Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve (konstitutivne) sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 143 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan 101 narodni poslanik, i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik: Nenad Čanak.
Obaveštavam vas da je Poslanička grupa Srpske radikalne stranke za predsednika Poslaničke grupe odredila narodnog poslanika Tomislava Nikolića.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O MINISTARSTVIMA (načela)
Ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke je gospodin Aleksandar Vučić.
Primili ste predlog zakona koji su podneli 128 narodnih poslanika. Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika. Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik, gospodin Miloš Aligrudić, želi reč?
Izvolite, gospodine Aligrudiću.

Hvala. Postoje zemlje u svetu koje uređuju poslove vlade unutrašnjim aktima vlade, jer se u mnogim zemljama  smatra da, naročito u kabinetskim sistemima, posao vlade i parlamenti često nemaju veze sa tim. U našem ustavnom sistemu poslovi vlade se smatraju poslovima državne uprave, u najužem smislu te reči, jer ministarstva nisu ništa drugo do državni organi uprave, pa se poslovi vlade uređuju zakonom. Tako i mi u Narodnoj skupštini moramo doneti zakon o ministarstvima, da bi se uredili poslovi državnih organa uprave.
Svaki put, evo, posle obavljenih izbora, i u momentu kada treba konstituisati vladu, a tako i po novom Ustavu, kao preduslov za konstituisanje vlade, za izbor vlade, postavlja se donošenje zakona o ministarstvima koji, praktično, predviđa uređenje državnih organa i njihov delokrug rada, kako ministarstva tako i onih organizacija koje su u sastavu ministarstava Republike Srbije.
Postoje dva ključna osnova, dva ključna pravca kojima se vrši izmena zakona o ministarstvima. Jedna grupa razloga odnosi se, pre svega, na prestanak postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora, te je, u skladu sa novim Ustavom i ustanovljenim nadležnostima Republike Srbije, potrebno ustanoviti određene nadležnosti Vlade Republike Srbije i državnih organa, odnosno direkcija ili drugih organizacija unutar Vlade Republike Srbije.
Kada je reč o novoutvrđenim nadležnostima koje proističu iz statusa države Srbije, drugi razlozi za izmene koje ovde vidite u skladu su sa prirodom našeg ustavnog sistema i, naravno, politikom koja se vodi unutar ovog sistema, jer, ovaj sistem ili deo ovog ustavnog sistema čine tri grane vlasti u svojoj osnovi, a unutar skupštinske vlasti, zakonodavne vlasti, postoje institucije koje čine tu zakonodavnu vlast u osnovi, to su narodni poslanici koji su organizovani u političke stranke, pa prema tome, dogovor političkih stranaka o konstituisanju Vlade, o formiranju Vlade, svakako, utiče i na način na koji se organizuju poslovi Vlade.
Prema tome, to smo i prošli put imali kao osnov za raspravu, i pretprošli put, i imaćemo prema ustavnom sistemu, koji je ovde utvrđen u našoj državi, svaki sledeći put. Teško je očekivati da se, prosto, Zakon o ministarstvima, koji je prošli put bio na snazi, može bez izmena svaki sledeći put primenjivati.
Bilo bi lepo da to može, ali u svakom slučaju, makar i najmanje izmene, uvek u ovoj državi dok je na snazi ovaj Ustav koji imamo, mi ćemo svakako morati da primenimo.
Ovim predlogom, ukratko rečeno, vrše se određene izmene. Dobijamo neka nova ministarstva, vrši se preraspodela poslova državne uprave unutar ministarstva, odnosno formiranje novih ministarstava u odnosu na postojeća. Daću vam samo nekoliko primera, da vam ne bih detaljno prenosio sve ono što piše u obrazloženju Predloga, koji ste svi vi dobili, mislim da nema smisla sve to ponavljati.
Dakle, imamo, u ovom slučaju, jedno sasvim novo ministarstvo, to je – ministarstvo za Kosovo i Metohiju; – ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo, koje je preuzelo poslove dosadašnjeg Ministarstva za kapitalne investicije i Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine; – ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, koje će obavljati poslove dosadašnjeg Ministarstva privrede, ali i Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, poslove državne uprave u oblasti turizma, koji su do sada bili u nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i usluga i poslove zapošljavanja, koji su bili do sada u nadležnosti Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Imamo – Ministarstvo spoljnih poslova i – Ministarstvo odbrane. Kao što smo rekli, ranije nismo imali Ministarstvo odbrane u sistemu državne uprave Republike Srbije, ali prestankom postojanja državne zajednice, donošenjem novog Ustava Republike Srbije stvoreni su osnovi za donošenja izmena Zakona, koji bi svakako predvideli postojanje Ministarstva odbrane.
U ovom zakonu nisu detaljno obrazložene sve nadležnosti ili popisane sve nadležnosti ova dva ministarstva, zato što postoje posebni zakoni, i postoje upućujuće norme ovog zakona, koji kažu kada postoji nešto što nije regulisano u ovom zakonu, koje će se norme i kojih zakona primenjivati u odnosu na ova dva državna organa uprave.
