Dame i gospodo narodni poslanici, evo danas mi raspravljamo i o kandidatu za predsednika srpskog parlamenta. Kao što ste čuli od Tomislava Nikolića, mi nećemo glasati za ovaj predlog iz jasnih razloga.
Međutim, dužan sam da sa možda druge strane osvetlim ovaj predlog. Lično nisam sklon da se bavim samim kandidatom. Možda čak mogu i da kažem da Oliver Dulić verovatno predstavlja sposobnog, perspektivnog, mladog čoveka, lekara i političara. Lično nemam nekih posebnih saznanja da mogu da ga kritikujem i nemam tu potrebu.
Činjenica je i to što smo čuli u ovoj raspravi da se radi o jednoj svestranoj ličnosti, renesansnog tipa, koja stiže i da ima svoje privatno preduzeće, što takođe dopunjuje sliku našeg kandidata. Bio bih slobodan da kažem da način na koji je predložen predstavlja uvredu i sramotu i za srpski parlament, i za građane Srbije. Možda sam rekao teške reči, pa onda bi trebalo to i da dokažem.
Pogledajte predlog, imali ste ga svi u rukama. Kaže, narodni poslanici, dosta neodređeno, autori su ovog predloga i onda vidite jednu biografiju, vrlo kratku, konciznu, koja predstavlja jedan konglomerat i mešavinu čudnu zasluga u medicini i zasluga u politici.
Zašto sam rekao čudnu? Zato što samo u jednoj rečenici imate i logičkih nelogičnosti, i pleonazama, pa da vidite kako to otprilike izgleda. Kaže ovako: tokom studija objavio osam radova kao autor i koautor iz više oblasti hirurgije, koji su publikovani na inostranim studentskim kongresima. Molim vas, prezentuju se radovi na kongresima, a mogu da budu i publikovani u zbornicima. To se jasno zna. Ovakav cirkus i ovakvo pisanje nalikuje nekvalifikovanim ljudima, koji pišu o stvarima koje ne znaju.
Zatim da odemo dalje u istu rečenicu, samo do kraja da završimo, kaže ovako: koji su publikovani na inostranim kongresima - i onda nabraja - u Berlinu, Kairu i Majamiju, kao i tri koautorska rada na domaćim kongresima.
Pazite, već je rečeno napred da su autorski i koautorski, pa sada vraća tri koautorska u istoj rečenici, ali gde su osam: tri i tri su šest. Takva bruka i sramota. Ovo, da se mladi kolega prijavio na konkurs na Medicinskom fakultetu za asistenta, bilo bi vraćeno i osporio bi se kredibilitet njegovog predavača.
Ko je predlagač ovoga? Nije sigurno mladi kolega nego njegova stranka, koja mu čini medveđu uslugu i pravi od njega ovde karikaturu.
Dalje, šta je problem kod kolege osnovni? To su rekle moje stranačke kolege - 32 godine.
Da bi neko bio predsednik parlamenta, rekli ste koliko je značajna ta funkcija, onda valjda postoji neki kriterijumi, kompetentnosti, kvalifikovanosti, iskustva, odgovornosti, i na kraju da kažem, možda i ugleda. Ali, kod kog ugleda - kod pozicije i opozicije, jer je tako u demokratskim društvima.
Imamo 32 godine. Vi kažete idemo u Evropu, kažete da želite evroatlantske integracije. Hajde da pogledamo te vaše ideale. Volite mnogo Ameriku i Amerikance. Ko je spiker u kongresu američkom? Nensi Pelosi, dama koja je 18 godina predstavljala Kaliforniju u parlamentu, koja je u sedmoj deceniji života.
Hajde idemo dalje, u kolevku parlamentarizma, da idemo u Englesku. Ko je na čelu - Mihael Martin, 62 godina je star gospodin. Da idemo u Nemačku, to su sve demokratske zemlje kojima vi težite. Da vidimo, Norbert Lambert, koliko je on star - 59 godina, sa četvoro dece. Da pogledamo Francusku, nećete mi kazati da Francuska nije demokratska zemlja, vi koji ovde nas učite demokratiji. Tamo imate Patrika Olijera, 63 godine starog.
Zašto to zemlje demokratije biraju iskusne, političke potvrđene, a Demokratska stranka i ova grupa koja se potpisala ne. Jasno je. Ovde treba rušiti institucije i obezvređivati, kao što se postavljanjem na mestu ministara inostranih poslova, jednog anonimusa, neškolovanog, koji se školovao za nuklearnu fiziku, sada će taj da vodi diplomatiju ove zemlje. To je isti slučaj, otprilike, bez krivice čovek je kriv.
Vi sada hoćete nas da ubedite, a šta ste vi pričali o vašem kandidatu. Gospođa Čomić je govorila 11 minuta. Deset minuta je govorila o pravima žena. Da li je gospodin Dulić ugrožena žena? Kakav je to odnos prema svom kandidatu da ste o njemu govorili jedan minut, štopovao sam, može da se vidi iz stenograma, o gospodinu Duliću. Rekli ste da razmislite dva puta, umesto da ste rekli bezrezervno dižite ruke, verujem u tog čoveka. Vi nama kažete dvaput promisli, to znači budi oprezan u srpskom žargonu i jeziku.
Onda idemo dalje, kako vi, ovi sa leve strane, tražite da mi dignemo ruku za gospodina kad vi ne verujete u njega. Pogledajte potpis, 31% vas nije potpisalo za njega. Šta to znači, drugovi demokrate? On nema podršku ni u vašoj poslaničkoj grupi. Kako vas nije sramota za to kameleonstvo, dok ovi drugi su uredno svi potpisali za dotičnog gospodina.
