Zbog svega što smo se dogovarali na sastancima šefova poslaničkih klubova, zaista ne bih oduzimao mnogo vremena. U ime Koalicije Lista za Sandžak želim da kažem da ćemo podržati kandidata za predsednika Narodne skupštine, Olivera Dulića, iz više razloga.
Spomenuću samo jedan, on je svojim dosadašnjim političkim radom i onoliko koliko ga poznajemo u političkom životu zaista pokazao da ima izuzetno izgrađen osećaj za dobre međunacionalne odnose, i izuzetno je važno, da iz sredine iz koje dolazi i iz političke grupacije iz koje dolazi, dobijemo predsednika koji će na institucionalizovan način voditi Narodnu skupštinu, da ubrzamo proces evropske integracije i u Koaliciji Lista za Sandžak uvek će imati dobre saradnike.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, taman sam bio spreman da pohvalim gospodina Mrkonjića da je efikasan, što je bilo veoma poželjno, a onda je malo popustio, pa smo onda krenuli u jednu raspravu koja se ne tiče ove tačke dnevnog reda.
Prema tome, molio bih vas da svi zajedno ne kršimo Poslovnik. Svi znamo da u članu 103. Poslovnika piše da je poslanik dužan da se drži teme. Ima prilike za sve ove spotove i naše agitacije, ali danas imamo jednu temu, a ta tema je izbor predsednika Narodne skupštine i na to treba da se koncentrišemo.
Zbog toga ću reći nekoliko reči o kandidatu za predsednika, neću preterivati u pohvalama, što je inače običaj da se radi. Međutim, reći ću nešto što je važno, što je prećutano, o tome što je on rekao kako misli da radi u ovoj skupštini. Ima jedan program i to je potpuno uobičajeno, normalno svuda u svetu da čovek, pre nego što ga izaberu, kaže - mislim da radim tako i tako. Na tome se nismo u dosadašnjim raspravama zadržavali.
Dozvolite mi, prvo, da kažem nekoliko reči o Oliveru Duliću. Imamo pred sobom jednog čoveka koji, pre svega, nije u politici našao jedini spas za svoj život, to uvek cenim, kada čovek ima neku profesiju, a politika je tu, pa će on kasnije biti možda profesionalac.
On je lekar i to je jedno zanimanje koje već govori o čoveku, da je to čovek koji je spreman da pomogne čoveku. Cenim tu profesiju i to je ono što ga preporučuje negde u mom fokusu.
S druge strane to je, iako mlad čovek, stari član Demokratske stranke. Demokratska stranka ima poverenja u njega i želi u svakom slučaju da u njemu nađe jednog značajnog političara za Srbiju. Oliver Dulić je čovek koji je bio u inostranstvu na specijalizacijama raznim, govori jezike, komunikativan je i poseduje jedan prirodni dar komunikacije i vaspitanja, što nije uvek lako sresti u našoj sredini.
Dakle, ne vidim Dulića kao nekog subotičkog lokalnog lidera i da malo prekinemo s tim. Oliver Dulić je rođen u Beogradu, Oliver Dulić je završio Medicinski fakultet u Beogradu, Oliver Dulić radi specijalizaciju u Beogradu, provodio je politički rad u Beogradu. Prema tome, sva ta lokalna razvrstavanja ovde mislim da su bespredmetna.
Međutim, mene je više od toga ponukalo da izađem i nešto kažem, ne da bih hvalio Olivera Dulića, jako ga cenim i nepotrebno je da trošim suvišne reči, ponukalo me je ono što je on govorio, kako zamišlja Skupštinu.
Problem je, i to vam mogu reći kao neko ko ipak ima iskustva u ovoj saveznoj skupštini najviše, da smo mi strašno mnogo skupštinskog vremena potrošili, za koje smo plaćeni, u propagandu svojih stranaka. To se može smatrati normalnim. Bile su predizborne kampanje i nevolja je jedino u tome što se jezik predizbornih kampanja, koji dozvoljava i tzv. prljave kampanje, prenosio ovde veoma često.