U opisu nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova, to je ovo što sam rekao, nadležnosti ministarstava bivše Srbije i Crne Gore su sada prenete ovde, pa u tom smislu, osim određenih ministarstava, opet, rekao sam, ne moram sve da navodim, postoje i drugi državni organi kao što je Direkcija za mere i dragocene metale, kao posebni državni organ u sastavu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, i nove posebne organizacije kao što je Zavod za intelektualnu svojinu, kao što je Direkcija za unutrašnje plovne puteve '' Plovput'' i ''Geomagnetni zavod''.
Da dalje ne dužimo, razloge smo naveli, objasnili smo ustavni osnov, a isto tako i specifičnosti domaćeg pravnog sistema koji nalaže ovakvo postupanje.
Nadam se da će Narodna skupština, što ukazuje veći broj potpisnika koji je predložio zakon o ministarstvima, usvojiti ovaj zakon i time otvoriti put da se konačno izabere Vlada Republike Srbije i time zaokruži konstituisanje svih državnih organa Republike Srbije. Hvala vam.

Hvala vam, gospodine Aligrudiću. Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Izvolite, gospodo.       
Reč ima gospodin Aleksandar Vučić, pa gospodin Žarko Obradović, pa gospodin Čedomir Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako se ovaj zakon predlaže u skladu sa članom 4. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava moram da primetim da je ceo zakon rezultat ne bilo kakvog ozbiljnijeg promišljanja o budućnosti državne uprave Republike Srbije, već rezultat kompromisa u političkoj trgovini i nagodbi između vladajućih političkih stranaka.
Dakle, na osnovu nadležnosti i ingerencija pojedinih ministarstva lako ćete zaključiti ko se nalazi na čelu tog ministarstva, a na osnovu amandmana pojedinih vladajućih stranaka možete da vidite koliko se daleko išlo u sukobima, svađama i preganjanjima predstavnika tri političke stranke, šta će kome i koliko da pripadne, ko će veći deo kolača da uzme, pa je zanimljivo da iz nadležnosti Ministarstva za trgovinu i turizam predstavnici jedne vladajuće stranke hoće da izbace nadležnosti za javna skijališta i da nadležnost za javna skijališta vrate u ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, samo zato što je, slučajno ili ne, Mlađan Dinkić i predsednik nekog skijaškog saveza, ili ne znam čega, pa nemoj da to pripadne nekom drugom ministru, nego mora baš njemu.
Uzeo sam ovaj primer da bi na plastičan način pokazao šta radi naša vlast, čime se bavi, kako ih apsolutno ništa drugo ne interesuje, već od podele plena i podele srpskih resursa.
Ovo nije zakon koji će na bilo koji način ozbiljno da reguliše poslove državne uprave, već samo ko će, gde i nad čim da ima nadležnost da preprodaje, rasprodaje, da koristi, upotrebljava i zloupotrebljava imovinu Republike Srbije.
Vlasti u Srbiji su nam govorile da su uvek za smanjenje ionako glomazne državne uprave, kako je neophodna efikasnija državna uprava, kako je neophodno da građani Srbije daju manje novca, a da imaju bolju zaštitu svojih prava i da imaju neuporedivo organizovaniju Vladu. Na kraju smo dobili četiri nova ministarstva da bi se namirile ambicije pojedinih političara, da bi oni mogli i dalje da ostanu ministri, a izgubili smo jedno od veoma značajnih ministarstava.
Ako, čak, i ne zbog toga što je imalo impresivan učinak to ministarstvo u prethodnom periodu, ako ne i zbog toga što je imalo njegovo postojanje značajne efekte na život u Srbiji, ali je imalo neku vrstu i te kako dobrog pokazatelja – za šta se to Srbija zalaže danas i kakav odnos želi da ima prema nacionalnim manjinama.
Naime, više nemamo Ministarstvo za zaštitu manjinskih i ljudskih prava. Dakle, nema više ministarstva koje će posebno da vodi računa o pravima manjina, pri tome, za razliku od njih, ja ne želim da kažem da su ugrožena prava manjina u našoj zemlji, ali je svakako bilo potrebno da mi kao signal pošaljemo i pripadnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih i svima u svetu, da smo mi zemlja koja će, sem deklarativnih zaštitnih normi u Ustavu Republike Srbije, sem kogentnih normi u Krivičnom zakonu i u nekim drugim zakonima, i posebnim organom državne uprave štiti prava nacionalnih manjina, jer je to od vitalnog interesa i vitalnog značaja za našu zemlju. Ova vlada je to zaboravila i takvu mogućnost izbrisala.
