Hvala. Gospodin Žarko Obradović, po Poslovniku.

Gospodine Đuriću, zamolio bih vas u ime poslaničke grupe SPS da više prestanete da pominjete Miloševića. Ako imate neke lične traume, frustracije, nešto što vas goni na takvo ponašanje, onda to rešite na nekom drugom mestu. Skupština nije mesto za to.
Reći da je Milošević polio benzinom Jugoslaviju i da se raspala nije tačno. Razbijena je, razbijena je zato što su veliki to želeli, a sitni, mali ljudi na prostorima bivše Jugoslavije im pomagali. Stjepan Mesić je pomenuo više puta da je došao da bude poslednji predsednik Jugoslavije. Franjo Tuđman, profesor Letica iz Zagreba je objavio dokumenta koja kažu da je moglo bez rata, ali on nije želeo takav način rešavanja pitanja, želeo je i Oluju i Bljesak i nažalost sve ono loše što se dešavalo u Hrvatskoj. Želeo je da Srbi nestanu sa prostora Hrvatske i da ih ne bude 12% nego 3,8%.
Godine prolaze i pokazuje se da je državna politika vođena 1990. godina, ma ko bio na vlasti, ili sa socijalistima, da je bila ispravna. Zar je trebalo Srbe van Srbije ostaviti na cedilu? Dobro, za vas koji ne znate šta je bilo 1992. godine, ništa nije tačno, za vas za koje počinje istorija 5. oktobra ništa nije tačno.
Da li znate kada su bile Markale? Da li znate šta se dešavalo u ulici Vase Miškina? Da li znate kako su bile serije bombardovanja na prostorima Republike Srpske? Da li znate kako se do toga dolazilo? Da li mislite da su tu bili argumenti?
Da li mislite da je to bilo stvarno činjenično stanje, da je stvarno posledica onoga što se zbiva na terenu? Ne, trebalo je zaustaviti Srbe, a Srbiju kazniti.
Znam da mnogi liju suze zato što je Međunarodni sud pravde u Hagu doneo ovu presudu i rekao da Srbija nema veze sa ovim događajima, nažalost, u Bosni i Hercegovini. Znam, jer je time pobio onu istoriju koju je pričao 90–ih godina.
Gospodo, pokušajte da čitate nešto više od onoga što ste pričali 90–ih godina. Pokušajte, videćete da se stvarnost promenila, ne samo do 5. oktobra, nego i posle 5. oktobra. Biće vam lakše da shvatite neke procese koji se dešavaju i u svetu i ovde u Srbiji. I ostavite Miloševića na miru.