Zamislite šta je nama u obrazloženju rečeno. Kaže ovako, iz njegovog biografskog, što je prikazao, prikaza sledi - parlamentarno iskustvo. Koje parlamentarno iskustvo? Deset dana u prvom parlamentu i u onom saveznom parlamentu skraćeno parlamentarno iskustvo. Sve zajedno ako sabereš, ni tri godine. Da li je to neko veliko iskustvo? Hajde da uzmemo i da jeste.
Kaže – doprinos razvoju demokratije iz studentskih dana. Koji doprinos? Molim vas, nijedan dokaz za taj doprinos. Trebali ste napisati i tamo kada ste išli kod Nemaca na one konsultacije, kada su vam govorili šta se događa u Srbiji, i posle raspada Srbije i Crne Gore, i čitav niz sastanaka u inostranstvu na kojima ste bili. Ne bi imali ništa protiv, poverovali bismo možda.
Nemojte dobacivati, gospodine Ristiću, ako nešto nije tačno, vi izađite pa me opovrgnite.
Kaže ovako, ugled i stalni napredak u struci. Pa nemojte da pravite karikaturu od čoveka. Čovek je mlad lekar, pokazao da je sposoban čovek. Ima dobre ocene. On je čovek koji je radio godinu dana u Hitnoj pomoći i dobio je specijalizaciju iz ortopedije. Pa, kakav je tu napredak u struci. On se u struci još dokazao nije. On uči da bi bio ortoped.
Sad vidite, mi dobijamo u parlamentu ortopeda. Možda je to vidovitost vas iz DS-a da mislite da će takav čovek ovde trebati, ako se mi povatamo za gušu, ako se potučemo, pa će onda možda i stvarno biti vredan ovde kao predsednik, ta njegova karakteristika.
Pazite ovde, kaže: "osnivač balkanskog kvoruma". Gospodine Duliću, nemojte da slušate instrukcije gospodina Mićunovića, neće vam to pomoći jer on ni sebe ne može da odbrani, jer sa svojim godinama da ima vrednosti on bi sedeo na mestu koje je vama predviđeno.
Gospodine Duliću, pitam vas, napisali su vam ovde, ne verujem da ste vi, kaže: "Osnivač balkanskog kvoruma Organizacije studenata Jugoistočne Evrope". Da su napisali suosnivač, pa da poverujem, ali mi znamo da je to Veliki brat osnivao. Pa vi da ste osnovali, vi bi u Beogradu locirali sedište te organizacije, ako ne iz kakvih drugih razloga, nepatriotskih, onda bar iz praktičnih razloga.
Mislim, ovde toliko neistina, toliko poluistina i smešnih stvari koje diskvalifikuju ovog, kažem sposobnog mladog čoveka. Vi mu činite medveđu uslugu, vi ga politički trošite. Može biti da ste vi odlučili da budete političar, ali i sami znate, u isto vreme tešku specijalizaciju ortopedske hirurgije, studiranje na nekom ekonomskom fakultetu, privatnom, sumnjivog karaktera i bavljenje politikom - to zajedno ne ide.
Zakoni fizike, tu ima i logičara, mada na ove logičke stvari nisu ukazivali, kazuje naš narod, jednim turom na dve stolice teško je sedeti, tj. nemoguće je po zakonima fizike. Da vam kažem nešto, ko je svugde, taj je praktično nigde. To govorim sa aspekta lekara, jer sam lekar i imam pravo to da vam kažem. Neću da vas ogovaram za neko političko delovanje i nečinjenje, ali ovaj izbor je krajnje loš i mislim da poslanici i ostali treba ne dva puta da se zamisle, nego tri puta. Hvala vam.

Gospođa Vjerica Radeta, neka se pripremi Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo poslanici, moram na početku da kažem da nisam iznenađena što je gospodin Oliver Dulić već uzurpirao funkciju predsednika Narodne skupštine i lažno se predstavljao kao predsednik Narodne skupštine, i to zvanično, zato što smo se ovih dana naslušali raznih bisera od ministara Solanine vlade.
Jedan od njih, koji se inače odazvao kada je neko od poslanika pitao - šta ćeš ti ovde lopove, pa kada se više od pola ministara okrenulo, među njima je bio i gospodin Bubalo, koji je pre neko veče na jednoj televiziji rekao da oni uopšte nisu bili nešto uznemireni da li će one noći do ponoći da se izabere Vlada, jer su oni bili spremni da je izaberu, pa makar i sutra u podne.
Dakle, već su pokazali ono što mi tvrdimo od početka, da je to skupina ljudi koju ne interesuje ni Ustav, ni zakon, niti bilo koji drugi propis.
Tako je i gospodin Dulić danas ovde objasnio na koji način će on kršiti Poslovnik Narodne skupštine, na koji način će kršiti Ustav Republike Srbije, izneo nam je, kako reče, svoj plan rada.
Ne razumem kako to predsednik parlamenta može da ima plan rada. Valjda se zna na koji način funkcioniše parlament, zna se ko predlaže propise, zna se kada se propisi stavljaju na dnevni red i to zaista, gospodine Duliću, nema nikakve veze sa vašim ličnim planom rada.
Kažete da ste vi razumeli da postoje neki problemi u parlamentarizmu danas u Srbiji, da se u toku rasprava koriste lične uvrede, da poslanici Skupštinu spuštaju na nisku kulturološku lestvicu, tako ste rekli, gospodine Duliću, vi koji ste pre neki dan kazali da vam je žao gospodina Radeta Obradovića što ste ga gurnuli da svoju političku biografiju na neki način ošteti činjenicom da će biti među prvima koji će svedočiti jednoj novoj koaliciji koja će biti sramota za ovu zemlju.
