Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od većine poslanika, ja sam pažljivo slušao šta je govorio gospodin Halimi. Sve je bilo u redu, gospodine Halimi, dok niste počeli sa brojkama da izlazite. Kako to 18%? Da li Albanaca na Kosovu i Metohiji ima oko 100 hiljada ili vi već ne računate Kosovo kao deo Srbije?!
Sa brojevima dobro stojim, uvek sam dobro računao i morate da mi objasnite kako je to pripadnika nacionalnih manjina 18% na teritoriji Republike Srbije. Bilo bi mi zanimljivo da mi to kažete. Još više mi je zanimljivija činjenica da niko ne reaguje i da svi ćute, i da, otprilike, eto, to je evropska integracija.
Pretpostavljam da ste vi za evropsku integraciju, evroatlantske, znao sam odmah. Ne znam doduše šta vam to znači ''atlanska integracija'', da li treba svi da skočimo u Atlantik ili šta već?! Razumeo sam da ste vi za evroatlantske integracije.
Samo vas molim da mi odgovorite, uz najveće poštovanje Albanaca na teritoriji Srbije, i onih na Kosovu i Metohiji i onih u opštini Preševo ili Bujanovac, ne znam zašto su Medveđu stavili u isti koš, jer nikakve veze nema pošto je u Medveđi ne apsolutno, nego kvalifikovana većina Srba, a ne Albanaca, ali to je već neko hteo ne znam šta da učini sa čitavim tim krajem, u Bujanovcu je, otprilike, za nijansu više Albanaca, i to sa onim što je Čović naknadno upisivao, što jeste i što nije istina, ali nisam razumeo celu tu priču, pa da nam saberete te brojeve ponovo i da nam kažete ovde dedukcijom kako ste došli do tih brojeva?
A nisam razumeo pod tim ministarstvom za Kosovo i Metohiju da li vi to hoćete da kažete, kao neki vaši politički prijatelji ovde u Srbiji, da Kosovo i Metohija nije Srbija?! Da li vi mislite, kao i Boris Tadić, da Srbija treba da ide u evroatlantske integracije i bez Kosova i Metohije?! To su stvari koje nas zanimaju.
Moram da vas podsetim, gospodine Halimi, da ste prekršili ne samo načela Ustava, u kojem se govori o elementarnim stvarima. Vi ste prekršili osnovne članove Ustava koji govore o suverenitetu, teritorijalnom integritetu Republike Srbije. Sa skupštinske govornice svaki poslanik ima pravo da kaže šta hoće i on ne snosi krivičnu odgovornost za ono što izgovori sa skupštinske govornice. To je jedno elementarno demokratsko načelo, koje se priznaje svuda u svetu.
Vi možete, gospodine Halimi, da izgovorite šta hoćete, ali nemojte da smetnete s uma kada vaši sunarodnici sklone srpsku zastava sa opštine Bujanovac i kada se to učini u Preševu ili bilo gde drugde tog trenutka je pogažen Ustav Republike Srbije. Tog trenutka ta zastava Srbije mora da se vrati na zgradu bilo koje skupštine opštine, svidelo se to vama ili ne.
Gospodine Halimi, pošto izuzetno poštujem pripadnike nacionalnih manjina, izražavam svoje apsolutno zadovoljstvo zbog vašeg učešća u radu Narodne skupštine Republike Srbije, samo vas molim da ne smanjujete broj pripadnika manjina. Albanaca na Kosovu i Metohiji ima mnogo više od 80 do 100 hiljada, koliko ste vi izračunali. Siguran sam da ćete vi podržati predlog, odnosno amandman Srpske radikalne stranke u kojem se uvodi ministarstvo za manjinska i ljudska prava, a ubuduće nemojte da nam izbacujete u vašim evroatlantskim integracijama Kosovo i Metohoju iz Srbije.
