Ne znam da li je tu gospodin Čanak, nije on toliko ni bitan, bitno je da građanima koji nas gledaju u ovo doba damo jedno malo uputstvo za upotrebu gospodina Čanka. Zaista je potrebno tu malo razjasniti neke stvari. Usuđujem se, upotrebljavam tu reč, da izazovem taj njegov intelekt.
Naime, "usuđujem se" zvuči pomalo ironično, cinično, baš onako kako on nastupa i kako vidi sve nas sa neke svoje imaginarne, intelektualne visine, majstorski se bavi demagogijom. Sve je to začinjeno solidnom dozom humora, a po prirodi je šarmer.
Taj visokoumni intelektualac je večeras upotrebio bana Josipa Jelačića u dokazivanju nekih svojih tvrdnji. Kao vrhunski demagog iskoristio je istorijske činjenice, koje su svima nama dobro poznate, o ulozi bana Jelačića u toj revolucionarnoj 1848. koja je tutnjala kroz srpske gradove i sela. Naravno, sve je to tačno, ali zaboravio je da kaže da je ban Jelačić danas jedan od temelja hrvatskog ne nacionalizma, nego šovinizma; nije mu uzalud postavljen spomenik usred Zagreba, a gde je njegova sablja uperena to možete samo da pretpostavite. Naravno, zbog toga je, baš iz istog razloga zbog kojeg je išao u Vukovar, i otvorio tu spomen-ploču na rodnoj kući bana Jelačića; to je sve tačno, naravno.
Objašnjavajući šta je sa banom Jelačićem doći ćemo i do druge činjenice, koja vrlo lako može objasniti veliki broj glasova, ako su zaista došli iz Hrvatske. Tamo nema malo Srba, tamo nema 4% Srba, nema 12% Srba, tamo su svi Srbi, ali Srbi koji su u prvoj fazi, ti današnji Hrvati, pokatoličeni, a tek kasnije, upornim radom ljudi kao što su Rački ili Štrosmajer, ubačeno im je i hrvatsko narodno ime. Njihovi osećaji prorade kada su sami sa sobom i kada nemaju korekciju od svojih župnika ili pravovernih komšija. Kada su sami sa sobom glasaju za Srbe.
Hteo bih da skrenem građanstvu pažnju na još jednu stvar.
(Predsedavajući: Molim vas, držite se vremena.)
Večeras se ispostavilo da nije samo Demokratska stranka Srbije ta koja je neprincipijelna i koja nema obraz. To je još jedanput dokazao i G17 plus. Rekli su, odnosno njihov predsednik, da neće biti u sali (o Demokratskoj stranci nema razgovora, to je sve poznato) sve dok je gospodin Tomislav Nikolić predsednik Skupštine. Ali, oni su tu. Znači, ne poštuju ono što su rekli.
Još jedan mali detalj i završiću. Moj uvaženi kolega Gojko Radić osvrnuo se na izlaganje gospođe Nadice (mislim da joj je to pravo ime), u kojem je ona sve objasnila, ali nije se dotakla ključne stvari – da li je Đapić bio tamo ili nije bio tamo; ako je bio, ko ga je pozvao. Toliko.

Gospodin Cvetanović, po Poslovniku. Samo kažite koji je član Poslovnika. Molim vas, budite kraći.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prekršen je član 103 – govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Odnosi se na izlaganje gospodina Nenada Čanka, pričao je sve vreme o ratu.
Svakoj zemlji je dozvoljeno da sanja o slobodi i da slavi slobodu. U svakoj demokratskoj zemlji je dozvoljena sloboda mišljenja, kojom se, naravno, ne ugrožavaju ničija prava u skladu sa zakonom i Ustavom. Kada Evropa brani interese građana kroz Partnerstvo za mir, kaže se da brani ljudska prava, mir i slobodu. Tada se ne kaže rat. Kada su Srbi branili ljudska prava naroda, pre svega u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, prava pojedinca kao građanina, onda je to govor mržnje.
Onda je to čak i rat. Tada se ne kaže mir. Po kojim to zakonima diskriminišemo ljude i države deleći ih na superiorne i građane drugog reda? U Evropu koja nas jednako uvažava i koja nas priznaje, hoćemo, jer samo takvu Evropu volimo.

Hvala gospodinu Cvetanoviću. Najzad gospodin Dušan Petrović. Govori kao šef poslaničkog kluba, znači ima dvadeset minuta.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka će glasati za razrešenje Tomislava Nikolića sa mesta predsednika Skupštine. Danas neću ponavljati razloge koje sam izneo na vrlo dugačkoj sednici koju smo imali u ponedeljak. Na toj sednici je Tomislav Nikolić izabran za predsednika parlamenta. Na toj sednici je vođena ozbiljna debata o tome da li izbor predsednika Skupštine Srbije može da ne bude političko pitanje i da li to može da bude tehničko pitanje. Naravno da ne, nije moguće izabrati predsednika Skupštine, a da to nema vrlo ozbiljno političko značenje i da to ne otvori nov prostor za politički pravac u kojem zemlja ide.
