Po Poslovniku se javio gospodin Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, prekršili ste član 100. Poslovnika, koji u 2. stavu kaže da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Dok je za govornicom bio poslanik SRS, gospodin Slaviša Topalović, vi ste pokušavali da upozorenja sa vašeg mesta činite neformalno, da ga zovete "Slaviša".
Vi ste dužni da se sa poštovanjem prema svakom poslaniku ophodite. Znam da to nije bilo iz želje da na bilo koji način uvredite gospodina Slavišu Topalovića, ali bih vas molio, zbog vas, jer ne zaboravite, ovi koji su se sada sastavili, sve što budete uradili mimo Poslovnika ili kod njih da mogućnost da vam to prebace, učiniće vrlo brzo.
Molio bih vas da se ipak ponašate kao što se ponašala gospođa Borka Vučić, sa koliko je ona šarma, takta, dostojanstva, vodila izuzetno tešku sednicu, a da ni jednog jedinog momenta nije ugrozila pravo nijednog poslanika, niti ga uvredila ili omalovažila.
Posle toga je takav način vođenja sednice preuzeo gospodin Tomislav Nikolić, pa bih vas molio da na isti način i vi završite ovu sednicu.

Moram da podsetim, više neću uopšte govoriti o ličnim stavovima, ja sam terenac i sa radnicima komuniciram neposredno, pa mi je malo nezgodno da u ovom visokom domu pređem tako brzo na drugu terminologiju. Ali, Slaviša mi to neće zameriti.
Izvoli, Slaviša. Po Poslovniku, gospodin Slaviša. Odustaje. Izvolite, gospodine Todoroviću.

Gospodine predsedavajući, ne znam koliko će vama vremena trebati da se naviknete na novu ulogu.
Ovde nisu vaši najamni radnici itd, ovo su poslanici Skupštine Srbije i ipak ćete morati da se ponašate u skladu sa Poslovnikom. Nijednog momenta ne sumnjam u vaše dobre namere, ali to nije opravdanje ukoliko izlazite iz granica ovog poslovnika.

Hvala najlepše, gospodine Todoroviću. Trudiću se koliko mi još vremena ostaje, nadam se samo danas.
Za reč se javio gospodin Milisav Petronijević, a neka se pripremi dr Žarko Korać.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, molim vas da mi dozvolite da govorim o temi.
Kao što je gospodin Ivica Dačić u ime poslaničke grupe saopštio, poslanička grupa SPS neće glasati za razrešenje Tomislava Nikolića sa funkcije predsednika Narodne skupštine.
Naši stavovi, koji su izloženi na sednici u Domu Narodne skupštine, kada je biran Tomislav Nikolić za predsednika, ostali su isti. Oni se nisu promenili, niti će se promeniti.
Ponoviću. I tada i sada smo rekli - odgovornost stranaka tzv. demokratskog bloka postoji za agoniju koja se u Srbiji tri meseca već događa. Tada smo rekli da poštujemo pravo skupštinske većine da izabere predsednika Narodne skupštine, ali tri meseca ga nisu izabrali.
Tada smo, stavljajući u prvi plan državne i nacionalne interese, i u okviru toga interes Srbije da ima konstituisanu Narodnu skupštinu, podržali dogovor DSS i SRS da se za predsednika Narodne skupštine izabere narodni poslanik iz najbrojnije poslaničke grupe, ne iz razloga što se slažemo sa tim programom, imam svoj program, nego iz razloga što je Srbiji potrebno da ima predsednika Narodne skupštine i da ima konstituisanu Narodnu skupštinu.
Tada smo, takođe, iz razloga nacionalnih i državnih interesa i potrebe da Srbija ima vladu, a u nemogućnosti da se tzv. demokratski blok složi, pozvali DSS i SRS da naprave vladu. Od tada do danas je malo vremena prošlo, a na površinu je izašlo mnogo.
Izašla je na površinu još jedna neodgovornost tzv. demokratskog bloka, neodgovornost prema građanima Srbije i nesposobnost da rešava probleme Srbije, ali one prave.
Svađali su se tri meseca oko toga ko će da ima Biju, ko će da sačuva Ponoša, skoro vene seku za njim, a nisu, ono što su građani očekivali, govorili o ekonomskom razvoju, o zapošljavanju, o smanjenju siromaštva, o smanjenju dramatično zaoštrenih socijalnih razlika, o i te kako obezvređenom položaju penzionera itd.
