Uvažena predsedavajuća, moram da se složim sa kolegom iz G17 koji je zatražio da napravimo pauzu i da nastavimo za jedan ili dva dana jer ovde poslanici iskazuju veliki umor i ne mogu da se koncentrišu na diskusiju koju imaju.
Gospodine Palaliću, razumem da ste umorni, ali ako kažemo da postoji vojska, BIA i policija, i mi vam dajemo vojsku i Biju, pojasnite mi kako to nije pošteno? Kakva je to matematika kada imate manje od nas 7%, pri tom imate nasledno pravo da njegovo visočanstvo Koštunica bude kandidat za premijera, iako Srbija za to nije glasala.
Srbija je glasala da bude premijer ili iz Srpske radikalne stranke ili iz Demokratske stranke, pa tek onda iz koalicije DSS – Nova Srbija, mada po rezultatima pre bi trebalo da bude Velimir Ilić kandidat vaše koalicije nego Vojislav Koštunica.
Zato vas molim da ne pričate ono što nije istina, gospodine Aligrudiću nemojte da dekoncentrišete pa čovek posle ovde greši. Nema nikakve dileme da Demokratska stranka nema nameru da kontroliše sve službe bezbednosti ili bezbednosni sektor, naprosto od tri stvari koje vi kontrolišete tražimo samo jednu, i tu jednu ne želite da ustupite zato što to navodno traži Solana.
A kada je Karla del Ponte odobrila gospodinu Stankoviću tada je to bilo prihvatljivo, tada se izašlo u susret, obećalo i posle toga ništa, gospodine Palaliću, apsolutno ništa nije učinjeno posle toga po pitanju rada na haškim optuženicima. Hvala.

Palalić – replika.

Ponovo bih podsetio na današnju izjavu gospodina Havijara Solane. Vrlo je bitna. Vi ovde želite da ukažete na ravnotežu unutar službi bezbednosti, kako DS i DSS treba po vašem viđenju da kontrolišu delove službi bezbednosti, a ovde gospodin Solana kaže da Boris Tadić treba da kontroliše službe bezbednosti. Da smo toliko naivni, nismo. Sad vi hoćete javnost Srbije da ubedite kako ste nam dali fer ponudu.
Što se tiče vojske, znamo mi dobro ko komanduje vojskom, a kakve su ingerencije ministra odbrane?
Vrlo je jasno u pregovorima kakva je funkcija ministra odbrane ukoliko nema mogućnost adekvatne komunikacije i sa Generalštabom i sa svima oko sprovođenja politike u okviru Ministarstva odbrane.
Sem toga, predsednik Republike ima takođe nadležnosti po pitanju Ministarstva odbrane. Tu stvar ne treba apstrahovati u ovim pregovorima i vrlo je bitna kada se govori o odnosima unutar službi bezbednosti. Predsednik Republike Boris Tadić, koji je izabran između ostalog i glasovima DSS.

Zahvaljujem, pa pošto sam ovde najstarija, a nisam umorna, posle gospodina Božidara Đelića, da se pripremi Nataša Jovanović.

Gospođo predsedavajuća, poštovane poslanice i poslanici, poštovani građani Republike Srbije, već više od devet sati traje ova rasprava i siguran sam da delim ogorčenost i razočarenje ogromnog broja naših građana koji danas vide, nažalost, što se tiče parlamentarnog života i osećaja odgovornosti da naša zemlja nije napravila dovoljan iskorak i napredak. Suštinski bih hteo da moju intervenciju centriram oko tri suštinska pitanja.
Prvo pitanje je ono o čemu večeras pričamo, šta znači izbor predsednika Skupštine. Drugo pitanje je šta donosi izbor, sa jedne strane gospođe Milošević, a sa druge gospodina Nikolića, šta znače te opcije. Naravno, treća stvar je da pozovem sve poslanike, a najviše poslanike koalicije DSS–Nova Srbija da glasaju za predlog DS, gospođu Milenu Milošević. Na kraju mog izlaganja siguran sam da će njima, a i građanima Republike Srbije biti jasno zašto.
Prvo pitanje, o čemu pričamo mi ovde večeras. U našim parlamentarnim debatama ima mnogo tema, neke su bliske ovoj, a druge su veoma daleko. Suštinski, ako je tačka dnevnog reda izbor predsednika Narodne skupštine, moramo da znamo da obavljamo veoma važan korak. O tome je govorilo već nekoliko poslanika. To uopšte nije tehničko pitanje. Oni koji žele da se u to uvere dovoljno je da pročitaju Ustav Republike Srbije.