''Gospodin Rade Obradović'', sada vas citiram, gospodine Duliću, ''ima najbolju biografiju od svih ljudi koji su predloženi za potpredsednike Skupštine, najbolju biografiju.
On je mlad čovek, veoma je obrazovan, imao je jako puno uspeha u životu, ali se plašim da će ova slika koja bude snimljena danas, u kojoj gospodin Rade Obradović sedi pored ljudi, protiv kojih nemam ništa, koji takođe imaju svoje političke biografije, ali nisu ljudi sa kojima bi gospodin Rade Obradović trebalo da bude u društvu, da će ta slika jednom da bude dovedena, jednog trenutka možda će postojati potreba da gospodin Rade Obradović retušira fotografiju gde sedi između gospodina Tomislava Nikolića, kao predsednika Skupštine, i dvoje ljudi koji su danas predloženi za potpredsednike."
Jedan od to dvoje ljudi koji su izabrani za potpredsednike, gospodine Duliću, predsedava ovom skupštinom, vama daje reč, sedeće pored vas, menjaće vas verovatno često, pa vas pitam, da li ćete vi da se tuširate ili retuširate posle takvih sednica i sedenja pored gospodina Mrkonjića?
Rekli ste da ćete vi da se potrudite da se podigne ugled poslanika u njihovim sredinama. Kažete da je ugled poslanika u njihovim sredinama jako nizak. Gospodine Duliću, nemojte po sebi da cenite ostale poslanike i nemojte da vodite računa o ugledu poslanika u njihovim sredinama, jer mi svi pripadamo političkim strankama i mi svi u svojim sredinama odgovaramo građanima Srbije na izborima. Vodite računa o svom ugledu, gospodine Duliću, a za moj, najlepše vas molim, na ovaj način nemojte da brinete.
Dalje ste rekli da ćete da učinite sve da ova Narodna skupština bude efikasnija. Zaista ne razumem šta ste pod tim podrazumevali. Da li to znači, pošto ste rekli da ćete predložiti nov poslovnik, da ćete ukinuti pravo govora narodnim poslanicima, da li to znači da ćete ukinuti mogućnost podnošenja amandmana, da li to znači da ćete nam zabraniti da govorimo po Poslovniku? Gospodine Duliću, sve ovo što ste rekli nije u skladu sa onim što predsednik Narodne skupštine treba da radi.
Posebno mi je bila interesantna rečenica gospodina Dulića koji je rekao da će se potruditi da se zaposleni u Skupštini stručno i informativno usavršavaju, što je u redu i nemam ništa protiv, mada su to uglavnom vrlo stručni i obučeni ljudi. Ne znam samo kako ste nekog prevarili da napiše onaj poziv sa vašim potpisom o kojem smo danas pre podne govorili, ali ste isto tako rekli da ćete stručno i informaciono usavršavati narodne poslanike.
Gospodine Duliću, aman, da li ste vi svesni onoga šta govorite? Vi ćete mene stručno ili ne znam kako da usavršavate ili bilo kog poslanika SRS. Vi ako imate tu vrstu problema u vašoj poslaničkoj grupi, to rešite među vama, a nas ne mešajte u to. Najlepše vas molim da kada govorite o Narodnoj skupštini vodite računa o članu 99. Ustava Republike Srbije, ne izlazite iz tog okvira, gospodine Olivere Duliću.
Mi smo danas dobili, juče, kad li, biografiju gospodina Dulića. Između ostalog, saznali smo kakve je on sve specijalizacije i gde završio. Vidim, uglavnom, to po belom svetu, pa je osnivač Balkanskog foruma, pa je ne znam koje sve funkcije dobijao na tom nivou. Između ostaloga, on je primer, kako stoji, kako iz matice niču novi punktovi za obuku buduće srpske elite.
To je dakle i beogradski Fond za političku izuzetnost, koji je pre godinu i po dana osnovala Sonja Liht. Jedan od programa tog fonda je da od 2004. do 2008. godine obuči 500 mladih političkih lidera Srbije.
Savetnik tog fonda i docent dr Slobodan Marković kaže da, zajedno sa DS, DSS-om, G17 plus, SPO i nekadašnjim OTPOR-om, biraju lidere koje će obučiti političkim veštinama.
Dakle, gospodine Duliću, vi ste jedan od ovih lidera koje obučava Sonja Liht. Podsećam, to je ona koja je na "B92" rekla da je neko od njenih prijatelja tražio od nekih lekara i medicinskih ustanova da ne primaju na lečenje srpske radikale.
U vašoj biografiji, gospodine Duliću, kažete da ste rođeni 21. januara 1975. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu ste završili u Subotici, Medicinski fakultet u Beogradu. Ovo je pretpostavljam tačno, a da ste hteli pravu biografiju, onda biste morali da napišete sledeće.
Oliver Dulić svoju političku karijeru je započeo u SPO kao student medicine u Beogradu. Kasnije, nakon demonstracija pred petooktobarske prešao je u Demokratsku stranku. U Subotici se prvi put pojavljuje u političkom životu 2001. godine i nakon petooktobarskih događaja ulazi u vlast na lokalnom nivou.
Osniva firmu DG "Kompjuters" koja se bavi prodajom informatičke opreme i fiskalizacijom. Zapošljava se u Gradskoj bolnici u Subotici na odeljenju ortopedije. Osniva zajedničko preduzeće "Rolpak", Palić, Ul. Trogirska br. 2, sa Vujićem, Bucalom, Zvekićem i firmom "MPC" iz Beograda, koja ima 50% učešća u tom zajedničkom preduzeću.
Prilikom afere otimanja mandata Demokratskoj stranci Srbije, koja se sada za vas da glasa, ulazi u Republički parlament, a nakon odluke Ustavnog suda iz njega izlazi, da bi 2004. godine ušao u Savezni parlament.