U skladu sa onom paralelom koju su imali u predizbornoj kampanji, a koja je važila samo dok je trajala kampanja, jer život ne može da čeka, pokazalo se da ta parola ne važi za građane.
Važi za političku elitu. Kada je u pitanju BIA i sve ostalo, još kako može da čeka.
Sada, nekoliko dana posle propuštene šanse koju je Srbija imala, da javnosti i svetu pošalju poruku da svi poslanici koji su izabrani u Skupštini imaju legitimitet jer su građani glasali za njih, da postoji mogućnost da Srbija ima i predsednika Narodne skupštine iz bilo koje druge stranke, da postoji mogućnost da se pošalje poruka Evropi i svetu da u Srbiji može da se dogovori, da postoje različite političke opcije, ali da je Srbija starija od svih njih.
Umesto toga krenula je haranga čitava, krenula je jedna takva kampanja, koja je slala poruke svetu i Evropi o jednoj Srbiji koju su stavili u ponižavajući položaj. Samo ću nekoliko primera.
Podeliše Srbiju na dobru i lošu, na lepu i ružnu, na demokratsku i nedemokratsku, na evropsku i antievropsku, na civilizacijsku i anticivilizacijsku. Bože, kakve sve poruke poslasmo svetu za tih nekoliko dana.
Kada je u pitanju Evropa, netačno izneše da ima evropska i antievropska, jer nije tačno, jer i mi smo za Evropu, ali na dostojanstven način, kao partneri. A ovakvu poruku koju šaljemo Evropi o podeljenoj Srbiji, koja će EU da prihvati da primi takvu Srbiju.
U čemu je još jedna neodgovornost tzv. demokratskog bloka, koji za tri dana DSS proglasi za nedemokratsku, a posle četvrtka ponovo za demokratsku?
Sinoć se obratio Vojislav Koštunica, premijer, pričom kako je nacionalni državni interes da se formira vlada. Ko mu je branio tri meseca? Ko ga je sprečavao?
Tvrdim da i ovo sada što se događa u ovoj skupštini je samo obmana Srbije i stavljanje do znanja Srbiji da je važnije da se smeni Tomislav Nikolić, nego da se izabere vlada, jer jedna ozbiljna većina koja je formirana u ovakvom vremenskom škripcu, a nema nikakvih smetnji, formirala bi prvo vladu da stabilizuje političke prilike, a odmah iza toga smenila gospodina Tomislava Nikolića, predsednika Skupštine.
Ovako pokazuju još jednu neozbiljnost, još jedan uslov, još jednu ucenu - važnije je smeniti Tomislava Nikolića nego formirati vladu.
A vremenski škripac je takav, dan i noć traje rasprava, a neka znaju gospoda iz demokratskog bloka, oni su odgovorni za ovo stanje u kojem se nalazi Srbija.
SPS neće glasati za razrešenje Tomislava Nikolića.

Hvala, gospodine Petronijeviću. Molim gospodina Koraća da uzme reč, a neka se pripremi Nemanja Šarović iz SRS.

Iako to nije lako pogoditi, povremeno, posebno nekom ko gleda ovu skupštinu i nije u toku od samog početka, tema jeste razrešenje novoizabranog predsednika Skupštine Srbije, iako se sa ove govornice zaista čuje mnogo stvari koje možda imaju veze sa politikom, ali nemaju veze sa dnevnim redom.
Moram da kažem da je zanimljivo da je predlog za smenu neobrazložen, a predlog za izbor je bio vrlo obrazložen i čuli smo jako mnogo dugih govora o tome zašto je to dobro za Srbiju.
Nisam želeo da donesem stenogram sa te sednice, koja je bila pre samo pet dana, i da pokažem kako je stranka koja je zapravo iznela taj predlog, to je koalicija DSS-NS-dr Vojislav Koštunica, to obrazlagala.
Rečeno je da je normalno da predsednik Skupštine bude iz najveće stranke, rečeno je da to donosi stabilnost Srbiji, rečeno je da je sramota da Srbija nema nijednu instituciju, pored Vlade, da nije izabran ni predsednik Skupštine i rečeno je mnogo toga, što je izgleda delovalo ubedljivo njihovim poslanicima, valjda i biračima, i glasačima i članovima stranke, da se ta odluka donese.
Četiri dana posle toga mi dobijamo predlog da se taj isti novoizabrani predsednik ovde smeni.