Nemojte da nam na bilo koji način, pa makar i posredno, pretite nekakvim novim dešavanjima u nečemu što ste nazvali Preševskom dolinom, jer ni taj geografski pojam ne postoji. Nemojte da smišljate novo ime za nešto gde biste mogli da izazivate tenzije, ili bilo ko drugi, ne mislim vi lično.
Nama je potreban mir, nama je potrebna sigurnost za sve građane, i za sve Albance na Kosovu i Metohiji. O svima njima će država Srbija lepo da brine. Svi će dobro da se osećaju i o svima njima ćemo da vodimo računa. Napravićemo im ministarstvo za manjinska i ljudska prava. I Albanci će imati sva prava u skladu sa međunarodnim javno- pravnim normama. To je politika za koju bi trebalo da se zalažete.
A ovo, da nam na mala vrata uvodite nezavisnost Kosova, jer mislite glupi su poslanici srpske Skupštine pa neće primetiti šta ste izgovorili indirektno, jer ste mnogo lukavi
Gospodine Halimi, ima nas koji ništa drugo ne možemo da radimo nego moramo vas da slušamo. Danas nisam mogao da slušam ni šta govori gospodini Petrović, šta govori onaj ili ovaj. Znam da ništa pametno neće da kažu. Vas slušam sa oba uha, a još mi i šapuću šta govorite. Kako god da okrenete, gospodini Halimi, molim vas da ne rušite Ustav Republike Srbije.
Po Ustavu Republike Srbije ste izabrani na mesto narodnog poslanika i nemojte, gospodine Halimi, da rušite državu Srbije. Nije vam to posao, vi ste državljanin Republike Srbije bili i bićete državljanin Republike Srbije, ravnopravan sa Srbima i svim ostalim građanima ove zemlje, ja vam to garantujem. A nećete biti državljanin neke druge zemlje, iako vi to možda priželjkujete. Hvala vam najlepše.

Gospođa Radeta ima reč. Ne može replika na repliku, to sam i ja naučio, gospodine Halimi, ali možete po Poslovniku, kada Vjerica završi. Izvolite, Vjerice.

Dame i gospodo, kada bih u jednoj rečenici komentarisala Predlog zakona o ministarstvima, onda bih rekla – kakav zakon, takva Vlada ili kakva Vlada, takav zakon.
To znači da mi iz Srpske radikalne stranke znamo da će sutra biti formirana veoma loša i štetočinska vlada, i da za tu vladu treba da se usvoji ovako loš zakon, o čijem Predlogu danas ovde raspravljamo.
Poslanici SRS podneli su preko 40 amandmana na Predlog zakona i pošto je ovo prvi put za saziv ovog parlamenta da se govori o predlogu nekog zakona, a već su se čule neke insinuacije kako neki dobri poslanici neće da podnose amandmane da ne bi vršili opstrukciju rada parlamenta, ja ću kazati sledeće.
Mi iz Srpske radikalne stranke ćemo, kao i do sada, uvek podnositi amandmane. To očekujemo i od ostalih kolega, ako imaju primedbe na zakon da to iskažu kroz amandmane, a ne da izađu za govornicu i govore šta nije dobro, a ipak neće da podnose amandmane, jer je to opstrukcija. Ne, to nije opstrukcija, već je pravo i obaveza narodnog poslanika i poslaničke grupe da podnosi amandmane, da obrazloži amandmane i, naravno, da traži od kolega da glasaju za te amandmane. O amandmanima ćemo sutra govoriti, a ovo je bila samo jedna principijelna primedba.
Šta je karakteristično za Predlog ovog zakona o ministarstvima, i šta nije posebno dobro, jeste činjenica da bar tri odredbe ovog zakona nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Proći ću kroz ovaj zakon i kazaću, bar one najkarakterističnije članove ću kratko prokomentarisati i izneti stavove Srpske radikalne stranke, na taj način o Predlogu zakona.