Reč ima Milisav Petronijević, a da se pripremi Aleksandar Marton.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već 10 sati na dnevnom redu sednice Skupštine je izbor predsednika Narodne skupštine. Za tih 10 sati Srbija se, siguran sam, umorila od ovih naših priča.
Najviše su pričali danas oni koji se nisu ni prijavljivali za diskusiju, o svemu. Saznade Srbija danas i da je bogata, i da je gladna, i da je bosa i još mnogo tih stvari. Saznade Srbija danas da za ova tri meseca zamajavanja Srbije krivac je Slobodan Milošević što nije mogla da se formira Vlada, o njemu, postalo je pravilo, govore oni koji mu ni do kolena nisu.
Mnogo toga saznade Srbija danas, ali dve stvari su nesporne.
Prva, bar delimično je danas Srbija saznala ko ju je zamajavao tri meseca, ko se neodgovorno ponašao prema građanima Srbije tri meseca, ko je zaluđivao Srbiju tri meseca.
Druga stvar, saznaće Srbija večeras, ono što je najvažnije, da je propao, nadam se, zadnji pokušaj restauracije DOS–a. Dvadeset prvog januara sprovedeni su izbori, 14. februara konstituisana je Skupština, usvojen je Predlog rezolucije o Kosovu. Od tada do sada traje blokada ne samo Skupštine, svih organa Skupštine, a uz to ako dodamo da država Srbija nema vladu, nema ustavni sud, nema institucije sistema, bar jedna stvar oko koje možemo da se složimo jeste da je to apsolutno neprihvatljiva politička nestabilnost u zemlji.
Odmah posle toga skupiše se stranke koje same sebe nazvaše demokratski blok i javno i jasno obećaše Srbiji kako će vrlo brzo da bude formirana demokratska proevropska vlada.
Naravno, kada oni kažu demokratska podrazumeva se samo ona koju oni formiraju. Ako se na istim osnovama, na istom Ustavu i zakonu, principu parlamentarne većine formira neka druga, kao da to nije demokratska vlada.
Takođe obećaše nama, obećaše Srbiji da će vlada biti formirana čim se vrati delegacija iz Beča, onda još koji dan posle povratka iz Beča, pa onda do kraja marta, onda do kraja aprila, pa danas bar delimično saznadosmo da je glavni cilj i bio da se ne formira vlada.
Za to vreme u Srbiji je karakteristično da je Srbija prepuna velikih događaja i malih ljudi. Velikih događaja koji su se našli pred Srbijom, u Srbiji, koji se odnose na Srbiju i malih ljudi koji treba da daju odgovore na te događaje.
Umesto da se suoče sa tim, počeše veliku bitku za fotelje, za vojsku, za policiju, za Biju, zaboraviše sve ono što su obećavali građanima. Pretresoše uzduž i naopako ko će da zadrži vojsku ili kome će da je daju, ali onog jadnog Ponoša niko živ da ne dira, hoće da seku vene za njega. To je onaj što je brzometno postao general, načelnik Generalštaba, sve može, ali on ne može.
Policija ako može da bude onako, kako to kažu ovi sa zapada, da to budu ljudi koji će biti upravnici ministarstava i da upravljaju njima, a ne ministri. Poče bitka za energetiku, poče bitka za državnu kasu i traje ta bitka tri meseca. Na kraju ništa.
Za to vreme ambasador Cobel ponižava zemlju u kojoj uživa gostoprimstvo, sprda se sa šefom države te iste zemlje, a on javno saopštava kako će učiniti sve da ne učini ništa. Dakle, sada se vidi da je pravi cilj bio da se ne formira vlada, ali oni koji su u tome učestvovali moraće Srbiji da daju odgovor kome je to odgovaralo da se ne formira vlada, u isto vreme kada je odgovaralo onima koji bi deo teritorije Srbije da uzmu.
Danas kada se pojavila i druga mogućnost odjednom se postavlja pitanje da li to treba, da li je to katastrofa za Srbiju itd. SPS je poštovala pravo tzv. demokratskog bloka da formira većinu, da izabere vladu, da izabere predsednika Narodne skupštine, ali oni to nisu tri meseca uradili i sada bi da spreče neku drugu mogućnost, a pojavila se druga mogućnost da se izabere predsednik Narodne skupštine, koji je isto tako, ako bude bio izabran većinom ovih poslanika, demokratski izabran predsednik Narodne skupštine.
Ako tzv. demokratski blok nije uspeo da napravi većinu, nije uspeo da predloži i izabere predsednika Narodne skupštine, u tom slučaju mi iz principijelnih razloga podržavamo svakog kandidata kojeg predloži najbrojnija poslanička grupa i ne upuštamo se u to koje je to ime. Smatramo da je to u interesu Srbije i konstituisanja ove skupštine.
Potpuno se slažem, to nema nikakve veze sa koalicijom, ali želim javno i jasno da kažem za govornicom Demokratskoj stranci Srbije i Srpskoj radikalnoj stranci, nemojte da budete u prilici da možete da preuzmete odgovornost da povedete ovu zemlju, a da pobegnete od nje kao što su to učinili ovi iz tzv. demokratskog bloka.

Reč ima Aleksandar Marton.