Da je reč samo o podeli srpskih resursa, i ništa više, pokazuje i činjenica što ste jednu široku oblast, iz dela koji se odnosi na rad i socijalnu politiku – zapošljavanje ili materijalno obezbeđenje nezaposlenih, prebacili u kategoriju delokruga rada ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Jer Mlađan Dinkić mora da ima toliko širok delokrug rada, on mora da bude ministar za sve: ministar za javna skijališta, iako je određeno ministarstvo za trgovinu, on mora da bude ministar za zapošljavanje, mora da kontroliše kompletno tržište, mora da kontroliše kompletan proces privatizacije. Videli ste i sami iz tri ministarstva, čak, preuzima sve zaposlene i kompletnu njihovu infrastrukturu.
Postoje neke čudne stvari u samom zakonu. Nigde nema u nadležnosti i ingerencijama Ministarstva unutrašnjih poslova, ono što je jedna od ključnih nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova –nema zaštite bezbednosti Republike Srbije. To je, kao što vi znate, pre svega zahvaljujući posebnim službama kojima raspolaže Ministarstvo unutrašnjih poslova, a koje deluju u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova u području zaštite bezbednosti Republike Srbije, što je prioritetan zadatak jednog od najznačajnijih ministarstava u Vladi Republike Srbije. Toga ovde nema, možda zato što neko misli što Ministarstvo odbrane može da preuzme sve. Apsolutno je nemoguće da preuzme sve.
Apsolutno je nemoguće da Ministarstvo odbrane može da se bavi u potpunosti radom stranih obaveštajnih službi i da ga ono pokriva obaveštajnim i kontraobaveštajnim radom, to je u najvećem delu u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, čega ovde u Predlogu zakona nema.
Kada sam rekao da imamo glomaznu državnu upravu, ne računajući samo 22 ministarstva koja predviđa zakon, mi danas imamo predlog za mnogo posebnih organizacija, mnogo posebnih organizacija za koje nismo u stanju da pronađemo pravi razlog postojanja. Mi imamo ministarstvo za infrastrukturu – nekome je smetalo (pogledajte čime su se oni, u stvari, bavili) da to bude Ministarstvo za kapitalne investicije, iako nikakve razlike nema u odnosu na Ministarstvo za kapitalne investicije, sem što će neko da kaže izdvojene su im telekomunikacije.
A telekomunikacije su drugim lex specialis, dakle, specijalnim zakonima – ta materija je potpuno prepuštena drugim nadležnim državnim organima, i RATEL-u I RRA, a najmanje ima veze to sa bilo kakvim ministarstvom. To što oni govore određivaće opseg frekvencija gde će ko i kako da radi, na kojoj frekvenciji – u nadležnosti je ministarstva za telekomunikaciju. Pa to je nemoguće. To neko mora da vas obavesti, zato što je zakon propisao drugu obavezu za druge nadležne organe u toj sferi društvenoj.
A istovremeno, ministarstvo za infrastrukturu nije moglo da se nazove ministarstvom za saobraćaj i urbanizam, jer, valjda, to nije dovoljno moderno, ili ne znam šta već. A, nemojte da se zove za kapitalne investicije da bi ispalo da je Boris Tadić nešto promenio – eto, on se ne slaže sa kapitalnim investicijama, pa je sad Velimir Ilić ministar za saobraćaj i urbanizam. Kao da tu ima nekakve razlike. Kao da se tu nešto suštinski menja. Ne menja se ništa, osim što se samo gleda ko će koji svoj ''feud'' da uzme.
Ovaj zakon nije pravljen kao opšti akt prema kojem u budućnosti treba da se ponaša i oformljuje bilo kakva vlada. Ovaj zakon je pravljen po pojedinačnoj volji, zahtevima i željama budućih ministara i stranaka koje su učestvovale u dogovoru Vlade Republike Srbije. To je toliko jasno da bukvalno onaj ko samo letimičan pogled baci na tekst zakona biće mu sasvim očigledno.
Mi u okviru posebnih organizacija, kada sam govorio o ministarstvu za infrastrukturu, imamo agenciju za razvoj infrastrukture lokalne samouprave i agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza.
Amandmani poslanika Srpske radikalne stranke, video sam i još nekih poslanika, jasno nameću pitanje na koje teško da ima odgovora – šta će nam agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave ili agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, kada je to posao organa državne uprave na republičkom nivou.
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, dakle sve o čemu govorite, nalazi se u okviru delokruga, u članu 10, ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, u potpunosti.
Šta će posebna agencija mimo ministarstva, sem da bi bilo još 50 zaposlenih, još 50 iz neke stranke da nađe utočište, još 50 njih da plaćaju predstavnici građana Srbije, dakle, građani Srbije da plaćaju, da se narodu uzme što je moguće više?
Šta je suština, šta će nam onda ministarstvo? Šta je to što ne može da radi ministarstvo, a može da radi ta agencija?
Je l' ima neko ko to može da kaže? Nema nikoga. Al' nije ni važno. Važno je da je sada nastala tuča oko agencija. Zašto sam pomenuo ove dve?
