PRVA SEDNICA, 14.02.2007.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA

1. dan rada

14.02.2007

Sednicu je otvorio: Borka Vučić

Sednica je trajala od 12:20 do 20:45

OBRAĆANJA

Borka Vučić

| Predsedava
Dozvolite mi da u ime svih nas pozdravim naše pridošle visoke goste, gospodina Borisa Tadića, predsednika Republike Srbije i dr Vojislava Koštunicu, predsednika Vlade Republike Srbije.
(Aplauz)
Pozdravljam prisutne ministre iz Vlade, članove Tima i ostale goste.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – POTVRĐIVANjE MANDATA NARODNIH POSLANIKA
Podsećam vas da ste uz saziv ove sednice primili Izveštaj Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima za narodne poslanike u Narodnu skupštinu Republike Srbije, održanim 21. januara i 8. februara 2007. godine.
Pre početka ovog dela sednice, uručen vam je Izveštaj Komisije za utvrđivanje saglasnosti uverenja o izboru za narodnog poslanika i Izveštaja Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima.
Da li izvestilac Komisije, gospođa Vjerica Radeta, želi reč? (Ne)
Zahvaljujem.
Saglasno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika i članu 8. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, na osnovu Izveštaja Komisije za utvrđivanje saglasnosti uverenja o izboru za narodnog poslanika i Izveštaja Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima, konstatujem da je Republička izborna komisija podnela Izveštaj o sprovedenim izborima i da je svih 250 uverenja o izboru za narodne poslanike u saglasnosti sa Izveštajem Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima, čime je potvrđen mandat svim narodnim poslanicima.
(Tomislav Nikolić: Po Poslovniku. Hoćemo li da raspravljamo o Izveštaju RIK–a?) Ne.
Izvolite, ako želite reč.
Izvolite, gospodine Nikoliću, imate reč.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da trenutno nema važnijeg akta, izuzev druge tačke, o kome treba raspravljati, od Izveštaja RIK–a. Ako nam neko ovde dostavi izveštaj, očekujemo raspravu o izveštaju ili glasanje o izveštaju.
Sada me interesuje, da li možda upadam u neki scenario u kome je to predviđeno ili ne? Ako nije predviđeno, tražim da se otvori rasprava o Izveštaju, ako je previđeno, sačekaću, ukoliko ima još nekih poslova pre rasprave.

Borka Vučić

| Predsedava
Nije predviđeno.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Nije predviđeno. Onda ćemo otvoriti raspravu.

Borka Vučić

| Predsedava
Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Da li sam dobio reč?