Ja sam najveći deo poslaničkog staža od 17 godina proveo kao član opozicije. Moram reći da me nisu štedeli oni koji su sačinjavali većinu poslaničku u to vreme. Nisam im uzvraćao i trudio sam se da sa svojim prijateljima negujemo jedan takav stav. Ovde smo na jednom zajedničkom poslu i zato ću, dozvolite mi, potrošiti nešto malo vremena da kažem kako vidim taj posao i zašto podržavam Dulića na ovom mestu.
To je sledeće: mi smo se našli kao izbačeni iz puške u neki višestranački sistem. Odmah da budemo načisto, nije to došlo kao rezultat velikih opozicionih i demokratskih borbi. To mogu reći jer sam učestvovao u tome i mislim da nismo slomili socijalistički poredak, nego da je to bila jedna svetska priča u koju smo došli.
Tema je u sledećem, nije dovoljno imati višepartijski sistem, slobodu štampe, da bismo imali demokratiju. To su samo elementarne pretpostavke. Veoma je važno da imamo institucije koje su demokratske i koje funkcionišu onako kako su raspoređene, nezavisno i dostojanstveno.
Jedna od tih i prva od tih institucija jeste parlament. Ne možemo da napredujemo i reći ću da nismo napredovali zato što nismo tu prvu instituciju reformisali na pravi i demokratski način.
Naravno da je demokratija broj, ko ima većinu, u redu, glasaće se, ali je demokratija i procedura. To je već jedna stvar koja se teže prihvata.
Naš problem je sledeći, da li od ovog parlamenta možemo da napravimo nezavisnu ustanovu u odnosu na Vladu? Složiću se sa gospodinom Nikolićem u tome i, naravno, složiću se sa gospodinom Dulićem, koji je to podvukao, i ne vidim da tu ima nekih suprotnosti. Hoćemo da napravimo ovu instituciju tako dostojanstvenu da ne bude protočni bojler vlade.
Jedno vreme sam vodio jedan ili dva parlamenta dok se menjala država i znam da je najstrašnije biti predsednik parlamenta kada vam vlada bane sa hrpom zakona po hitnom postupku, pa da onda na njih stavlja amandmane dok traje sednica.
Imao sam velike sporove i sukobe zbog toga, rekao sam i to znaju sve moje kolege u Demokratskoj stranci, da ću biti u parlamentu dotle dok ima šanse da se borimo za njegovo dostojanstvo i nezavisnost od vlade.
Ali, sve to zavisi od nas. Koliko budemo uspevali da kažemo, da se o ovoj stvari dogovorimo, ona je važna, da vidimo šta možemo da uradimo i da kažemo vladi - to što ste naumili nije najbolje, naši odbori to treba da rade, o tome treba da se vode ozbiljne rasprave. Ono što je rezultat onoga što smo do sada imali po parlamentima, to ne doprinosi reformi ovog parlamenta. Možda stranke tu dobijaju neke poene, učestvuje se u izbornoj kampanji, ali ne verujem da je to prava stvar za skupštinu.
Sada je ovde ključno pitanje da li se možemo okupiti oko odbrane dostojanstva parlamenta, kao što treba da bude nezavisno i sudstvo, jer ako to nismo uradili, sva ostala priča svodi se na jednu užasnu borbu za vlast, glasove, a to ništa ne doprinosi građanima. Naš parlament, pošto dolazi iz naroda, treba uvek da ima na umu šta je danas Srbija, kakvo je stanje u Srbiji, da li hoćemo to iskreno da priznamo ili nećemo.
Ne vidim nijedan više patriotski stav od stava da se hrabro pogleda i suoči sa tim šta je danas Srbija. Ako to ne uradimo, imaćemo sve ono što smo već jednom videli, a videti to znači videti da je Srbija sa velikim brojem nezaposlenih, sa velikim siromašnim slojevima, sa velikim brojem nepismenih ljudi, da u mnogo čemu, bez obzira na sva naša viđenja istorije, slave i tako dalje, jeste jedna zemlja koja zaostaje za mnogim evropskim zemljama.