Nije prošlo mnogo vremena, nepuna nedelja, i mislim da je na vrlo jasan način gospodin Tomislav Nikolić pokazao najvažnije tačke politike Srpske radikalne stranke, pokazao je pravac Srpske radikalne stranke. To prosto nije moglo ni da bude drugačije, bilo bi neprirodno da je drugačije. Da šef jedne ne samo velike, nego i manje stranke dođe na mesto predsednika Skupštine, a da ne pokaže šta je suština njegove politike, to ne bi bilo prirodno.
Mislim da smo dobili razrešenje jedne dileme koju smo imali u Skupštini, da li može da bude izbor predsednika parlamenta tehnička stvar ili ne.
U ovih nekoliko dana, i mislim da ću se zadržati na te dve stvari, dobili smo dva vrlo važna stava koja je predsednik parlamenta izneo. Reagujući na reakcije koje je njegov izbor izazvao u Evropskoj uniji, zemljama Evropske unije, gospodin Nikolić je vrlo jasno izneo stanovište, pre dva ili tri dana, da je on sa pozicije euroskeptika, na kojoj se nalazio, postao protivnik Evropske unije. To je jasan politički stav. To je stav koji u ovom trenutku ima Srpska radikalna stranka.
Sada ću da kažem nekoliko stvari o onome što smatram da je važno za politiku naše zemlje prema Rusiji, prema jednoj vrlo važnoj zemlji, stalnoj članici Saveta bezbednosti, zemlji koja je vrlo značajna u vremenu kada Srbija vodi veliku, snažnu, grčevitu i pravnu borbu za očuvanje svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta države.
Duboko uverenje Demokratske stranke je da naša spoljna politika mora da počiva na tri stuba ukoliko mislimo da iskoristimo najveći mogući kapacitet i zaštitimo interese svojih građana.
Jedan od ta tri stuba je Rusija, jedan od ta tri stuba je Evropska unija i jedan od ta tri stuba su SAD. To je teška politika, koju, po našem dubokom ubeđenju, mora da vodi Srbija da bi mogla da štiti svoje interese.
U brojnim kontaktima koje smo imali sa ruskim zvaničnicima, koje je predsednik Srbije imao sa predsednikom Putinom i koje smo imali na različitom nivou sa zvaničnicima ruske države, dobili smo vrlo otvorenu podršku za politiku približavanju Srbije Evropskoj uniji. To ovde kažem, jer je to stav koji sam i lično dobijao u različitim kontaktima koje sam sa zvaničnicima Ruske Federacije imao.
Uveren sam da vrlo ozbiljno i veliko unapređenje ekonomskih odnosa sa Rusijom jeste blagotvorno i dobro za Srbiju i da treba sa ovom velikom zemljom – koja je kroz istoriju vodila prijateljsku politiku prema Srbiji, i sa kojom naravno nikada nismo imali sukobe, ali smo bili na većoj ili manjoj distanci, u zavisnosti od različitih istorijskih okolnosti – da produbljujemo te odnose i da je to interes Srbije i interes Rusije. Moje duboko uverenje je da je najdublji interes Rusije na Balkanu da Srbija, koja ima snažnu vezu sa Rusijom, što pre postane članica Evropske unije. To je politika Demokratske stranke.
Spomenuću jedan vrlo snažan momenat koji je Tomislav Nikolić, predsednik parlamenta, izneo u ovih nekoliko dana u toku predsedavanja našom skupštinom. U jednoj od polemika je vrlo jasno stavio do znanja da on ne bi imao ništa protiv da mi kao država budemo jedna od ruskih provincija ili gubernija. Nije moguće boriti se za spasavanje 15% svoje teritorije, što Srbija sada radi kada su Kosovo i Metohija u pitanju, na dobar način i činiti to sa velikom snagom, ukoliko imate ideju da vaša zemlja može u celini da izgubi svoj suverenitet i da je to poželjna politika. Takođe, potpuno jasan stav koji smo posle toga dobili od ruskih zvaničnika jeste da to nema nikakvih dodirnih tačaka sa politikom koju Rusija ima prema Srbiji. Govorim o činjenicama i hoću da obavestim javnost i narodne poslanike o tim činjenicama.