Predsednik Narodne skupštine je, po ustavnom poretku, broj dva u našoj državi, odmah iza predsednika Srbije i, u slučaju sprečenosti, zamenjuje predsednika republike. Predsednik Narodne skupštine saziva sednice, vodi ih, određuje dnevni red. Ne samo to, već raspisuje, što je vrlo važno u mesecima koji dolaze, i parlamentarne izbore, i lokalne i pokrajinske izbore. U ovom momentu, imajući u vidu ono o čemu smo danas govorili, treba da se podsetimo da, na predlog Vlade, proglašava i vanredno stanje.
Samim tim ustavno uređenje i ustavna snaga predsednika Narodne skupštine je velika.
To ne može biti predstavljeno ni na koji način našim građanima kao jedno puko tehničko pitanje – pa hajde da izaberemo nekoga, hajde da to bude do petka, pa 14, jer bože moj ionako u Srbiji je sve od danas do sutra, videćemo. To, naravno, nije moguće i nije to što se danas dešava.
Danas ovo nije rezultat nekih tehničkih dogovora između gospodina Nikolića i gospodina Aligrudića, nego ako se ovo potvrdi, kao što su mnogi na to danas ukazali, večeras, 7. maja, vidimo novi politički savez Šešelj–Koštunica, koji se konstituiše pred našim očima. To je nešto što je od prvoklasnog značaja za našu zemlju.
Naravno, moramo da se pitamo kako smo došli do ovoga i kako je moguće da u ovom domu, koji je 5. oktobra video odlučujući korak, gde su i gospodin Koštunica, pokojni Zoran Đinđić i svi lideri DOS rizikovali sopstvene živote i hrabro krenuli u preobražaje, demokratski, koji je omogućio koliko–toliko napredak našeg građanina, odnosno kako je moguće da su danas na različitim stranama istorije.
Naravno, svi smo mi odgovorni i o tome je bilo priče nešto ranije danas. Svi koji su na ovaj ili onaj način, tu uključujem i sebe, držali bar parcelu vlasti, odgovorni su za ovo stanje.
Razdor u DOS–u, a posle toga napadi koji su usledili na pokojnog premijera Đinđića, sve do obaranja reformske vlade Zorana Živkovića, i onda konstituisanje jedne vlade, gde je pokušan, kako je rečeno, sanitarni otklon od DS, na koji način se relegitimisao SPS. Nije čudo što danas njegov lider govori da nema vlasti bez SPS. To je bio prvi korak i za njega su odgovorni i DSS i G17 plus. Danas taj pokret nazad u devedesete se zaokružuje i vidimo da se pruža ruka saveza i SRS.
Danas je veliki broj poslanika DSS postavio pitanje odakle taj preokret – šta vam bi? Ponovo vidimo da se ta pitanja postavljaju na onaj uobičajeni tužan način devedesetih – ko je ovde izdajnik, ko je dobio poziv; ko dobija instrukcije i od koga, iz kog centra moći?
Nisu to mnogo komplikovane stvari. Podsetimo se, čim su proglašeni rezultati izbora 21. januara, predsednik Tadić je po Ustavu pozvao sve parlamentarne stranke i zamolio ih da izađu sa njihovim predlozima za mandatara.
Nažalost, samo DS je izašla sa jednim predlogom, sve druge su pričale o drugim temama.
DS je pokrenula seriju bilateralnih razgovora i posle toga, na pozitivan zahtev G17 plus, bilo je trilateralnih sastanaka, ali nažalost nije se došlo do nečega što bi trebalo da bude podela vlasti i shodno izbornim rezultatima, poštujući izbornu volju građana, već su se izmislili šesti principi, po principu "eci–peci–pec", da bi svi mogli da sačuvaju svoje pozicije.
Ne samo to, odbijen je i danas vidimo zašto, da se prihvati tzv. nulti princip koji smo mi predložili – da se ta buduća većina o kojoj smo govorili tada (DS–DSS–Nova Srbija i G17 plus) odmah pokaže tamo gde je moguće i na lokalnom nivou, na primer, u Novom Sadu. To je odbijeno, danas malo bolje shvatamo zašto.
Dva meseca je DS tražila da se poštuje izborna volja građana, da se prihvati evropski, demokratski princip da od stranaka koje ulaze u koaliciju iz redova one koja ima najveći broj mandata, ovde je nedvosmisleno to DS, dođe premijer.
