Hteo sam maločas da objasnim zašto su dolazili sa Kosova. To su izbeglice, to su ljudi koji su u toku rata napustili svoje kuće, svoja obdaništa, bilo koji termin upotrebite, da li su u izgnanstvu ili su najureni, ali uglavnom, kada je vojska i policija sa Kosova premeštena u Kopnenu zonu.
Kopnena zona se očistila i u Medveđi, i u Bujanovcu, i u Preševu manje, ali tu imamo oko 10 hiljada ljudi koji iz tog vremena nisu vraćeni, a nalaze se na Kosovu. Ti ljudi su na biračkim spiskovima, to može da se proveri.
Gospođa koja vodi te spiskove je srpske nacionalnosti u Bujanovcu. Proverite da su ti ljudi na biračkim spiskovima otkad su napunili 18 godina, a to što ih nema sada, to je situacija iz 1999. godine, pa do oružanih okršaja 2001. godine.
Sad vas pitam - ko želi da brani pravo na glas onima? Ako se sećate, na prvim izborima za parlament Kosova učestvuju raseljena i iseljena lica po svim centrima u Srbiji i dobili su negde 12 ili 13 mimo onih obezbeđenih 10 mesta u parlamentu Kosova. Oni su na izborima učestvovali na licu mesta u Kraljevu, u Beogradu, a ovde to nije, ni pored toga što smo i od OEBS-a, i od Vlade tražili, omogućeno da glasaju tamo gde se trenutno nalaze, pa su organizovani autobusima da glasaju i 2002. i 2005. godine.
Opet ponavljam ovo, tačan je podatak da u Preševu ima jedan odbornik radikal uključen u rad svih odbora, a u Bujanovcu do sada nije bilo pismenog zahteva SRS. Nekoliko je razgovora bilo na tu temu, međutim vaš odbor u Bujanovcu još uvek nije dostavio pismeni predlog o kandidatima Radikalne stranke za sve odbore, inače je obezbeđeno po dva mesta za Radikalnu stranku. To je istina.
(Predsedavajući: Dobro je, gospodine Halimi, privodite kraju.)
Opet vas pozivam, kao što se ovde zalažete da budu Srbi u lokalnoj samoupravi proporcionalno zastupljeni, dajte, gospodo, založite se da i Albanaca ima u državnim organima, a državni organi su vam očišćeni u Bujanovcu, nema Albanaca ...
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Halimi.)
... samo po jedan primerak tu i tamo se nalazi, a na mestu rukovodioca nema. Dajte, malo se brinite i oko toga, radikali, ako mislite da se zalažete za manjine.

Hvala. Izvolite, gospodin Šarović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici i najviše gospodine Rizo Halimi, veoma dobro znate na koji način učestvuje taj jedan jedini odbornik srpske nacionalnosti u Skupštini opštine Preševo, a to je gospodin Vlastimir Jovanović, znate veoma dobro kolikim je pretnjama bio izložen zbog činjenice da je na reveru nosio bedž sa likom Vojislava Šešelja. Toliko što se tiče demokratije u Preševu i nije tačno da učestvuje u svim odborima.
Što se tiče situacije u Bujanovcu, kažete da ste imali ne znam kakvih primedbi na izborni proces, ali setićete se da su čak i na ovim poslednjim lokalnim izborima najveći problemi bili upravo u onim sredinama u kojima isključivo Albanci žive. Recite nam, gospodine Halimi, a vrlo se dobro zna i mogu ime da vam kažem, ko je na biračkom mestu u Končulju lomio kutije, da to nije bio neko iz SRS ili je to bio neko iz vaše stranke, gospodine Riza Halimi.
Prvo ste tvrdili kako postoje uključeni članovi SRS u odborima, što nije tačno, nema ni jednog, iako imamo 12 odbornika.
Druga stvar, sada ste izrekli neistinu da nije nikada dostavljen pismeni predlog. Dostavljen je pismeni predlog onda kada je formirana Skupština opštine Bujanovac i ponovo je dostavljena pred ovu sednicu Skupštine opštine, ali vi ponovo odbijate da prihvatite te demokratske principe i omogućite odbornicima SRS da učestvuju u radu ovih skupštinskih odbora.