Jer, pažljivo ako čitate amandmane predstavnika vlasti, agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave je samostalni organ na nivou lokalne samouprave, međutim, ko je, naravno, primoran da sarađuje sa ministarstvom za infrastrukturu, ali je stigao takođe amandman predstavnika režima koji kaže da i ta agencija mora da bude vezana za ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, to jest za koga, za njegovo veličanstvo lično, za Mlađana Dinkića. Je l' ima još nešto da vežete za Dinkića i za Đelića?
Je l' ima još nešto da im se da u ovoj zemlji?! Je l' ima neko nacionalno bogatstvo, je l' ima neki resurs kojim oni neće da raspolažu?!
Koliko to glasova malo treba da dobijete, a da dobijete više blaga i više bogatstva koje nikakve veze nema sa onim što je bilo ni u prošlom sazivu, niti sa bilo kakvim intencijama Ustava Republike Srbije, pa čak, ni Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava. Ali je ovo pravljeno da bi se namirili apetiti svih koji su morali da učestvuju u Vladi.
I, sada je jasno, ne moram da dobijem Ministarstvo finansija, jer ja, evo, sada je važno, neka čuju građani šta je sve dobio Mlađan Dinkić: obavlja poslove državne uprave koji se odnose na privredu i privredni razvoj, ravnomerni i regionalni razvoj, razvoj privrednih društava i drugih poslovanja, povezivanje privrednih društava i drugih oblika organizovanja, upotrebu naziva Republike Srbije u poslovnom imenu privrednog društva, poslovno i finansijsko restruktuiranje privrednih društava i drugih oblika poslovanja, privatizaciju, stečaj, standardizaciju, tehničke propise, akreditaciju, mere i dragocene metale, strukturno prilagođavanje privrede, utvrđivanje industrijske politike, predlaganje mera ekonomske politike za rast industrijske proizvodnje u celini po pojedinim granama, predlaganje mera za podsticanje investicionih ulaganja.
Pitam vas – a, za šta će vam ministri bez portfelja koji će da prate kako se troši novac iz Nacionalnog investicionog fonda, kada je to već Dinkiću u opisu nadležnosti, kada ste već to stavili Mlađanu Dinkiću u okvire njegovog ministarstva?!
A on da obavlja i druge poslove: unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom, predlaganje i sprovođenje mera u okviru tih odnosa, zaključivanje i praćenje primera međunarodnih trgovinskih ugovora, pa zatim, integralno planiranje razvoja turizma, pa zatim, zapošljavanje u zemlji i inostranstvu, pa direkcija za mere i dragocene metale.
Pa je l' ima još nešto što biste mogli da date? Je l' ima još neki deo državne uprave da mu stavite na raspolaganje? Je l' može neko da mi pokaže, gospodine predlagaču, gospodine Aligrudiću, da mi pokažete, bilo gde u inostranstvu, dakle, komparativnom analizom, uporednom metodom, kako ste došli da neko ministarstvo ima ovolike nadležnosti koliko ste dali Mlađanu Dinkiću, samo da mi pokažete u kojoj to zemlji na svetu ima.
Ništa drugo ne tražim od vas, samo pitam, u kojoj to zemlji na kugli zemaljskoj ima? Ako ima – Vučiću ti ništa ne znaš!! Ako nema, samo da znamo koga moramo da pitamo za sve i svja u našoj Srbiji.
Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo –to, da bi zvučalo kao da ima nešto da radi, pa sad će da se bavi kompjuterima, pa sada će, valjda, da oprema računarskom tehnologijom naše škole, zdravstvene centre, obrazovne ustanove itd.
Šta je posao tog ministra? U skladu sa kojim zakonom će da deluje, u skladu sa kojim zakonom će da radi? Mi, ljudi, nismo doneli osnovne zakone koje smo morali u skladu sa Ustavom i Ustavnim zakonom, nemamo zakon o odbrani, zakon o predsedniku Republike, zakon o apelacioni, zakon o kasacionim sudovima, a mi ćemo danas da razgovaramo o tome da imamo ministra za telekomunikacije i informatičko društvo. Šta da radi?
Da nateruje firme koje se bave softverskom opremom ili računarima koliko će morati da poklone, koliko će morati reketa da plate državnim institucijama da bi mogle da se pojave na televiziji i da bi mogle da rade određene poslove na nivou Republike. Je l' je to smisao tog ministarstva, koji je drugi smisao?
Kakve veze ima Vlada Republike Srbije sa informatičkim društvom? Ali, ne morate da cokćete pošto mi to govori samo da ništa ne znate.
Spreman sam da se odmah takmičim u poznavanju računara, računarskih programa, softvera i svega drugog, pa ćete ustanoviti da o tome ne znate ništa, ali je pitanje šta će nam ministar za to? To je problem o kojem ne umete ništa da kažete. Ministar koji valjda treba da uključi "Microsoft" i da kaže – e, ajde, malo više, plaćajte programe "Microsoft", do sada niste dovoljno, zato što se to plaća svuda u svetu. Za to treba ministar?
