Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je po prvi put nakon petooktobarske revolucije da je u srpskom parlamentu na dnevnom redu rasprava o poverenju predsedniku Skupštine. Nijedan prethodnik gospodina Tomislava Nikolića nije se usudio da raspravu o svom poverenju uvrsti u dnevni red, kao što nijednom od 2000. godine nismo imali priliku da raspravljamo o poverenju vladi.
Tomislav Nikolić, naravno, pokazao je i ovog puta koliko je drugačiji, koliko je bolji od svih onih koji su bili na tom mestu pre njega i istog trenutka kada je dobio takav predlog uvrstio ga je u dnevni red, iako ga, osim morala i osećaja za vođenje ove skupštine, ništa na to nije obavezivalo.
Takvim ponašanjem on je svima dao lekciju, veoma vrednu lekciju iz demokratije, i pokazao da skoro u Srbiji neće biti čoveka koji bi mogao na tolerantniji, demokratskiji i principijelniji način da vodi Narodnu skupštinu.
Prethodnih dana demokratija je, barem u parlamentu, bila na najvišem mogućem nivou. Nije bilo oduzimanja reči, nije bilo kažnjavanja poslanika, izbacivanja na silu iz ove skupštinske sale, sednice su, posle dugo vremena, počinjale na vreme, a skupštinska sala je u svakom trenutku bila puna i mislim da nijednog trenutka nije bilo manje od 126 poslanika, iako, po poslovnicima koje ste vi doneli, više kvorum za rad nije ni potreban. Čak i u četiri ujutru bila je prepuna sala.
Vi ste na razne načine kidisali i pokušavali da isprovocirate gospodina Tomislava Nikolića da napravi bilo kakav potez koji bi mogli da koristite u hajci protiv njega. Treba se podsetiti da ste pre samo pet ili šest dana ubeđivali Srbiju da je najbolji kandidat za mesto predsednika Republičke skupštine gospođa Milošević, danas nas ubeđujete da je to neko drugi, igrom slučaja gospodin Dulić, i na taj način moram reći da najpre ponižavate ta dva narodna poslanika, a zatim i ovaj visoki dom, sve poslanike, građane Srbije i, najviše, verujem da većina deli moje uverenje, poslanike iz poslaničke grupe DSS.
Zaista neću duže da se zadržavam na tome i nisam taj koji pripadnicima DSS treba u ovom trenutku da uputi bilo kakve kritike, jer sam siguran da za njih neće biti gore kazne od toga što će morati da izađu na ulicu, pa da objašnjavaju u prodavnici, na pijaci, svojim prijateljima, rođacima, poznanicima i nepoznatim ljudima, kojim su se to interesima rukovodili kada su radili ono što su radili prethodnih nekoliko dana.
Mi, srpski radikali, dokazali smo koliko smo privrženi demokratskim principima, ali ste i vi tokom ovih nekoliko dana, na najjasniji mogući način, pokazali koliko se tzv. demokrate pribojavaju tih istih demokratskih principa.
Još jedanput ste dokazali da vama upravlja mržnja i da nema toga na šta niste spremni da bi sprečili dolazak radikala na čelo Srbije.
Uprkos svemu, u utorak, u ranim jutarnjim časovima, Srbija je pobedila i, Toma, ovoga puta kažem ne Tomislav Nikolić, jer njega većina građana, milioni koji su do četiri ujutru čekali njegov izbor, od milošte zovu Toma, on je izabran i po prvi put, posle dugo vremena, ti milioni građana osetili su veliko olakšanje, slobodno mogu reći da su osetili dašak slobode u Srbiji.
Srbi su slobodu uvek cenili iznad svega i sada zna Srbija da je ta sloboda i konačna pobeda SRS veoma blizu, jer vi više nikada nećete moći da prevarite većinsku Srbiju da između vas iz tzv. demokratskog bloka ima bilo kakve razlike.