Borka Vučić

| Predsedava
Da. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Prvo, mislim da bi bio red da  zahvalimo gospodinu Predragu Markoviću, zato što je način na koji je on obavljao funkciju predsednika Narodne skupštine, ipak, bio izvesna demokratska relaksacija u odnosu na to šta su pre toga sa Narodnom skupštinom činili predsednici Skupštine koje je DOS birao od 2001. godine naovamo.
Želeo bih da u nekoliko tačaka, nadam se da imate malo strpljenja, ukažem na tok izbornih radnji u ovom izbornom procesu, da ukažem na nepravilnosti koje je uočila SRS u sprovođenju republičkih izbora, u nadi da bi to moglo da pomogne da ubuduće izbegnete greške, slučajne ili namerne, i da se okrenete malo više ravnopravnosti u izbornom postupku.
Odmah da kažem, neće to biti predugo, u devet tačaka sam to koncipirao, da je na RIK vršen nezakonit pritisak visokih državnih funkcionera. U to ubrajam posetu predsednika Narodne skupštine Republičkoj izbornoj komisiji, koji je istakao članovima Komisije da u Srbiji postoji getoizacija nacionalnih manjina i sugerisao RIK–u da u Uputstvu za sprovođenje parlamentarnih izbora predvidi blaže uslove za proglašenje izbornih lista stranaka nacionalnih manjina.
Vi znate da mi imenujemo Republičku izbornu komisiju, ali je ona nezavisna i samostalna u radu i radi na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona. Predsednik Narodne skupštine je, izgleda, odlučujuće sugerisao RIK–u, pošto je, a na to ću vam kasnije ukazati, RIK počeo da sluša instrukcije državnih funkcionera, a ne da poštuje zakon.
Pretpostavljam da predsednik Narodne skupštine nije otišao sam, svojevoljno, jer da je to bilo svojevoljno, izbacili bi ga članovi RIK–a. Ne, oni su znali da on dolazi kao predstavnik njihove koalicije i na osnovu toga su doneli Uputstvo za sprovođenje Zakona o izboru narodnih poslanika u kome su predvideli, u članu 23. stav 1. tačka 8, da prilikom podnošenja izbornih lista političke stranke nacionalnih manjina, uz izbornu listu, između ostalog, obavezno prilože najmanje 3.000 sudski overenih izjava birača koji podržavaju izbornu listu.
Ova odredba Uputstva očigledno je suprotna članu 43. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji predviđa da lista može da bude prihvaćena i proglašena ukoliko je svojim potpisima podrži 10.000 birača koji imaju biračko pravo u Srbiji.
Nijedna druga odredba u Zakonu nije predvidela mogućnost da jedna izborna lista može da bude proglašena sa manje overenih potpisa. To je savršena kogentna norma i tu nije bilo mesta ni za kakvo tumačenje RIK–a.
Na taj način, nezakonito su proglašene četiri izborne liste. RIK je proglasio četiri izborne liste iako ih svojim potpisima nije podržalo 10.000 birača: Uniju Roma Srbije – dr Rajko Đurić, Koaliciju Albanaca Preševske doline, Romsku partiju – Srđan Šajn, Koaliciju Mađarska sloga – Andraš Agošton, dr Pal Šandor.
Rukovodeći se isključivo principijelnim razlozima, SRS je protiv rešenja o proglašenju pomenutih izbornih lista podnela prigovore RIK–u. Svi prigovori su bili odbijeni.
Protiv rešenja kojima su odbijani prigovori podnosili smo žalbe Vrhovnom sudu Srbije koji je takođe nezakonito odbio sve žalbe. Skrećem vam pažnju na način rezonovanja sudija Vrhovnog Suda Srbije kada obrazlažu svoj stav da se izborna lista stranke nacionalne manjine može proglasiti uprkos tome što je nije podržalo 10.000 birača.
Vrhovni sud Srbije se u svojim presudama poziva na Okvirnu konvenciju za zaštitu manjina, koja je usvojena na sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope od 10. novembra 1994. godine.
Ta konvencija u članu 4. predviđa dužnost države potpisnice da odgovarajućim merama u svim oblastima ekonomskog, društvenog, političkog i kulturnog života obezbedi punu i stvarnu jednakost pripadnika nacionalne manjine i pripadnika većine. "Punu i stvarnu jednakost pripadnika nacionalne manjine i pripadnika većine".
Konvencija kaže da pripadnici manjine moraju biti jednaki sa pripadnicima većine, ali ne kaže da je država potpisnica dužna da pripadnike manjine privileguje u odnosu na pripadnike većine.
Treba istaći da važeći ustav Republike Srbije, u članu 75, predviđa da se pripadnicima nacionalnih manjina jemče dodatna individualna i kolektivna prava, ali ta prava pripadnici nacionalnih manjina ostvaruju u skladu sa zakonom.
To znači da samo zakon može predvideti da će pripadnici nacionalne manjine u pogledu ostvarivanja nekih prava biti privilegovani u odnosu na većinski narod. Podzakonskim aktima RIK–a to ne može da bude propisano.