Naravno, mi vas pozivamo i sada da se konačno odreknete tog nedemokratskog načina ponašanja. Mi se na vas ne ljutimo, tamo se još uvek razvija demokratija, ali izvolite pa pokažite sada dobru volju, nemojte smenjivati direktore javnih preduzeća i konačno omogućite predstavnicima SRS i drugih stranaka, koje imaju svoje predstavnike, dakle, govorim o nealbanskim predstavnicima, da konačno učestvuju u radu odbora u Skupštini opštine Bujanovac.

Gospođa Gordana Čomić, a neka se pripremi gospodin Milisav Petronijević.  

Dame i gospodo, moj prilog glasu za Olivera Dulića biće podeljen u dva kratka dela. Jedan je kontekst u kome se odvija ova skupština, a drugo ustavni osnov za ono što mi radimo i za izbor kandidata Olivera Dulića za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Kontekst je, većina od vas sa mnom deli te informacije da je relativno neuobičajeno da se i na prethodnoj sednici Skupštine, na kojoj smo birali predsednika, i na ovoj o predsedniku Skupštine, vodi rasprava i to sa ovolikom strašću, skretanjima sa teme, sa političkom odlučnošću da se najmanje svi zajedno bavimo izborom predsednika Skupštine. Ponavljam, ovo je neuobičajeno za parlamente, ali naš parlament to proživljava i na sednici na kojoj smo birali prethodnog predsednika i na ovoj.
Drugi kuriozitet i kontekst je vezan za predsednike parlamenata naše Narodne skupštine, bar od 2001. godine pa naovamo. Narodni poslanik Oliver Dulić biće šesti predsednik parlamenta za šest godina, prethodnih pet od 1990. godine i, nažalost, imala sam jednu ideju kao neko ko je radio u Skupštini od 2001. godine, da imamo fotografije, imena i prezimena predsednika Narodne skupštine otkad je Narodne skupštine, i uvek je bilo nešto preče da se uradi.
Ovo je moj predlog svima nama, da o tome razmislimo kao dokaz našeg samopoštovanja. Svi predsednici Narodne skupštine Srbije, od kada je ona prvi put osnovana, u odgovarajućem prostoru, sa odgovarajućim fotografijama, jer mislim da imamo šta da pokažemo i da ne treba da tražimo knjige i teškoće da imamo sa internetom da bi našli imena predsednika Narodne skupštine. Meni je bilo lako, poznajem lično svih šest, petog i ovog šestog, koji će danas biti izabran od 2001. godine. Peti predsednik Narodne skupštine dobacuje, ali ne čuh šta.
Pokušavaju da klasičnim metodama zbunjivanja prekinu moje izlaganje o kontekstu, ali, naravno, nije uspelo. Nije prvi put, a nije ni poslednji.
Dakle, kontekst, i molim vas da ovo pokušamo da shvatimo stvarno ozbiljno, jeste neobičan za parlamente, zato što je mesto predsednika skupštine potpuno različito od bilo kog drugog mesta, bilo koje druge pozicije vlasti ili moći koja se ima u državi, kao što je i ova kuća potpuno različita od bilo kog drugog mesta gde imamo pozicije moći i vlasti. Ovo je naša zajednička kuća, bili mi vlast ili opozicija.
Mnogo teškoća sam imala od 2001. godine, pokušavajući da sa mnogima od vas podelim taj stav. Za rad ove kuće, za profil i sliku ove kuće, za sve ono što izlazi kao rezultat iz Narodne skupštine Republike Srbije, delimo odgovornost mi koji smo vladajuća većina ili mi koji smo opozicija. I zato je nesporno u drugim parlamentima kada se bira predsednik skupštine, a evo kod nas nije, kod nas imamo problem i pretvaramo sednice izbora za predsednika Narodne skupštine, prethodnu i ovu, u vrlo neprijatne rasprave, koje se mnogo više bave svim drugim osim onim što je kredibilitet kandidata za predsednika Narodne skupštine.