U vezi člana 2, koji govori o tome koja su ministarstva predložena u ovom novom zakonu, imamo dosta amandmana. Jedan deo amandmana se odnosi na promenu naziva nekih ministarstava, jer ste vi u ovom predlogu nepotrebno menjali dosadašnje nazive ministarstava, a nadležnosti niste menjali. Valjda, po nazivu ministarstva to treba da bude bombasto i zvučno, pa kad neko tamo dobije neko ministarstvo, da to ne bude ministarstvo za telekomunikacije, već da to bude ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo, da bi taj ministar sam sebi ispred ogledala izgledao pametnije, a građani Srbije odlično znaju kakvi su svi ti ljudi koji će sutra biti izabrani za ministre.
Takođe, karakteristično je da niste predvideli u okviru ministarstva kulture, niti u okviru bilo kog drugog ministarstva, a ne kao posebno ministarstvo, ministarstvo informisanja. U našoj poslaničkoj grupi mi smo razmišljali, o tome, da li da predložimo formiranje tog posebnog ministarstva. Mislimo da je to dobro, ali smo računali, pošto ste povećali broj ministarstava, da nije dobro da opterećujemo državnu upravu novom administracijom, buduću vladu i ministarstva, pa smo ipak predložili da, barem, u okviru ministarstva kulture bude taj naziv, odnosno da bude ministarstvo kulture i informisanja.
Mi smo to predložili, jer nam je neverovatno da buduća vlada, odnosno sada skupštinska većina koja nam je predložila ovaj zakon, misli da je dobro da bude ovakav medijski mrak u Srbiji i da je dobro što u Srbiji danas u medijima upravljaju pojedine stranke i tajkuni. To nikako ne treba da se reguliše zakonom, jer po zakonu, možda, jednog dana, neko bi za nešto morao da odgovara.
Takođe smo predložili ministarstvo za dijasporu da se zove ministarstvo za veze sa Srbima izvan Srbije. To je apsolutno u skladu sa članom 1. Ustava Republike Srbije. Videćete kroz amandman, kolege koje budu obrazlagale taj amandman će kazati, da sada ne trošim vreme na to šta znači taj predlog.
U međuvremenu, vi koji ste pravnici iz drugih poslaničkih grupa pogledajte i uverite se da je naš amandman apsolutno u skladu sa Ustavom, za razliku od vašeg Predloga.
Takođe, predložili smo ministarstvo za integracije sa istočnoevropskim, slovenskim i pravoslavnim zemljama. Mislimo da je to vrlo bitno, s obzirom na momenat i situaciju, za matičnu situaciju u kojoj se nalazi Srbija i da treba posebno ministarstvo da se bavi i ovim integracijama, a ne samo ovima o kojima vi pričate, evropskim, odnosno kako ih u najnovije vreme zovete evroatlantskim integracijama.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je izostavljeno iz ovog predloga skupštinske većine i mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da je to mnogo loše, ne zato što mislimo da nacionalne manjine imaju probleme u Srbiji.
Naprotiv, znamo da nemaju probleme da se u Srbiji poštuju ljudska i manjinska prava, ali mislimo da je neophodno ovakvo jedno ministarstvo da postoji u Srbiji. Drago mi je da sam danas čula predstavnike gotovo svih nacionalnih manjina u ovom parlamentu, iz novoformirane skupštinske većine, da su saglasni sa našim predlogom.
Naravno, očekujem da će sve kolege pripadnici nacionalnih manjina, bez obzira kojoj stranci pripadaju, glasati za ovaj naš amandman, a ne da se pojave sa nekim amandmanom o formiranju nekog, samo, saveta, kako li bi već bio nazvan, koji bi bio zadužen za nacionalne manjine.
Kasnije, po usvajanju ovog zakona, moći će opet neko da koristi neku od režimskih televizija i kazati kako srpski radikali nisu glasali za jedan takav amandman.
Zbog toga sada pozivam sve narodne poslanike, a pogotovo predstavnike nacionalnih manjina, da glasaju za amandman Srpske radikalne stranke, da imamo ministarstvo za ljudska i manjinska prava u okviru buduće vlade Republike Srbije.
