Dame i gospodo narodni poslanici, mi podržavamo ideju o smeni Tomislava Nikolića zbog onoga što je on radio pre izbora za predsednika Skupštine i zbog onoga što je uradio za svega nekoliko dana svog predsednikovanja parlamentom. Rezultati i jednog i drugog rada su poražavajući.
Ono što smatramo, takođe, veoma važnim jeste ukazivanje na različite motive koji postoje u ovom trenutku iza poslaničke volje LDP-a da glasa za smenu Tomislava Nikolića i poslaničke volje parlamentarne većine koja je podnela taj zahtev. Koliko god pokušavali socijalisti i radikali da se distanciraju od novouspostavljene parlamentarne većine, ljudi u Srbiji vrlo jasno prepoznaju širinu te parlamentarne većine, koja je veća od one koja je ovde danas podnela inicijativu za smenu Tomislava Nikolića. To je ono što je loše.
Važno je u ovoj raspravi reći zašto Tomislav Nikolić nije smeo da bude predsednik parlamenta i šta je to što je on kao predsednik parlamenta loše uradio, da bi se danas smenio.
(Zoran Krasić, sa mesta: Ko si ti da kažeš da treba da se smeni?)
U suprotnom, steći će se utisak da se Tomislav Nikolić smenjuje zato što Vojislav Koštunica danas misli da neko bolje od Tomislava Nikolića može danas da vodi parlament Srbije.
(Zoran Krasić, sa mesta: To je loše, jer on ništa ne vidi.)
Takvo uverenje je pogrešno i nije tačno. To što su radikali bili naivni, što danas ne plaču zbog smene Tomislava Nikolića, nego od sreće jer je on bio predsednik parlamenta, to nikoga u Srbiji preterano ne uzbuđuje. Niti je biran Tomislav Nikolić za predsednika parlamenta zbog interesa građana Srbije, niti će zbog interesa građana Srbije danas biti smenjen. To je problem, dragi prijatelji iz Demokratske stranke. O tome možemo da govorimo tokom rasprave koja će obeležiti naredne dane, pre svega u vezi sa izborom nove vlade.
Ali, ucena ne sme postati prihvatljiv metod donošenja tako krupnih odluka kao što su one vezane za izbor predsednika parlamenta, smenu predsednika parlamenta, za formiranje vlade. U ovom trenutku jasno je da je ucena bila i ostala model političkog delovanja aktuelnog, i budućeg, predsednika Vlade. Ucenjivao je Srbiju u junu mesecu 2001. godine, kada je ekstradiciju Slobodana Miloševića Haškom tribunalu nazvao državnim udarom, a vlada tehnikom državnog udara u kontinuitetu. Ucenjivao je Srbiju 12. marta 2003. godine, kada je tražio formiranje koncentracione vlade, umesto kažnjavanja zločinaca i ubica Zorana Đinđića. Ucenjuje je prethodne tri godine i ucenjuje je danas. Parlamentarna većina koja je izabrala Tomislava Nikolića i parlamentarna većina koja se pominje u podnetom predlogu za razrešenje pristaju na ucenu.
Jedina pozitivna činjenica ove rasprave je zapravo ta politička istina – put do smene Vojislava Koštunice vodi kroz razobličavanje njegove politike. Jedina vrednost izbora Tomislava Nikolića na mesto predsednika Skupštine je zapravo u tome.
Rekli smo da su licemerni razlozi koji se navode kao razlozi koji presudno utiču na izbor Tomislava Nikolića. Navodi se da je to uspostavljanje države.
Ne može se država uspostaviti sa personifikacijom politike koja je tu državu uništila. Zatim, demokratska pravila ponašanja – nema demokratije u Srbiji, prvo se mora uspostaviti, pa će se tek onda ta pravila poštovati. Nema je ni danas ovde, jer se pozivamo na Poslovnik koji kršimo sami mi kao parlament.