Dakle, nije moguće doneti odluku o izboru predsednika Skupštine, a da ta odluka nije politička. Imali smo vrlo jasnu politiku koju je predsednik Skupštine vodio za ovo kratko vreme, i to je politika za koju se bori i zalaže SRS. To je njihovo pravo, oni imaju pravo to da rade. Demokratska stranka ima drugačije ciljeve i drugačiju politiku, jer smatramo da je interese naših građana i naše zemlje moguće zaštititi i unaprediti samo ukoliko se vodi sasvim drugačija politika. Dobar život, smanjenje nezaposlenosti, a toga nema bez velikih investicija u ovoj zemlji, nije moguće, to je moje duboko uverenje, ukoliko ne nastavimo, ubrzamo i što je pre moguće završimo ulazak Srbije u formalno članstvo EU. Evropska budućnost Srbije jeste zaštita interesa svakog čoveka koji u ovoj zemlji živi.
Za to se zalaže, za to se bori i za to će se boriti Demokratska stranka. Siguran sam da će građani Srbije takvu odluku na izborima donositi.

Gospodin Vučić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gotovo da sam fasciniran neistinama, kao da je od DSS-a preuzeo onu notu pokvarenjaštva gospodin Petrović kada govori o, tobože, primedbama koje iznosi na račun Tomislava Nikolića, kao braća po materi, a onda se hvali šta su njihovi ciljevi. Da li ste videli vi velikog cilja; kao, pojavio se Petrović sa velikim ciljem, ingenioznim – dragi građani, mi želimo dobar život. Zamislite to, kakav je to veličanstven cilj gospodina Petrovića. Ima tu samo jedan problem u realizaciji: ne dobar život za vas, gospodine Petroviću, za ovog pored vas i za "primerka", nego za građane Srbije, gospodine Petroviću; ne da on ima 11 miliona evra, nego da građani imaju 11 miliona evra. U tome se razlikujemo, gospodine Petroviću. To je razlika između DS i SRS.
Kaže Petrović, mi ćemo u EU, prioritetni cilj je EU, ono give me five, one Tadićeve idiotluke, pošto ništa drugo ni ne radi čovek nego uslikajte me, ej give me five, daj mi loptu da ubacim u koš. Da li je to posao predsednika Republike? Šta je suština te politike? O čemu je tu reč? Njihov je posao da kažu narodu, jeste, malo nam otimaju Kosovo, jesu Oli Ren i Havijer Solana ti koji nam otimaju Kosovo i Metohiju, jesu oni ti koji će da nam uzmu teritoriju, ali nema veze, mi smo jači od toga, mi smo iznad toga. Pusti, bre, teritoriju neku tamo, šta je Kosovo i Metohija, mi smo za EU, živeli Ren, Solana, Guzenbauer, što ste već dogovarali kako da predate Kosovo, ali da to ide što lakše i da se ne primeti u srpskom narodu.
Gospodine Petroviću, nije to nikakva politika, to je jad i čemer, to je ljubljenje skuta i ništa više, to "p" od politike nije videlo. To je: dragi Solana, jesi li rekao da se ponašam tako, da dragi Solana, ponašaću se tako. Draga Karla, da li si rekla da Rade Bulatović ne sme da bude šef BIA, jesi draga Karla; draga Karla, neće biti Rade Bulatović šef BIA. Da li si ti, moj dragi Solana, za to da ja budem šef svih službi bezbednosti, jer ugroženi su, ne znam šta je ugroženo, nešto je ugroženo, kaže Solana; evo, kaplar od Solane postade šef svih službi bezbednosti. To je politika? To nije politika, to je beda Srbije, gospodine Petroviću, vi ste čemer, jad i beda Srbije, gospodine Petroviću, a ne politika Srbije.
Da citiram gospodina Aligrudića, potpuno je u pravu bio, ali u ponedeljak, tada je govorio istinu i govorio je iskreno, dok posle toga nije krenuo u najtežu prevaru Srbije i njenih građana. Sve što vam je rekao Aligrudić u ponedeljak čista je istina.
Nažalost, šta bi, gospodine Aligrudiću, da u međuvremenu prihvatite to sve, šta vam bi, gospodine Aligrudiću, da ono što ste osuđivali... Da li ste vi čitali Solanino pismo, nije ni pismo, izjava Solanina, negde je rekao onako usput, tek da ih malo štapom lupi po glavi i ništa više. Čitao ga Aligrudić i na kraju sve uradio kako je Solana naredio, sve dao "žutima", i ništa više. Gospodine Mićunoviću, hvala vam još jedanput za teoriju evolucije, iskoristio sam nekoliko puta večeras. Od vas uvek ima šta da se nauči.