Uviđajući da nije bilo moguće na taj način konstituisati vladu napravili smo iskorak koji nijedna druga demokratska stranka u Evropi danas nije uradila, predložili smo DSS, preuzimajući veliki rizik ispred onih glasača, njih je skoro milion koji su nama dali poverenje, da napravimo zajednički dogovor. Bilo je puno predloga DS, puno tabela. Učestvovao sam u tim pregovorima i verujte da je uložen veliki trud da se izbegne ovo što se danas, po svemu sudeći, dešava, a to je savez Šešelj–Koštunica.
Pokušali smo do poslednjeg momenta, neki će možda reći da smo preterali u tim kompromisima i u tom konstruktivnom pristupu, da nađemo rešenje za bezbednosni sistem. Ali, ne treba nama Solana da kaže da nešto ne štima u tom delu. Da li je policija uradila neke dobre stvari, jeste u poslednje dve–tri godine, ali je jasno da naša zemlja nema pregovore sa Evropskom unijom ne zato što je inflacija 7 ili 6 odsto, već zato što nema rada u tajnim službama, zato što ne radimo ono na šta nas je obavezao SPS i njihov pokojni predsednik Milošević, pristupajući Dejtonskom sporazumu koji je ustoličio Haški tribunal, jer tada je kroz taj ugovor ustoličen taj međunarodni tribunal.
Jednostavno, do poslednjeg momenta, uviđajući da očigledno DSS nije voljna da deli na pravi način odgovornost u bezbednosnom sistemu, za Biju i MUP smo predložili rešenje, ali su to iskoristili kao prvu mogućnost da proglase da su ti pregovori propali. Poslali smo nebrojeni broj predloga, a DSS i Nova Srbija su poslale jedan. Na taj jedan nismo ultimativno odgovorili, nego smo predložili alternativu i očekivali dalji razgovor.
Onda su krenule priče da smo možda strani plaćenici. Danas očigledno vidimo da se ono o čemu je gospodin Ilić, možda malo prebrzo, pričao pre nekoliko dana dešava, a to je da se polako formira taj politički novi savez između gospodina Šešelja i gospodina Koštunice.
Mi danas moramo da biramo i to je drugo pitanje. Koje su posledice izbora gospođe Milene Milošević, sa jedne strane, i, sa druge, gospodina Tomislava Nikolića. Ne sporeći ni jednom ni drugom kandidatu profesionalne kvalitete i iskustvo u radu u parlamentu, nije teško videti ogromnu razliku za građane Republike Srbije.
Izbor gospođe Milošević večeras će voditi zasigurno ka izboru jedne vlade demokratskog bloka, to će odblokirati naše pregovore sa EU i bićemo u stanju da odmah pristupimo realizaciji mnogobrojnih predizbornih angažmana, što DSS–a, što G17 plus, što DS.
Podsetiću da nismo zaboravili ni jedno od tih obećanja, ni ukidanje poreza na kupovinu prvog stana, ni 100 evra u proseku za hektar zasejane površine u registrovanim individualnim gazdinstvima, ni formiranje državnog stipendijskog fonda, ni izmene u penzijskom zakonu da našim penzionerima obezbedimo povećanje kupovne moći, delimično vezujući rast penzija sa rastom plata, ni seriju drugih stvari koje smo predvideli za naše građane, uključujući za zemlju dobijanje statusa kandidata za ulazak u EU i dobijanje bele šengenske liste krajem sledeće godine. To su stvari koje su još i dan–danas, želim da kažem poštovani poslanici DSS i NS, moguće.
S druge strane imamo izbor gospodina Nikolića. Još jednom ne osporavajući njegove profesionalne kvalitete jasno je, i možda će neko u tome videti neki paradoks, tom izboru najviše će se radovati Tači. Najviše će se radovati oni koji žele da nađu bilo kakav izgovor u razdoru u Srbiji, u lomljenju našeg državnog konsenzusa oko odbrane našeg teritorijalnog integriteta. Ne samo to, to može biti baš taj izgovor za one koji su najmanje naklonjeni našoj zemlji, što u Kontakt grupi, što u svetu.
Jasno je da ove priče o okretanju ka jednom ili drugom centru nisu povoljne. Jasno je da moramo raditi sa svima, uključujući i održavanje dijaloga sa onima koji su nam najmanje naklonjeni, ukoliko imaju snagu i uticaj u međunarodnoj zajednici, jer izolacija nikada nije pomogla Srbiji, ni priklanjanje nekom carstvu nikada joj nije donelo nikakav dobitak.
