Hvala, gospođa Radeta.
Molim Žarka Obradovića da uzme reč, neka se pripremi gospođica Jerkov, a potom gospodin Riza Halimi.

Hvala, gospodine predsedavajući. Mislim da će građani Republike Srbije u daljem nastavku rada ove Skupštine Srbije konačno saznati da danas biramo predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, a ne predsednika skupštine Subotice, pošto smo o tom pitanju potrošili, čini mi se, nekoliko sati današnje rasprave. Ali, i to je deo skupštinskog života.
Što se tiče današnje tačke dnevnog reda i predloga za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, poslanici SPS neće glasati za predlog DS, odnosno skupštinske većine, da gospodin Oliver Dulić bude izabran za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Postoje tri razloga zašto mi nećemo glasati za gospodina Dulića.
Prvi razlog je što u ovih nekoliko dana, otkako je gospodin Dulić član ovog parlamenta, pokazao se nedoraslim da obavlja posao predsednika Narodne skupštine, a što je inače vrlo važno telo u političkom sistemu Srbije. Ovo govorim ne slučajno.
Ono što je gospodin Dulić izgovorio u noći između ponedeljka i utorka, kada smo birali prethodnog predsednika Narodne skupštine i to da je čekao današnji dan i stavljanje ovog pitanja na dnevni red Narodne skupštine, to pokazuje da to izvinjenje nije iskreno, već da je samo rezultat jedne pragmatičnosti i potrebe da se danas prikaže drugačijim u odnosu na ono što jeste. Uopšte ne sumnjam da je gospodin Dulić mislio ono što je rekao u noći između ponedeljka i utorka, ali to je upravo ono što ga ne kvalifikuje da radi ovaj posao.
Danas u onom svom govoru, koji je očigledno inauguralni govor kao budućeg predsednika Skupštine, on je pomenuo dve stvari koje su bile karakteristika Skupštine, to je nekultura i netolerancija. To bi bilo lepo, moglo bi se podvesti da je iskreno mislio, međutim, ima jedan mali problem, pre svega on, a posle i mi svi, što je on upravo one noći, kada je bila rasprava o Tomislavu Nikoliću, kao kandidatu za predsednika Narodne skupštine, upravo se ponašao na način na koji je osudio, bio je i nekulturan, i nije bio tolerantan.
Uvredio je tada svoje kolege poslanike, ljude koji će zajedno sa njim sedeti za ovom govornicom, poslanike iz SRS i SPS. Rekao je reči koje nisu dostojne budućeg predsednika Narodne skupštine i poslanika. Možda je to deo obeležja imidža njegove stranke, ali je neprimereno za Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Ponavljam, iskreno bi bilo to izvinjenje da je to gospodin Dulić uradio sutradan ili nekoliko dana kasnije, kada smo takođe imali sednicu Narodne skupštine, pa da kažemo čovek se ohladio, to je bio žar političke borbe i rekao je, nije mislio. Međutim, to izvinjenje nije saopšteno javnosti do dana današnjeg i govori da nije iskreno.
Drugi razlog zbog kog mi poslanici SPS nećemo glasati za Olivera Dulića jeste deo njegove biografije. To treba reći, s obzirom da su jedne dnevne novine, a više se dnevnih novina bavilo njegovom biografijom, a jedne su vrlo detaljno u tekstu - ko je Oliver Dulić, naveli da je gospodin Dulić bio član organizacije koja je bila koosnivač studentskog pokreta ''Otpor''.
Možda su koosnivači studentskog pokreta ''Otpor'' dobri DS, ali za nas su neprihvatljivi kao kandidati, jer su ljudi koji su bili u ''Otporu'' pokazali jasno godinama pre šta je bio njihov suštinski cilj.
Činjenica je da je ''Otpor'' organizacija koja je stvarana i finansirana iz inostranstva, koja je promovisala stavove drugih zemalja, koja je radila suštinski protiv Srbije. Ne treba zaboraviti da su članovi ''Otpora'' išli na instruktažu u Budimpeštu i druge evropske gradove, da su tamo obavljali ovako, vrlo prljav posao suštinski i protiv države.
