Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, reći ću dve rečenice, molim vas.
Dakle, ne znam kako će i da li će, videćemo kada dođe do glasanja, glasati poslanici iz DSS–a za gospodina Nikolića. Znam da su neki od njih javno, pretpostavljam da nisu baš svi ili većina nije zaokružila Čekuovog i Tačijevog nadvojvodu Borisa Tadića na predsedničkim izborima. Još gore od Čekuovog i Tačijevog nadvojvode i Solaninog kaplara Borisa Tadića bi bilo da podržite, zamislite, za predsednika Vlade vojvodu od Meridijan banke od 11 miliona evra. Zamislite tako nešto. Dame i gospodo, zato će Tomislav Nikolić i Srbija večeras pobediti.

Hvala. Izvolite.

Gospodine Šutanovac, vi i ja smo to razrešili odavno i apsolvirali, ali moram zbog celokupne javnosti i vaših kolega.
Dakle, vi o patriotizmu i o četništvu ništa ne znate, kao što ništa ne znate ni o sektoru bezbednosti oko koga se koljete već danima i tri meseca, jer za razliku od vas koji ste Cijin i Nato đak, ja sam Mirčićeva škola. Milorad Mirčić je, za razliku od vas, predsedavajući Odborom za odbranu i bezbednost, unazad tri godine pokazao kako se radi, kako se rukovodi, kako se kontroliše sektor bezbednosti u interesu srpskog naroda i srpske države. Naravno, vama nije bilo interesantno pa niste ni dolazili unazad dve godine, šta vas briga, vi ste morali da idete po vaš paušal u NATO ili već onih kojih vas plaćaju.
Što se četništva tiče, gospodine Šutanovac, sećate se kada ste pre dve i po godine bili na BN televiziji, zajedno sa mnom, u jednoj emisiji i kada ste pokušali da se na takav isti način šegačite. U skoro 40–oj godini prvi put ste prešli preko Drine, morala sam da vas podsetim da to što ste vi tek tada prve večeri došli preko Drine, gde je narod stradao, gde su mnogi časni ljudi, srpski dobrovoljci, srpski četnici, ne paravojne formacije, nego pravi Srbi, poginuli za otadžbinu, vi ste se junačili i šegačili dok su bile reklame i pominjali to, da li je taj neko vojvoda, govoreći o vojvodi Mirku Blagojeviću, za Šešelja ili kralja.
Šta se desilo posle toga? Toliko ste se uplašili da ste jedva izašli, sve unezvereni i vi i vaš pratilac iz Bijeljine, molili ste jednu koleginicu iz G17 da vas doprati do Rače, jer niste znali put koliko ste se izgubili.
Ni to vam nije bilo dovoljno poniženje, što ništa ne znate o četnicima, što ste ih se uplašili na licu mesta, iako oni takve kao vi ne bi pogledali uopšte, nego ste kao prava, tako se u Šumadiji kaže, seka Persa, dva dana posle toga na BK televiziji krenuli sa tužakanjem. Je l' to radi jedan junak, heroj, jedan čovek koji može da se suprotstavi četnicima, koji zna sve o sektoru bezbednosti?
Kažete gospodinu Todoroviću, naočigled celokupne javnosti, vaša koleginica mi je pretila pre dva dana.
Pa recite, uplašio sam se, što sam se kačio sa onima sa kojima ne treba da se kačim. Lepo vam je gospodin Todorović odgovorio – ma ne bi ona to nikada. Ni ja ne bih, a kamoli bilo koji častan Srbin da pretim takvome kao što ste vi. Vi ste jad i beda Srbije i ovog parlamenta.

Sve što bih vama rekao bila bi uvreda normalnosti u Srbiji, gospođo Jovanović. Zarad vaše istine slobodno dovedite sve vojvode do jednoga, da l' su iz Semberije, da l' su iz Srbije, nek stanu u red, nemam nikakav problem da se izmerim sa svima od njih. Znači, ta vrsta pretnje je postojala onoliko koliko ste želeli vi da me otpratite do granice umesto gospođe iz G17, ali za vas u mom autu nikad mesta biti neće.

Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatam delimično odnos u parlamentu između muškarca i žene koji bi bio takav da je muškarac u stanju da izgovori svašta nekoj ženi, ali ovo je prevršilo svaku meru, gospodine Šutanovac, ovo kako ste se ophodili prema Nataši Jovanović. To za koga ima mesta u vašim kolima ili ne, to je toliko nepristojno, ne znam da li je išta prevoženo u tom autu, ali jedino što znam to je da je ovo bilo krajnje nepristojno i krajnje neodgovorno za nekoga  da izgovori.
Sa druge strane, moram samo da vam kažem, ne znam šta da se merite? Nije tu reč o kilaži, gospodine Šutanovac, nego valjda o junaštvu u nekom periodu kada je to bilo teško, o hrabrosti, a ne o kilama i o tome ko kolko ima – 110, 120 ili 130 kila. Ako ćemo o tome koliko ko meri, svi smo mi mali u odnosu na vojvodu od Meridijan banke kad se popne na novčanik. Džabe nam je sve to, 11 miliona evra, čudo jedno.