Znači, gospodine Duliću, bili ste jedan od građana kada je ovaj parlament, zahvaljujući Bošku Ristiću, imao 308 narodnih poslanika.
Trenutno se nalazi na specijalizaciji u Beogradu. Prilikom raskola u Demokratskoj stranci između Borisa Tadića i Čede Jovanovića svrstao se na stranu Jovanovića, da bi za par dana Opštinski odbor DS-a u Subotici promenio odluku i priklonio se Tadiću, bez obzira na Oliverovo veliko prijateljstvo sa Čedom Jovanovićem.
Dakle, gospodine Duliću, ovo je vaša biografija i trebalo je da se predstavite na ovaj način.
Što se tiče poslaničke grupe SRS, mi smo jedanput glasali za predsednika, mi smo moralni ljudi i nećemo glasati za vas, kao oni koji su pre pet dana birali jednog predsednika, a danas će glasati za drugog.
Ali, naravno to je stvar njihovog morala. Da im je neprijatno i da ih je sramota šta rade, govorim o Demokratskoj stranci Vojislava Koštunice, danas ih nema ni petoro u ovom parlamentu.

Hvala, gospođo Radeta. Gospodin Aleksandar Vučić, neka se pripremi poslanik Gojko Radić. Izvinjavam se, prvo Gojko Radić, pa onda Aleksandar Vučić. Izvolite Gojko. SRS ima još 24 minuta.

Danas smo slušali svašta. Imali smo i predavanja. Danas nam je držao predavanje i gospodin Mićunović, i on nas je podučavao kako mi ovde ne bi trebalo da pričamo šta se dešavalo u predizbornim kampanjama. Pa valjda ono što obećavamo u predizbornim kampanjama građanima, ovde kroz parlament treba da se borimo i da ta svoja obećanja sprovodimo i da poboljšamo život građana, ono što smo im obećavali u kampanji. Ali, gospodin Mićunović kaže da mi o tome ne treba da pričamo i on nas o tome posebno podučava.
Mi od kampanje Demokratske stranke nismo mogli da živimo, od njihovih kadrova, na njihovim mitinzima. Samo ne znam da li su im obećavali neke funkcije ili su im plaćali da se pojavljuju. Sada kada je bio izbor Vlade ugledasmo te strašne kapacitete i kadrove. Ili su im možda ovi šifrovani oteli kadrove, pa se tamo kao eksperti pojavljuju kod njih. Uglavnom DS se, od silnih svojih kadrova, pojavljuje sa ljudima koji, pitanje je dana, kada će morati da odgovaraju pred zakonom. Ne znam kakvi su to kadrovi koji su se pojavljivali?
Vratio bih se izboru predsednika parlamenta, jer smo i mi i predsednik iz Subotice, mada se ne bira predsednik skupštine u Subotici, iako je iz Demokratske stranke.
Sada ću postaviti nekoliko pitanja kandidatu za predsednika parlamenta, pošto smo imali obećanja u njegovoj političkoj karijeri. Igrom slučaja sam iz Subotice, pa pamtim neka obećanja i ako gospodin Dulić kaže da to nije istina, ima mogućnost i može da kaže, podsetiću ga na neka njegova obećanja, čak i zahteve koje je upućivao vlastima, kada je on bio u vlasti i njegova partija. Ne znam zašto ih nije sprovodio, ali ću postaviti oko toga pitanje i dobićemo odgovor. Da krenem sa pitanjima.
Gospodine Duliću, kao načelnik Okruga uputili ste zahtev ministru policije, Dušanu Mihajloviću. Ne vidim da li je tu gospodin Batić, mislim da je i on dobio jedan dopis, moguće je da je on i odgovorio. Pitanje je bilo da vi u Subotici ne možete da se izborite sa korupcijom i kriminalom, da se sva sredstva javnih prihoda od komunalnih preduzeća koja se ubiraju u Subotici nalaze u urbanizmu. Tamo je bilo jedno mesto koje je vodio jedan čovek, Direkcija za izgradnju. Sada vi imate direktora, vi ste formirali preduzeće za izgradnju i vaš je direktor, a tražili ste, da ne znate šta da učinite, da vam otpor pruža SVM, ne znate iz kojih razloga, da ništa u Subotici ne može da se sprovede, da sve kapitalne investicije kontrolišu pojedinci i bogate se pojedinci, i tražite od gospodina ministra da poduzme određene aktivnosti i mere da spreči tu korupciju i kriminal.
I 2004. godine postajete partner u vlasti SVM. Zašto ostavljate Direkciju za izgradnju grada Subotice, zašto onda kada ste došli do tih dokumenata, papira, dokumentacije, niste pokrenuli određene postupke i učinili ono što ste tražili od ministra Mihajlovića?
Da li je u pitanju vaš dogovor ili neki politički dil ili ste možda istalili interese? Ali, ne bi me ni to iznenadilo, s obzirom da svakoga dana formirate anketne odbore jedni drugima u Skupštini. Ili je moguće, evo kažu, da je neki procenat u pitanju. Ako tvrdite da ovo nije istina, mogu ovde da vam pročitam određene stvari.
Je li ovo istina? Istina; e, onda neću da čitam. Nema potrebe da čitam.
Gospodine Duliću, pošto Mićunović poznaje demokratiju, razmišljao sam da li ovo da kažem ili ne. Ali, mislim da je potrebno da kažem. Parlamentarni izbori su bili sada i valjda o njima treba da pričam. Vi ste došli glasovima birača iz Subotice. Mislim da ste vi, gospodine Duliću, malo obmanuli građane i birače u Subotici, ne malo, mislim dosta.