Pomenuto je Kosovo i danas čujemo da se Tomislav Nikolić smenjuje zbog državnih i nacionalnih razloga, a ne zbog toga što je preduslov formiranja te nove parlamentarne većine zapravo smena Tomislava Nikolića. Pitali smo predlagača. U redu, možda su naše kritike pomogle. Možda je haos koji je nastao u Srbiji posle izbora Tomislava Nikolića uticao na vas, ta berza o kojoj govori Vučić, strahovi i košmar koji preživljavaju ljudi od tog trenutka, deo našeg društva; a neki se raduju.
Ali, onda recite – pogrešili smo i nismo bili u pravu kada smo rekli da je predsednik Republike špijun, izvini, Tadiću, pogrešili smo, bilo je kako bilo, prihvatamo odgovornost; pogrešili smo kada smo rekli da je DS kvislinška stranka, da su ljudi iz LDP-a balisti, evo sada kažemo to i preuzimamo političku odgovornost. Tako se stvara moderna Srbija, u kojoj postoji red.
Znate li kom ishodu nas vodi ovo što radite? Tomislav Nikolić će još dugo vremena biti jedina politička ličnost sa političkim imidžom osobe koja može da bude predsednik parlamenta, sa kojom se možete ne slagati i možete zatražiti da se povuče odmah i da se sam kazni i izađe napolje, zbog toga što ne poštuje Zorana Đinđića, ali vi ćete nas dovesti u poziciju da biramo vladu bez predsednika parlamenta, baš vas briga za parlament. To treba reći. Način na koji opstajete na vlasti u ovom trenutku je poražavajući.
Ono što moramo uraditi zajedno ovde u Skupštini, kao predstavnici građana koji su nas izabrali – međusobne sukobe i konflikte zadržati u krugu od nas 250, ne prenositi u ionako podeljeno društvo. Jer, ti ljudi koji žive u Srbiji imaju identične interese: hoće miran i normalan život, sigurnu platu, ekonomsku perspektivu, koju danas ne vide, hoće da Kosovo bude deo Srbije. Isto tako, ne mogu da gurnu glavu u pesak i okrenu se od te realnosti koja Kosovo danas predstavlja drugačije.
To je sve ono što nas obavezuje, činjenica da donosimo odluku u ime zemlje. Način na koji se ova odluka donosi je katastrofalan. To političko laganje niko više ne može da razume i sa time da se složi. Ako u nekoj meri sredstvo može da opravda cilj, u ovoj meri više to ne može. Preterali ste sa tim što ste do sada radili.
Pomenuti su ovde dogovori. O tim dogovorima je trebalo da govorite tokom rasprave. Trebalo je da kažete – da, sreli smo se, razgovarali smo, premijer nam je rekao jedno, mi smo odgovorili drugo. To što danas neko ne poštuje dogovore nas ni po čemu ne obavezuje da mi to prihvatimo kao argumentaciju zašto Tomislav Nikolić ne treba da bude smenjen. Sami ste se sastajali, sami ste vodili politiku, prevarili ste sve građane Srbije Ustavom, varate ih poslednjih nekoliko godina odbranom od onih posledica politike od kojih se Srbija ne može odbraniti, politike koja je sprovođena tokom devedesetih godina.
Jedini način za rešavanje političke krize u kojoj se zemlja nalazi bio je raspisivanje izbora. Za to nismo imali snagu. Videćemo da li je greška ovo što se danas radi. Naš stav je da je to upravo tako, kao što mislim da je greška povlačenje Dulićeve kandidature, zato što se radikali pozivaju na Poslovnik, zato što se pozivaju na zakon i red, oni koji su dokaz nepoštovanja zakona i reda.
Mi ćemo podržati zahtev za smenu Tomislava Nikolića, dobro je što će biti smenjen.
Problem je što će to biti samo kratkotrajno olakšanje, ili će svi oni pozitivni efekti koji prate činjenicu da će on biti smenjen sa mesta predsednika parlamenta, sa funkcije koju je nedolično i nedostojno obavljao žaleći za tim što Srbija nije ruska provincija, biti kratkoročni. To treba reći u ovoj raspravi.