U vezi člana 3. Predloga ovog zakona, koji se odnosi na delokrug rada ministarstva za spoljne poslove rekla bih sledeće.
Pitam, pitaću i pitaćemo sutra Vojislava Koštunicu, kako je on to imao do danas Vuka Draškovića za ministra spoljnih poslova, kada nije imao niti u okviru zakona predviđeno ministarstvo, na nivou Republike Srbije, i kada, još gore, Vuk Drašković nikada nije bio biran za ministra.
U delokrug rada ovog ministarstva izostavili ste nešto, po mišljenju SRS, izuzetno bitno. Vi ste ovde, između ostalog, kazali da će se ministarstvo baviti zaštitom prava i interesa Republike Srbije, njenih državljana i pravnih lica u inostranstvu. To je u redu. Ali je neprihvatljivo da ovde niste dodali – da će ovo ministarstvo naročito da vodi brigu o državljanima Republike Srbije zatočenih u Haškom kazamatu.
Do sada niste pokazali ni malo volje niti namere da pomognete državljanima Republike Srbije koji su u Haškom kazamatu, pa je predsednik srpskih radikala doktor Vojislav Šešelj, da bi se izborio za svoja osnovna ljudska prava, morao da dovede u pitanje svoj život, da se štrajkom glađu izbori u Haškom tribunalu za ono za šta je trebalo da se bori država Srbija.
Naravno, vi ni tada niste reagovali, a vidim ni u ovom zakonu nemate nameru da vodite računa o svakom svom građaninu. Nemojte više negde da se pojavite i da kažete da ste vi demokrate koji vode računa o svakom građaninu države Srbije. Ne vodite, i o tome ćemo redovno i na svakom mestu da vam govorimo.
Ministarstvo odbrane obavlja određene poslove, to je član 4, i ovde takođe imam pitanje: kako je to ''građanin'' Zoran Stanković obavljao posao Ministarstva odbrane, u čije ime, koji parlament ga je izabrao, na osnovu kog zakona je vršio tu dužnost?! I to će morati sutra Vojislav Koštunica da nam odgovori. Evo, ja ga danas već prozivam da razmisli da bi mogao neki pametan odgovor, i bar ubedljiv, da ponudi narodnim poslanicima.
Ministarstvo odbrane u opisu svojih poslova, naravno, izostavili ste nešto vrlo bitno za SRS, a to je zaštita bezbednosti državne granice i kretanje i boravak u graničnom pojasu.
Istina je da ste vi to, u skladu sa politikom koju su vam nametnuli vaši prijatelji, predvideli za MUP, ali ja ovde iznosim stav SRS koji se odnosi na Ministarstvo odbrane i, naravno, kroz obrazlaganje svog amandmana general Delić će vam sutra detaljnije govoriti o ovome.
MUP i njegov delokrug rada je opisan u članu 5. Predloga zakona. I ovde ste izostavili dva veoma važna segmenta koja ste ostavili potpuno neregulisana u bilo kom propisu, odnosno u bilo kom ministarstvu. Nigde niste napisali da je ovo ministarstvo nadležno za nabavljanje, nošenje i držanje oružja i municije.
Da li vi to planirate da od sutra u ponoć, kada budemo formirali novu vladu, da ćete prodavati oružje i municiju na ulicama i da će moći to da kupuje, onako, svako na kiosku kako mu padne na pamet i da nosi gde hoće i kako hoće?
Mnogo ste ugrozili bezbednost zemlje, dame i gospodo iz novoformirane skupštine većine, i očigledno je da nemate nameru, ni kroz ovaj zakon, ni sa novom vladom, ništa da učinite da se stanje u toj oblasti popravi.
