U potpunosti se slažem, gospodine Markoviću, da bi svi poslanici u ovoj skupštini trebalo da budu kulturni, lepo obučeni i da se lepo ponašaju. Kao što ste mene upozorili na to, molim vas da upozorite i određene pripadnike vašeg poslaničkog kluba, da to važi i za vas. Hvala vam.

Reč ima Gordana Čomić. Nije tu. Reč ima Srđan Milivojević.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, druže Bajatoviću, ima li još drugova i drugarica? Ako nema, možda je neko iz Demokratske stranke... Izvinjavam se, drugarice i drugovi poslanici.
Dakle, mi imamo ozbiljnu stvar na dnevnom redu.
Nisam se predstavio, možda treba, ja sam Srđan Milivojević, poslanik Demokratske stranke iz Kruševca.
Dame i gospodo, pre svega, građani Srbije, moram da vam objasnim zašto Demokratska stranka ne može da da svoj predlog za potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Moram, takođe, da vam objasnim šta se danas dešava u Srbiji i zašto Demokratska stranka ovoga trenutka to radi.
Kao što vam je poznato, ovoga trenutka je na političkoj sceni Srbije napravljena jedna programska, ideološka koalicija između Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke.
Znam da u sali nema predstavnika Demokratske stranke Srbije, nije mi jasno, izvinjavam se vama damama, verovatno su otišli Šormazu, a ostali su verovatno otišli po majice ili bedževe.
Demokratska stranka i poslanici Demokratske stranke su vrlo pažljivo pratili šta se dešavalo tokom jučerašnjeg dana, tokom rasprave o izboru potpredsednika Narodne skupštine. Naravno, zbog svega onoga o čemu je bilo reči, zbog temeljnih principa Demokratske stranke i zbog želje da odbranimo jedan sistem vrednosti. Mi zaista ne možemo da učestvujemo u ovome što se danas dešava u Republičkoj skupštini.
Ako ikada odete u Topolu, videćete tamo, u Karađorđevom konaku, da i dan-danas stoji jedan top, a zove se top aberdar, izvedeno od reči aber ili glasnik. Taj top je služio da objavi važne vesti građanima Srbije u to vreme. Već vidim da gospodin Jočić i gospodin Koštunica, zajedno sa predstavnicima Srpske radikalne stranke, pune top, da jave Srbiji da je formirana jedna programska koalicija koja će dati novu vladu.
Imao sam prilike da juče slušam mnoga izlaganja članova Srpske radikalne stranke. Mogao sam da vidim vašu fascinaciju mestom predsednika Republike Srbije. Razumem vašu opsesiju predsednikom Republike Srbije; mnogo puta ste trčali tu trku i gledali u leđa Demokratskoj stranci, i onda - grožđe kiselo, pa ga treba oblatiti.
Vi ste juče nekulturno vređali predsednika Republike, koji ispunjava svoja ustavna ovlašćenja.
Po Ustavu, zašto pitate po kom ustavu? Pa, po Ustavu Republike Srbije. Znam da vam je bliži ustav Rusije, ali dajte da malo zastupamo Ustav Srbije u ovom parlamentu, ipak je ovo Parlament Srbije, a ne Rusije.
Juče sam čuo, a pogotovo danas, nekoliko zabrinjavajućih rečenica zbog kojih Demokratska stranka ne može da da potpredsednika Republičke skupštine. Juče je predsednik Republičke skupštine, gospodin Tomislav Nikolić, kazao da mu je žao što Srbija nije ruska kolonija. To je potvrdio predstavnik njegove poslaničke grupe. Danas čujem da se ne odustaje od ideje velike Srbije, mada nisu tačno utvrđene granice. Koliko vidim, postoje određena neslaganja u Srpskoj radikalnoj stranci, da li je to Karlovac, ili, čak, možda zapadnije.
Molim vas da mi kažete kojim ćete to sredstvima da uradite. Da neće možda Tomislav Nikolić da raspiše referendum u Hrvatskoj, da se oni isele do te granice, ili ćete možda opet u Kruševac, Kraljevo, Leskovac, sa jedno 40.000 vojnih poziva. Kažite mi koliko će to da košta građane Srbije, izraženo u novcu, pre svega, u ljudskim životima.
Ono što mi nije jasno to je da li Demokratska stranka Srbije u tome učestvuje i daje podršku za projekat velike Srbije.
Molim poslanike Demokratske stranke Srbije da mi kažu da li je to neki novi politički program ili neki zaokret u vašoj politici i da li vam je sada jasno zbog čega Demokratska stranka ovoga trenutka, u ovoj konstelaciji političkih snaga, ne može da da potpredsednika Skupštine i da učestvuje u tome.