Ako se danas smenjuje predsednik parlamenta, onda se mora govoriti iskreno o razlozima za tu smenu.
Mi želimo da parlament dobije svog predsednika i spremni smo da podržimo kandidata Demokratske stranke, to takođe treba reći. Ali, od kandidata DS-a očekujemo da nas posmatra sa uvažavanjem koje mora postojati naspram činjenice da je za nas glasalo 220 hiljada građana ove zemlje. Oni su glasali zbog jedne politike.
Mi smo tu politiku formulisali kroz tri osnovna pravca, koja nisu izraz naše ucene Demokratske stranke, nego naše želje da zajedno sa vama počnemo konačno da menjamo ovu zemlju.
Kandidat za predsednika parlamenta koji želi podršku LDP-a mora razumeti naše stavove. Tražimo od njega vrlo jasne odgovore na pitanje da li je spreman da formira komisiju za lustraciju i na takav način doprinese profilisanju građanske, moderne, demokratske Srbije, one Srbije u kojoj se za politiku ispostavlja račun odgovornosti, kao što se ispostavlja u svakom drugom poslu, za politiku ratova, za politiku obračuna sa sopstvenim građanima, za politiku koja nas je dovela na optuženičku klupu Međunarodnog suda pravde, onu klupu na kojoj smo osuđeni ne zbog toga što smo izvršili genocid nego zbog toga što ga nismo sprečili, što nismo sankcionisali one koji su ga izvršili, gospodine Dačiću.
To očekujemo kao odgovor od kandidata za predsednika Skupštine.
Drugi odgovor koji želimo da čujemo, da li je spreman da pokrene pred Odborom za ustavna pitanja parlamentarnu raspravu o promeni Ustava, koji je donet glasanjem koje je trajalo dva dana, tako što su građani na glasanju pokradeni.
Treći stav, takođe veoma važan za LDP, to je pitanje spremnosti predsednika parlamenta da u okviru ove institucije konačno započne definisanje mehanizama kojima će se uspostaviti odnos između politike i biznisa u Srbiji.
Istu odgovornost za ovu zemlju ima lider najveće stranke i direktor najveće kompanije. Ne želimo da ratujemo protiv bogatih i uspešnih ljudi, ali ne pristajemo na ono što je postalo pravilo političkog života u zemlji. Ne pristajemo da neko kupuje našu politiku zbog toga što ima lični interes za tako nešto i to želimo da kažemo ovde u parlamentu. O tome želimo ovde da razgovaramo.
To su tri uslova, tri kriterijuma koji, po našem mišljenju, novog predsednika parlamenta definišu kao predsednika koji će Skupštinu učiniti drugačijom od onakve kakva je ona bila poslednjih nekoliko godina. Onda smo spremni da podržimo ne da bi neko drugi radio taj posao u naše ime, nego da podržimo čoveka sa kojim ćemo zajedno taj posao raditi.
Što se tiče sudbine dosadašnjeg predsednika parlamenta, on je predstavnik velike stranke; mislim da ste, gospodine Nikoliću, zaboravili da ovo nije prvi put da vas je Vojislav Koštunica prevario. Nadam se da je poslednji. Ne zbog toga što je to dobro za SRS, već zbog toga što on, kao nosilac političkih vrednosti Miloševićeve epohe, konačno mora biti doveden u poziciju u kojoj se našao i sam Milošević tokom 2000. godine, u poziciju političara sa kojim niko više ništa ne želi da radi jer je rezultat tog posla šteta za društvo i samo lična korist jedne osobe.
Nisam, gospodine Mrkonjiću, iskoristio sve svoje vreme i nadam se da ćete to ceniti.

Hvala, gospodine Jovanoviću. Reč ima gospodin Vučić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da sam, iskreno, veoma zadovoljan što Čedomir Jovanović podržava inicijativu Miloša Aligrudića, da svi budu na jednom mestu, da celoj Srbiji bude jasno šta se večeras ovde zbiva, da svi znaju da između njih nema nikakve razlike i da su na istom putu evroatlantskih integracija, da se otprilike utopimo u Atlantski okean, a bez Kosova, šta ima veze, to može. I to da nam bude predsednik Skupštine, majko rođena!