Potpuno je besmisleno, ali očigledno da je i to napravljeno da bi se namirili nečiji apetiti i da bi se pokazalo kako je potrebno na svaki način da se obezbede resursi za sve tri učesnice, odnosno ima ih više, ali za ove tri na najvišem nivou učesnice, stranke u novoj Vladi Republike Srbije.
Kod izbora Vlade, posebno kod Ministarstva vera, to će biti veoma zanimljivo kako vi menjate ministre. To je kao klikere da razbacujete, pa na ''trokiš'' igrate ili ne znam kako: jedan malo ovde, jedan malo onde, pa onaj što je bio u nauci može u energetiku, onaj što je bio u energetici, može malo u veru i crkve, kako god hoćete – sve može. To je na ''trokiš'', tako se to kod nas govorilo.
Ali, nevezano za to, tu postoji jedan nedostatak o kojem smo vam mi govorili, srpski radikali, ovde sa skupštinske govornice više puta, a to je, da nema jasnog razgraničenja tradicionalnih verskih zajednica od onoga što neki nazivaju crkvama, iako je jasno da je reč o sektama ili onim društvenim organizacijama koje nanose veliku štetu svakom građaninu, koje su opasne na najrazličitije moguće načine i koje predstavljaju pretnju po budućnost našeg društva i budućnost naše dece. Tog razgraničenja nema, zato smo mi našim amandmanima pokušali i da taj deo vašeg zakona o ministarstvima izmenimo i popravimo.
Pošto vidim da mi ovo vreme predviđeno za raspravu ističe, ja sam pripremao, sinoć sam imao zadovoljstvo da gledam predsednika Republike, čućete i zašto zadovoljstvo, zarad javnosti moram da kažem, u dogovorenoj i nameštenoj emisiji koju je dogovorio i namestio gospodin Šaper, dogovorio i kako treba, tobože, iz unutrašnjosti da se javljaju neutralni gledaoci, na koje brojeve telefona će da pozovu, ali od lopova sa B92, koji su ukrali 10 i po miliona evra para građanima Srbije, nemojte ni da računate u dinarima, izračunajte samo koliko su onda narodnih kuhinja oteli građanima Srbije, koliko smo obdaništa i škola mogli da izgradimo od para koje je ukrao B92 zajedno sa Mlađanom Dinkićem od građana Srbije. E, samo to da se izračuna...
Ali, da se vratimo sada na to šta je sinoć govorio Boris Tadić. On, naravno, nije izdržao, nego je morao, onako sve glumeći finoću ili ne znam šta, da poslednjih pet minuta posveti Tomislavu Nikoliću. Bilo je, naravno, tih pokvarenih, kao uzgred umetnutih, rečenica i u ranijem delu njegovog nastupa, ali pred kraj se čovek potpuno otvorio. I, kaže Boris Tadić sledeće: "Mi smo se za 24 sata vratili u 1990, u vanredno stanje''. I nisam mogao da verujem. To kaže čovek koji je bio ministar u vreme kada je on uveo vanredno stanje u Srbiji.
Dakle, Tomislav Nikolić je kriv što je rekao da postoji ustavna mogućnost, koju je svojevremeno Tadić iskoristio, a Tomislav Nikolić nije nikada, da uvede vanredno stanje.
I Boris Tadić, ma nije ni važno, nije bio ni u stranci, sada ćete da čujete, gospodine Mićunoviću, kada ste zajedno potpisivali nešto protiv Zorana Đinđića, a nije ni bio u DS, a nije ni važno. Boris Tadić, gospodine Mićunoviću, da li je bio potpredsednik u Veću građana ili je bio ministar ili je bio bilo šta, bio je visoki funkcioner DS koja je zavela vanredno stanje i tiraniju u Srbiji.
A, gospodine Mićunoviću, da vidite koliko vas poštujem, upravo ću sada pročitati nešto što ste vi zajedno sa Borisom Tadićem potpisali, svojevremeno. Doneo sam to građanima Srbije da pročitam, veoma je važno, potpisano je, dame i gospodo, 6. januara 1993. godine, moram da vam kažem da je izvor list "Vreme", oni valjda neće da lažu.

Molim vas, gospodine Vučiću, pročitajte to, pa da idemo.

Hoću, gospodine Mrkonjiću. Kažu, slušajte, molim vas: "Ako želimo da sačuvamo našu Demokratsku stranku od novih deoba, moramo otvoreno reći šta je suprotno u njenom biću, njenim idealima i vrednostima.
Pre svega, svaka vrsta puča, u kojem se uzurpacijom stvara faktičko stanje i logikom svršenog čina nameće konačno rešenje, mora biti sprečena. Pokušaj izvršnih organa i administracije da uzurpiraju svu vlast u stranci poznata je odavno kao ona opasna birokratska i autoritarna tendencija protiv koje se bore sve demokratske stranke, pa mora i naša.
