Opet oko izbora. Ako je nekome nostalgija da se vrati vreme SPS-ovog režima do 2000, ne govorim samo o periodu jednopartijskog sistema, nego o višestranačkom, u kojem smo mi od 1992. pa sve do 2002. uspevali od 41 mesta u lokalnoj skupštini u Bujanovcu maksimum da imamo 12, jer po većinskom sistemu su manipulisane izborne jedinice da su Albanci sa 2000 glasova birali jednog odbornika, a Srbi sa 100 ili 200. Zato su manjine činile  većinu u Skupštini u Bujanovcu, a u javnom životu Albanaca nije bilo.
Nije tačno da je bilo potrebe 2002. godine da se bilo koja manipulacija izvrši jer, moliću vas lepo, idem redom, pre 2002. godine, po važećim propisima za popis stanovništva, Albanci su činili u Bujanovcu 61%. Ovo smanjenje na 55%, to je zbog smanjenja svih manjina u Srbiji. Vi znate zbog čega.
Evo, da vam kažem. Razlog je sledeći. Po novom popisu, gospodine Vučiću, po normama Evrope prihvaćen je, kažu, princip da se ne računa kao rezidentni stanovnik onaj stanovnik koji boravi u inostranstvu više od godinu dana. Po tom principu Bujanovcu oko 10.000 ljudi nije uračunato, Opštinska izborna komisija u Preševu je izbrojala 48.000 stanovnika, u Bujanovcu 54.000.
Ali, kada je Zavod za statistiku dao svoje podatke, na osnovu tog principa koji je maločas pomenut, da ljudi koji borave u inostranstvu, koji rade u Švajcarskoj i u Nemačkoj, oni su naši građani, oni su na biračkim spiskovima i Preševa i Bujanovca, sačekajte ljudi, samo da objasnim, po tom principu, koji važi izgleda po svim normama Evropske zajednice...
(Dobacivanje iz sale: Koji zakon?)
Zakon o popisu.

Gospodine Riza Halimi, molim vas, završavajte i nemojte diskutovati sa poslanicima.

Molim vas, pročitajte, pogledajte. Na osnovu toga u Bujanovcu sa 61% Albanaca, odnosno 54.000 stanovnika, trenutno službeno je 45.000 stanovnika. Ali, opet naglašavam da većinu i sa takvim principom većinu čine Albanci sa 55% stanovništva.
I onda po čemu je trebalo, gospodine Obradoviću, vi ste vodili lokalnu samoupravu, gde ima logike, gde ima potrebe za manipulacijom, ako neko čini apsolutnu i ubedljivu većinu u jednoj sredini. A da su Albanci, u ovom slučaju Partija za demokratsko delovanje, i u okviru diskriminatorskih odredbi učestvovali na izborima, mi smo učestvovali 2002. godine i nije bilo potrebe da bilo ko pomogne manipulacijama...

Dobro je, gospodine Halimi, lepo ste objasnili.

Apsolutno je netačno da je u obdaništu juče smenjen direktor, netačno je da je u Agenciji za turizam smenjen direktor i netačno je da je smenjen direktor Sportskog centra. To su novinarske izmišljotine.
Ovo pitanje vam postavljam - koliko ima rukovodilaca Albanaca u državnim organima i koliko ima Albanaca u državnim organima? Na graničnom prelazu kod Preševa, sa 90% Albanaca, nema nijednog zaposlenog.