Ne vidim veći patriotski zadatak svih nas nego da učinimo da ona ne zaostaje, a to znači da moramo mnoge stvari da promenimo i pre svega da promenimo parlament koji će se time baviti. Apelovao bih zbog toga da mi ovu raspravu usmerimo u tom smislu na dobro građana.
Nemojte da građani samo pitaju šta rade oni tamo u parlamentu, osim što se međusobno kleveću, pljuju i tako dalje, koje su to naše brige za taj parlament, kako se mi odnosimo prema tim predlozima koji ovde dolaze.
Prema tome, pozdravljam ono što je Dulić rekao o parlamentu, one principe koje je ovde izložio. Zalagaću se da parlament bude dostojanstven, ozbiljan i da se pridržavamo Poslovnika, da replika jeste samo onda kada je čovek uvređen ili loše interpretiran, da traje tri minuta, da povreda Poslovnika jeste povreda tek onda kada se ustanovi šta je, pa da se onda glasa da li je povređen Poslovnik ili nije, a da ne bude to izgovor za beskrajnu opstrukciju rada u parlamentu. To je trošenje vremena i narodnog novca.
To sve stoji na raspolaganju predsedavajućem. On to može da koristi, da opomene svakoga kada počne lično da vređa, da vrati onoga ko govori na temu i da kaže - izvinite, toliko ste govorili, važi za svakoga jednako i onda je u redu. Pridržavanje Poslovnika jeste naš glavni adut da možemo voditi dobro Skupštinu, a istovremeno zloupotreba Poslovnika jeste nešto najgore što možemo mi da priredimo ovoj skupštini.
Pozivam sve ove koji se možda do ovog trenutka nisu odlučili da glasaju za Olivera Dulića da to učine, verujem da nećemo u tom pogledu imati pogrešan izbor. Imali smo jednog kandidata, da ne bi bilo tu raznih spekulacija, taj kandidat nije dobio na izborima u konkurenciji sa gospodinom Nikolićem. Mi smo izašli sa drugim kandidatom i tu nema nikakve ni manipulacije, niti prigovora da je naš prethodni kandidat bio ozbiljan. Svaki koga predloži DS jeste njen ozbiljan kandidat. Hvala.

Hvala, profesore. Po Poslovniku, gospođa Radeta, neka se spremi gospodin Nemanja Šarović.

Dame i gospodo poslanici, meni je ovog momenta postalo jasno zašto je gospodin Mićunović jedini predsednik parlamenta u istoriji višeparlamentarnog sistema u Srbiji, kome je njegova skupštinska većina izglasala da je kršio Poslovnik. On je danas pokazao da i dalje nije naučio Poslovnik Narodne skupštine.
Gospodine Mićunoviću, danas sam u prepodnevnom delu govorila nekim mladim narodnim poslanicima, mislim mladim u Skupštini, razumela sam da još uvek nisu naučili Poslovnik, ali sam iznenađena da vi ne znate za članove 100. i 101. Poslovnika Narodne skupštine, i vi ste sasvim izvesno radi javnosti govorili ono malopre što ste govorili, a radi javnosti želim da skrenem pažnju da narodni poslanici, upravo izlazeći na replike, upozoravajući na povredu Poslovnika, govoreći o tačkama dnevnog reda, ulažući amandmane, upravo na taj način narodni poslanici rade posao zbog kojih su ih narod i građani poslali u ove skupštinske klupe.
Demagogija je to što vi ovde pokušavate, gospodine Mićunoviću, da budete fini, da kažete da treba da govorimo o temi, kao da smo zaboravili šta je bilo pre nekoliko noći, kada su se vaše kolege iz DS-a i DSS-a za ovom, odnosno za onom govornicom u onoj skupštini, koju ste vi sa vašim prijateljima palili, a i za ovom, kada su se utrkivali u tome ko će više istine da kaže, da li demokrate o DSS-u ili DSS o demokratama, kada su se takmičili u tome ko je veći lopov i kriminalac.