Takođe, niste predvideli u ovom zakonu, odnosno u okviru MUP-a, zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka. Prosto je neverovatno da ovako nešto niste predvideli ni za jedno ministarstvo, ko će, mislite, čuvati ustavni poredak i da li je uopšte Vojislav Koštunica spreman posle nove kohabitacije i koalicije sa Borisom Tadićem da čuva ustavni poredak ili će, kao i Tadić, da prihvati sutra, ne daj bože, otcepljenje Kosova i Metohije i da kaže – pa, nijedno ministarstvo nije zaduženo za očuvanje ustavnog poretka i mi tu sada ne možemo ništa da uradimo.
Zato smo mi predložili amandman, a da vidimo na koji način će skupštinska većina reagovati kada se bude glasalo o ovom amandmanu. Takođe, ni u jednom ministarstvu niste predvideli registar o udruženjima građana. Svakoga dana se razne grupe građana upisuju u registar i naravno to je potpuno demokratsko pravo, nemam ništa protiv, odnosno pojavljuju se grupe građana. Vi sada niste predvideli ko će da ih registruje. Ipak, ako se registruje neka grupa građana, mora da postoji zakon na osnovu kog se registruje, da ispunjava određene uslove, a mi u okviru nijednog ministarstva, ovog budućeg, nemamo ovu delatnost.
Kada je u pitanju Ministarstvo finansija, tu smo takođe imali amandman. Pre svega, hteli smo da iz ovog opisa ministarstva brišemo jednu smešnu reč koja uopšte ne može da se koristi u ovom kontekstu. Između ostalog, rekli ste da ovo ministarstvo obavlja poslove koji se odnose na ''kvantifikaciju mera ekonomske politike''. Pošto kvantifikacija znači ukoličavanje, pitam vas sada: šta vam znači ovo da će ministarstvo da vodi poslove ukoličavanja mera ekonomske politike? Ovo je potpuno besmisleno, ali je suštinski amandman, onaj koji smo takođe podneli na ovaj član.
Amandman se odnosi na činjenicu da je neophodno da kažemo za, ''usklađivanje aktivnosti u oblasti planiranja, obezbeđivanja i korišćenja donacija, evropskih fondova i drugih oblika razvojne pomoći iz inostranstva'', da umesto "usklađivanja aktivnosti" napišemo – "i nadzor i usklađivanje", jer je neophodno da se na izvestan način nadziru ove donacije i u smislu trošenja, a pogotovo u smislu dobijanja.
Jer, svedoci smo u poslednjih sedam godina da smo vrlo često zbog nekakvih beznačajnih donacija morali da ispunjavamo nešto što, inače, verovatno, ne bismo.
Znači, da bismo sprečili zloupotrebu, ucene, uslovljavanje, neophodno je da ovo ministarstvo obavežemo za nadzor donacija.
U opisu Ministarstva pravde, vrlo interesantno, niste izostavili, dame i gospodo, gospodina Aligrudića opet nema, njemu samo jadnom potura da potpiše neki predlog, skinu mu hulahopke, i ode čovek, nema ga u sali i sada ne znam kako da komuniciram, kako će da mi objasni ovo, predvideli ste, između ostalog, za Ministarstvo pravde, da – donosi rešenja o predaji okrivljenih lica Međunarodnom tribunalu za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine.
Dakle, niste izostavili ono što otvoreno govorite i što vam uslovljavaju dalju saradnju sa Haškim tribunalom na ovaj način, ali ste zato izostavili da obavežete Ministarstvo pravde za pružanje pravne pomoći i prikupljanje dokumentacije za optužene i pritvorene u Haškom tribunalu, za pripremanje njihove odbrane. Mi na osnovu iskustva rada tima za pripremanje odbrane prof. dr Vojislava Šešelja odlično znamo kakva je komunikacija državnih organa.
Karla del Ponte dođe u Srbiju, njoj se otvore sve arhive, ona sa svojim ljudima može da vadi koje hoće papire, da uzima šta hoće i onda kada mi u timu slučajno, posredno, saznamo da je Karla del Ponte već dobila neki dokument, onda mi to zatražimo od Komiteta za saradnju sa Haškim tribunalom i, onda, valjda, zaborave, pa ne sklone datume ili misle da mi nismo dovoljno pažljivi da ćemo o tome da vodimo računa!