Vi ste u Subotici napravili koaliciju, tj. DS sa Savezom Hrvata Vojvodine. Napravili ste koalicijom sa strankom Rasima Ljajića i učestvovao je u predizbornom mitingu u Subotici. Da nije bilo Ljajića i njegovih simpatizera, propao bi vam miting.
(Dragan Todorović, sa mesta: Došlo je šestoro.)
Došlo je njih jedno 100 i došli su Ljajićevi, dobro je bilo, bilo je hiljadu sigurno.
Šta se dešava? Imali ste vi još koalicionih partnera, samo ste ih obmanuli. Imali ste vi koalicionog partnera Nacionalno veće Bunjevaca. Ima još nešto, ali ugovor ste napravili sa Mirkom Bajićem, tj. Nova demokratija Vojvodine, a sada ne vidim ovde Mirka Bajića u parlamentu, iako ste obećali Bunjevačkom nacionalnom veću.
Možda mogu da vas opravdam, ali kako. Vi ste rekli, ne može pokrajinski poslanik da bude u Republičkom parlamentu. Mogao je da da ostavku. Imali smo mi jedan primer. Ne, vi ste išli sa namjerom da prevarite Bunjevce, Hrvate niste smeli, ali Bunjevce ste prevarili.
Kako ste ih prevarili? Znali ste vi i tada da ne može pokrajinski poslanik da bude u Republičkom parlamentu i pokrajinskom, pa što niste tada na vreme Bunjevce upozorili i rekli im da daju drugog kandidata. To ste mogli. Nije istina da niste mogli.
Čak ne mogu sa vama da se složim u jednoj stvari. Kada ste napravili tu koaliciju, vi ste na konferenciji za štampu, a mogu da vas citiram, rekli da ste pomirili Bunjevce i Hrvate, da se radi o istom narodu.
Nije tako, gospodine Duliću, Bunjevci i Hrvati nisu isti narod. Vi ste pripadnik bunjevačkog naroda i srpskog naroda, niste hrvatskog naroda i ne može biti da je isto. Da je to isto, drugačije bi danas diskusije tekle. Gospodine Duliću, nećete valjda da kažete da su Bunjevci isti kao Hrvati. Bunjevci u svojoj istoriji ništa lošeg nemaju, ništa loše nisu učinili, to za Hrvate ne možete reći.
Taj isti Bajić, koga ste prevarili, bio je protivkandidat gospodinu Kuntiću na pokrajinskim izborima i bili su većinski. Pobedio je Kuntića. Kako to on sa više glasova koje vam je doneo nije mogao ući u Parlament, a Kuntić je ušao. Druge su igre u pitanju.

Gospodin Vučić, neka se pripremi gospodin Ognjen Mihajlović, kao poslednji diskutant.

Dame i gospodo narodni poslanici, morao bih, pre svega, građanima Srbije na nekoliko nelogičnosti da ukažem, a možda su to sasvim logične stvari za građane Srbije, odnosno možda su oni na njih već naučili, navikli, a pomalo i oguglali.
Naime, u vreme kada je za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije biran Tomislav Nikolić, na najžešći način su poslanici samoproklamovanog demokratskog bloka vodili kampanju protiv Tomislava Nikolića smišljajući svakojake i svakovrsne gluposti, trudeći se da do pet ujutru drže narod u Skupštini i javnost, sa najstrašnijim mogućim pretnjama, ucenama, pritiscima i sa tim da se ne znam šta Srbiji događa ukoliko Tomislav Nikolić bude izabran.
Molio bih gospodina Mehu Omerovića, ako može, za malo pažnje. Znam da nije miting gospodina Ljajića, da biste tamo bili veoma pažljivi, ali Narodna skupština Republike Srbije je.
Dakle, time ste samo pokazali koliko volite funkcije, koliko želite vlast i fotelje po svaku cenu, a koliko teško, nesportski i nedžentlmenski prihvatate da neko drugi dobije istu funkciju. Danas smo, i malo ću se osvrnuti na ono o čemu su govorili izvestilac, predstavnik predlagača, a i sam kandidat za predsednika Narodne skupštine.
Ovde je rečeno, kao prvi cilj, uslediće povezivanje sa svetom. Postoji interparlamentarna saradnja otkad postoji srpski parlament. Zna se šta je posao Narodne skupštine Republike Srbije.
Moram da vas upozorim da nije vaš posao povezivanje ni sa svetom, niti sa bilo kim drugim, sem onog uobičajenog toka razgovora između različitih parlamentarnih grupacija, različitih parlamenata.
Ali, Narodna skupština Republike Srbije, po Ustavu Republike Srbije, ne vodi spoljnu politiku ove zemlje, trebalo je to neko da vam pročita, i vama i gospođi Kolundžija, i da zna da je to posao Vlade Republike Srbije, a kao dodatni deo reprezentovanja Republike Srbije obavezu ima i predsednik Srbije, bez obzira na to što mislim da to radi na najgori mogući način.
Dalje smo čuli da je poseban kvalitet budućeg predsednika Narodne skupštine Republike Srbije što dolazi iz Subotice zbog bogatstva razlika velikog broja naroda i nacionalnih manjina u Subotici. Znači li to da iz Užica, Čačka, Kragujevca ili nekog drugog mesta ne može niko drugi da bude? Ili nikada ne sme da bude?
Kada ste birali, takođe, kandidata vi iz DS iz Užica, bila je jedna žena, ona valjda nije bila tolerantna. Unapred ste znali da nije za toleranciju i da nije za bogatstvo razlika. Mi smo to, doduše, videli malo kasnije.