Samim tim večeras, posle eventualnog izbora gospodina Nikolića, u stvari najviše će biti oslabljeni Srbi na Kosovu i Metohiji, pozicije Srbije na Kosovu i Metohiji će biti najviše ugrožene, i večeras moramo da mislimo i za njih, i da razmišljamo koji će biti drugi putevi da obezbedimo da se ništa unilateralno ne desi, i na način da povećamo našu aktivnost, da ovo ne bude baš taj izgovor koji je nekima potreban da do kraja raskomadaju našu zemlju.
Želeo bih isto da kažem nekoliko reči o ekonomskim posledicama. Naravno, odlazeća vlada, time pokazujući da ne želi većinu sa nama, odbila je dogovor oko teksta zakona o dopunama Zakona o budžetskom sistemu, a o tome smo se takođe sa kolegama iz G17 plus dogovorili za 20 minuta. Tu je bio dogovor da zajedno, pokazujući tu buduću većinu, izglasamo te veoma jednostavne izmene zakona i da vratimo javne finansije u zakonski i ustavni okvir. To je odbijeno.
Odbijeno je zato što smo hteli, to smo čuli kao obrazloženje, da se napravi jedan paket aranžman, da sve izglasamo zajedno.
Pa evo ga paket aranžman. Danas vidimo zbog čega se to ne dešava i pošto nema nikakve kontrole i dan–danas ne znamo koliko je novca ostalo na računu. Ono što znamo je da se na puteve trošilo bez pokrića, da javno preduzeće "Putevi Srbije" imaju 260 miliona evra dugova. To ne kažem ja, nego sam direktor tog preduzeća. Da imamo seriju problema i u vođenju monetarne i fiskalne politike.
I ne samo to, nego kada se taj novac potroši, možda će u domenu energetike doći do neke investicije, ali samo je pitanje da li je to šest, devet ili dvanaest meseci. To vam kažem sa punom odgovornošću, a nisam neko ko želi da seje paniku ili da plaši građane, ali budimo svesni da novi saziv Šešelj–Koštunica u roku od 12 meseci može ozbiljno da ugrozi postignuti stepen razvoja naše zemlje.
Nivo penzija, nivo plata i vraćanje naših dugova, jer vidimo da postoje čak i neke želje da se izolujemo i od naših poverilaca, sve je moguće, mi smo suverena zemlja, ali ništa nije besplatno. Sve ima cenu i cena po život naših građana, po onome što će se desiti, biće izuzetno visoka, a da, kao što sam rekao, nikakav dobitak se neće dobiti na pitanju Kosova i Metohije.
Zbog toga, nažalost, možemo svi da budemo zabrinuti večeras ovde u Srbiji. Jedini koji mogu da se raduju su Albanci na Kosovu i u Prištini. Samo oni mogu da se raduju ovakvom razvoju događaja, a sigurno ne oni koji vole našu zemlju.
Treće pitanje – zašto treba podržati gospođu Milenu Milošević večeras? Mislim da je to svima valjda jasno. Bez ikakve, da kažem, ocene vrednosti bilo koje parlamentarne stranke ovde, svi građani Srbije su jednaki, svaki je glas naših građana, išao radikalima, LDP–u i DS, jednak.
Ali, jasno je da, sa jedne strane, imamo ubrzanje pristupa EU, a sa druge strane vraćanje u devedesete. S jedne strane imamo bolji život, a sa druge strane imamo neizvesnost i rizike. Sa treće strane, jasno je valjda svim da je mnogo bolje glasati za život, nego za jednu neizvesnu avanturu, jer očigledno je da oni koji ulaze večeras u tu avanturu ne znaju gde je kraj. Vidimo i sami iz redova DSS i NS i njihovi glasači u velikoj većini nisu to očekivali, ovakav razvoj događaja, i da oni u stvari i ne znaju šta će se desiti posle 14. maja.
Kao što reče jedan poslanik malo ranije, možda je to za njih put bez povratka, ali budite uvereni da u veoma teškim nedeljama, mesecima, nadam se ne i godinama koje dolaze, DS će biti tu, braniće i deo evropske Srbije, i braniće ideju suverene zemlje koja brani teritorijalni integritet, koja se otvara svetu i koja obezbeđuje bolji život za sve građane naše zemlje. Hvala vam puno na pažnji.