Poštovana gospođo Vučić, predsedavajuća, članovi predsedništva, dame i gospodo poslanici, drugarice i drugovi, poslanice i poslanici, zaista mi je čast da prvi put govorim kao poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine i član poslaničke grupe Vojvođanski poslanici, Liga socijaldemokrata, Savez vojvođanskih Mađara.
Nažalost večeras, ko zna možda i do ranih jutarnjih sati, a možda sutra i prekosutra, raspravljaćemo o nečemu, po meni, po nama iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, o čemu nije trebalo da raspravljamo.
Poštujem gospodina Tomislava Nikolića i poštujem ljude iz SRS, koji su zaista ovih 16–17 godina, koliko postoje, potpuno dosledni. Potpuno je drugačije političko gledište nas iz Lige socijaldemokrata Vojvodine i njih, u potpunosti stavlja jedne i druge na dva suprotna pola u Srbiji, ali bože moj takva je država, zato smo na 48. mestu zemalja u Evropi, ne zna se ko je poslednji, mi ili Moldavija. Ali, nadam se da naredni politički događaji neće učiniti da mi i definitivno odemo na dno sveta, gde nažalost polako ali sigurno klizimo.
Ovom prilikom, pošto imam informaciju da nemamo kao poslanička grupa još puno vremena, samo kratko o jednoj političkoj opciji, koju čak večeras ovde neko pokušava da naziva demokratskom. Pre svega tu mislim na DSS, na novi JUL, Novu Srbiju.
Smatram da su to dve političke partije koje su u prethodnih nekoliko godina pokazale šta znaju da urade i mislim da će ovo skidanje maski i izvođenje stvari na čistac olakšati političko delovanje istinskim demokratskim snagama u ovoj državi, i mislim da će glasanjem ljudi iz DSS i Nove Srbije za predsednika parlamenta Srbije Tomislava Nikolića u narednih nekoliko godina, iskreno se nadam, od Srbije napraviti pravu evropsku državu, baš zato što smatram da će to glasanje te dve političke partije i definitivno ostaviti na narednim izborima ispod cenzusa od 5%.
Još samo da kažem, pošto dolazim iz Zrenjanina, da pozdravim svoje birače. Isto tako u Zrenjaninu DSS, sa 9% glasova na izborima, drži 100% vlasti, baš zato što iz patološke mržnje prema Ligi socijaldemokrata Vojvodine i Demokratskoj stranci pokušava da sa 9% glasova drži 100% vlasti. Čujem da je isto tako u Leskovcu i u nekim drugim sredinama. Toliko patološki mrzeti nekoga i toliko želeti vlast, mislim da to Srbija još nije imala od Slobodana Miloševića.

Reč ima gospodin Nikola Novaković, a neka se pripremi Jovan Palalić.

Moje dame narodne poslanice i gospodo narodni poslanici, naslušasmo se, ispričasmo tušta i tma, svega i svačega, bilo je mržnje i inata, ali ostrašćenosti i zadrtosti najviše.
To ne odlikuje nijednu od stranaka u ovom domu, a posebno ne one koje pretenduju na to da imaju u svom nazivu ili u svom ponašanju suštinskom pridev – demokratski.
I opasnost je velika da nam slede godine koje će pojesti skakavci, pa se pitam otkud mi sada odjednom tu i u ovakvoj situaciji, relativno lako, pristojno i ajde da ne hvalim uspešnost, ali saradnju od dve ili dve i po godine, koliko smo delili onaj kolač vlasti u proteklom sazivu, da se nađemo na potpuno suprotnim pozicijama. I kako vreme više odmiče, siguran sam da je sve teže slušati i pratiti .
Utisak je da su se i krajnosti malo smanjile, da su se razlike koliko–toliko, da kažem, približile, da nam ne predstoji štampanje novih majica sa pesnicama ili nešto slično. Možda sam naivan i ponosan upravo na to, ali uveren da te razlike nisu nepremostive.
Dame i gospodo, činjenica je da je jutro pametnije od večeri, ovo je istina, ali je i sreda pametnija od utorka.
Imam jedan predlog, zašto ne bi, obzirom da smo zašli u debelu noć i da se sećam kako je to gospodin Momčilov nama govorio u onoj skupštini da je ovo loše po zdravlje, nismo ga slušali, tačno, a vi ste ga podržavali, a pošto se sada radi o vama, sada to nije štetno po zdravlje, dakle, vrtimo se u toj jednoj priči, možda bi bilo najumnije i najmudrije da ovakvu jednu odluku, koja je svakako ključna, odložimo, moj je predlog za sredu . Hvala vam.