Moram da postavim nekoliko pitanja građanima Srbije. Da li ste vi, građani Srbije, za ovu ideju, da li ste za ovo glasali kada ste glasali za Demokratsku stranku Srbije? Siguran sam da niste. To su dileme koje za političku stranku donosi vreme u kojem živimo. Nekada, između onoga što je ponuđeno kao politički program i onoga što se sprovodi u praksi postoji velika razlika. Vi iz Demokratske stranke Srbije, izgleda, imate dva morala - jedan moral koji propovedate, ali ga se ne pridržavate, a onog kojeg se pridržavate, verovatno, ne propovedate.
Mislim da danas, na 9. maj, mogu građanima Srbije da čestitam Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, ali pitam se da li to ima smisla u ovom trenutku.
Razumem vaše dobacivanje, to ste radili i kada sam izlazio i vrlo ste nepristojno spomenuli moju majku. To je vrlo nepristojno s vaše strane. Vidim da ste širok repertoar reči pobrali u biblioteci, gde ste vrlo mnogo vremena provodili dok ste bili mali. Tako to onda, prosto, izbija.
Moram da napomenem da sam juče odslušao nekoliko vrlo teških uvreda na račun predsednika Republike Borisa Tadića. Razumem da se još uvek niste oporavili od poraza na predsedničkim izborima i to je razlog zbog kojeg vređate gospodina Borisa Tadića. To je glavni razlog zbog čega vređaju gospodina Borisa Tadića.
Pokažite mi jedan santimetar srpske teritorije koji je za vreme vlasti Borisa Tadića predat u tuđinske ruke.
Nema ga, s tim će se složiti svi u ovoj sali. Za vreme vaše vlasti, ne znam da li je tako bilo, preispitajte svoju savest.
Vama, dame i gospodo, drugarice i drugovi iz Demokratske stranke Srbije, moram da poručim, mi nećemo dati potpredsednika Skupštine, a vi, u kakvo ste se kolo uhvatili, tako igrajte do kraja, ali mislim da vam je kolo loše.
Hvala.

Oliver Dulić.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ima jako mnogo razloga zbog kojih je loše ovo što radite, a ja se neću obraćati poslanicima Srpske radikalne stranke. Oni su ljudi koji imaju svoje ideje i ideale i za njih se žestoko bore. Vi ste velika stranka. U svakom gradu u Srbiji postoje ljudi koji veruju u vaše ideje. Zato ću se obratiti ljudima iz Demokratske stranke Srbije. Ukoliko i gospodin Šormaz ode, onda nemam kome da se obratim.
Imate jedan ogroman problem danas i taj problem se sada već vidi i čuje, ne samo u ovoj skupštini, nego se širi Srbijom. Mi, naime, ovu zemlju guramo u nepovratnu katastrofu. Rekao bih vam da je ono što radite danas izuzetno velika, istorijska stvar i da ćete snositi punu odgovornost za to.
Žao mi je gospodina Radeta Obradovića, što ste ga gurnuli da svoju političku biografiju na neki način ošteti činjenicom da će biti među prvima koji će svedočiti o jednoj novoj koaliciji, koja će biti sramota za ovu zemlju.
Gospodin Rade Obradović ima najbolju biografiju od svih ljudi koji su predloženi za potpredsednike Skupštine. On je mlad čovek, veoma je obrazovan, imao je jako puno uspeha u životu, ali se plašim da će ova slika koja bude snimljena danas, na kojoj gospodin Rade Obradović sedi pored ljudi, protiv kojih nemam ništa, koji takođe imaju svoje političke biografije, ali koji nisu ljudi sa kojima bi gospodin Rade Obradović trebalo da bude u društvu, jednom da bude dovedena u pitanje; jednog trenutka će možda postojati potreba da gospodin Rade Obradović retušira fotografiju na kojoj sedi između gospodina Tomislava Nikolića, kao predsednika Skupštine, i dvoje ljudi koji su danas predloženi za potpredsednike. Oni su prirodan blok.
Demokratska stranka Srbije, sa svojim izbornim programom, sa glasovima koje je dobila od ljudi koje, takođe, dobro poznajemo i koji nisu glasali za te vrednosti, ne pripada ovome stolu i onome što se nudi kao politički projekat koalicije Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije.
Hajde da pričamo o tome šta je ono što je budućnost ove zemlje sa vama.
Budućnost ove zemlje sa vama je, kao što smo čuli, ne u evropskim integracijama, jer je to Šešeljevim testamentom zabranjeno, nego u evroazijskim integracijama koje nam se spremaju. Iskren da budem, ne znam šta to tačno znači, ali vi ste, gospodine predsedniče, u jednom od prethodnih intervjua spomenuli da je prilika Srbije da uđe u evroazijske integracije.
