Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, od kada je obnovljeno višestranačje u Srbiji i održani drugi višestranački parlamentarni izbori i sam dolazak u prvi saziv Skupštine gospodina Nikolića u poslaničku klupu SRS govorio je da je u pitanju čovek koji se zaista svih godina, i za vreme vladavine komunista, idejom srpskog radikalizma koju nosi u sebi odlikovao, i u prvim danima i u prvim nastupima sa ove skupštinske govornice.
Moram da vas podsetim na to da je on prvi poslanik koji je srpsku zastavu, ali ne u šaljivom tonu, nego jednoga dana kada je bila jedna situacija, slična onima koje se danas nama dešavaju, stavio upravo ovde za govornicu Skupštine, da pokaže da je on srpski patriota. Ima tu starijih kolega koji se sećaju tog dana, kao što je gospodin Šami, koji je takođe tada bio poslanik DSS, zajedno sa Vojislavom Koštunicom.
Ako pogledate, vi ste mogli nešto da pročitate i da vidite one noći kada smo govorili o njemu, i kada ga je tada u tom trenutku časna poslanička većina izabrala za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, jer neki su za četiri dana izgubili čast i obraz, mnogi se zbog toga i stide, vi, ostali, pre svega mislim na vas iz DS, zbog ostrašćenosti, koju neki više neki manje posedujete, izuzimajući gospodina Mićunovića, pošto je on naš dugogodišnji kolega i u neku ruku čovek koji je svašta video i svačega se nagledao u raznim sazivima Skupštine, ali vi ništa niste mogli da vidite dalje od onoga što vam je na papiru ispred vas. A to je vaš kandidat, odnosno vaš predlog. I mržnja koju imate i jedna histerija koja godinama vlada protiv SRS i samog gospodina Tomislava Nikolića.
Zaista moram večeras, pošto ste brže bolje pohitali da smenite takvog čoveka sa mesta Narodne skupštine Republike Srbije, da između vas i nekih u vašem okruženju stavim znak jednakosti. Mnogo ste se godina opirali da dokažete kako to vi niste kao oni i kako je teorija zavere to što priča prof. dr Vojislav Šešelj svih tih godina, da ste vi stalno na klackalici, da ste vi Tadićevci, ranije Đinđićevci, Mićunovci i Koštunica jedan isti milje, i da vama upravljaju Amerikanci i zapadne sile, i da oni koji su tradicionalni viševekovni neprijatelji srpskog naroda, o nama koji se časno borimo za interese Srbije i svih građana koji u njoj žive, misle i razmišljaju na isti način kao vi.
Otuda nije slučajno što se u subotu uveče na ustaškoj hrvatskoj televiziji napravila specijalna emisija, kako oni kažu - da glasuju o tome, pošto nemaju svoj jezik, naravno, ukrali su ga od Srba i napravili neki nakaradni ustaški novogovor, i onda kažu - sprovešćemo na kraju glasovanje da li je Tomislav Nikolić opasnost za Balkan i šta će to da se desi.
Rezultat je uvek onakav kakav vi priželjkujete, ali ne možete da ga ostvarite. Kod njih je to bilo 80 prema 20, ali glavni likovi, ne slučajno, u tom specijalnom filmu na njihovoj nacionalnoj televiziji su upravo likovi iz ovih poslaničkih klupa. Ovaj što se prijavio da je odsutan, jer mu platio Jovanoviću Mesić neko letovanje u ustaškoj Hrvatskoj pa ga nema da dođe?
Tako je lepo pričao o tome kako je Tomislav Nikolić opasnost za Balkan i dao svoj nesebični doprinos.
Verovatno ste to gledali, gospodine Jovanoviću. Ili možda Nataša Kandić, koja predstavlja, zajedno sa svima ostalima koji sistematski razbijaju Srpski narod i ono što smo mi kao narod predstavljaju na najgori mogući način, i svi ostali iz tzv. nevladinih organizacija.
Trebalo je da im poručite, jer to su vaši prijatelji, da on nije rođen 15. veljače, nego na Sretenje gospodnje, najveći srpski praznik, i da je gospodin Tomislav Nikolić kao takav čovek, patriota i Srbin, dao ogroman doprinos da ova država ima danas Ustav i dao je ogroman doprinos, časno obavljajući funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, da se uspostavi zakonodavna vlast.
Za razliku od vas, koji ne vidite nekada dalje od svog nosa, on vidi mnogo dalje, kao i predsednik naše stranke i svaki srpski radikal, razmišlja o tome šta će sa Srbijom da bude za pet, deset, pedeset godina, gde će da žive deca u Srbiji, kakvu će budućnost da imaju, sa kakvim će problemima da se suočavaju.
U najtežem trenutku za državu i narod, pošto ste se vi baškarili tri meseca i nije vam bilo važno, gledali ste se preko nišana i svašta smo mogli da se naslušamo, šta ste jedni o drugima govorili, kao što govorite i dan-danas, on je mislio samo o jednom: da se uspostavi zakonodavna vlast.