Onda su ovi birali ove iz Beograda, pa smo takođe ustanovili to isto. U čemu je problem? Da li to ima veze sa tim kakav je ko čovek i odakle je, pa kao bogatstvo razlika, tolerancija. Ja sam najtolerantniji. Meni je otac poreklom odande gde žive Hrvati, Muslimani i Srbi. To je dokaz da sam apsolutno najtolerantniji. Kakve to veze ima?
Svakojakih se mi ovde gluposti naslušasmo. Kao što slušamo danima o tome kako su nam potrebni novi odnosi u Srbiji. Pošto sam pažljivo slušao šta govori gospodin Dulić, zapisao sam sledeću rečenicu - nama je potrebno ''instaliranje novih ljudi''. Upravo protiv tog instaliranja je SRS, gospodine Duliću, mi nećemo da nam bilo ko instalira ljude. Hoćemo da građani Srbije biraju te ljude. U tome je suštinska razlika između nas i vas. Mi nećemo da nam niko postavlja i da nam bilo ko nameće ljude.
Znam da je gospodinu Šamiju svejedno. On je pre neki dan sa zadovoljstvom glasao za Tomislava Nikolića. Danas je rekao da će sa zadovoljstvom da glasa za vas. Sutra će sa zadovoljstvom da glasa za bilo kog trećeg, samo da njegova partija ima sa zadovoljstvom vlast. E i u tome se razlikujemo, gospodine Duliću, jer mi nemamo zadovoljstvo, nego imamo ideju, program i plan kako da Srbiju izvedemo i izvučemo iz teške krize.
Citiram vašu izjavu, gospodine Šami, koju je prenela agencija Beta danas u 16,43. Kažete, da vi želite da se promeni odnos između političkih stranaka. Voleo bih, gospodine Duliću, da ste vi na svom primeru to pokazali nama, da u trenutku kada je Tomislav Nikolić izabran za predsednika Narodne skupštine, a bio je vrlo trpeljiv, slušao svašta o Srbiji, slušao nemoguće priče o Srbiji, slušao neistinite priče, slušao najgore laži o sebi.
Gospodine Duliću, tada vi niste sačekali da Tomislav Nikolić bude izabran, pa da mu priđete i da mu čestitate, nego ste pobegli iz sale, zato što vam je tako rekao što Dušan Petrović, što neko drugi. Pobegli ste iz sale, niste čestitali Tomislavu Nikoliću na demokratskoj proceduri i na demokratskom izboru predsednika Narodne skupštine. Da li to govori o tome kakve vi odnose između stranaka želite? Mislim da je to veoma loš primer. To svakako ne može da bude dobar primer. Mi takve odnose ne želimo.
Posle svega što ste u poslednjih sedam godina ne vi lično, već što su radili DS, DSS i druge stranke lažnog demokratskog bloka protiv onih građana i protiv onih stranaka koje ne misle kao oni, moram da vam kažem jednu stvar, da mi pokazujemo zaprepašćujuće velik stepen tolerancije. Kod nas ne vidite mržnju. Kod nas ne vidite pretnje ni lustracijama, ni linčovanjem, ni spaljivanjem Skupštine.
Vi kažete, preci su nam ostavili Dom narodne skupštine. Da li je tako, gospodine Duliću? Jesu preci, čak ni hitlerovci nisu hteli da je sruše, i oni su dali planove kako treba da im se izvuku i nemačka vojna komanda i Gestapo, a koje građevine ne sme da se ruše.
Dok nisu došli vaši, dok niste vi došli na vlast, kada ste rešili da opljačkate, da popalite, pa još nedostaje 78 umetničkih slika u zgradi Doma narodne skupštine Republike Srbije od vašeg lopovluka i vaše pljačke. Sve to što nam je narod i naši preci, sve što su oni uradili za nas, sve ono što nam čak ni Hitler nije srušio, sve ste to pokušali da srušite, sve nekom drugom da nakalemite na grbaču i da kažete, pa to ste vi uradili, vi ste za to krivi.
Kao danas, moram narodnim poslanicima da saopštim značajnu vest, pošto znam da provode ceo dan u sali Narodne skupštine Republike Srbije. U pauzi sam malo gledao agencije, šta su to vesti. Danas je Ivana Dulić-Marković, za vašu informaciju, saopštila javnosti da je najvažniji, prvi i najvažniji test za Srbiju kako će da pohapse one koji su lepili neke plakate na kojima piše ulica Ratka Mladića ili Bulevar Ratka Mladića.
Da li ste vi ljudi normalni? Stvarno moram da vas pitam, da li ste vi normalni. To vam je prvi i najvažniji zadatak. Nije vam najvažniji zadatak i prvi test kako ćete da sačuvate KiM, kako će građani Srbije da žive bolje i kako će penzije da im budu veće, nego kako ćete da apsite onoga ko drugačije misli. Postavljen Milan Marković za ministra, kaže odmah Bulevar Zorana Đinđića.
Hoćete li vi sutra kada se promeni vlast da se menjaju ulice od Terazija, pa ne znam da bude od bulevara Slobodana Miloševića pa do ne znam koga drugoga. Hoćete da se radujete tome? Pitam vas, ko ste vi da ocenjujete istoriju, ko ste vi da sudite svima. Vidim nešto cepate, lepite plakate i ne znam šta.
Mi ne znamo ko je neke plakate lepio, ali da vam kažem nešto, da sam ih ja lepio nikada ih ne biste odlepljivali. Nikada ih ne biste odlepljivali, to vam garantujem. Tu svoju hrabrost biste morali na drugom mestu da pokazujete, a dosta je bilo vaše hrabrosti u maltretiranju, šikaniranju i proganjanju političkih protivnika. Pokažite malo hrabrosti da za zemlju nešto uradite sem da je pljačkate, da otimate i da kradete.