U drugom delu govoriću o ustavnom kontekstu, jer se o ovome jako malo čulo, u kojem se nalazi Narodna skupština Republike Srbije, o Ustavu Republike Srbije i o nadležnostima našim zajedničkim, ne zato što mi ovde prisutni to ne znamo, nego zbog onih zbog kojih i mi ovde postojimo, a to su građanke i građani Srbije.
Dakle, ustavni kontekst i položaj predsednika skupštine regulisani su članom 98. do 110. Ustava Republike Srbije. Dva člana ću citirati, ali hoću da citiram i članove 15. i 21. Ustava Republike Srbije, koji se ne tiču direktno položaja Narodne skupštine, niti ovlašćenja predsednika Narodne skupštine, ali mislim da se tiču svih nas, zato što je moja perspektiva, i ovo je moj lični stav, da svi mi imamo ogroman problem sa selektivnom primenom zakona i propisa.
Selektivna primena Poslovnika je nešto što ide na naše ponašanje. Selektivna primena zakona može da ide na naše ponašanje kao političkih stranaka, ali ide i na svakodnevicu naših građana, da vam ne ređam primere. Zabranjeno je mladu ženu koja traži posao u intervjuu pitati - da li si udata i da li imaš dece. Ta odredba se masovno krši.
Zabranjeno je kada si u poreskoj upravi selektivno pristupati onome koji su tvoji korisnici.
Zabranjeno je kada si na lokalnom nivou vlasti da ti je preča tvoja stranka nego da ti je preča primena zakona. Ova skupština traje neobično, imamo problem kao društvo i država zbog selektivne primene zakona.
Mi, zajedno sa budućim predsednikom Skupštine, sa Oliverom Dulićem, za kojeg ću sa zadovoljstvom glasati, moramo da shvatimo da je prioritet ove skupštine borba protiv selektivne primene zakona, borba za uklanjanje selektivnosti u primeni zakona, jer to snižava kvalitet života svakoga od nas, bili mi u političkim strankama ili u svakodnevici onih koji jednom u četiri godine, češće ili ređe, izlaze pa glasaju za nas, za koga god glasali.
Mi, kao skupština, smo im obavezni kontrolu vlade, podržavali ili osporavali vladu, vladinih tela i rad u odborima Skupštine koji se brinu o tome da primena zakona ne bude selektivna i da ne bude po poslovici - ko je bliži vatri da se ogreje i da ne bude - daj sredi mi to telefonom, blizu sam, ti si blizu, znamo se, iz iste smo stranke ili smo prijatelji po drugim vezama. To je kancer društva i ova skupština je odgovorna da se takva bolest društva smanji.
Vratiću se na citiranje članova Ustava, o kojima je u stvari ovde bilo reči, ali zato što se selektivno primenjuju i zato što ih interpretiramo predstavljaju nam problem.
Član 15. Ustava Republike Srbije glasi: "Država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti".
To je naš Ustav za koji smo glasali i svi zakoni koji su bazirani na ovom članu Ustava imaju se neselektivno primenjivati. Dug je put od mene kao građanke, nad kojom je izvršena selektivna primena zakona, do pozivanja na Ustav i eventualno pojedinačne ustavne žalbe, ako i kada donesemo zakon o Ustavnom sudu, ako i kada izaberemo ustavne sudije.
Dotle, dame i gospodo narodni poslanici, treba da se živi svakodnevno, da se bori sa životom svakodnevno, da se bori sa nepravdom koju proizvodi selektivna primena zakona svakodnevno.
Član 21. stav 3, ovaj član citiram zato što smo o njemu u stvari govorili, jer različito interpretiramo ono što u Ustavu piše.
U Ustavu piše, član 21. stav 3. Ustava Republike Srbije: "Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog i fizičkog invaliditeta".
Stav 4. Ustava Republike Srbije člana 21. kaže - ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su u suštini u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Mi se ovde sporimo sa interpretacijama ovog člana, sporimo se sa tim kako nama kao pripadnicima političkih stranaka izgleda i liči.