Pre, naravno, gospodin Rasim Ljajić izađe pa na svim televizijama objavi kako, eto, država Srbija vodi računa i timu za odbranu Vojislava Šešelja: dostavlja svu potrebnu dokumentaciju koju je dala i Karli del Ponte, a mi onda vidimo propratni akt da je Karla del Ponte tu dokumentaciju dobila u novembru prošle, a tim za odbranu Vojislava Šešelja, na svoje traženje, tek u martu ove godine.
Mi zato insistiramo, dame i gospodo, da se u ovom zakonu predvidi obavezno pružanje pravne pomoći licima zatočenim u Haškom tribunalu, državljanima Republike Srbije.
Interesantno je da u okviru Ministarstva za državnu upravu niste predvideli, a to niste predvideli ni u Ministarstvu pravde, ko je uopšte nadležan i koje ministarstvo će biti nadležno da Narodnoj skupštini predloži one zakone, odnosno predloge zakona za koje smo već odavno bili obavezni da ih donesemo po Ustavu Republike Srbije i po Ustavnom zakonu.
Vi, očigledno, nemate nameru da to radite.
U okviru Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja koje, takođe, nema dobar naziv, predvideli ste jedan ceo stav koji se odnosi na isključivo na nadležnost Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Ovde se verovatno radi o nekim vašim "trange-frange" odnosima između budućih ministara, ali videćemo sutra koga će Koštunica da nam predloži za koje ministarstvo, pa ćemo moći konkretno da odgovorimo na ovo potpuno nejasno rešenje u ovom predlogu zakona.
Ministarstvo rudarstva i energetike govori o nekakvim nuklearnim energetskim postrojenjima u ovom predlogu, a zaboravljate da je doneta strategija razvoja energetike, koja ne podrazumeva, odnosno zabranjuje postojanje nuklearnih energetskih postrojenja u Srbiji. Zaista ne razumem o kojim će, onda, to, energetskim nuklearnim sistemima da se brine ovo ministarstvo i ovaj ministar koji je do sada bio, biće izgleda ponovo, a njegov osnovni zadatak će biti, kao i do sada, poskupeo je struju za 15 posto i već najavio, odnosno izneo svoje mišljenje da je 15 posto malo, pa da znaju građani, čim bude izabran novi ministar, biće novo poskupljenje.
U članu 15. govorite o Ministarstvu rada i socijalne politike, između ostalog, govorite o zaštiti spomenika i spomen obeležja oslobodilačkih ratova Srbije i to je u redu, ali je neverovatno da tu niste naveli i otadžbinske ratove i NATO agresiju. Niste predvideli da će ovo ministarstvo voditi računa i o spomeniku male Milice Rakić. To neka vam zaista služi na čast!
U članu 17. Ministarstvo zaštite životne sredine, izostavili ste jedan veoma važan segment, a to je – program prerade otpadnih voda i komunalnog otpada. Ali, kako čujemo na jednoj televiziji, za ministra zaštite životne sredine predviđen je izvesni Dušan Vasiljević, a za njegovo ime sam čula u knjizi prof. Smilje Avramov, o nevladinim organizacijama. Prof. Smilja Avramov tu pominje i neke pare koje je ovaj gospodin dobijao, ali to ćemo da vidimo kada budemo sigurni da je to on. To je taj, pročitala sam u knjizi prof. Avramov!
Naravno, nisam ni pola članova ovog zakona obuhvatila. Govoriće i ostale moje kolege, ali ću samo još ovaj poslednji član 58. kratko da prokomentarišem. Neustavno je, dame i gospodo, ovo što ste napisali da ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku", jer član 196. stav 4. Ustava Republike Srbije kaže da zakoni stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, ''izuzetno'' mogu i ranije, ako za to postoje naročito opravdani razlozi prilikom njihovog donošenja.