Dva pisma je napisao tom nesrećnom Borisu Tadiću, da Srbija ima predsednika Skupštine, da ima odbore, da može u svakom trenutku predsednik Narodne skupštine da je sazove, ako se odlučuje o sudbonosnom pitanju za državu i narod, a to je pitanje i sudbina Kosova i Metohije, naže južne pokrajine.
Kada je, kako je to lepo objasnio, u prvim danima posle petooktobarskog puča Amerika na auspuh izbacila Vojislava Koštunicu za predsedničkog kandidata za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, to su reči prof. dr Vojislava Šešelja, nešto ste razmišljali šta ćete i kako ćete, kažete, metiljav je, spor je, da li će moći da trči u kampanji, znate, avgust mesec, septembar. Poguraste ga nekako i eto, na krilima tog puča, on vas je sve doveo na vlast.
Moram vas, kolege iz Demokratske stranke Srbije, mnogo smo vas podsećali, a nije vam baš toliko kratko pamćenje, šta ste pričali u ponedeljak, utorak na noć, da vas podsetim šta ste sve radili i kakve ste probleme imali sa vašim, koliko večeras ili sutra, koalicionim partnerima iz Demokratske stranke.
Zar niste to vi koji ste napuštali Narodnu skupštinu Republike Srbije u trenutku kada je Boško Ristić uveo neke nove, kada vam je oduzeto preko 30 mandata, kada ste ostavljali vaše poslaničke legitimacije?
Zar niste to vi isti, koji ste za vreme vanrednog stanja, koje je protivustavno uvela Nataša Mićić, obezglavljeno išli i tražili i Radeta Bulatovića, i Acu Tomića, gde su, da li su po nekim zatvorima, da li su ukopani dve metra pod zemljom, da li su živi?
To su sada vaši koalicioni partneri, oni koji su hapsili ljude, oni koji su nas tukli, maltretirali, izbacivali sa sednica Narodne skupštine, oni koji su naredili da skupštinsko obezbeđenje, doajena srpske Skupštine i, kako sam one noći rekla, narodnog srpskog tribuna, Tomislava Nikolića, toliko maltretira i izvlači iz skupštinske klupe, u kojoj sedi već 16 godina, da je ovaj jedan deo pukao i da se desilo da se jedan deo klupe otkine zbog toga što su oni bili tako bahati i silni.
Je l' hoćete opet da navlačite ženske čarape na glave, i da upadate u fabrike i da imate krizne štabove? Da li opet hoćete da otpuštate radnike? Pa, 800.000 radnika su već najavili vaši eksperti.
Mnogo znakova jednakosti ima između vas pojedinačno i uopšte mi nije važno po ovim vašim kvotama kako ste se, u noći koja je prethodila ovom zahtevu da smenite gospodina Nikolića dogovarali. Jer, kad slušam onog nadobudnog Parivodića, sa sve Angelom Merkel, Bernsom i ostalim ustašama sa kojima se skupio u Zagrebu, kakva je meni razlika između njega i ostalih iz DS. Isto vam je zalaganje, on je vaš kadar. Šta me briga kako ste to podeli po kvotama kad ste apsolutno isti, između vas nikakve razlike nema.
Da budem malo šaljiva u ovom trenutku, jer mi nismo tužni, kao što nije tužna ni Srbija, već je ponosna na Tomu Nikolića što vi ovo sada radite, a vi iz Demokratske stranke Srbije razmišljajte ko će večeras ili od sutra da kleči na kukuruzu po ćoškovima. Gospodine Šormaz, vi ste rekli pre neko veče da ćete da pospete kukuruz i da za kaznu to mora do kraja života ili da ne uđe u ovu salu da radi Boško Ristić. Da nećete vi večeras to da radite umesto Boška? On je sada vama koalicioni partner i šef u toj koaliciji, je l' tako?
Što se tiče ljudskog dostojanstva, ponosa i časti, to je najvažnije, čovek može da dobije na lotou, može da izgubi na nekoj drugoj strani, može, ne daj bože, da mu se desi neka nesreća, ali je kao kamen i stalno mora sve da izdrži, i da stalno ima snage da se bori do kraja, jer boriti se, to je valjda smisao života. Ali, da se borite za svoju otadžbinu, da se borite za svoj narod kao što to radi Tomislav Nikolić, nećete da naučite nikada.
Tadić i Koštunica su kao Lolek i Bolek, pokažu koja karta im odgovara, odnosno mesto na mapi sveta, samo bi da putuju, da idu, da rasprodaju interese, to Tadić pre svega, Koštunica se pretvara, on je kao fin, umereni nacionalista, on će da čuva državu i narod, ali se ne zna, kao u Alan Fordu što se ne zna, ko je veći prevarant i ne zna se ko je broj jedan. Ta bitka će dugo da se nastavlja.
Ali, budite sigurni da će narod da vam zapamti ovo što ste nečasno pre svega uradili, ponosni narod koji je danima i cele one noći i u Srbiji, i svuda gde Srbi žive, slavili izbor Tomislava Nikolića.
Znate kako kaže poslovica - bolje je jedan dan u životu biti lav nego celog života miš. Tomislav Nikolić je i lav i laf, i čovek i poslanik kakav zaslužuje da bude i kakvog ga je Srbija izabrala, a vi ćete svi zajedno celog života ostati samo miševi.
Hvala vam.