Predsednik Izvršnog odbora DS, Zoran Đinđić, deo izvršnih organa i administracije sasvim jasno su ispoljili ove sklonosti, ali nije to ništa. Đinđićeva uzurpacija vlasti u oblasti raspolaganja stranačkim novcem zaslužuje posebnu pažnju. U ranijem periodu prihvaćena je praksa da donatori i sponzori DS dostavljaju ili uplaćuju novac stranci preko Đinđića i kanalima koje kontroliše Đinđić.
Uprkos vidljivim slabostima takve prakse, na to su se vremenom svi navikli. Đinđić je manje-više sam, uz izvestan uvid predsednika Mićunovića, raspolagao tim novcem, tj. prema svojim kriterijumima plaćao angažovane ljude, određivao prioritete, visinu isplate itd.
Često je ljude plaćao neposredno iz džepa. Nadzorni odbor se nije sastajao, ni kontrolisao finansije. Tako je Đinđić istovremeno bio i naredbodavac, blagajnik, računovođa, šef računovodstva i sam svoj kontrolor. Pošteno! Vremenom se navikao na to da je to novac koji samo njegovom zaslugom i angažovanjem ulazi u stranku i da samo on ima pravo da ga raspoređuje, odnosno da niko drugi nema pravo uvida u priliv i trošenje novca.
Pitanje finansija postaje za DS posebno osetljivo i zato što se javljaju ljudi koji izjavljuju da mogu da ulože veliki novac u stranku, ali pod uslovom da se promeni predsednik, dakle, oni odlučuju ko će biti predsednik''.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, vreme.)
Molim vas, gospodine Mrkonjiću, moram da pokažem građanima Srbije ko su potpisnici: dr Dragan Domazet, Ljubomir Tadić, otac gospodina Tadića, Boris Tadić, sekretar glavnog odbora DS – to je onaj koji sinoć izjavljuje da je Zoran Đinđić uneo velike reforme. Vidimo da je Zoran Đinđić posebno reformisao finansijski sistem unutar DS. Hvala Borisu Tadiću i na tim informacijama.
A nisam vam rekao šta još piše, samo u jednoj rečenici kaže – u svom pohodu na mesto predsednika Đinđić je primenio model Osme sednice SK Srbije i ranijih komunističkih kampanja.
Dame i gospodo narodni poslanici, moram da primetim, ne znam da li je u pravu Boris Tadić ili nije. Ali, neko je očigledno lopov ili je neko očigledno lažov. Sad, šta je tu?! Ili je jedno Đinđić ili je drugo Tadić. Pa bi bilo dobro da na ta pitanja odgovori predsednik Republike, a onu vrstu glumatanja u kojoj će da kaže da je za Srbiju bilo veoma opasno to što je izabrala čoveka kojeg je narod izabrao, pokazuje i probleme sa ličnom sujetom i kompleksima predsednika republike, koji ne može da prežali činjenicu što HDZ koji je bio na njegovoj listi, SDP i DS, sve tri stranke zajedno nisu mogle da budu ni blizu SRS, da je to njegov veliki problem, da ga mnogo muči, ali mu obećavam da će ga ti problemi mučiti još više, jer pobede srpskih radikala biće sve ubedljivije i, rekao bih, izražene neuporedivo većom razlikom. Hvala.

Hvala gospodinu Vučiću. Vreme koje je išlo preko 20 minuta, pet minuta ide na račun stranke.
Ko se dalje od šefova poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, mislim da je predlagač ovog zakona, gospodin Aligrudić, u veoma kratkom uvodu, u nekoliko reči, objasnio suštinu nove Vlade i suštinu ovog zakona, suštinu postojanja funkcionisanja nove skupštinske većine, jer ovaj zakon suštinski treba da omeđi, ozakoni, ono što su se stranke koje čine skupštinsku većinu dogovorile.
Ovaj zakon nije pravljen prema potrebama ...
(Predsedavajući: Izvinjavam se, Žarko, molim poslanike da se smire i da saslušaju, ako je moguće, diskutanta.)
Ovaj zakon nije pravljen prema potrebama Srbije, ponajmanje građana Republike Srbije.
Ovaj zakon je pravljen prema stranačkoj nagodbi, da bi se zadovoljile stranačke ambicije, interesi, a pogotovo vodećih ljudi u tim strankama, odnosno unutrašnji stranački odnosi. To se najbolje vidi kod Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, ali o tom potom.
Definitivno, zakon je napravljen u skladu sa stranačkom podelom. Gospodin Aligrudić je pomenuo dve stvari – imamo skupštinsku većinu i to je politika, to je dogovor političkih stranaka. Tačno, u pravu je i to se najbolje vidi kroz ovu strukturu ministarstava i, nažalost, vidi se da ovakav zakon o ministarstvima, kao okvir rada vlade, ne daje nadu da će Srbiji u budućem periodu biti bolje.
Zakon o ministarstvima, naime, za svaku vladu, pa i za našu, trebalo bi da bude najvažniji zakon, jer taj zakon, u stvari, odražava njen koncept rada, odražava način delovanja vlade, odražava njenu praktičnu i radnu filozofiju.