Gospodin Aligrudić, predstavnik predlagača, nije nam objasnio da li postoje posebni razlozi, koji su to posebni razlozi. Prema tome, i ovo je jedna od neustavnih odredbi.
Znamo da su posebni razlozi: Havijer Solana, Boris Tadić, Oli Ren, Vojislav Koštunica i zbog toga mi nećemo glasati za ovaj zakon, naravno, ni za vladu koja će raditi po ovom zakonu.

Zahvaljujem gospođi Verici. Reč ima Željko Vasiljević. Pre toga Riza Halimi. Rizo, molim te, ako možeš sve u minuti da kažeš.

Javljam se po Poslovniku. Republički zavod za statistiku kaže – popis stanovništva, domaćinstava i stanova u 2002. godini, maločas sam pogrešio u procentima: 82,86 posto je Srba u Srbiji, onda sam pogrešio, a tačno je da je tu 17,14 posto,  a ne 18 posto ostalih, što bi trebalo da budu manjine.
Što se Kosova tiče, zašto da razgovaramo oko ovoga, kad se zna da je to međunarodni protektorat. Na kraju krajeva, u članu 24, pročitali ste, nema tu Albanaca, jer o tome vodi računa međunarodni protektorat, civilni, vojni, koje su strukture trenutno na Kosovu. Ne vidim u čemu su tu dileme.
Što se tiče ''evroatlanskih'' integracija, Srbija je u Evropi, a zapravo se graničimo sa Atlantskim okeanom. U čemu je tu nesporazum? Što se tiče zastave, pošto je gospodin Nikolić na onoj emisiji u TV ''Pink'' izneo podatak, sa kojim i vi raspolažete, zapravo, o tome govorite, ja sam to proverio.
Toga dana u Skupštini Bujanovca srpski radikali su tražili da se stara zastava promeni novom, jer i u Preševu i u Bujanovcu su držane zastave, ne znam od kada, verovatno neke stare još od ranijee.
Oko Medveđe, Koalicija Albanaca Preševske doline ima glasove i u Preševu, i u Bujanovcu, i u Medveđi, i u Beogradu i u većini opština u Srbiji. Hvala vam.

Hvala, gospodine Halimi. Izvolite, gospodine Vučiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je samo jedna stvar čudna, zašto, kada gospodin Halimi kroz osmeh na najbrutalniji način napada državu, nekima je smešno. Gospodine Halimi, to što ste vi pročitali sa 83 posto Srba, to je bez teritorije Kosova i Metohije i niste to slučajno uradili, gospodine Halimi.
(Glasovi iz klupa: To je zvanično.)
Namerno ste došli...zvanično?
Zvanično? Zvanično je zato što je Boris Tadić predsednik Srbije, pa je zato popis bez Kosova i Metohije i bez računanja svih ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji. I to je naša sramota, to je tačno. Ali je sramota da vi to zajedno sa Rizom Halimijem priznajete.
Gospodine Halimi, moram da vas upoznam, pre svega, sa Rezolucijom 1244. Rezolucija 1244 jasno govori da je teritorija Kosova i Metohije deo teritorije SRJ, odnosno njenih pravnih sledbenika.
Dakle, jednom za svagda, gospodine Halimi, Kosovo i Metohija je deo teritorije Republike Srbije!! Na Kosovu i Metohiji žive Srbi, Albanci, Romi, Egipćani, Goranci i mnogi drugi, ali i u Šumadiji žive pripadnici mnogih nacija, kao i u Vojvodini i u svim drugim delovima Srbije i nikada ih to neće ni na koji način razlikovati.
Gospodine Halimi, lepo je da imate dva, tri, koliko hoćete odbornika, jedino što je važno treba da znate da u tom okrugu, dakle, Vranjskom, teče reka Pčinja, a ne okean i to Atlantski. I nikakve veze nema Atlantski okean ni sa Bujanovcem ni sa Preševom. Možda da poradimo nešto na preradi vode u Pčinji, pa da vidimo kako da napravimo da ljudi mogu više da iskoriste tu vodu, bilo bi neke vajde za sve građane, i za Srbe i za Albance, a od Atlantika ne znam kakve vajde može bilo ko da ima, gospodine Halimi.