Naravno, govorili su istinu i jedni i drugi. Takođe gospodine Mićunoviću, mislite da se ne čuje šta govorite iz klupe. Kada je gospodin Čedomir Jovanović govorio, ne sećam se koja je tačka dnevnog reda bila, o vrednostima je govorio, i kada vam je skrenuo pažnju da ne pričate u klupi, jer ga ometate dok on govori sa ovog mesta, onda ste vi, gospodine Mićunoviću, rekli da vi kao narodni poslanik možete da radite šta god hoćete, da možete da zviždite, da ustajete, da vičete.
Dakle, gospodine Mićunoviću, onda to kažite i sa ovog mesta. Istina je da narodni poslanik može da se ponaša kako god misli da treba da se ponaša.
(Predsedavajući: Držite se teme, gospođo Radeta, molim vas.)
Gospodine predsedavajući, govorim o Poslovniku, povreda Poslovnika, člana 100. i 101. Trebalo je da znate po kom osnovu sam se javila, a kada obrazlažem povredu Poslovnika, onda to mogu kako god hoću, da bih ubedila ovu skupštinsku većinu da u danu za glasanje glasa da li je Poslovnik povređen.
Još nešto, gospodine Mićunoviću. Pričate kako ste vi veći deo svog života proveli u opoziciji. Vi ste opozicija bili samo od 1990. do 2000. godine, sve pre i posle toga ste vlast. I u Merdarima ste bili vlast, i posle 2000. godine ste bili vlast, gospodine Mićunoviću.

Gospođica Nataša Jovanović, po Poslovniku, pa gospodin Marković, po Poslovniku.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo poslanici, u nedemokratskoj, samozvanoj Demokratskoj stranci, otac demokrate, kako ga neki nazivaju, ali pogrešno, ne zna Poslovnik.
Gospodine Mićunoviću, ovo je sada vama neki kratki čas iz demokratije. Niste trebali nepripremljeni da se javite zato što ste, pored ovoga što je navela gospođa Radeta, danas rekli neistinu, a očigledno je da pored toga što ne znate Poslovnik, da ne znate ni Ustav. Da li ste učestvovali u njenom pisanju? Niste. U odlučivanju? Niste.
Po Ustavu Republike Srbije i po članu 27, predsednik Narodne skupštine vrši samo poslove koji su utvrđeni Ustavom i zakonom, dakle, predsedava Narodnom skupštinom, predstavlja je i predsednik Narodne skupštine, a kamoli kandidat za predsednika, nema nikakav svoj ekspoze, ni program, ni pledoaje, kao što ste vi sada pohvalili kandidata za predsednika, gospodina Dulića.
To davno vreme je već prošlo, neko vreme iza vas. Mene zaista ne čudi jeste li vi imali dosta egzibicije u vašem životu i o tome je Skupština naširoko i nadugačko raspravljala. Čak se desilo davne 1992. godine da se samo o vama Skupština izjašnjavala i o tome kakve ste vi imali grehe iz mladosti i na kraju, u osam sati uveče, posle završene rasprave, opet se javi koleginica...
(Predsedavajući: Držite se teme, Nataša.)
Držim se teme, jer je tema gospodin Mićunović, koji ne zna Poslovnik i ne zna Ustav. E da bismo mi mogli da uđemo u raspravu o kandidatu za predsednika, neka vam pomogne gospođa Kolundžija, ona je sada šef poslaničke grupe DS, snaći ćete se do kraja ove rasprave, ali zaista je neprimereno da vi koji slovi za nekoga oca demokratije, kako sada na vas da gledaju vaše mlade kolege. Neko je mogao da pomisli da ste vi stvarno otac demokratije i da vi nešto o tome znate, a u stvari ne znate ,gospodine Mićunoviću, i to je sada vaš problem.

