Hvala, gospodine predsedniče.
Moram reći da sam se prepoznao u onim prisutnima, kada je gospodin Boško Ristić rekao da prisutne informiše, jer sam bio prisutan u sali, a bio sam prisutan i 2002. godine, kada su Socijalističkoj partiji Srbije oduzimani mandati.
Skupštine radi, istine radi, Poslovnika radi, treba reći da 2002. godine ti stavovi, principi, koje sada gospodin Boško promoviše, nisu bili primenjivani od strane njegovih stranačkih kolega. Nisu, nisu. Sednicom Odbora je predsedavao gospodin Šutanovac. Znam da si ti zaboravio, ali ja nisam. Sednicom Odbora je predsedavao gospodin Šutanovac, na dnevnom redu je bilo oduzimanje mandata DSS-u i SPS-u i primenjeni su dvostruki aršini.
Suština priče je da je od aprila 2002. godine do odluke Ustavnog suda, čini mi se, jeseni 2003. godine, tih šest poslanika SPS služilo ovde, kao rezervna konjica, potrebama DOS-a, ostatku DOS-a, da glasaju za određene stvari, da prave kvorum. Jednom prilikom je čak usvojen i budžet države zahvaljujući tim glasovima. Neki su dobili nagradu - put u Kanadu, a neki su obeštećeni na druge načine. To je bio manir DOS-a - da se napravi skupštinska većina, pošto je očigledno tada unutar te strukture došlo do nekih poremećaja koji su poremetili onu većinu iz 2000. godine.
Tačno je, crno na belo, a to postoji u stenogramima Narodne skupštine Republike Srbije, ko bude želeo, može da se informiše, da su pojedini poslanici dali ostavku, potpisali ljudi, neki izašli za ovu govornicu i rekli, jeste, podnosim ostavku. To je konstatovano ovde, u Narodnoj skupštini, od strane tadašnjeg predsednika Narodne skupštine. Konstatovano je, stoji u zapisniku, a onda su se jednog dana samo pojavili i seli.
Na pitanje, kako je, pobogu, moguće da neki ljudi koji su podneli ostavku, o čemu je Skupština informisana, jer se to samo konstatuje, dođu na sednicu, gospodin Boško Ristić, naš kolega i vrsni pravnik, očigledno, rekao je da su bili u pravnoj i činjeničnoj zabludi.
Mislim da će to ostati kao deo noviteta koji je izmišljen posle 2000. godine, koji govori o jednoj apsolutnoj pragmatičnosti, o dvostrukim aršinima i sistemu vrednosti. Dok se javno promoviše jedno, u praksi se radi potpuno drugo.
Nemojte nam pričati o skupštinskoj većini, o manjini, o odnosima. Ne pominjite, molim vas, Ustav. Ne pominjite zakon. Ne pominjite član 80. Ne pominjite ga na način na koji ste ga primenjivali. Kada ga god pomenete na način na koji ste ga primenjivali, ima nas koji smo dugo ovde, tu sam od 2001. godine, a ima i onih koji su malo duže, mi ćemo biti u situaciji da demistifikujemo tu priču i to ponašanje, da građanima Srbije kažemo da su stvari bile potpuno drugačije.
Hvala vam.