Gospodin Petar Cvetković.

Hvala. Definitivno sam došao do reči. Sada treba reći ovom gospodinu, prethodnom govorniku, koji se stidi, navodno se stidi, morao sam da ukažem na povredu Poslovnika i tom gospodinu da treba da se stidi sebe, da treba da se stidi toga šta radi danas, šta rade njegovi prijatelji, na koji način pokušavaju, zamenom teza, da stvore haos, nove sukobe u ovoj Srbiji.
Vaš gospodin Đelić i vaš gospodin Šutanovac, kao potpredsednik jedne, kažu, velike stranke, i po glasovima to jeste, međutim, male stranke s obzirom na ponašanje, dozvoljava sebi da dobacuje, ali u ovom trenutku to nije bitno, to je verovatno odraz domaćeg vaspitanja. Ovde treba ukazati na zamenu teza i na vaše uporno nastojanje da danas ovaj parlament ne radi, što reče jedan gospodin iz LDP–a, oni imaju potpuno legalnu i razumljivu opstrukciju.
Ali, koja je opstrukcija Demokratske stranke, gde u momentu gospodin Dušan Petrović, još jedan potpredsednik stranke, zamenjuje tezu i zahteva raspravu po drugoj tački dnevnog reda koja je davno završena.
Zna da je završena tačka dnevnog reda i da izveštaj može uslediti tek na nekoj novoj sednici, i da je i ova sednica, izbor predsednika, upravo u funkciji spasavanja i države i Kosova i čitavog društva i našeg demokratskog poretka.
Šta zna gospodin Đelić? Bio bi mnogo ubedljiviji da je ovde plakao, bez uvrede.
Nisam imao nameru da uvredim gospodina Đelića, ali njegovi argumenti nisu bili nikakvi u pogledu politike, u pogledu ekonomskog delovanja. To najbolje dokazuje jedan pripadnik njegove političke stranke koji mi je sada u pauzi rekao – pa šta, čovek je zaradio 11 miliona evra za tri godine pružajući savete.
Kako pružajući savete zaradio 11 miliona evra za tri godine? Pa kaže, evo, on je i prodao „Grand“ kafu. Što, kaže, ne bi bilo moguće, tu je provizija možda 15%.
Taj gospodin koji hoće da zna, koji hoće da bude predsednik vlade države Srbije, koja je bila i biće ozbiljna, odgovorna, pametna, predvodnik i u ovom delu Balkana i u Evropi, i uvek će biti pametna i predvodnik, taj gospodin Đelić nije znao da je trebalo da prijavi svoje prihode, nego se sad tih 11 miliona evra pojavljuju niotkuda, pali s neba.
On je bio u prethodnoj vladi, po Zakonu o sukobu interesa je morao da prijavi svoje prihode i to dve godine nakon prestanka mandata. Mi to ovde nismo čuli, ali to je manje bitno.
Mnogo je bitnije da za sve svoje neuspehe, a i gospodin Vlahović ako baš hoće, ponašaju se kao mala deca. Mi hoćemo sve, kažete vi, mi smo najjači, nama građani dali, mi moramo da imamo sve, i premijera, i sve ministre, mi možemo sve da komandujemo, vi ste dužni da se složite i ako se ne složite vi ste, u najmanju ruku, protiv demokratije, protiv države.
Nije tako, gospodo, to je nakaradno tumačenje demokratije, to je nakaradno ponašanje od vas kao, trebalo bi da budete jedna ozbiljna demokratska stranka, koja je isticala i dalje ističite principe, kažete bitni su principi za formiranje vlade, a padnete na prvom direktorskom mestu ili tražite da Ponoš ostane tamo gde jeste.
Gde su tu principi, a gde je tu vaš interes?
Zašto ne reći, danas niste komentarisali to i ne možete komentarisati uopšte, vi ste direktno priključeni na neku svest, na neku savest, na nake instrukcije koje očigledno nisu iz ove države Srbije.

Hvala. Gospodin Đelić.

Gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici, dame i gospodo, dva pitanja su ovde postavljena.
Prvo, da li se stidim? Ne stidim se, nego sam rekao da delim razočarenje naših građana. Razočaran sam.
Delim zabrinutost zato što sam zabrinut, zbog toga što večeras, gde su građani Republike Srbije nama dali mogućnost da formiramo, bez ikakvog problema, jednu efikasnu vladu koja će u roku od 18 meseci obezbediti našoj zemlji status zemlje kandidata za ulazak u Evropsku uniju, da privučemo dodatne investicije, da svima bude bolje, iz meni nepoznatih razloga verovatno je tu i mešavina ideologije nažalost, imajući u vidu šta čujemo večeras i malo više od ideologije, bila je reč i o nekoj formi nepoverenja.
Nažalost, čini mi se to ide još dalje od toga, prema onome što predstavlja Demokratska stranka, jednostavno mene nikada neće biti stid, ni mene niti naše zemlje, nego ću se uvek boriti da svim našim građanima bude bolje. To je cilj Demokratske stranke, i uprkos teškim vremenima koja dolaze, mi ćemo se boriti za to.
Sada, pošto ste večeras nekoliko puta to pominjali, u pogledu moje lične situacije želim da kažem da nemam 11 miliona evra, da bih voleo da imam 11 miliona evra i da pojasnim neke stvari. Vratio sam se u našu zemlju posle 25 godina u inostranstvu i nikada nisam krio da sam tamo imao i teške momente, da je moja porodica živela u dubokom siromaštvu i da znam šta je to nemati ni za hleb. Živeo sam u toj situaciji i da znam šta je to nemati ni za hleb.
Živeo sam sa mojom pokojnom majkom, koja je preminula pre dve godine, i mojim očuhom u 7,8 kvadratnih metara i bilo je teško. Znam šta je to biti siromašan, znam šta je to kada ne znate od čega ćete kupiti i hleb u sledećem danu. Meni moj otac i bilo ko drugi, a najmanje država, nije nikada ništa obezbedio. Neću ovde da padnem u bilo kakvu formu patetike, ali sve što sam zaradio, zaradio sam sam bez ikakve veze, bez ikakve privilegije, nego iz mog znanja, iz mog ogromnog truda.
Meni ne trebaju dilovi, meni ne treba ništa prljavo. Sposoban sam da obezbedim i za moju decu, za moje dve ćerke, i za moju celu porodicu i za moje saradnike, bez problema, hvala lepo. Izlazeći iz Vlade Republike Srbije, pre godinu dana, dobio sam angažman u drugoj najvećoj finansijskoj instituciji u svetu i ušao sam u rang čelnih 30 direktora.
To je kao Real Madrid finansija, to je vrh finansija u svetu. To vam je kao Vidić u Mančester junajtedu ili kao Đoković u Top–ten, kao neko ko je u stanju kao Divac da igra u onoj ligi, gde nažalost nema dovoljno ljudi našeg porekla. U tom svetu, uz platu, često dolazi isplata i u akcijama. I ta banka je sto odsto privatna. To nema nikakve veze sa državom, niti imam 10 odsto. I da, naravno, prijavio sam sve što imam. Ne samo što sam prijavio ovom odboru za izbegavanje sukoba interesa, nego, kao što i sami vidite, pošto je taj dokumenat došao iz NBS, uredno sam sve prijavio NBS, jer nemam šta da krijem.
Sa mnom nema tajnih računa, sa mnom nema of–šor zona, egzotičnih ostrva, neplaćenih poreza.
Ljudi, ono što obezbedim to svi znaju i platim porez na to. Ako je neko ljubomoran na to, šta mogu, ali kod mene nema nikakve muljačine. Na sve što zaradim platim porez i ono što je moj uspej je samo moj uspeh. Želim da kažem da je to mogao da bude uspeh i onih ljudi koji rade oko nas i da treba da se bavimo napretkom, ekonomijom i svaki put kada neko od naših uspe negde treba da ga podržavamo.
Voleo bih da ljudi ovde iz SRS kažu – bravo Đeliću, to Božo, pokaži svima kako Srbin može da bude uspešan u finansijama, Božo, to majstore, pokaži svima, mi smo ponosni na tebe, jedan vojvoda, vojvoda od finansija Božidar Đelić, svaka čast!!! A ne ovako.
Posve sam miran, moja savest je čista. Ja sam uspešan čovek. Ne moram da pribegnem ničemu. Sve je poznato, sve je transparentno sa mnom, ne bojte se ništa i novac koji sam zaradio ne dugujem nikome. Za razliku od nekih lidera Demokratske stranke nisam dobio stan od države. Za neke koji ne plaćaju račune za infostan, plaćam moje račune. Eto, toliko, hvala svima! (Aplauz.)

Reč ima gospodin Vučić.