Vaš potpredsednik vlade ima 11 miliona evra, a ne ona sirotinja koja lepi plakat na kojem piše Bulevar Ratka Mladića. U tome se razlikuju. Zato što taj mučenik koji je lepio, lepio je zato što misli, pravilno ili ne, da je on srpski junak i da je branio srpski narod, a vi pljačkate, kradete i otimate i ništa drugo ne radite. To su vaše demokratske tekovine.
Mi imamo potpredsednika vlade. On kaže, neću da vam kažem, nemam baš 11 miliona evra, ali tu je negde, mnogo je to para, ali sam to zaradio ranije. Taj čovek u svom intervjuu 2003. godine kaže da nema ništa od svoje imovine u Srbiji, da živi u tetkinom iznajmljenom stanu i da spava na tetkinom kauču, i iz tetkinog kauča izađe 11 miliona evra, ljudi, nije dinara, nego evra.
Prvi je zadatak kako da hapsite decu ili starce ili bilo koga ko je lepio plakate - Bulevar Ratka Mladića. Što, treba da bude bulevar Zorana Đinđića, je l' zbog toga što je sadio kikiriki za radnike, je l' zbog toga što je rekao da niko Vojislava Šešelja neće da žali ako ga ubije režim Slobodana Miloševića. Ili zbog toga što je rekao - kome je do morala neka ide u crkvu. Po te tri izjave ga prepoznajem, ni po jednoj drugoj.
Vi ne date da se neko ne slaže sa vama po tom pitanju, zato što niko ne sme da se ne slaže sa vama. On mora da bude osuđen kao, kako ono, retrogradna, konzervativna, snaga prošlosti i ne znam kakva. Ko ste vi da budete istoričari? Nismo mi. Mi to sebi ne dajemo za pravo. Mi nismo bili za to ni da se da ulica Slobodana Miloševića, dok ne prođe odgovarajući istorijski period, pa će narod to suditi.
Sada vam kažem, siguran sam da će istoričari i narod povoljnije suditi o Miloševiću nego o Đinđiću. Čekaćemo da prođe vreme, ne mi političari to da sada uređujemo, kao što vi danas na silu to radite. Uostalom, videli ste šta je Boris Tadić rekao o Zoranu Đinđiću, da je pljačkao DS, budžet DS, i Mićunović je to potpisao. Kako sad da nas vi ubeđujete da su to najveće demokratske tekovine i najveće demokratske tradicije.
Ovde imam spisak jedan, to ću drugi put da čitam. Nisam ga ranije imao, spisak honorarnih saradnika različitih stranih agencija i obaveštajnih službi, i drugih. Koliko su para dobili u periodu od 1. 1. 1997. godine do 12. 6. 2000. godine. Tu samo da vidite jednog od onih nezavisnih novinara iz Kraljeva, onaj što nam se na vrh glave popeo sa svojim poštenjem, samo 14.700 maraka, ništa, nije mnogo, sitnica jedna, dok je narod imao 100 maraka platu, a on 14.700. Bili neki sa 66 hiljada maraka. Vidim neke sa B92, prepoznajem sa 22.000, 3.000, 14.000 itd. To će biti poslastica.
Vilu je dobila Ružica Đinđić, kada me već pitate, potpuno protivpravno i protivzakonito. Čujem da neko iz DS pita za vilu.
Čujem da su joj poklonili oko tri miliona evra vrednosti građana Srbije, tu na Dedinju.
Čujem da je, i to bez ikakvog pravnog osnova, ali nemojte da se sekirate, mi nismo osvetoljubivi, mi ćemo čak i održaj da priznamo na takav način, tako da ne brinete.
Dakle, samo je važno da protekne 10 godina, odnosno 20 godina, odnosno 10 godina.
Izvinjavam se, evo već računa gospodin Ristiću, 10 godina može protivpravno da bude u vili i nema nikakvih problema, ostaće joj ta vila. Nećemo ništa da radimo posle toga.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo čuli danas staru frazu predstavnika DS, a to je da parlament bude efikasan. Uzgred, to je citat Adolfa Hitlera. Hitler je, kada nije znao šta da kaže, uvek govorio o efikasnom parlamentu, pa je onda bilo šta će nam parlament.
Parlament je predstavništvo naroda, u njemu sede narodni predstavnici. On nikada neće biti idealan, elitistički, ovakav ili onakav. Vlada treba da bude i mora da bude efikasna, a parlament mora da radi na zakonima, onako kako ih predlagači dostavljaju i onako kako je to u interesu naroda i ništa više od toga.
Da li vi mislite da je najvažnija stvar, dame i gospodo narodni poslanici, da se ponovo uskraćuju prava poslaničkim grupama i opozicionim poslanicima. Potreban nam je novi Poslovnik.
Šta treba, još da se skrati vreme za raspravu? Da nema nikakve veze da li će neko da ima 80 ili 10 poslanika. Da je dovoljno da govore samo šefovi poslaničkih grupa i niko više, da ponovo uvedete opomene, kazne, jer niko ne sme o njegovom veličanstvu, Borisu Tadiću, da kaže ništa? Niko ne sme da čita šta je 93. godine govorio o Zoranu Đinđiću. Da li je to u pitanju?
Ili je zbog toga što hoćete nas da vaspitate i da nam kažete kako mi moramo da se ponašamo, a pokazali ste nam pri izboru Tomislava Nikolića kako ste se vi ponašali.
Na kraju, završavam i izvinjavam se što sam ovoliko vremena oduzeo, vidite, Tomislav Nikolić je u onih pet dana, o kojima toliko govorite, pokazao koliko je veliki i kolikog je demokratskog kapaciteta. Tada se i Srbija radovala.