Reč ima gospodin Jovan Palalić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pored žučne rasprave koja traje skoro 10 sati, gde su se potezala pitanja iz prošlosti, otvarale velike ideološke teme, zaboravili smo se da je danas izuzetno važan dan za Srbiju.
Dovršava se konstituisanje srpskog parlamenta i ta činjenica, bez obzira na političke razlike, govori o tome da Srbija posle izbora od 21. januara treba da dobije najvažniju svoju instituciju.
Ne mogu, a da se ne osvrnem na početak ove sednice pre prelaska na ovu tačku dnevnog reda, kada je jedan broj političkih stranaka želeo da ovu čitavu diskusiju i sam proces konstituisanja na neki način izbegne i manervom čudnog tumačenja da li je iscrpljena 2. tačka dnevnog reda stvari pomeri ko zna dokle.
I ta nervoza koja je tada nastala i koja traje već 10 sati može da ukaže samo na jednu stvar. Nekome ne odgovara da Srbija dobije Narodnu skupštinu u trenutku kada se rešava i kada pokušavaju mimo volje Srbije da reše pitanje Kosova i Metohije. Kome to odgovara?
Politički haos, slabost Srbije, odsustvo dogovora, odsustvo sabiranja nacionalnih i državnih energija i snaga, kada se borimo za budućnost Srbije.
I to baš sada, kada državna politika ima priliku da mirnim putem, diplomatskim sredstvima, iznošenjem prava i pravde koji su na strani Srbije u Savetu bezbednosti izvojuje pobedu na strani Srbije. To je pitanje zašto ovaj haos i ova nervoza traje danas 10 sati?
I naravno, u toj atmosferi ovih dana došlo je do prekida pregovora o Vladi Republike Srbije i svi mi znamo šta se tu desilo, bar partneri koji su pregovarali. Sve ključne tačke bile su usaglašene. Ostalo je jedno sporno pitanje. Tražila su se rešenja kompromisna i za to pitanje.
DSS, poštujući izborni rezultat, rekla je – pet ključnih ministarstava u svakoj državi postoji: unutrašnji poslovi, spoljni poslovi, odbrana, finansije i pravda.
Pristajemo, poštujući i volju da DS dobije četiri, ali ne može svih pet i ne može se sa 22 posto uzeti apsolutna vlast. To je pitanje o kome treba danas da razgovaramo.
Posle usaglašenih stavova dolazi potpuno kontrapredlog, koji ne samo da priču o sektoru bezbednosti krajnje relativizuje, nego se resori koji bi trebalo da pripadnu DSS–u nude tako da nikakve realne poluge vlasti i uticaja DSS i Nova Srbija nemaju, tj. da se njen izborni rezultat ispod onog nivoa koji je ostvaren u samoj Vladi tako reguliše da neki drugi imaju uticaj i vlast.
Naravno, danas smo videli poruku iz Evropske unije, ali to nije prva poruka. Mi, kao stranka koja želi da Srbija sa svojim nacionalnim dostojanstvom bude deo Evropske unije, pitali smo se zašto neki drugi procenjuju efekte rada njenih institucija i sugerišu kako da se one konstituišu. To traje nekoliko meseci, to se poklopilo sa pregovorima o Vladi i danas vidimo odakle je sve to stizalo.
Nismo danas u toku dana dobili nijednom prilikom odgovor zašto su pregovori prekinuti i zašto smo u prilici da razmišljamo o novim parlamentarnim izborima. Jer, danas završavamo konstituisanje Skupštine, pred nama mogu biti veliki izazovi po pitanju rešavanja Kosova i Metohije.
Zar da takvu situaciju i atmosferu dočekamo bez ijedne institucije? Zar Srbija treba da se pretvori u jednu slabašnu banana državu, da šalje poruku da smo neozbiljan narod, da su Srbi neozbiljan i neodgovoran narod i da zato ne zaslužuju da imaju to što imaju.
Završićemo postupak konstituisanja, a onda ako dođe do parlamentarnih izbora, da vidimo, gledajući i sagledavajući kako su se vodili pregovori o Vladi, da li će Srbija glasati kao što je uvek glasala, na čijoj strani je uvek bila DSS, za slobodu, za pravo da uređuje svoju državu, da se pita kako će da izgleda njena vlada, ko će biti na čelu institucija ili ćemo stati u red nekih drugih država koje nemaju svoje ja i koje se utapaju u neke nove koncepte. Hvala vam.