Gospodine Jovanoviću, nisam u stanju da vam odgovaram. Prosto sam siguran, kad ljudi ovo slušaju da ne mogu ni svojim očima ni ušima da veruju, da gledaju da im nešto nije u redu ili sa tonom ili sa slikom. Vi nekome držite predavanje o ljudskim pravima i slobodama. Vi, koji ste glasali iz Bodruma i Soluna; vi koji se hvalite spaljivanjem Skupštine i linčovanjem ljudi. Sve što ste napravili i uradili, uradili ste najdirektnije protiv elementarnih ljudskih prava i sloboda. Vi biste da se obračunavate sa političkim protivnicima na najgori komunistički način. Kad kažem komunistički, ne želim da povredim poštene komuniste, kojih ima mnogo.
Aligrudiću, vratite se na mesto i pristojno sedite. Ako vas građani nisu birali da ih ne varate, onda su vas birali da pristojno sedite tu. Ili vas stežu hulahopke, ne znam šta je u pitanju. Izvinjavam se, to je Šutanovac rekao, ja to ne bih nikada rekao.
Gospodine Jovanoviću, vi ste na čudesan način u stanju da sve vidite otprilike kao u konkavnom ogledalu.
Da vi govorite o Kosovu i Metohiji, o tome čega treba da se lišimo ili ne treba da se lišimo, optužujete Aligrudića da li je ovaj špijun ili nije špijun. Za razliku od Aligrudića, moram da kažem da sam ponosan što sam član Srpske radikalne stranke, kod nas se to ne menja. Mi smo i u ponedeljak mislili ono što je Aligrudić rekao, ali to mislimo i večeras.
Što se tiče balista, da sede u LDP-u, to nije rekao Aligrudić, nego ja, i ponosan sam što sam vam rekao istinu, jer tu sede balisti koji se bore za nezavisno Kosovo. I to je moje demokratsko pravo.
(Predsedavajući: Hvala vam, gospodine Vučiću. Izvinjavam se, gospodine Vučiću, vreme je isteklo.)
Dakle, nemam ništa protiv toga da vi izlažete svoje ideje, ali nemojte da imate ništa protiv toga što se mi za drugačije ponašanje zalažemo.
Na kraju, nisam razumeo ono o ličnoj koristi, ili ne znam čemu. Gospodin Nikolić je večeras došao u Narodnu skupštinu Republike Srbije sam, bez pratnje, bez ijednog telohranitelja, svojim automobilom. Sa kim ili čime ste vi došli? Koliko je njih potrebno da vas čuva od vaših prijatelja? U tome je, gospodine Jovanoviću, razlika. U tome što Tomislav Nikolić, kao domaćin, ume da ispeče dobru domaću rakiju, koja je džabe za komšije, prijatelje i za sve druge, a vaša flaša vina košta 4.000 evra, dok naš narod nema leba da jede. U tome je razlika, gospodine Jovanoviću. I u tome.
To je pitanje za gospodina Aligrudića. Kako, gospodine Aligrudiću, sada? Sve sam razumeo, razumeo sam kako vi možete i sa ovim izdajnicima i sa ovim špijunima, kako ste ih lepo okarakterisali u ponedeljak. Baš ste lepo govorili (mislim da sam vam čak i čestitao u pauzi), baš lepo i veoma ubedljivo i argumentovano. Što je najvažnije, istinito sasvim. Kako ćete sada, gospodine Aligrudiću, i sa Čedom Jovanovićem; još i Čekua da dovedete u Narodnu skupštinu, da glasate protiv Tome Nikolića.­­ Svaka vam čast, gospodine Aligrudiću. Ali, bez obzira na moj osmeh, Srbija vam ovo neće zaboraviti, preveliki je ulog, ulog je Srbija, ulog je naša otadžbina, a sa otadžbinom nema igre. Hvala vam.