Mislim da nije apsolutno prihvatljivo za nas da neko ko to može da navede kao deo svoje biografije bude prihvaćen za kandidata za Narodnu skupštinu Republike Srbije, s obzirom na ceo sadržaj onoga što su članovi ''Otpora'' radili.
Treći razlog zašto mi ne možemo glasati za gospodina Olivera Dulića jeste da je gospodin Dulić član političke opcije koja je proteklih godina pokazala da vršenje vlasti shvata, pre svega, kao način da se zadovolje interesi pojedinaca, mnogi od njih su se žestoko obogatili u godinama kada je stranka kojoj on pripada vršila vlast. Naravno da se progone politički neistomišljenici i da se suštinski odrede zahtevi drugih država.
U vreme kada su demokrate same ili zajedno sa drugima vršile vlast Srbija je bila objektivno i prevarena, i ponižena, i opljačkana. Ona je bila prevarena, jer od onih obećanih 6,5 milijardi dolara nije ušao ni jedan dolar, a od ono malo novca što je ušlo kroz donacije to se sistemom ja tebi ti meni, a svi nekom trećem, i na njegove privatne račune sve se to prelilo i par pojedinaca su učinili vrlo bogatim.
Prevarena je Srbija zato što i mnoga od onih obećanja koja su data pre 5. oktobra, i ono zaklinjanje širom Srbije i u ''Sava centru'', naravno od toga posle ništa nije bilo. Ona je prevarena, jer su suštinski bitno umanjena sva prava različitim kategorijama ljudi, i onima koji su zaposleni, i onima koji su ostali bez posla, i penzionerima. Praktično nema nijedne socijalne kategorije građana čija prava nisu bila bitno umanjena.
Srbija je suštinski i ponižena, jer su pripadnici te političke opcije, sami ili zajedno sa drugima, učinili jednu stvar koja će suštinski biti za Srbiju vrlo teška u godinama koje dolaze i biće deo naših loših godina.
Oni su, primera radi, Slobodana Miloševića, čoveka koji je neposredno izabran od strane građana, predsednika Srbije, kidnapovali i izručili Haškom tribunalu.
Srbija je takođe i ponižena zato što su pokazali praktično kako oni shvataju rad u ovom cenjenom domu i zašto je parlament služio tadašnjoj političkoj opciji ili skupštinskoj većini.
Sećate se, bar one kolege koje su bile u ovom parlamentu od 2001. godine, a oni drugi su imali prilike da o tome čuju nešto više putem medija, ovde se glasalo iz Soluna, iz Bodruma i iz drugih evropskih gradova. Sve je bilo dozvoljeno samo da se postigne željeni cilj.
Srbija je i opljačkana suštinski, jer je 2000 najboljih preduzeća prodato za dve milijarde dolara. Neka od tih preduzeća su prodata partijskim drugarima, ličnim prijateljima ili firmama tzv. prijateljskih zemalja.
Pominjem samo, primera radi, "Sartid". Nije problem što je "Sartid" prodat, nego je problem u tome što je prodat za smešno male novce, što je prodat bez javnog konkursa i pogotovu što do dana današnjeg, prošlo je nekoliko godina od te prodaje, mi nismo dobili odgovor gde je nestalo tih 10 miliona dolara provizije i zašto je na leđa građana Srbije prevaljeno ukupno dugovanje "Sartida" od skoro milijardu i 700 miliona dolara.
Činjenica je da su u to vreme uništena velika preduzeća širom Srbije, koja su bila nosioci razvoja tih opština i regiona, a bogami i iz Srbije. Da ne pominjem brojne afere iz tog vremena. Postojala je veza sa organizovanim kriminalom.
Tajkuni su tada vodili državu u njihovo ime, uticali naravno na donošenje odluka. Politički protivnici su bili proganjani, javno optuživani, i sa ove govornice i sa drugih mesta. Jednom rečju, to je bilo vreme – bilo, ne ponovilo se.
Do dana današnjeg nismo videli da su poslanici ili članovi te političke opcije Demokratske stranke izvukli bilo kakvu pouku ili da su promenili svoj sistem ponašanja. Šta će biti u budućnosti videćemo.
Ali, ono što su do sada radili ne daje nam garanciju da se tu nešto bitno popravilo. Mislim da je sve ono što sam naveo sasvim dovoljno što mi poslanici SPS nećemo glasati za gospodina Dulića kao kandidata za predsednika Narodne skupštine.
Hvala.