Voleo bih da mi objasnite, gospodo iz Srpske radikalne stranke, sa kojim delom Azije mi treba da se integrišemo. Da li je to severni deo Azije, Kina, Mongolija? Sa Rusijom smo već ušli u neku vrstu integracije, mada Rusi nisu do kraja iskreno sa nama ušli ni u različite vrste ekonomskih aranžmana, u smislu da su nam čak i ratifikovali u svojoj Dumi ugovor o slobodnoj trgovini. Međutim, ima jedan dobar most kojim možemo da se povežemo sa ovim južnim delom Azije, jer u tom delu Azije, a to su zemlje poput Tadžikistana, Uzbekistana, Turkmenistana, Kazahstana, vladaju divni režimi, sa divnim predsednicima partija i divnim partijama, koji su, apsolutno, u skladu sa vrednostima koje vi zastupate.

Nema smisla da vređate druge države. Nemojte da se izjašnjavate o drugim državama ovde, da ne ispadne da je Skupština zauzela stav o društvenim uređenjima u drugim državama.

Siguran sam da to predstavlja uvredu za te države kada govorimo o demokratskom kapacitetu, o ponašanju vlasti prema opoziciji, prema nevladinim organizacijama, prema drugim državama.
Da vam kažem jedno, vi ste juče sa velikim ponosom pročitali pismo sa Kube od gospodina Fidela Kastra. Pročitali ste ga vi, gospođo Jovanović, i obavestili nas kako kubanski narod sa velikim oduševljenjem prihvata činjenicu da je u Srbiju najzad došla sloboda i demokratija.
Danas bih vam prepričao reakcije većine zemalja sa kojima Srbija mora da sarađuje u budućnosti, kao što su, na primer, zemlje Evropske unije, koje, nažalost, izražavaju svoje potpuno razočaranje činjenicom da je demokratska stranka Srbije, da je Vojislav Koštunica najzad skinuo masku sa svoga lica i pokazao da je u stanju da podržava one stranke koje su Srbiju gurnule u najžešću propast u svojoj istoriji i koje su nas dovele dotle da budemo poslednja zemlja u Evropi po bruto nacionalnom dohotku, po nivou investicija i po onome što se meri kada mora da se meri jedna stvar, a to je budućnost naše dece.
Koalicijom koja je danas stvorena u ovom parlamentu između Srpske radikalne stranke, Socijalističke partije Srbije i Demokratske partije Srbije, koalicijom koja će, verovatno, danas biti potvrđena u Hagu, mi ćemo, nažalost, doći u situaciju da kao zemlja budemo potpuno izolovani.
Skrenućemo sa puta naših evrointegracija i mislim da ćemo zadati nepovratan udarac onome što, u suštini, smatramo još uvek vitalnim delom biologije naše nacije, a to su mladi ljudi.
U ovom trenutku, već stotine ili hiljade mladih ljudi razmišlja o tome da napusti ovu zemlju, upravo zbog koalicije koja se ovde stvara. U ovom trenutku, stotine i hiljade ljudi razmišlja o tome da svoju decu seli u druge zemlje.
U ovom trenutku, zbog koalicije koja se ovde stvara, naša zemlja, ne samo na berzi, nego i u investicijama, u zainteresovanosti stranih investitora za investicije, gubi na svakom koraku. U ovom trenutku, ljudi gube radna mesta i potencijalna radna mesta zbog koalicije koja se ovde stvara.
Pitam vas sad: da li vredi sve to? Koja ideologija i koje vrednosti su naterali Demokratsku stranku Srbije na ovakav korak?
To je, naravno, bio inat. Oni su imali neke druge stvari na umu kada su ulazili u ovakav aranžman. Siguran sam da je u ovom trenutku Demokratska stranka Srbije shvatila da se prevarila.
Siguran sam da u ovom trenutku oni pokušavaju da nađu neki izlaz i da prekinu ovo što je agonija, ali izlaza nema. Nažalost, agonija se produbljuje sve više i plašim se da u ovom trenutku nema više šanse da se vratimo na neki razuman put.
Meni je žao što će gospođa Nataša Jovanović sesti uskoro ovde iza, zbog toga što će Poslanička grupa Srpske radikalne stranke ostati bez jedne dobro organizovane grupe, koja sve vreme, svih ovih godina, dobacuje i dekoncentriše govornike.
Hvala vam.

Rajko Baralić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, znam da biste vi voleli da mi je veća glava nego što jeste, ali to nije lako postići.