Još nešto dragi prijatelji, politika Demokratske stranke - mi smo na tri stuba, to lepo zvuči narodu, narod bi najviše voleo da smo mi dobri sa Rusima, sa Amerikancima i sa EU i da svi dobro živimo, a ne samo Đelić. Znači, da svima bude mnogo lepo i da svi mogu da putuju. Da li ste primetili još jednu stvar, u našoj zemlji nema ozbiljnijeg problema nego od toga gde će da putuju. Na izborima 2004. godine Boris Tadić stavio ruku ovako, u džep, protiv Tome Nikolića, stavio ruku u džep i kaže... Jeste, ono kada ga je napalo kuče iz drugog auta, pa uhapsili čoveka i mesec dana ga držali, Cimpl ili tako nešto, atentat onaj čuveni kada je bio. E, tada se Boris Tadić pojavio ispred jedne od ambasada, podsetiću vas, kaže – moj ključni cilj je da nikada više ne bude ovih viza, da ljudi ne stoje u redu.
Vi ste, ljudi, i dalje na vlasti, imate predsednika Srbije, imate svu vlast, samo smo dobili vize za Rumuniju i za Bugarsku, a u međuvremenu nijedna nije skinuta. Nismo mi na vlasti, gospodine Petroviću, ali vi nemate nikakvu politiku. To je samo politika obmane, laži, čiste prevare. Kada te lupa po glavi, a ti mu kaži, e udri još jače, ja te volim još više. To je vaša politika, gospodine Petroviću. To ne može da bude normalna politika, to ne može da bude politika budućnosti. Politika budućnosti mora da bude racionalna, da se kaže – a šta to tera Oli Rena i Havijera Solanu da nam uzimaju teritoriju? Šta ih to tera? U čemu je problem sa njima i zašto ne poštuju samo međunarodno pravo, ne moraju da vole Srbe. Za Solanu znamo da ne voli Srbe, ne bi onoliko Srba ubio da ih voli. Hajde da vidimo šta ih to tera da ne poštuju međunarodno pravo.
Toga kod vas nema. Znači, potpuno ideološki slepi pristup, živela EU, udrite nas što jače možete, a mi ćemo utoliko više da vas hvalimo. Ta vrsta poltronske politike, ta vrsta politike čak iz golootočkog vremena, koje se ponavlja, najgora je na kugli zemaljskoj. Srbiju će da dovede na najniže moguće grane, a vi ćete i dalje da pričate o svetom i svetlom cilju, ulasku u EU, kako vaš prijatelj Cobel kaže, za 20-25 godina. Za 20-25 godina u običnom narodu ko živ, ko mrtav, a Boža Đelić će da ima jedno 250 miliona evra, ako ne pređe i milijardu posle ovih 11, i još će da viče - bravo Božo, ja imam 250 miliona, a ne 11, a ti narode crkni ovde od sve muke.
To nije politika, gospodine Petroviću, to je propast Srbije. Vi Tomislavu Nikoliću nemate šta da zamerite. Izašli ste večeras tek da nešto kažete, zato što "kaplar na Solanu" gleda, pa hajde kaži nešto protiv Tome. To je bio jedini razlog što ste rekli. Pitaćemo vas mi uskoro, kao ministra finansija, za razne stvari, samo ćete morati posebno da vodite računa o računima Božidara Đelića, potpredsednika Vlade. O tome ćete da imate najviše pitanja. "Bravo, Božo, 250 miliona"! Koliko li je to godina robije, to će građani Srbije pre svega da se pitaju i da ih interesuje. Mlad je Boža, nije to za njega nikakav problem, izdržaće sve do 89. godine.
Dame i gospodo, Demokratska stranka nema nikakvu politiku, nije je nikada imala. Jedina politika DS-a je oduvek bila sadržana u dve rečenice koje ponavljaju stalno, a to je – kome je do morala, neka ide u crkvu, a narode i radnici koji nemate hleba i posla, idite da sejete kikiriki. Politika kikirikija i politika nemorala doživela je, i tek će doživeti, propast u Srbiji.

Gospodin Petrović, po Poslovniku.

Na moju veliku žalost, manir da se brojne uvrede, neistine, klevete iznose je i dalje prisutan, ali to je uvek znak slabosti. Kada psujete druge ljude, kada o njima govorite neistinu, znači da nemate veru u sebe i da nemate veru u činjenice, da nemate veru u svoju ideju i svoju politiku.
Nikakva dilema, niti za bilo koga od nas u ovoj sali, niti za ljude koji u ovoj zemlji žive, nikakva tajna nije da Demokratska stranka smatra da je neostvariva i nemoguća politika Srpske radikalne stranke, i obrnuto. Neću da upotrebljavam teške reči, jer verujem u ono što govorim, verujem u činjenice i verujem u ideju evropske Srbije. Dakle, ovu dilemu je moguće samo na jedan način u civilizovanom svetu rešavati - na izborima. Zato verujem u čvrsto opredeljenje i čvrsto ubeđenje građana ove zemlje i zato ćemo mi biti u Evropskoj unije mnogo pre nego što to bilo ko misli.

Gospodin Vučić, replika.