Ovaj predlog zakona koji smo dobili u skupštinsku proceduru je, po broju i strukturi ministarstava, po onome što treba da bude predmet njihovog rada, potvrdio ono što smo u javnosti čuli – da će Vlada biti stranački podeljena, da nema opštih zajedničkih ciljeva, da će partijski interesi biti glavni, da su neka dosadašnja ministarstva podeljena, i osnovana su nova, neka su ukinuta i o tome ću nešto reći, da su stvorena neka nova ministarstva, među njima jedan pravi ''mutant'' ili ministarstvo svaštara, jer sadrži mnogo raznorodnih poslova unutar jednog ministarstva koji nemaju suštinske veze jedni sa drugima i sve je to učinjeno da bi se zadovoljile ambicije i interesi partnera u budućoj vladi.
Jednom rečju, po nama, poslanicima SPS, ovaj predlog zakona pokazuje da vlada nema jasnu i konzistentnu koncepciju rada i organizaciju ministarstava. Smatramo, naime, da veštačko spajanje ili osnivanje novih pojedinih ministarstava nije dobro i da će proizvesti više negativnih posledica. Ako pogledate Predlog zakona o radu, videćete da su osnovana nova ministarstva. Inače, za one koji ne znaju, Zakon o ministarstvima, koji još uvek važi, je predviđao postojanje 17 ministarstava, a sada imamo 22. To samo po sebi dovoljno govori, ali je potrebno objasniti i strukturu pojedinih ministarstava.
Kada pogledate Predlog zakona, član 2. onda ćete videti da su pojedina ministarstva razbijena, da je, primera radi, umesto ranijeg Ministarstva za kapitalne investicije, formirano ministarstvo za infrastrukturu i ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo, da je Ministarstvo nauke i životne sredine podeljeno, opet da bi se stranački interesi zadovoljili, odnosno partneri, u dva nova ministarstva, da je Ministarstvo prosvete i sporta podeljeno i formirano ministarstvo omladine i sporta.
Naravno, Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju je postao novo ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Ono što je zanimljivo reći, ukinuta su tri ministarstva: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Ministarstvo privrede i ukinuto je Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Mislim da će ovo ukidanje Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom i ukidanje Ministarstva privrede biti loša poruka građanima Republike Srbije, pogotovo ukidanje Ministarstva privrede. Ako vi kažete – ti poslovi iz Ministarstva privrede su prebačeni u novo ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, to stoji. Međutim, ovo je samo deo poslova koje ima novo ministarstvo.
Ako pogledate Predlog zakona i član zakona koji se odnosi na strukturu tog novog ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, verovali ili ne, videćete svašta. To ministarstvo je preuzelo poslove Ministarstva privrede, naravno, uz neke nove sadržaje koji su, verovatno po mišljenju onoga ko će biti ministar, potrebni tom ministarstvu, tj. njemu, dodati su poslovi Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom.
Verovali ili ne, dodati su poslovi Ministarstva za turizam, i turizam je očigledno po mišljenju čoveka koji će biti ministar (i na čelu ovog ministarstva) nešto što je jako, jako potrebno da bi ovo ministarstvo funkcionisalo. Onda su preuzeti poslovi iz Ministarstva za rad i zapošljavanje, i to deo koji se odnosi na zapošljavanje. Tu je, očigledno, čovek procenio da mu treba deo poslova da bi se zaokružio, i kroz predlog amandmana jednog našeg kolege poslanika na ovaj zakon vidimo da čovek koji će biti ministar, na čelu ovog ministarstva, želi da u svom sastavu ima i agenciju za razvoj infrastrukture lokalne samouprave. Znači, sve ovo što je sadržano u okviru ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj je, po mišljenju predlagača, jako, jako malo i trebalo je to još malo zaokružiti i dodati agenciju za razvoj lokalne samouprave.
Inače, agencija za razvoj lokalne samouprave ima u sebi i te kako veliki obim poslova, i trebalo je ovo pridodati da bi se učinilo mnogo više.
Jednom rečju, ovde se vidi crno na belo da su ministarstva pravljena prema ljudima, a ne prema potrebama funkcionisanja vlade, a kamoli prema potrebama Republike Srbije.
Zanimljivo je pomenuti, onako uzgred, to novoosnovano ministarstvo omladine i sporta, da onaj deo posvećen sportu sadrži tek jednu rečenicu, jer je druga posvećena sportistima u inostranstvu, a nigde, primera radi, nema ni reči o amaterskom sportu.
Ovo uzimam samo kao jedan primer, da je čisto krajnje mehanički uzet onaj prethodni Zakon i ministarstva podeljena. Zašto? Jer su pravljena prema ljudima, pa ćete sve kasnije uraditi.