Nema razloga da bilo ko vređa narodne poslanike i čitave poslaničke grupe zato što, u prenosnom smislu, to znači da vređa tačno onoliko građana i njihovih pristalica koji su svoj glas na neposrednim i slobodnim izborima dali tim poslaničkim listama. Ne postoji nijedan razlog da jedan narodni poslanik, koji se, kako on kaže, godinama sprema da bude ministar policije ili šef Udbe, ovde naziva poslanike ili čitave grupe konjicom.
Nemam s tim nikakav problem. Kad sam dobro upoznao ljude, veoma sam zavoleo konje, kada sam upoznao gospodina Šutanovca, najviše sam zavoleo konja.
Ne postoji nijedan razlog da ovde neko od nekog drugog brani gospodina Radojka Obradovića.
Gospodin Radojko Obradović se potpunim ličnim, ljudskim, političkim, stručnim i svakim drugim integritetom odbranio sam. Mogu da kažem da imponuje saradnja sa tim čovekom u svakom pogledu, ali reći da će on svoju biografiju uprljati time što će da sedne pored trojice potpredsednika, ili jedne potpredsednice, ili dva potpredsednika Narodne skupštine, najteža je uvreda koja ne može da se podnese u ovom parlamentu.
Molim vas. Želim da vam kažem, gospodine Duliću, inače nisam upoznao skoro nijednog Dulića, izvinjavam se tvojoj cenjenoj porodici, koji je konsekventan i koji se na korektan način obraća ostalim sagovornicima. Nema smisla.
Srpska radikalna stranka je dobila milion i nešto hiljada glasova, Socijalistička partija Srbije je dobila oko 250.000, ovi drugi 600. 000, itd, a vi, gospodine Duliću, kažete da će neko uprljati biografiju zato što sedi pored predstavnika dva miliona punoletnih građana Srbije. To nije korektno, to nije normalno, to je nenormalan politički stav. Nije moje da vas edukujem, vi ste edukovani, kao i Šutanovac, u Garmišpartenkirhenu - ''Konrad Adenauer'', ne znam gde sve još, to je vaše pravo i vaš izbor. Apsolutno ne polemišem s tim, samo želim da, pre svega, narodnog poslanika SPS, gospodina Milutina Mrkonjića, odbranim od jedne uvrede koja je nezamisliva, koja je nečasna. Nema smisla. Nadam se da niste mislili ozbiljno.
Razumem da to može biti u žaru političke borbe, ili se vi zalažete, mada u vašem programu to ne piše - moj posao je da budem informisan, za drugačiji koncept; postoji drugi izbor koji nije demokratija. Postoje elitistički koncepti, napišite u svom političkom programu to, pa ćemo reći - Akademija nauka bira predsednika ove, one institucije, doktore i profesore, seljaci nemaju pravo glasa, manjine nemaju pravo glasa, penzioneri nemaju pravo glasa, oni koji nemaju visoku stručnu spremu nemaju pravo glasa.
Pa, napravite onda to, ali to nije moguće. To nije moguće izdržati, molim vas. Kao što je svaki narodni poslanik, bio on poljoprivredni proizvođač ili akademik, potpuno jednak u svim pravima ovde, tako su i svi narodni poslanici vlasni, u skladu sa Ustavom i Zakonom o izboru narodnih poslanika, da se ovde ponašaju u skladu sa Poslovnikom, Ustavom, da predstavljaju građane i zastupaju njihove interese.
Nemojte vređati ljude, nemojte sebe diskreditovati. Vi niste u stanju da uvredite Milutina Mrkonjića. Apsolutno, nemate kapacitet da uvredite najvećeg graditelja u ovoj zemlji. Nije o tome reč ovde. Čast je sedeti pored Milutina Mrkonjića, gospodine Duliću.
Inače, sve ovo drugo može biti predmet različitih političkih i drugih inicijativa na konferencijama za štampu, u izbornoj kampanji, itd, ali ovo je Parlament.
Molim vas, završite ovo na način kao što želite. Vaše je pravo da nemate kandidata. Samo pitam da li je bila uvreda za gospodina Milana Markovića da bude potpredsednik u Narodnoj skupštini u prethodnom mandatu, kada je ovde, takođe, sedeo socijalista i kada je ovde, takođe, sedeo radikal. Da li je to bila uvreda, gospodine Duliću? Kako je to moguće? Da li to vi, kada vama odgovara, saopštavate na drugačiji način?
Mislim da to, u najmanju ruku, nije korektno. Ako ne postoji drugačija argumentacija za ono što želite da kažete, nemojte to činiti uvredama. Ne postoji nijedan razlog.
Moram da kažem da ništa gore nisam čuo ovde za šest godina, tako nešto ne postoji. To što ste vi rekli je najgora uvreda koju je ikad ijedan poslanik ovde izrekao. To nije fer, nije kolegijalno, nije u duhu onoga što treba da krasi jedan parlament.
Zahvaljujem.

Izvolite.