadašnjosti, nego i u budućnosti Srbije.