Hvala vam, gospodine Vučiću. Po Poslovniku, gospođa Radeta.

Dame i gospodo, gospodin Čedomir Jovanović je povredio članove 103. i 104. Poslovnika Narodne skupštine. Nisam pogledala malopre kada je prolazio da li je obuo one nove cipele što je pre neki dan kupio u jednom butiku u Sava centru. Kada je došao sa devet telohranitelja da kupi cipele, ušao u butik, žene su se sledile; morale su da zatvore butik i niko nije mogao da uđe unutra dok on ne isproba svoje cipele. Smejete se, ali to je istina.
Devojke koje rade u tom butiku nisu mogle da dođu sebi od straha kada su videle Čedine telohranitelje.
Posebno se pitaju, pitam se ja i pitaju se građani Srbije odakle ih, Čedomiru Jovanoviću, plaćate, a ovde pokušavate da se suprotstavite i tražite, ne znam, nekakav odnos prema tajkunima, novobogatašima itd.
Zar se ne plašite da će vam Dragoljub Marković oduzeti kuću koju vam je dao? Čume mu je dao stan, ali Čume je trenutno u Splitu, pa ne čuje šta se dešava, ali "Krmivo" je u Surčinu i sluša i bojim se, Čedo, da nećete imati gde da se vratite večeras.
Bilo bi zaista dobro da kada govorite za ovom govornicom, pošto se zalažete, navodno, za demokratiju, pričate o nekakvim demokratskim principima i načelima, malo povedete računa o Poslovniku Narodne skupštine.
Istina, mi smo navikli od vas iz vremena kada ste bili u ovoj Narodnoj skupštini, kad ste bili potpredsednik Vlade, ne da ne poštujete Poslovnik, već da ne poštujete ni zakone, ni Ustav Republike Srbije. Danas to ovde otvoreno zagovarate i javno izgovarate da ne poštujete Ustav Republike Srbije i zalažete se za nezavisno Kosovo i Metohiju. Ponašate se onako kako ni u jednoj državi nijednom građaninu, a kamoli političaru i nekakvom predsedniku neke političke stranke ili političke grupacije, ne bi bilo dozvoljeno.
Mi srpski radikali nećemo govoriti o tome šta bi trebalo da se desi sa strankom koja se na taj način ponaša i koja otvoreno zagovara otcepljenje dela teritorije.
Očekujemo reakciju nadležnih državnih organa, ali nažalost, vi se tako i ponašate zato što znate da nema tih nadležnih državnih organa, zahvaljujući Vojislavu Koštunici i Borisu Tadiću. Mi nemamo ni Ustavni sud, ni državnog tužioca i zato mogu ljudi poput Čedomira Jovanovića da izađu za ovu govornicu i na neku televiziju...
Naravno, ne mogu na neko drugo javno mesto, jer nije baš svejedno, i uz devet telohranitelja, pojaviti se i reći ono što se gospodin Čedomir Jovanović usuđuje da izgovara za ovom govornicom.

Hvala vam, gospođo Radeta. Po Poslovniku, gospođica Nataša Jovanović, a posle Dragan Todorović, replika.

Gospodine predsedavajući, zaista se ne bih javila povodom ovog izlaganja gospodina Čedomira Jovanovića, javljam se po članu 100. Poslovnika, ali me je inspirisala ova priča uvažene koleginice gospođe Radete. Moram da je dopunim zarad javnosti, da građani Srbije znaju o kakvoj se, što bi rekao gospodin Vučić, intelektualnoj i svakoj drugoj gromadi i heroju radi, kao što je gospodin Čedomir Jovanović.
Kada nema devet telohranitelja, kada nema Tačija, Čekua i ostalih koji ga svesrdno podržavaju, gospodin Čedomir Jovanović je manji od makovog zrna i plaši se nekoga kao što je Dragoljub Marković zvani "Krmivoje". Moram da vam ispričam jednu priču koja je simpatična i interesantna, pa posle neka se Čeda pokrije po ušima i da nam više ovde ne mlati i ne pokazuje kakav je veliki junak.