Hvala gospodinu Obradoviću. Gospođica Aleksandra Jerkov, neka se spremi gospodin Riza Halimi, a potom gospodin Bajram Omeragić. To govorim zato da ne idete iz sale, ako stignemo naravno do dva sata. U dva sata ćemo dati pauzu do tri.

Dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, pre svega moram da kažem da ću biti dobronamerna i reći ću da verujem zaista da je do predlaganja gospođe Milene Milošević, pa potom odustajanja od nje kao kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije došlo zbog drugačijeg političkog trenutka, a ne zbog toga što je to nekakva strategija Demokratske stranke, da u trenutku kada se misli da kandidat koji je predložen neće proći predlažu jednog kandidata, kada vide da će kandidat proći predlažu drugog.
Ukoliko je ovo urađeno osmišljeno i namerno, to ozbiljno narušava demokratske principe i takvo ponašanje Demokratske stranke bi bilo nedopustivo. Nadam se da to nije slučaj.
Kao što ste već čuli, poslanici grupe Vojvođanski poslanici i Liga socijaldemokrata Vojvodine će podržati gospodina Dulića za mesto predsednika Narodne skupštine Republike Srbije zbog toga što je to naravno kolevka institucionalizacije Srbije. Međutim, kao što ste već imali prilike da čujete, to ćemo uradi samo pod određenim uslovima.
Uslovi Lige socijaldemokrate Vojvodine su jasni i nadamo se da će gospodin Dulić da ih ispuni. Oni su isti kakvi su bili uslovi za podršku kandidatu za mandatara Vlade. Naime, prvi uslov je sprovođenje lustracije, i to, gospodine Duliću, od vas očekujemo da preuzmete na sebe odgovornost i obavezu da to u potpunosti sprovedete.
Drugi uslov je završavanje procesa evropske integracije, koja je imperativ svih institucija, vas kao predsednika Skupštine pogotovo. Opet moram da kažem da sam pomalo iznenađena što ste kao simbol evropskih integracija, kako smo čuli u uvodnom izlaganju, glasali protiv formiranja ministarstva za evropske integracije, kao i mnogih drugih amandmana koji su bili predloženi, a koji su bili predloženi u svrhu evropeizacije društva, kao što su i formiranje ministarstva za ljudska i evropska prava, ministarstva za rodnu ravnopravnost i slično.
Međutim, ono što je najvažnije, na čemu će Liga socijaldemokrata Vojvodine najviše insistirati, jer to je u osnovi i razlog zbog čega smo ovde i zbog čega su nam građani Vojvodine pružili svoje poverenje, to je promena ustavnog položaja Vojvodine i zaštita interesa njenih građana.
Uverena sam, gospodine Duliću, da ćete kao građanin Vojvodine i sami biti taj koji će izlaziti u susret njihovim interesima i koji će razumeti njihove potrebe, i zaista shvatiti potrebe građana Vojvodine i nadam se da ćete to pokazati na najbolji mogući način, tako što ćete svih 43 zakona, koji su u prethodnom periodu stigli iz Skupštine Vojvodine u Skupštinu Srbije, koji se nikada nisu našli na dnevnom redu, staviti na dnevni red i dopustiti ovoj skupštini da odlučuje o predlozima koji dolaze iz Skupštine koja predstavlja dva miliona građana Vojvodine.
I da ćete isto uraditi i sa zakonom koji će uskoro stići, a to je Zakon o povraćaju imovine Autonomne pokrajine Vojvodine. Hvala vam.

Gospodin Riza Halimi ima reč. Izvinjavam se, gospođa Vjerica Radeta, po Poslovniku.

Dame i gospodo, s obzirom na datum kada su verifikovani mandati narodnim poslanicima najmanje što sam očekivala je da svi narodni poslanici nauče ovaj poslovnik Narodne skupštine. On nije mnogo komplikovan, restriktivan jeste, uglavnom zabranjuje narodnim poslanicima da se bave svojim poslom, ali u onom delu koliko možemo o tome da govorimo, zaista bi bilo lepo da se služimo ovim poslovnikom i odredbama iz ovog poslanika.
Pre nego što obrazložim ovaj deo, volela bih da kandidat za predsednika Skupština kaže ovde, jer javno to jutros nije rekao kada je iznosio nekakav svoj program, opet kažem mimo Poslovnika i mimo uobičajene prakse, da li je on obećao nekome ono što nije obećao javnosti Srbije i narodnim poslanicima, a odnosi se na malopre njemu postavljene uslove da bi neko glasao za njega, da li je kandidat za predsednika Narodne skupštine nekome obećao promene Ustava, lustraciju, jer ponavljam to narodnim poslanicima ovde nije rekao.
Takođe me interesuje, gospodine Duliću, da li ste obećali da ćete vi kao predsednik parlamenta stavljati na dnevni red neke predloge nekih zakona ili ćete to činiti na način kako to predviđa Poslovnik Narodne skupštine.
Dakle, upozoravam i podsećam da predsednik parlamenta ne može sam da stavi na dnevni red nijedan zakon zato što se dogovori sa nekom poslaničkom grupom ili sa nekim poslanicima pojedinačno, već tačno postoji utvrđena procedura na koji način predlozi dolaze na dnevni red u vreme redovnih zasedanja, na koji način dolaze na dnevni red u vreme vanrednih zasedanja, a sve mimo toga što predstavlja ne znam kakve i ne znam čije dogovore ne može da se nađe na dnevnom redu parlamenta.
Zaista očekujem da narodni poslanici nekakve trange-frange kombinacije mogu i neka rade izvan ove sale, ali ovako javno kršiti Poslovnik, kršiti Ustav, pozivati nekoga, za koga ćete glasati da bude predsednik parlamenta, da krši Poslovnik, da krši Ustav, i to nije prvi put, nego smo to danas nekoliko puta čuli. Zaista je nedopustivo, i to je jedan od razloga zbog koga mi nećemo glasati za ovaj predlog, ali o tome ćemo u drugom delu.
Zasad ponovo upozoravam narodne poslanike koji nisu naučili Poslovnik Narodne skupštine, pročitajte, nije komplikovano i nemojte ovde da govorite suprotno odredbama Poslovnika Narodne skupštine.