Zanimljivo je da ni čoveka koji je taj predlog izneo nema u sali, pretpostavljam da bi neki elementarni red bio da on sedi ovde, da čuje šta misle poslanici o tom njegovom predlogu, ali to je stvar njega i njegove stranke.
Izbor predsednika Narodne skupštine u svim normalnim zemljama, demokratskim zemljama, to je jedna od najodgovornijih funkcija u državi i u većini evropskih zemalja tri centralne ličnosti koje predstavljaju državu su predsednik države, predsednik vlade i predsednik skupštine, osnovnog zakonodavnog tela.
Tvrdim vam da nećete naći mnogo primera da izaberete predsednika skupštine i da ga smenite posle četiri dana.
To što se neko izgovara da je u jednom trenutku imao jednu koaliciju, a u drugom trenutku je imao drugu koaliciju, moram da kažem vrlo je loš izgovor za ono što je urađeno.
To nije mogla biti tehnička odluka, to je morala biti politička odluka.
Za mene kao čoveka i ne samo za mene, nego i za mnoge građane Srbije, ostaje otvoreno pitanje - kakve su to dve političke odluke tako različite u razmaku od četiri dana.
Šta su se dogovorili pre pet, šest, sedam dana i šta su se dogovorili pre neki dan, da naglo zatraže smenu Tomislava Nikolića. Prvo ga hvale, a onda ga neobrazloženo smenjuju.
Pošto nisam glasao ni prvi put za izbor gospodina Nikolića, i to je potpuno prirodno zato što postoje krupne političke razlike, niti je on to sigurno očekivao, ni njegova stranka, ali stvarno je zanimljivo da nova vlada odlazi da radi ono što kaže da će raditi, demokratizaciju zemlje u evropske integracije, sa ogromnom hipotekom, za koju je ona sama odgovorna i niko drugi, tj. ta hipoteka se zove nedoslednost u političkom ponašanju.
Ta nedoslednost će biti protumačena od mnogih kao jedna potpuna politička konfuzija. Ko su njeni partneri u političkom smislu? U politici se kaže - sve je moguće.
Tačno, ali sve ima i svoju cenu i ta cena se u ovom slučaju zove kredibilitet. Bez obzira što je to nešto što u Srbiji, nažalost, nedostaje na političkoj sceni, ipak se ne može smatrati da smo došli do tačke da politički kredibilitet ništa više ne predstavlja.
Drugim rečima, kakva su to politička lutanja, da se za četiri dana promeni odluka, izaberete predsednika Skupštine, vi obezvređujete funkciju predsednika Skupštine na takav način. Mi gradimo postepeno sve te demokratske institucije posle dugog perioda jednopartijskog sistema i mislim da je cena toga užasna u očima građana Srbije.
Šta god mi mislili u ovoj sali, nas 250 i građani koji su za nas glasali i stranke koje mi predstavljamo, cenu toga ćemo platiti svi mi u ovoj sali, neko više, neko manje, jer će nas građani smatrati neodgovornim ljudima, ljudima kojima je interes građana na poslednjem mestu i koji mogu da naprave bilo kakav dogovor i da sruše bilo kakav dogovor.
Gospodo, u politici to ima svoju cenu i tu cenu ćete platiti cinizmom i apatijom građana Srbije na prvim sledećim izborima.
Drugim rečima, funkcija predsednika Skupštine je važna funkcija. Ako ste u jednom trenutku doneli odluku da ovako treba da izgleda, u političkom smislu, predsednik te skupštine, zaista bih onda voleo da čujem ovde političko obrazloženje - zašto sada to više ne valja.
Ne možete dati neobrazložen predlog o smeni predsednika Skupštine i onda, za ovom govornicom, nadam se da ste to primetili, stranka koja pravi predlog, i prvi predlog za izbor gospodina Nikolića i predlog za razrešenje Nikolića, nije došla za ovu skupštinsku govornicu da nam ona svima jasno objasni - šta se to u Srbiji promenilo ili u njenoj politici za prethodnih pet dana.
Moram kao građanin i kao poslanik u ovoj skupštini da kažem da ima ljudi koji počinju da smatraju da naša politička scena počinje da liči na nekakvu pijacu, gde je svaki dogovor moguć da bi se ostalo na vlasti, došlo na vlast ili ostvario neki partikularni interes.