Da li su u Srbiji ovi članovi Ustava u primeni ili nisu, da li je Srbija izlaskom iz ove duboke ustavne krize, u kojoj se nalazi već godinu dana, blizu toga da gospodin Oliver Dulić, kao budući predsednik Skupštine, o tome otvori debatu među nama poslanicima, podržavali Vladu Republike Srbije ili bili opozicija.
Članovi 98. do člana 110. opisuju položaj Narodne skupštine u Ustavu Republike Srbije i naravno ulogu predsednika Narodne skupštine. Citiraću dva člana, član 100. stav 2, koji kaže - u Narodnoj skupštini obezbeđuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina u skladu sa zakonom.
Tu će se javiti interpretacija, jer će neki od nas kazati da se radi samo o izbornim zakonima, a neki od nas će kazati - ne, radi se o svim sektorskim zakonima, kroz sve sektorske politike, jer ćemo onda imati podeljeni osećaj ravnopravnosti, bez obzira kojoj društvenoj grupi pripadali, bez obzira za koju političku stranku glasali.
Član 110, time završavam, vraćajući se na kratko obraćanje Olivera Dulića, Ustava Republike Srbije kaže - o Narodnoj skupštini se donosi zakon. Nadam se da ćemo se tokom predsedavanja gospodina Olivera Dulića razumeti o neophodnosti zakona o Narodnoj skupštini.
Ovde je spomenuto da je DS u prethodnom sazivu bila protiv konsenzusa, a razlog zašto smo bili protiv je što su u zakon o Narodnoj skupštini unošene odredbe iz penzijskog, socijalnog i invalidskog dela zakonodavstva. Narodni poslanici Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić kažu da nije tačno. Vrlo jednostavno možemo utvrditi, uzimajući predlog i nacrte zakona koji su bili u Skupštini i koji su povlačeni iz procedure.
Onaj deo, za koje mi narodni poslanici ne dozvoljavaju da kažem, jeste da smo mi u međuvremenu postigli dogovor da umesto dela gde se spominju penziona prava stavimo odredbe o budžetu Narodne skupštine Republike Srbije. Mislim da je to dobar dogovor za buduće pregovore koje će predsednik Narodne skupštine po prirodi stvari morati voditi računa o Narodnoj skupštini.
Narodna skupština Republike Srbije je jedina skupština koja nema svoj budžet. Odbori Narodne skupštine nemaju svoj budžet. Ne mogu kao odbori i tela gde treba da se dešava zakonodavna aktivnost da se bave time, pošto se ne zna kakav program možeš da napraviš, jer ne znaš koliko finansija možeš da imaš.
Moj poslednji predlog svima nama je da ovaj deo rasprave, koji se svodi u odnosu na tačku dnevnog reda u suštini na slobodne sastave, koliko god se slagala s tim da je to pravo svakog poslanika, i prva ću braniti pravo da se za ovom govornicom u okviru Poslovnika govori o čemu god poslanik smatra da treba, jer je to osnovno demokratsko pravo.
Dakle, zamoliću i sve nas da sarađujemo sa budućim predsednikom Skupštine na te dve glavne teme bar za ovu godinu, da napravimo dogovor o zakonu o Narodnoj skupštini, da odredimo položaj Narodne skupštine i da se zajedničkom borbom protiv selektivne primene zakona izborimo i sa verovatnoćom da ova vlada, koju mi podržavamo i neka druga koju nećemo podržavati ili hoćemo, može bez kontrole, ikakve, da u suštini u ime narodnih poslanika pravi štetu građankama i građanima Srbije.
Nadam se da ćemo ovim mi poslanici DS-a završiti obraćanje ili ćemo odlučiti da li ćemo i dalje učestvovati u radu, odnosno svojim nastupima, a sve vas molim da razmislite dva puta. Ovakvog kandidata ne možete naći baš često, a biće nam svima dobar.

Hvala, gospođo Čomić. Gospođa Radeta, po Poslovniku, pa Žarko Obradović po Poslovniku.