Hvala vam, gospodine Halimi. Reč ima gospodin Aleksandar Vučić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, znam da ima nekih, a nije gospodin Halimi od tih da ne mislite da sam želeo slučajno da ga uvredim, koji u popodnevnim satima nisu sposobni za rad u Skupštini. Tačno znamo ko su ti poslanici uvek u svakom sazivu.
Gospodin Halimi je veoma sposoban. Gospodine Halimi, vi ne odgovoriste na pitanje kako je moguće da 30% onih koji su dobili glasove građana Bujanovca ne budu zastupljeni u odborima, radnim telima SO Bujanovac. Sve ste nam ovde napričali, od toga ste pobegli, na to niste odgovorili.
Zato, gospodine Halimi, jer predstavnika SRS nema u odborima i nemojte nama da pričate o demokratiji, nego to pričajte ovima vašima, s kojima se dogovarate gde ćete kog direktora da im postavite, iako ne mogu da dobiju nijedan srpski glas.
Gospodine Halimi, na poslednjim izborima za gradonačelnika Bujanovca kandidat SRS Stojmenović Ceke je dobio 46% glasova u drugom izbornom krugu. Dobio bi i u prvom znatno više od 40% da neke druge stranke, sve ostale, 12 njih, nisu mislile da mogu da imaju boljeg kandidata, pa tih 12 stranaka dobilo 10 puta manje glasova od kandidata SRS. Ali on je dobio 46% glasova, blizu 47.
Na sve to vi niste bili dovoljno razumni da poštujete institucije i volju građana Bujanovca srpske nacionalnosti i da kažete - evo, daćemo ovim ljudima da učestvuju u odborima srazmerno političkoj volji građana Bujanovca. Na to nemate odgovor.
Vi ovde pričate o nekim prošlim vremenima. O kom zakonu pričate? O Zakonu o popisu? To nigde ne piše u Zakonu o popisu. Donesite zakon o popisu, nigde to ne piše, izmislili ste na licu mesta, gospodine Halimi.
To piše u propisima EU, ali mi nećemo takve rasističke zakone da prihvatamo, mi ćemo demokratske zakone, gospodine Halimi. To piše tamo gde nas vi i u Atlantik vodite, zajedno sa ovim vašima. Ali to nema veze sa SRS i sa Srbima uopšte. U srpskom Zakonu o popisu ništa slično ne piše i nemojte da izmišljate.
Dogodila se druga manipulacija 2002. godine, dogodilo se to da su vam upisivani oni koji uopšte nemaju prebivalište, ni boravište na teritoriji bujanovačke i preševske opštine i opštine Medveđa, koja nikakve veze sa Bujanovcem i Preševom nema, ne znam iz kog razloga je trpate, niti imate bilo kakvu većinu u Medveđi, ali eto, nešto vam se svidelo da pominjete i treću opštinu, iz meni neznanog razloga. Nije ni važno u krajnjoj liniji.
Na sve to nam vi, gospodine Halimi, saopštavate - e, neko je nama uzeo birače. Nije tačno, upisao ih je Nebojša Čović koliko god mu je trebalo, koliko god vam je trebalo do jedan posle ponoći se glasalo, gospodine Halimi, da biste vi imali većinu, do jedan posle ponoći da bi vlast otišla iz srpskih ruku i da bi prešla u vaše ruke. Do jedan po ponoći nisu zatvarana biračka mesta u albanskim mestima, upisivan ko je stigao, od Srba pola nije smelo ni da dođe na ta biračka mesta. Ko god je smeo, bio je izložen najgorem mogućem pritisku. Tako stvari objektivno stoje.
Što se nas tiče, gospodine Halimi, sve institucije poštujemo, šta god tražite od SRS. Tomislav Nikolić kao predsednik Skupštine svima je rekao - šta god traže predstavnici manjina, dobiće. Hoćete potpredsednika Skupštine, hoćete odbore, šta hoćete od nas u SRS, dobićete.
A vi, gospodine Halimi, za 47% ljudi koji su bili za Stojmenovića, koji su bili za SRS, nemate ni jedno mesto u odboru, zato što vi gledate kako i na koji način da sve učinite i protiv SRS, a nadam se, želeo bih da verujem, iako se plašim da nisam u pravu, da ne želite to, treba da se stidite sa tim, vreme je, da to ne činite protiv Srbije, gospodine Halimi.
Nadam se da one priče sa zastavama i sve što se dešavalo sa srpskim zastavama su slučajnost. Nadam se da vam se to ubuduće neće dešavati. Nemojte da smetnete s uma, koliko god vas štitili ovi vaši partneri iz DS i nekih drugih stranaka, koji isto kao vi misle, svejedno čije je to i kome to pripada, ne zaboravite, Bujanovac, Preševo, ali i Priština, da vas obavestim, i Peć, i Prizren su bili i ostali Srbija. Hvala.

Hvala, gospodine Vučiću. Gospodin Žarko Obradović, pa Riza Halimi, po Poslovniku.

Hvala, gospodine predsedavajući. Gospodin Halimi nije objasnio ni meni, kao ni gospodinu Vučiću, neke stavove izrečene za ovom govornicom, odakle 2002. godine 30 ljudi prijavljenih na adresi čija je površina 20 metara kvadratnih.
Činjenica je da je menjan zakon i dužina prebivališta kao uslov da bi se moglo plaćati na lokalnim izborima, činjenica je, gospodine Halimi, to se ne može pobiti.
Činjenica je da je mnogo ljudi devedesetih godina otišlo iz Preševa, iz Bujanovca, neki od njih i na prostor Kosova i Metohije, što je vrlo zanimljivo, jer je bila druga teza da je na Kosovu i Metohiji jako teško, opasno živeti, zbog događaja koji su bili na Kosovu i Metohiji. Postavlja se pitanje da li su oni išli iz razloga bezbednosti ili su tamo tražili nešto drugo.
Činjenica je da je u znatnoj meri promenjena etnička struktura 2002. godine. Istine radi, treba reći da popis 2001. godine u ovim opštinama nije mogao biti obavljen i to je, naravno, iskorišćeno 2002. godine u lokalnim izborima da bi se značajno povećalo učešće pripadnika albanske manjinske zajednice.
Treba još nešto reći, kad već pominjete gde, šta, kako i slično, treba reći građanima Republike Srbije ono što se retko može čuti, a činjenica je, i za neko prošlo vreme, komunističko, pripadnik albanske manjinske zajednice je bio član Predsedništva kolektivnog šefa države. Imali smo prvi univerzitet na manjinskom jeziku u svetu, pa je sve to bilo malo, zato pošto postoje politički interesi i ciljevi koji su objektivno protiv države. Hvala vam.

Hvala. Riza Halimi, po Poslovniku. Molim vas da ovo bude poslednje javljanje.