Bilo bi dobro da tu cenu plate samo oni koji to rade.
Bojim se da će platiti naša zemlja u celini i da u ovom trenutku kredibilitet ljudi koji se bave politikom, bez moje lične odgovornosti i mnogih drugih ljudi koji u tome nisu učestvovali, biće na vrlo niskom nivou. Cenu ćemo platiti svi, ali nažalost cenu će platiti i ova naša država koja ima jako mnogo problema, sama Srbija.
Dakle, još jedanput, ako je predlog za razrešenje, gospodo, isprsite se, dođite za ovu skupštinsku govornicu i obrazložite nam šta je bio prvi dogovor, šta je drugi dogovor i snosite vi cenu posledice toga što ste i tada i sada odlučili. Hvala vam.

Hvala gospodinu Koraću. Gospodin Nemanja Šarović, neka se pripremi gospođa Nataša Mićić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je po prvi put nakon petooktobarske revolucije da je u srpskom parlamentu na dnevnom redu rasprava o poverenju predsedniku Skupštine. Nijedan prethodnik gospodina Tomislava Nikolića nije se usudio da raspravu o svom poverenju uvrsti u dnevni red, kao što nijednom od 2000. godine nismo imali priliku da raspravljamo o poverenju vladi.
Tomislav Nikolić, naravno, pokazao je i ovog puta koliko je drugačiji, koliko je bolji od svih onih koji su bili na tom mestu pre njega i istog trenutka kada je dobio takav predlog uvrstio ga je u dnevni red, iako ga, osim morala i osećaja za vođenje ove skupštine, ništa na to nije obavezivalo.
Takvim ponašanjem on je svima dao lekciju, veoma vrednu lekciju iz demokratije, i pokazao da skoro u Srbiji neće biti čoveka koji bi mogao na tolerantniji, demokratskiji i principijelniji način da vodi Narodnu skupštinu.
Prethodnih dana demokratija je, barem u parlamentu, bila na najvišem mogućem nivou. Nije bilo oduzimanja reči, nije bilo kažnjavanja poslanika, izbacivanja na silu iz ove skupštinske sale, sednice su, posle dugo vremena, počinjale na vreme, a skupštinska sala je u svakom trenutku bila puna i mislim da nijednog trenutka nije bilo manje od 126 poslanika, iako, po poslovnicima koje ste vi doneli, više kvorum za rad nije ni potreban. Čak i u četiri ujutru bila je prepuna sala.
Vi ste na razne načine kidisali i pokušavali da isprovocirate gospodina Tomislava Nikolića da napravi bilo kakav potez koji bi mogli da koristite u hajci protiv njega. Treba se podsetiti da ste pre samo pet ili šest dana ubeđivali Srbiju da je najbolji kandidat za mesto predsednika Republičke skupštine gospođa Milošević, danas nas ubeđujete da je to neko drugi, igrom slučaja gospodin Dulić, i na taj način moram reći da najpre ponižavate ta dva narodna poslanika, a zatim i ovaj visoki dom, sve poslanike, građane Srbije i, najviše, verujem da većina deli moje uverenje, poslanike iz poslaničke grupe DSS.
Zaista neću duže da se zadržavam na tome i nisam taj koji pripadnicima DSS treba u ovom trenutku da uputi bilo kakve kritike, jer sam siguran da za njih neće biti gore kazne od toga što će morati da izađu na ulicu, pa da objašnjavaju u prodavnici, na pijaci, svojim prijateljima, rođacima, poznanicima i nepoznatim ljudima, kojim su se to interesima rukovodili kada su radili ono što su radili prethodnih nekoliko dana.
Mi, srpski radikali, dokazali smo koliko smo privrženi demokratskim principima, ali ste i vi tokom ovih nekoliko dana, na najjasniji mogući način, pokazali koliko se tzv. demokrate pribojavaju tih istih demokratskih principa.
Još jedanput ste dokazali da vama upravlja mržnja i da nema toga na šta niste spremni da bi sprečili dolazak radikala na čelo Srbije.
Uprkos svemu, u utorak, u ranim jutarnjim časovima, Srbija je pobedila i, Toma, ovoga puta kažem ne Tomislav Nikolić, jer njega većina građana, milioni koji su do četiri ujutru čekali njegov izbor, od milošte zovu Toma, on je izabran i po prvi put, posle dugo vremena, ti milioni građana osetili su veliko olakšanje, slobodno mogu reći da su osetili dašak slobode u Srbiji.