Što se tiče vaših daljih primedbi na zastavu, gde ste pominjali i Tomislava Nikolića i mene, mogli ste da proveravate šta hoćete. Tri dana pre toga u Preševu ste na brutalan način skinuli srpsku državnu zastavu, a u Bujanovcu, kada je došlo do jasnih odredbi kako treba da izgleda službena zastava Republike Srbije, namerno niste želeli da promenite zastavu i niste želeli da okačite zastavu države Srbije.
Tek posle pritiska odborničke grupe SRS, koja je dobila više glasova nego sve ostale srpske stranke zajedno, kao što znate gospodine Halimi, tada je ponovo stavljena srpska zastava, zastava države Srbije, jer nemojte da zaboravite, šta god vi želeli, o čemu god maštali, gospodine Halimi, a ja bih voleo da više maštate o dobrom životu, o boljem životu građana i Preševa, i Bujanovca, i Bosilegrada, i Beograda i bilo kog drugog mesta, i Preševo i Bujanovac i Medveđa, ali i Prizren i Peć i Gnjilane i Gračanica i Priština i Kosovska Mitrovica bili su i biće Srbija!

Hvala, gospodine Vučiću. Po Poslovniku, Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članom 225. Poslovnika, koji kaže, da narodni poslanici imaju pravo da budu obavešteni o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika. Mislim da poslanici treba da znaju, neki, možda to i ne znaju, da je gospodin Riza Halimi član Partije za demokratsko delovanje, gde, između ostalog, toj partiji pripada, na primer, Šaip Kamberi, pripada i predsednik opštine Bujanovac Nagip Arifi.
To je ona partija koja je uporno istrajavala na izglasavanju deklaracije po kojoj, u slučaju, da Kosovo i Metohija dobije nezavisnost i tri opštine sa juga Srbije Preševo, Bujanovac i Medveđa treba da dobiju nezavisnost.
Te tri opštine ni na koji način nisu povezane. Opština Medveđa pripada Jablaničkom okrugu, a Preševo i Bujanovac pripadaju Pčinjskom okrugu i ne postoji kao geografski pojam, niti je ikada postojao pojam Preševske doline. O načinu na koji se ostvaruje lokalna samouprava i kako funkcionišu, kako se ostvaruju prava manjina tamo gde partija gospodina Rize Halimija vrši vlast, konkretno u Bujanovcu, od 2002. godine, kada vam je Nebojša Čović tamo predao vlast uz brojne manipulacije sa biračkim spiskovima, govori činjenica da u srpskim sredinama i srpskim selima vi, apsolutno, ništa niste uradili.
Tako je, na primer, u 2006. godini od 52 miliona dinara koliko je uloženo u putnu mrežu, 50 miliona dinara uloženo u sredine gde žive isključivo Albanci, a samo dva miliona dinara u sredine gde žive Srbi, ali, naravno, i tu, preko firmi koje vi kontrolišete i preko kojih vršite pranje novca.
Dakle, vi recite jenu jedinu stvar koju ste uradili za neko selo u kome žive građani srpske nacionalnosti, dakle, za Lopardince, za Klinovac, za Grahovac, Srpsku kuću, Oslare, Levosoje, Klenike, za bilo koje selo iz opštine Bujanovac. Niste uradili ništa.
Ono što je još veoma zanimljivo, a što ne znaju građani Srbije, održana je komemoracija za likvidirane teroriste, kako biste vi rekli pripadnike tzv. oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe. Dakle, koristite novac države Srbije, koristite dom kulture na teritoriji Republike Srbije i odajete počast teroristima koji se bore da ruše Srbiju, da ruše ustavni poredak i da raskomadaju našu državu.

Hvala, gospodine Šaroviću. Reč ima gospodin Vasiljević.