Hvala, gospođice Jovanović. Gospodin Marković. Držite se teme, molim vas. Da vas obavestim da ćemo raditi i posle 18,00 časova, sve dok ovu tačku ne završimo.

Gospodine predsedavajući, plašite vi njih dokle ćemo ostati, srpski radikali su znali i da osvanu kada su bile ove teme na dnevnom redu, prema tome nemojte nam govoriti. Radićemo dok treba da se radi.
Gospodin Mićunović nam održi ovde predavanje o demokratiji, o toj istoj demokratiji bih i ja nešto da kažem. U trenutku kada je trebalo da se sastane jutros oko 10,00 sati ova skupština, članovi SRS i građani Zemuna su od te i takve demokratije branili sirotinju u Zemunu. Naime, u jutarnjim časovima su doterali bagere da sklone kioske, od kojih ljudi hrane svoje porodice.
Prema tome, gospodine Mićunoviću, rekoste vi, gospodin Dulić je govorio ovde, a ja ću vam pročitati šta je taj isti gospodin Dulić govorio nedavno, skinuta sa sajta, kaže ovako: "Stavovi ne odgovaraju realnoj slici u Vojvodini, ali incidenata ipak ima. I u Briselu ću jasno reći da, ako žele da nam pomognu, onda treba da podrže demokratske procese koji se dešavaju i naglašavaju dobre i pozitivne efekte, jer bi u suprotnom moglo da se desi da im u neko naredno vreme preko puta sede nacionalističke i radikalne snage s kojima će, ako uopšte budu razgovarali, imati sasvim druge teme, a ne evropske integracije." Ovo su reči gospodina Dulića. Da li to gospodin Dulić plaši Brisel SRS ili DSS-om, ili vas iz DS plaši.
Vezano za podršku poslanika iz mađarske poslaničke grupe, pitanje glasi: u Skupštini SCG čulo se da je lider SVM Jožef Kasa glavni uzročnik iskrivljene slike i pokušaja internacionalizacije pitanja Mađara u Vojvodini. Da li je to tačno?
Dulić kaže u odgovoru: "U ovom trenutku postoje vrlo ozbiljne intervencije, a odnose se na sudske procese koji se vode ne samo protiv gospodina Kase, nego i protiv nekih drugih visokih funkcionera partija nacionalnih zajednica. Međutim, ti ljudi nisu optuženi za krivična dela koja imaju veze s njihovom nacionalnom pripadnošću, već se radi, pre svega, o oblasti privrednog kriminala..."
Zatim ga pita novinar: "Da li se ikada desilo da se u takvoj instituciji, kao što je Evropski parlament, raspravlja o incidentima u jednoj državi ukoliko je, po podacima ministra Ljajića, u 2004. godini bilo osam incidenata na štetu Mađara". Gospodin Dulić kaže: ''Nikada itd. Ali, mađarski poslanici se ne usuđuju da pokreću pitanje prava Mađara u Slovačkoj, u Rumuniji, jer su to države sa mnogo većim kredibilitetom. A mi smo slaba država.''
Naravno, ishvaliste vi gospodina Dulića. Sigurno ćete i preglasati poslaničku grupu SRS i izabrati ga. Nahvaliste i njegove stručne kvalitete. A povodom vaših hvalospeva od pre neki dan, vezano za stručne kvalitete ljudi koje ste izabrali, samo nekoliko reči.
(Predsedavajući: Vreme.)
Dolazi naše vreme, ne brinite.
Naime, došao sam do knjige koju je napisala ministar Ana Pešikan, ministar za nauku je napisala knjigu, čiji naslov glasi: "Kako postati i ostati glup". Alal joj naslov.

Hvala, gospodine Markoviću. Reč ima gospodin Nemanja Šarović. Neka se pripremi gospođa Gordana Čomić.
Da malo razvedrimo atmosferu, naš kolega, poslanik Nedimović dobio je kćerku pre pet minuta. Da mu čestitamo.