Neovlašćeno su donošena netačna mišljenja o značenju pojedinih odredaba Ustava Republike Srbije i postupalo se po tim mišljenjima.
Vi znate da se to odnosi na pravo da kao narodni poslanici budu izabrani funkcioneri u organima izvršne vlasti. RIK se usuđuje da smatra da izvršnu vlast u Republici Srbiji predstavljaju: predsednik Republike, ministri, funkcioneri i lica koja su na položaju u ministarstvima i drugim organima državne uprave.
S druge strane, prema shvatanju RIK–a, organi lokalne samouprave, opština i gradova, nisu organi državne vlasti, pa ne mogu biti svrstani u izvršnu vlast.
Odatle RIK izvodi zaključak da član 102. stav 3. Ustava Republike Srbije ne uređuje nespojivost funkcije narodnog poslanika s ulogom funkcionera lokalne samouprave, te da predsednik opštine i gradonačelnik mogu biti narodni poslanici.
Donošenjem ovog mišljenja o primeni jedne ustavne odredbe, RIK je izašao izvan granice svoje nadležnosti.
Naime, RIK, kao državni organ za sprovođenje izbora, nije nadležan da donosi mišljenja o primeni ustavnih normi, čak i onda kada su te norme relevantne za sprovođenje izbora za narodne poslanike.
Ovakav stav proističe iz člana 34. stav 1. tačka 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, po kojem RIK prati primenu i daje objašnjenja u vezi sa primenom ovog zakona, naročito o sprovođenju glasanja u inostranstvu.
Prema tome, iz citirane zakonske norme, kojom je uređena nadležnost RIK–a, proističe da ovaj organ može davati mišljenja samo u vezi sa primenom Zakona o izboru narodnih poslanika, a ne i mišljenja u vezi sa primenom ustavnih normi.
Osim toga, Republička izborna komisija je donošenjem mišljenja o primeni ustavne norme postupila suprotno članu 80. Zakona o državnoj upravi. Zakon o državnoj upravi predviđa da su državni organi dužni da na traženje fizičkih i pravnih lica daju mišljenje o primeni odredaba zakona i drugih opštih akata u roku od 30 dana. Ta mišljenja nisu pravno obavezujuća.
Iz ove zakonske norme nesumnjivo proističe sledeće: 1) Republička izborna komisija, kao državni organ, ne može donositi mišljenje o primeni ustavnih normi; 2) mišljenje o primeni zakonskih i ostalih podzakonskih opštih normi RIK može doneti samo ako su to tražila zainteresovana pravna i fizička lica.
Nijedan pravni subjekt se nije obratio RIK–u radi davanja mišljenja o primeni člana 102. stav 3. Ustava Republike Srbije. Uostalom, tu već imate i mišljenje Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa, koji stoji na stanovištu da je funkcija gradonačelnika i predsednika opštine nespojiva sa funkcijom narodnog poslanika.
Pod tačkom 5, jedinstveni birački spisak.
Dame i gospodo narodni poslanici, 2000. godine, mislim 12. oktobra, donet je Zakon o izboru narodnih poslanika, po kome je predviđeno da Republika Srbija ima jedinstveni birački spisak, koji se ažurira jednom godišnje, a obavezno u godini kada se održavaju izbori. To je kompjuterski izborni spisak, a njegovi delovi se vode po opštinama.
Od momenta kada su održani prvi izbori po tom zakonu, decembra 2000. godine, proteklo je skoro sedam godina. Za sedam godina vladavine DOS–a u različitim kombinacijama, niste želeli da formirate jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji. Nije moje da istražujem razloge koji su vas motivisali, ali je moje da tražim odgovornost, posebno ministra za lokalnu samoupravu u svim sazivima, kako se zvao, nije bitno, zato što nije ispunio osnovnu dužnost. Ne znam ni koju je drugu dužnost mogao da ima, kad znate da je mnogo mrtvih ljudi u biračkim spiskovima. Uostalom, iz Kancelarije predsednika Republike su koristili te spiskove da zovu žene na izbore, pa su zvali žene koje su odavno sahranjene.
Još jedna primedba: zašto se u izbornom postupku ne poštuje pravilo o službenoj upotrebi jezika i pisma? Zašto se birački spiskovi štampaju latiničkim pismom, ako je u službenoj upotrebi ćiriličko pismo?
Dalje, neodgovorno postupanje prilikom pripremanja izbornog materijala. Republička izborna komisija je sav posao prepustila tehničkim službama. Javnost nije smela da komentariše i da istražuje zašto je moralo da bude uništeno preko 400.000 listića za glasanje, koji su zbog netačnog naziva dve izborne liste morali da budu uništeni. Javnost možda nikada nije ni saznala da niste ni štampali glasačke listiće za decu koja se nalaze na odsluženju vojnog roka i da je taj propust uočen kada je trebalo da se pristupi glasanju.
Nepoštovanje zakonskih normi o povredama izborne procedure.
Vi znate da smo principijelno prigovarali svaki put i da ste
imali vremena da po svim primedbama postupite, jer su uvek bile jasne i nesumnjive.