Hvala, gospođo Radeta. Gospodin Riza Halimi.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ukratko ću da vas opet podsetim da na našoj predizbornoj kampanji, pošto posle ima neizvesnosti, na predizbornoj kampanji Koalicije Albanaca Preševske doline, mi smo izražavali našu nadu da ćemo u ovom sazivu promeniti situaciju u odnosu na devedesete godine, kada smo takođe imali naše predstavnike, ali da vas podsetim ili informišem bolje, tada nijedan predlog, nijedan amandman u deset godina rada ove skupštine od naših poslanika nije prošao, nije bilo šanse da prođe.
Mi smo se nadali da će sad krenuti nabolje, da ćemo imati bolju atmosferu i da ćemo, pored prisustva u radu najvišeg predstavničkog doma jedne države, imati šansu da u jednoj, kako smo govorili, proevropskoj i demokratskoj vladi pokušamo da nešto, ako ne sve, bar deo našeg izbornog programa ostvarimo.
Kako stvari stoje, kako se na početku postavlja pozicija i opozicija, u nekim stvarima u jednom kontinuitetu i ne vidim razliku. Kod Ustava je bilo i te kakve homogenizacije. U tom istom nastavku, u ekspozeu aktuelnog predsednika Vlade apsolutno nismo imali ni jednu rečenicu u prilog problematike nacionalnih manjina, o jednoj veoma osetljivoj problematici.
Možemo se mi ponašati koliko hoćete po onoj ideološkoj, već odavno poznatoj, da je u ovoj državi pitanje manjina rešeno po najvišim međunarodnim standardima, ali ta praksa znamo kako je prošla i znamo kakvu sudbinu ima. U ovoj situaciji, mi smo one noći, većina predstavnika manjina, glasali za kandidata DS, gospođu Milenu Milošević. Ali, u međuvremenu, sa svim ovim, i Zakon o ministarstvima, i ukidanjem ministarstva manjina, koga imaju skoro sve države u okruženju i ponašanje opet po onoj staroj, kao da se ovde ništa ne dešava, kao da nema nikakvog problema, kao da ćemo kobajagi kroz sva ministarstva rešavati probleme, a iz prakse znam da će teško biti doći kod ministara i da se određene stvari rešavaju, i u tom pogledu u ovim trenucima mislim, kao predstavnik Albanaca sa našeg područja, sa našim programom i našim zahtevima, i to veoma ozbiljnim zahtevima koje smo dostavili Vladi, i ovoj skupštini i svim najvišim organima ove države, još uvek ne vidim neko ozbiljnije raspoloženje da se ti problemi rešavaju.
Nažalost, i pored svih kvaliteta predloženog kandidata, u ovim trenucima biću uzdržan, jer ne vidim još uvek puno argumenata da će i ova vlada bolje raditi, prvo u interesu svih građana, a u ovim trenucima nas interesuje situacija u Preševskoj dolini i veoma osetljivi problemi koji su aktuelno veoma prisutni. To je naš stav i smatrao sam potrebnim da vam to iznesem.

Hvala, gospodine Halimi. Sednicu nastavljamo tačno u 15,00 časova. Prvi govornik biće Bajram Omeragić, a drugi gospodin prof. dr Dragoljub Mićunović.
(Posle pauze –15,05)

Gospodo poslanici, predlažem da nastavimo rad.
Gospodin Bajram Omeragić.