Imao je Čeda jedno kuče, koje rase ne znam, to je lepa osobina da ljudi imaju životinje. Kuče je ogrebalo "jaguar", skupoceni automobil "Krmivoja". Evo, Čeda se smeška, zna da je istina, ali ne zna odakle ja znam tu priču. Naravno, Dragoljub "Krmivoje" nije bio kod kuće, Čeda onako uplašen, unezveren, a znate, sve to u vreme kada je bio navodno najsilniji i najjači ovde, možda je to bilo i za vreme kada ste uvodili vanredno stanje, stvarno ne znam. Ali, kuče ko kuče, ogrebalo "jaguar". Šta će Čeda da radi, krstario po celoj Srbiji i poslao svoje čauše, nađe nekog dečka tamo iz okoline Jagodine, taj je specijalista za to. Kumio ga i molio i kaže mu – dođi brate, pomagaj, tri puta ću više da ti platim od tarife samo sredi, inače sam gotov kada "Krmivoje" dođe. Eto, takav je Čedomir Jovanović.

Reč ima gospodin Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja uvažavam sve poslanike u ovoj skupštini, njih je birao narod i oni imaju pravo da iznose svoje stavove i svoje političke poglede, i tu nema nikakvih problema. Međutim, postoji i obaveza svih građana Srbije da poštuju zakon i propise. Posebno bi to trebalo da rade poslanici, da ne kažem i šefovi odborničkih grupa, odnosno predsednici stranaka. To im ipak daje određenu moralnu težinu da, kao ljudi koji bi trebalo da budu odgovorni, rade u skladu sa zakonom.
Kod gospodina Čedomira Jovanovića postoji jedan problem. On bi prvo morao da uradi neke stvari, pa tek posle toga da izlazi za govornicu Skupštine Srbije. Vi znate da ste morali Odboru za sprečavanje sukoba interesa da prijavite izvore finansiranja svoje kampanje. Neću ovde nijednog momenta da posumnjam da te pare nisu legalne. Ne daj bože da su iz nekih kriminalnih ili nekih drugih izvora. Duboko verujem da je gospodin Čedomir Jovanović sve te pare stekao. Nisu one male, da se razumemo, ali ako je mogao gospodin Đelić za ovo kratko vreme 11 miliona evra, zašto ne bi mogao i Čedomir Jovanović.
Gospodine Jovanoviću, na sunce sa izvorima koji su vas finansirali. Recite građanima Srbije odakle vam 60 ili 70 miliona za proteklu kampanju, pa onda prozovite bilo koga. Do tada ćutite, gospodine Jovanoviću.
Razumem da vi ovde govorite o određenim sistemima vrednosti kao čuvar vatre, kao čuvar demokratije, pa ko ima veće pravo od vas da govori o tom pitanju.
Vi ste čovek koji je u toj oblasti najpozvaniji. Nekoliko kurseva je završio kada je u pitanju demokratija. Prvi kurs u Šilerovoj, danima ga je izučavao. Normalno, posle toga se ide na onaj viši, a to je Surčin; tu su stvari potpuno jasne, pa za Čedom Jovanovićem je celo preduzeće "Beograd put", sa merdevinama, kompresorima, i gde god pređe ulicu oni naprave zebru.
Kako neko uopšte ima pravo da posumnja u Čedomira Jovanovića i u njegove namere da ovoj zemlji donese nešto dobro? Gospodin Čedomir je od 5. oktobra možda najveća žrtva te demokratije, odmah mu je džip otišao u vazduh. Ali od koga, gospodine Jovanoviću, da li od one prethodne vlasti, nenarodnog režima? Ne, nego od onih sa kojima ste 5. oktobra palili Skupštinu.

Replika? Po Poslovniku? Izvinjavam se, doktore, momenat, ne može kaže replika, samo šefovi poslaničkih grupa. Da, gospodin Aligrudić, pa onda gospodin Dačić. Po Poslovniku. Koji član, izvinite?