Meni je ovo što ste vi malopre govorili, gospodine Đeliću, zvučalo dosta iskreno, odnosno način na koji ste govorili. To govori u prilog tome da mi se čini ili da ništa ne razumete od ovoga što se ovde dešava ili da su vas nešto pogrešno informisali. Da je to najverovatnije tako kao što mislim nemojte se naći uvređenim.
To se, između ostalog, nalazi i u ovom podatku ili ovoj slici koju ću pokušati da vam vratim. Reč je o poslednjoj izbornoj konvenciji DS koja se desila u "Areni". Tada je govorio na završnoj konvenciji predsednik vaše stranke Boris Tadić, u špaliru u redu iza njega su stajali potpredsednici, a vi ste bili negde u gomili poslanika. U to vreme već ste bili javno promovisani kao kandidat za premijera.
Mene su pitali ljudi koji su videli taj snimak – ko je od ovih kandidat za premijera u Srbiji. Prema tome, to je potpuno tačno, možete da pogledate snimak i da vidite kako ste se vi odnosili prema vašem kandidatu za premijera na vašoj završnoj konvenciji. To je jedna stvar. Prema tome, kako očekivati od drugih da dožive to kao ozbiljan predlog. To je prosto neverovatno.
Druga stvar, ono što vi niste razumeli očigledno, bez najmanje ljutnje, smatram da ste vi iskreno govorili, a pokušaću da vam pojasnim, nemojte i vi da padate u vatru i da zamenjujete teze oko osnovne stvari. Zaista se večeras ne glasa o političkom pravcu Srbije, ni o čemu tako dramatičnom i o kapitalnom o čemu vi upravo govorite.
Vi pokušavate da kažete, da se izjasnimo za kandidata Milenu Milošević, te da ćemo na taj način odrediti politički pravac Srbije i definisati šta je naš posao i šta je buduća vlada. Hoćete da mi kažete da će pomoći ovom parlamentu i svima nama glasanje za vaš predlog kandidata za predsednika parlamenta i da će to pomoći izglasavanju nove vlade. Svašta.
Pitam vas prostu stvar, koju vi verovatno ne znate, zna neko drugi, ali očigledno da mi odgovori neće, a to je zbog čega nam je rečeno u subotu da ne dolaze u obzir dalji pregovori sa DSS o Vladi Srbije. Zbog čega nam je dat divergentno suprotan predlog onome što je dogovoreno do subote, zbog čega nam je dat predlog koji potpuno odudara u svom licu od svega onoga što je bilo do subote dogovoreno.
Zašto je to rađeno? Mora da postoji neki razlog. Ako taj razlog postoji, trebalo bi otvoreno da se kaže. Ako taj razlog sedi u Briselu i to treba otvoreno da se kaže.
Što se tiče principa koji ste vi pominjali, taj šesti princip, da građane podsetimo, bio je princip podele odgovornosti, protiv koga ste odmah ustali. A nulti princip bio je princip negiranja svega onoga što postoji na lokalnom nivou u mestima gde postoje koalicije koje nisu bile po vašem ukusu.
To se, gospodine Đeliću, rešava na izborima, koji su jednako trebali ove godine da budu zakazani i održani, pa bi onda taj princip odgovornosti i podele odgovornosti koje smo, da je bilo sreće, zajedno dogovorili, mogao da se ispoštuje na prvim narednim lokalnim izborima. Dakle, nemojte nešto što je logično, a to je princip odgovornosti, stavljati u istu ravan sa principom destrukcije, koji je nulti princip.
Zamislite kad bi bilo tačno ovo što vi nama imputirate, da pokušavamo da pravimo tzv. novi pravac i novu koaliciju, da li biste nam onda takođe preporučili sprovođenje nultog principa, da vidimo kako bi to izgledalo.
Hoću da vam skrenem pažnju, ovo što vi govorite možda jeste s vašeg aspekta iskreno, ali zaista je nabijeno podacima koji nisu tačni i jednom emocijom u koju ste vi dovedeni zahvaljujući zaista pogrešnim podacima i pogrešno predstavljenim u čitavoj stvari. Stvari se ne grade na naopak način.
Ne možemo graditi Vladu tako što ćemo birati predsednika parlamenta, nego se Vlada gradi tako što se izađe sa predlogom, u kome se kaže da smo se dogovori o tome kako nova vlada izgleda i tako što se Skupštini i narodnim poslanicima dostavi takav predlog od strane predsednika države, jer je siguran da je postignuta skupštinska većina. To se radi. Ne radi se tako što jedni druge začikavamo i podmećemo predloge za predsednika Skupštine i kažemo – ko nije uz nas taj je protiv nas.