Jasno je sada da su, bez obzira na sve, na istom zadatku i Čeda, i Beba, i Tadić, i Korać i svi ostali. Na narednim izborima Srbija će se opredeljivati ili za vas ili za mržnju, ili za srpske radikale i konačan napredak.
Pokazao je izbor Tomislava Nikolića i koliko je jadno stanje u medijima u Srbiji, pokazao je izbor gospodina Tomislava Nikolića da te slobode nema, jer kako drugačije nazvati ovu hajku koja je krenula istog trenutka kada je bilo jasno da će on biti izabran.
Plašili ste i obmanjivali građane Srbije svim i svačim, od navodnog kraha berze, preko skoka evra, pa čak i do ogromnih ovlašćenja kojima bi raspolagao Tomislav Nikolić, ukoliko bi se, ne daj bože, nešto dogodilo Borisu Tadiću.
Pa ste rekli - on bi imenovao ambasadore. A šta čeka Boris Tadić, zašto on ne koristi ta ogromna ovlašćenja i zašto je dozvolio da Srbija nema ambasadora, na primer, u Ruskoj Federaciji, koja je ovoga trenutka najjača podrška politici Srbije i mogućnosti da Kosovo i Metohija ostanu unutar naših granica.
Na TV B92 za mene je to i razumljivo, jer svi u Srbiji znaju da oni ispunjavaju naloge svojih finansijera.
Nije me iznenadilo kada sam tu hajku dalje gledao i na TV Studio B, ali moram reći da je najveća sramota što je taj deo vesti od 20 minuta posvećen Tomislavu Nikoliću trajao na RTS-u u drugom dnevniku, što su se menjali tzv. analitičari i pokušavali da objasne neobjašnjivo i kako će zapravo sve u Srbiji stati.
Najveći šok sam na kraju vesti doživeo kada sam čuo da će vreme uprkos svemu sutradan u Srbiji biti sunčano, jer ko je gledao onih prvih 20 minuta valjda je pomislio da Sunce nikada više u Srbiji neće svanuti.
Predlog za smenu predsednika Skupštine neobrazložen je, i naravno da je neobrazložen, jer ne samo u predlogu nego ni u raspravi nismo čuli ne samo ozbiljan, nego nismo čuli bilo kakav argument za njegovu smenu.
Ali, ono što vi pokazujete ovom raspravom, ono što pokazujete prevelikom željom da smenite Tomislava Nikolića jeste i to koliko je vama stalo do Vlade Republike Srbije i koliko vam je stalo do građana.
Siguran sam da ćete sutra ili prekosutra, kada više ne budete imali vremena da završite rasprave koje nas očekuju, optužiti SRS za opstrukciju, a mi samo koristimo naša poslovnička prava da odbranimo ne Tomislava Nikolića i ne njegov izbor, nego da odbranimo Srbiju, da odbranimo demokratske principe.
Moram na kraju reći još jednu stvar, pošto je dosta govora o tome bilo, a nisam imao prilike da odgovorim TV B92.
Bilo je dosta govora o tome kako se ovde neki zalažu da Srbija postane ruska gubernija. Niko to od članova SRS nije rekao, a sada ću vam pojasniti moj stav.
Ukoliko bi me neko pitao da li je bolje da budemo američka i evropska kolonija, što je Srbija nesporno danas, jer vam britanski ambasador kaže - imamo još tri-četiri dana da formiramo Vladu, a da ne pominjem izjave drugih koje smo mogli da čujemo u ovom periodu, onda je jasno da Srbija nije ništa drugo nego kolonija.
Srbija ruska kolonija nikada neće biti iz dva razloga. Kao prvo, što ruski narod i ruska država nikada nisu imali takvih pretenzija, nikada nas nisu bombardovali, nikada nam nisu otimali delove teritorije.
Drugi razlog, što u Srbiji živi slobodan narod, narod koji je, kao što sam rekao, uvek cenio slobodu iznad svega i koji sigurno nikada neće dozvoliti da živi u bilo kakvoj drugoj državi osim slobodnoj.