Ne mogu da verujem da vam nije dovoljan razlog za poništavanje izbora na biračkom mestu to što u kutiji, kada se prebrojavaju glasovi, ima više listića nego što ih je bilo ujutru kada su podeljeni. To za neke članove RIK–a nije bio razlog da izbori budu poništeni na tom biračkom mestu, nego se čekalo da Vrhovni sud presuđuje u tom slučaju.
Za vas nije razlog za poništavanje izbora na biračkom mestu ni to što je uništena biračka kutija u toku glasanja tog dana, nego je došao predstavnik RIK–a i ustanovio da je glasalo nula glasača i svaka politička stranka je dobila nula glasova na tom biračkom mestu.
Taj termin "opšteprihvaćena pravila", koji vi primenjujete prilikom sprovođenja izbora u Srbiji, samo je znak koliko plitko razmišljate o državi Srbiji koja, prvo, još uvek ne postupa po opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, a u izbornom postupku uopšte i ne postoje opšteprihvaćena pravila izbornog prava ili je, možda, opšteprihvatljivo da predsednik Republike učestvuje u izbornoj kampanji jedne političke stranke, ako ste na to pravilo mislili. Voleo bih da vidim, kad bi mogla bar da mi se navede država u kojoj se predsednik Republike tako ponašao, s tim što je i Vlada iskoristila svu svoju moć, sav svoj uticaj.
Sve do proglašenja izbornih rezultata, nije bila tehnička vlada. Potpisivala je međunarodne sporazume. CEFTA je "pala" u izbornoj kampanji, predugovor za gasovod je "pao" u izbornoj kampanji. Odjednom, kada su proglašeni izborni rezultati, kada je trebalo da se neko uspravi pred Martijem Ahtisarijem, ispostavilo se da Vlada nema dovoljan mandat da se uspravi, ali ima dovoljan mandat da obara druge političke subjekte u izbornoj trci na kolena.
Nepostojanje nadzornog odbora za sprovođenje izbora.
Nije vam palo na pamet da konstituišete nadzorni odbor, zato što on mora da utvrdi da li su radiodifuzne ustanove, da li su učesnici u izboru postupali u skladu sa zakonom, zato što on mora da da inicijativu za pokretanje postupka protiv onoga ko u izbornom postupku širi rasnu, versku i netrpeljivost bilo koje druge vrste.
Blokiranje rada Ustavnog suda, što bih na kraju morao da izdvojim.
Ustavni sud nema Ustavom predviđeni broj sudija, ne samo ovim ustavom predviđeni broj sudija, nego i ustavom koji je važio pre njega. On mora, shodno članovima 101. i 106, čini mi se, da odlučuje u roku od 72 sata o potvrđivanju mandata narodnih poslanika.
Danas, bilo ko da je nezadovoljan ovom raspodelom mandata, ima pravo podnošenja ustavne žalbe Ustavnom sudu, koji treba da rešava u roku od 72 sata. Imamo li mi Ustavni sud? Nemamo Ustavni sud. Nema ko da rešava predmete po ustavnim žalbama. Ko je krivac? Predsednik Republike.
Najpre je predlagao kandidate koje Skupština nije htela da izabere, a onda je odustao od predlaganja kandidata. Njemu je odgovaralo da se ovo stanje bezakonja, iako je pravo ustavne žalbe preneto na Ustavni sud Srbije, po novom ustavu, produžuje u nedogled.
Mi ovim samo obaveštavamo javnost. Mi danas nećemo da se ponašamo drugačije od svih vas u ovoj sali. Glasaćemo za prihvatanje Izveštaja RIK–a, ali želimo da obavestimo javnost o tome kako su izbori sprovođeni i kako su sprovedeni, na kraju krajeva.
Naša stranka, Srpska radikalna stranka, svoj odnos prema regularnosti izbora dokazala je i onda kada je gubila izbore, 2000. godine, i zato imamo i moralno pravo da ukazujemo kad god republički organi ne sprovode izbore na zakonit način. Naša želja je da se ovakve i slične zloupotrebe ubuduće izbegnu, da se ne ponove, i to bi dalo pun legitimitet svim izabranim državnim funkcionerima i političkim institucijama u Republici Srbiji.
Na kraju, molim vas da konačno razmislite o tome kako će građani Srbije u inostranstvu dobiti, konačno, jednom pravo da glasaju, a da to ne bude pravo samo za zaposlene u diplomatskim konzularnim predstavništvima i članove njihovih porodica. Ogroman broj birača ostavili ste ponovo izvan prava da glasaju, iako ste im to obećali u kampanji 2000. godine i to je možda bilo odlučujuće da dobijete glavnu podršku. Da su svi birači u inostranstvu mogli da glasaju ovog puta, a kad mogu da skinu novac preko kompjutera, sigurno da mogu i da glasaju, uostalom, u mnogim državama u svetu ljudi glasaju poštom, identifikuju se u istom pismu u kome šalju i svoj glas, pa je jako prosto da se to obavi, da su mogli da glasaju, danas ne biste morali da razmišljate o tome koja politička stranka ima mandat za sastav vlade, koja ima 126 poslanika u Skupštini Srbije. To bi bila Srpska radikalna stranka.