Dame i gospodo poslanici, meni je nekako tužno ceo dan da slušam predstavnike DS-a kako pričaju o jačanju institucija, o budućoj ulozi predsednika Skupštine, a ti isti poslanici nisu ubedili svog predsednika da, shodno članu 182. Poslovnika Narodne skupštine, položi zakletvu pred ovim parlamentom na osnovu Ustava Republike Srbije.
Jer, sasvim izvesno, da je položio zakletvu u skladu sa Ustavom Republike Srbije, koji se temelji na Kosovu i Metohiji u sastavu Republike Srbije, sasvim izvesno da "Algemajne cajtungu" ne bi dao intervju koji je dao, pa je gospodin Tadić, predsednik DS-a, između ostalog rekao - u slučaju Kosova se radi o sposobnosti za funkcionisanje srpske države, bez njene stabilnosti ne može biti stabilnog Balkana.
Pa kaže dalje - povodom najava iz Srbije da bi se mogao zahtevati prekid diplomatskih odnosa sa onim zemljama koje bi priznale nezavisnost Kosova, Tadić je odgovorio da je svaka vrsta samoizolacije Srbije usmerena protiv srpskih građana. Onda dalje kaže Tadić - to je siguran put da se Kosovo izgubi.
Samozvani patrioti, koji propagiraju takvu politiku, špekulišu sa reagovanjima građana, koji u ovim za Srbiju teškim vremenima rado slušaju takve rečenice, rekao je Tadić.
Pretpostavljam da je Boris Tadić, kada je govorio o samozvanim patriotama koji propagiraju ovakvu politiku, mislio na svoje koalicione partnere DSS, pošto DSS takođe zagovara, zagovarala je bar do formiranja Vlade, tezu da treba prekinuti diplomatske odnose sa svakom zemljom koja prizna samoinicijativno Kosovo kao poseban deo, odnosno kao Kosovo republiku.
Naravno, srpski radikali se s tim slažu, to je bilo ono što smo mi od početka pričali, drugi su to prihvatili, ali očigledno Boris Tadić nema takvu nameru.
Još nešto što sam danas pročitala u dnevnom listu "Pravda" me zaista šokiralo i pitam samo predstavnike DS-a, da li je tačno da je DS Mići Veruoviću, koji je uhvaćen prilikom obijanja kioska, obezbedila diplomatski pasoš?
Kažu - Mića Burgija, tako mu je nadimak, nije džabe pretio u zatvoru, pokazalo se vrlo brzo, Veruović u pritvoru nije proveo više od dva sata, na intervenciju iz Tadićevog kabineta Burgija je pušten na slobodu, pa nije jasno da li će uopšte biti podignuta prijava protiv njega za razbojništvo koje je počinio, kaže sagovornik ''Pravde''.
Volela bih da mi vi koji se kunete u demokratiju, u institucije, u samostalnost pravosudnih organa, da potvrdite ili opovrgnete pisanje "Pravde".

Hvala, gospođo Radeta. Gospodin Obradović.
Da obavestim poslanike da su gospoda Miloš Jevtić, Nenad Konstantinović, Boško Ristić, Vladimir Petković i gospođica Jelena Marković, svi poslanici DS, odustali od svojih diskusija.

Moram reći da gospođa Čomić nije upoznata sa pravim razlozima zašto za DS nije bio prihvatljiv Predlog zakona o Narodnoj skupštini.
Kolege iz Demokratske stranke, članovi Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je uradio prvi tekst Predloga zakona, imali su 12 ili 15 amandmana, ne mogu se tačno setiti, a suština odbijanja demokrata da prihvate taj dokument je u tome što po njihovom mišljenju taj predlog zakona, odnosno nacrt zakona u toj fazi, kasnije predlog, nije na dovoljno dobar, za njih, i jasan način rešio pitanje odnosa između predsednika države, gospodina Tadića i Narodne skupštine Republike Srbije i gospodina Tadića kao predsednika Republike i Vlade Republike Srbije.
Pošto su sada svi deo skupštinske većine, bilo bi logično očekivati da se sada ti problemi reše i da Narodna skupština Republike Srbije dobije zakon, kao što to Ustav propisuje. Hvala.

Po Poslovniku, gospodin Vučić.