Srbi su slobodu uvek cenili iznad svega i sada zna Srbija da je ta sloboda i konačna pobeda SRS veoma blizu, jer vi više nikada nećete moći da prevarite većinsku Srbiju da između vas iz tzv. demokratskog bloka ima bilo kakve razlike.
Jasno je sada da su, bez obzira na sve, na istom zadatku i Čeda, i Beba, i Tadić, i Korać i svi ostali. Na narednim izborima Srbija će se opredeljivati ili za vas ili za mržnju, ili za srpske radikale i konačan napredak.
Pokazao je izbor Tomislava Nikolića i koliko je jadno stanje u medijima u Srbiji, pokazao je izbor gospodina Tomislava Nikolića da te slobode nema, jer kako drugačije nazvati ovu hajku koja je krenula istog trenutka kada je bilo jasno da će on biti izabran.
Plašili ste i obmanjivali građane Srbije svim i svačim, od navodnog kraha berze, preko skoka evra, pa čak i do ogromnih ovlašćenja kojima bi raspolagao Tomislav Nikolić, ukoliko bi se, ne daj bože, nešto dogodilo Borisu Tadiću.
Pa ste rekli - on bi imenovao ambasadore. A šta čeka Boris Tadić, zašto on ne koristi ta ogromna ovlašćenja i zašto je dozvolio da Srbija nema ambasadora, na primer, u Ruskoj Federaciji, koja je ovoga trenutka najjača podrška politici Srbije i mogućnosti da Kosovo i Metohija ostanu unutar naših granica.
Na TV B92 za mene je to i razumljivo, jer svi u Srbiji znaju da oni ispunjavaju naloge svojih finansijera.
Nije me iznenadilo kada sam tu hajku dalje gledao i na TV Studio B, ali moram reći da je najveća sramota što je taj deo vesti od 20 minuta posvećen Tomislavu Nikoliću trajao na RTS-u u drugom dnevniku, što su se menjali tzv. analitičari i pokušavali da objasne neobjašnjivo i kako će zapravo sve u Srbiji stati.
Najveći šok sam na kraju vesti doživeo kada sam čuo da će vreme uprkos svemu sutradan u Srbiji biti sunčano, jer ko je gledao onih prvih 20 minuta valjda je pomislio da Sunce nikada više u Srbiji neće svanuti.
Predlog za smenu predsednika Skupštine neobrazložen je, i naravno da je neobrazložen, jer ne samo u predlogu nego ni u raspravi nismo čuli ne samo ozbiljan, nego nismo čuli bilo kakav argument za njegovu smenu.
Ali, ono što vi pokazujete ovom raspravom, ono što pokazujete prevelikom željom da smenite Tomislava Nikolića jeste i to koliko je vama stalo do Vlade Republike Srbije i koliko vam je stalo do građana.
Siguran sam da ćete sutra ili prekosutra, kada više ne budete imali vremena da završite rasprave koje nas očekuju, optužiti SRS za opstrukciju, a mi samo koristimo naša poslovnička prava da odbranimo ne Tomislava Nikolića i ne njegov izbor, nego da odbranimo Srbiju, da odbranimo demokratske principe.
Moram na kraju reći još jednu stvar, pošto je dosta govora o tome bilo, a nisam imao prilike da odgovorim TV B92.
Bilo je dosta govora o tome kako se ovde neki zalažu da Srbija postane ruska gubernija. Niko to od članova SRS nije rekao, a sada ću vam pojasniti moj stav.
Ukoliko bi me neko pitao da li je bolje da budemo američka i evropska kolonija, što je Srbija nesporno danas, jer vam britanski ambasador kaže - imamo još tri-četiri dana da formiramo Vladu, a da ne pominjem izjave drugih koje smo mogli da čujemo u ovom periodu, onda je jasno da Srbija nije ništa drugo nego kolonija.
Srbija ruska kolonija nikada neće biti iz dva razloga. Kao prvo, što ruski narod i ruska država nikada nisu imali takvih pretenzija, nikada nas nisu bombardovali, nikada nam nisu otimali delove teritorije.
Drugi razlog, što u Srbiji živi slobodan narod, narod koji je, kao što sam rekao, uvek cenio slobodu iznad svega i koji sigurno nikada neće dozvoliti da živi u bilo kakvoj drugoj državi osim slobodnoj.