Kad kažem kasnije, to apsolutno stoji, jer poslednja rečenica ovog zakona glasi – sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbediće se u budžetu Republike Srbije. To znači da ćemo sada, za nekoliko dana, kada budemo usvajali budžet Republike Srbije, biti suočeni sa jednom serijom amandmana da bi se novouspostavljena ministarstva finansijski obezbedila, odnosno da bi se izvršila preraspodela ministarstava.
Kada sam rekao da su ukinuta tri ministarstva, mislim da je jako loše što se privredom Srbije niko neće baviti. Ima jako mnogo nezaposlenih ljudi. O privredi Srbije se uopšte ne govori. Ne pominje se ni privredni razvoj, ni programi, ni projekti zapošljavanja. Sve je to ostavljeno nekom drugom. Ostavljeno je delovanju tržišta.
Građani Republike Srbije su ostavljeni na milost i nemilost onome što će se desiti, jer je, predlagač, nažalost, pokazao da je prihvatio deo filozofije jednog od svojih partnera – da država ne treba ni na koji način da štiti domaću proizvodnju i da, eventualno, one koji su uspešni na bilo koji način zaštiti, jer to nije osobina samo, ili ne bi trebalo da bude osobina samo Srbije, nego svih država u svetu koje vode računa o svojoj ekonomiji, nego će pustiti da, da kažem, novi gospodari Srbije oličeni u četvorici, petorici ljudi koji poseduju gotovo sve, jednostavno, Srbiju prekroje onako kako im odgovara.
Socijalistička partija Srbije je podnela nekoliko amandmana na Predlog ovog zakona i naši poslanici će obrazložiti te amandmane. Mi, naime, smatramo da je potrebno formirati još jedno novo ministarstvo, čak smo ponudili i alternativu, da se i taj deo poslova koji mi smatramo da je važan, a vezan je za veterane, može naći u sastavu drugog ministarstva; smatrali smo, sasvim logično da se pojedini poslovi koji se nalaze u sastavu ovog ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, pošto je to jedan, da kažem, mutant od ministarstva, i stvarno ne vidim kako će funkcionisati bez toga, naravno, da se imenuje pet-šest pomoćnika za svaki resor, ali to onda nije ministarstvo koje će biti funkcionalno, nego će zadovoljiti potrebe stranaka.
Očekujemo, naravno, da će se po primeru koji je postojao do sada ova stranačka podela odraziti unutar ministarstva, a to se pokazalo veoma lošim.
SPS neće podržati ovaj zakon jer je stvarno reč o jednom krajnje, krajnje lošem zakonu koji je pisan na brzinu. On bi trebalo da odražava filozofiju rada vlade, ali kroz koncept i sadržaj ministarstava se vidi da te filozofije nema, nema konzistentnosti, nema jedinstva, nema opšteg cilja, sve je stranački podeljeno.
Na kraju, što se kaže uzgred, u kojoj se žurbi radilo pokazuje Obrazloženje Predloga ovog zakona, i to bih baš molio gospodina predlagača da javnosti Srbije objasni koje je to ''Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose''. Ja nisam znao, stvarno, verujte mi, da mi imamo ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose, jer ovde jasno piše da se poslovi preuzimaju iz ministarstva za unutrašnje ekonomske odnose.
Evo ga Predlog zakona o ministarstvima koji je važeći, evo ga novi Predlog zakona, nema ministarstva za unutrašnje ekonomske odnose. Ali to pokazuje, u stvari, haos koji postoji u skupštinskoj većini i u budućoj većini, i žurba da se što pre stvori pravni okvir za formiranje vlade. Hvala vam.

Hvala, gospodine Obradoviću. Gospodin Čedomir Jovanović ima reč.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih želeo da iskažem protest zbog nespremnosti stranaka koje formiraju vladinu većinu da nam na početku olakšaju ovu raspravu obrazlaganjem zakona o vladi. Mislim da bi svima bilo lakše i da nema razloga za neka lutanja koja će biti posledica činjenice da mi nismo dobili jasno obrazloženje. Očigledno je da je na osnovu načina na koji je pisan ovaj zakon, jasno, da je, pre svega, motiv predlagača bio zadovoljenje potreba stranaka koje formiraju vladinu većinu, a ne odgovor na potrebe našeg društva u ovom trenutku.
Mislim da je manje-više svima jasno kakvi su karakteri koalicionog dogovora koji stoji iza ovog zakona o vladi, ali sa druge strane mi kao Parlament moramo voditi računa o onome što je potrebno Srbiji u ovom trenutku. To bih formulisao u dva oblika. Mislim da zakon o vladi koji buduća vlada moraju ...
Izvinite, gospodine Petroviću i gospodine Mićunovću, jako mi je teško da govorim sa parlamentom i da, pri tom, ozbiljno razmišljam o vama. Gospodine Mićunoviću, ne mogu da govorim od vas. Poštujem vas, najstariji ste poslanik ovde, ili jedan od najstarijih.
(Dragoljub Mićunović, sa mesta: Šta hoćete, da ustanem kada vi govorite? Imam pravo i da zviždim kao poslanik.)