Hvala. Reč ima gospodin Vučić, pa gospodin Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada ću da objasnim gospodinu Đeliću sedmi princip.
Prvo, gospodine Aligrudiću, apsolutno niste u pravu. Gospodin Đelić je opasan, opasan, prevejan igrač, zna on šta radi, vrlo ozbiljno zna šta radi, a to ćemo na kraju šta sve zna da radi. Prvo da odgovorimo na ovo o čemu priča gospodin Đelić.
Gospodine Đeliću, vi ste dva puta na najpokvareniji način, onako kako vam priliči, onako kako izgledate, e baš tako, e tako ste, gospodine Đeliću, dva puta večeras rekli kako bi u eventualnom izboru gospodina Tomislava Nikolića na mesto predsednika Skupštine, a ne zaboravite da je dobio najviše glasova od građana Srbije, dakle, rekli ste najviše će se radovati neki od vaših partnera, da li Tači, Čeku ili neki drugi od vaših drugova.
To je onaj, gospodine Đeliću, da vas podsetim, koji se druži sa Borisom Tadićem na aerodromu u Skoplju ili je to onaj drugi, onaj koga je nazvao da je vojnik, a to je najveći i najgori terorista koji je klao srpsku decu i ubijao srpsku nejač na Kosovu i Metohiju.
Gospodine Đeliću, kada ste došli na vlast 2000. godine, tada su vatromet izvodili u centru Prištine, radovali se dolasku njihovih prijatelja na vlast. Večeras se oni neće radovati maloj, ne političkoj pobedi, ali pobedi Srbije, njoj će se radovati građani Srbije svakako, a Tači i Čeku će da tuguju zajedno sa vama, gospodine Đeliću.
Gospodine Đeliću, još nešto, razumeo sam da vi imate neki problem sa Srpskom radikalnom strankom. Vi ništa niste pričali večeras, samo ste govorili o Srpskoj radikalnoj stranci. Molio sam vas, rekavši da nije tema Srpska radikalna stranka, ali ne brinite, odgovaraćemo vam na to.
Morate da imate u vidu jednu stvar, gospodine Đeliću. U ovoj zemlji svakojaki savezi postoje. Istine radi i zbog jednog i zbog drugog, i zbog Vojislava Šešelja i zbog Vojislava Koštunice, a znam zašto ste i kako vi to govorili. Tog saveza nema, ali ima jednog drugog saveza. Sada ću vam i tačno navesti kako ide ta transverzala, sada ćete da čujete precizno.
Tači i Čeku, meni su isti, pravo da vam kažem, s kim vi bolje sarađujete, ne znam, gospodine Đeliću, ne znam koji vam je bliži od njih dvojice, Tači ili Čeku. Tači, Čeku, Tadić, Mesić, Solana, to je ta čudesna koalicija koja bi da upravlja svim i svačim u Srbiji.
Je li vam se to javio Tači, gospodine Đeliću, da li javlja da je zadovoljan vašim govorom. Siguran sam da jeste. Tako i na kosovskoj televiziji se raduju svakom vašem nastupu, a i u Meridijan banci, gospodine Đeliću, da li vam se i tamo raduju, gde imate 10%, 11 miliona evra, sram vas bilo gospodine Đeliću.
Da li je to od tetke ostalo, gospodine Đeliću? Da li je to od tetkinog kauča ostalo? Koji je to princip? Sedmi ili osmi, gospodine Đeliću? Ne interesuje mene tu Đelić. Upozoravam ovog trenutka Odbor za sukobe interesa da se ne igraju, svi će da idu u zatvor, dobili smo mi sve informacije i papire. Gospodin Đelić je upisan u Narodnoj banci Srbije kao vlasnik, imenom i prezimenom, ne neko drugi, upisan kao vlasnik 10%.
Govorio je da živi u tetkinoj kući i da spava na kauču. Od tetkinog kauča došao je do 11 miliona evra, građani Srbije, 11 miliona evra. Upozoravam Odbor za sukobe interesa da se ne igraju glavom, da postupaju protivzakonito, da mu sada naknadno upisuju ono što nije prijavio, pošto smo i to saznali da nije prijavio. Pošto ni to niste prijavili, gospodine Đeliću, e time će morati da se bave nadležni državni organi, to je veoma ozbiljna stvar ...

Vreme, gospodine Vučiću. Vreme, moram da vas podsetim.

Gospođo Vučić, vaše i naše vreme tek dolazi, ovo Đelićevo je prošlo svakako.