Danas se niko, gospodinu Duliću, sem vas i vama najbližih, u Srbiji ne raduje. Ne žalim i nimalo vam ne zavidim, i ne želim vam ništa loše, pogotovo ne lično. To govorim zato što je Srbiji dosta i DS, i DSS, i njihovih laži, i njihovih prevara, i njihovog lažnog zadovoljstva. Srbija hoće promene. Srbija hoće srpske radikale.

Hvala, gospodine Vučiću.
Gospodin Mihajlović, kao poslednji diskutant.

Iskoristiću ova tri minuta, hvala vam.
Moram da vam kažem da sam strašno zabrinut posle ničim izazvanim ekspozea gospodina Dulića, u kojem se ostrvio na dve meni veoma važne stvari - demokratiju i informisanje. Ako je njegovo poimanje demokratije ujedno i poimanje demokratije od strane DS, kojoj pripada, onda imamo veliki problem. Ako je njegovo poimanje informisanja, poimanje informisanja celokupne DS, onda imamo još veći problem.
Gospodin nas je maltene nazvao nedotupavnima, nedoraslima i srozao jednom gadnom konstrukcijom koja zvuči, molim vas, povređujete mi sto treći član Poslovnika - dobacivanjem ometate me.
(Predsedavajući: Molim vas strpljenja, barem ovih zadnjih pet minuta. Nemojte da prekidam sednicu sada. Izvinite, vraćam vam vreme nazad. Izvolite.)
Dečko je pokušao da bude sofisticiran, ali uspeo je samo da uvredi srpski narod kada je rekao da je demokratija u okruženju na znatno većem stepenu nego kod nas, te da količina loših odnosa je neuporedivo manja u tim istim zemljama u okruženju. Zaboravio je da je ovo srpski narod, koji baštini najdužu tradiciju demokratije u kompletnom okruženju, pa i šire.
Nijedna bivša republika bivše Jugoslavije nema nešto slično čime bi se mogla pohvaliti. Srbi se za demokratiju bore još od doba kneževa, kraljeva, kroz vremena broznih diktatora, pa sve do danas. Ta demokratija je krhka, ona još nije prohodala i zaista nam ne trebaju ovakvi osvrti koji nas vraćaju mnogo decenija unazad.
Što se tiče informisanja kojeg je pomenuo, nadam se da je to bila samo fraza u njegovom govoru, da nije ozbiljno mislio da se obračuna sa direktnim prenosima skupštinskih zasedanja. Ta skupštinska zasedanja su u stvari najbolji izveštaji. Narod je taj koji će da prosudi da li srpski radikali dobro govore ili loše. Isto tako će da prosudi i o DS.
Ako vi mislite na skraćeno izveštavanje, na televiziju U92 ili nekoj vama drugoj bliskoj televiziji, tu ne možemo da se složimo, zato što smo u noći, tačnije o noći, u kojoj ste se vi sukobili sa DSS više čuli u tim skraćenim izveštajima, više smo čuli o otrovnim strelicama upućenim Tomislavu Nikoliću, iako to nije bila suština te večeri kada je on izabran za predsednika. Suština je bila u obračunu vas demokrata, DSS i DS.
Dakle, to je informisanje kojeg se plašim. Plašim se još jedne stvari, onoga što ste rekli da vam je dobrodošao doprinos nevladinih organizacija. Naravno, pretpostavljam da pod jedan tu mislite na vašu učiteljicu Sonju Liht, pa ćete možda ići kod nje po neke ocene, kritiku, uputstva, ali verujte to je zaista u potpunoj suprotnosti sa suštinom parlamentarizma.
Ne može jedan ozbiljan parlament da ocenjuje neka nevladina organizacija. Jedina nevladina organizacija koja bi koliko-toliko mogla da učestvuje u radu ovog parlamenta je eventualno sveštenik, ako se oko toga dogovorimo, jer i SPC je nevladina organizacija. Mogao bi on da blagoslovi i okadi ovaj dom, u kojem se svašta navuklo.
U svakom slučaju, pošto vidim da ste nestrpljivi da obavite ono što ste već uradili, biću kratak. Zamoliću gospodina Dulića da se isto tako lepo ogradi, baš kao što je to uradio malopre, kada se ograđivao od onih pozivnica, stavljajući ruku na srce i tvrdeći da one nikakve veze s njim nemaju, da se ogradi i od svog učešća u 5-oktobarskoj revoluciji. Jer zaista, ne bi bilo primereno da jedan predsednik parlamenta, a verovatno ćete to za par minuta da postanete, da je ujedno i deo rulje koja je palila tu istu zgradu, zgradu u kojoj nam obećavate da ćemo ući u septembru ove godine.
Na samom kraju, želim da se obratim gospođi Čomić, koja reče da dva puta razmislimo o kandidatu, gospodinu Oliveru Duliću, jer mi takvog u svojim radikalskim redovima nemamo. Zaista ste u pravu, mi nešto takvo ne gajimo u našoj stranci, mi takve primerke nemamo u našoj stranci.

Hvala, gospodine Mihajloviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem pretres.
Saglasno članu 10. stav 5. Poslovnika, utvrđujem listu kandidata za predsednika Narodne skupštine, na kojoj je samo jedan kandidat, i to gospodin Dulić Oliver.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres i pošto je, saglasno članu 10. stav 5. Poslovnika, utvrđena lista kandidata za predsednika Narodne skupštine, podsećam vas da, prema članu 11. Poslovnika, pre pristupanja izboru predsednika Narodne skupštine, Narodna skupština treba da odluči da li će se glasati tajno ili javno.
Ako Narodna skupština odluči da se glasa javno, glasa se prozivanjem narodnih poslanika.
Predlažem da se izbor predsednika Narodne skupštine obavi javnim glasanjem, prozivkom.
Izvolite, gospodin Nikolić, po Poslovniku.