Hvala. Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? Izvolite, gospodin Balint, šef poslaničkog kluba manjina.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u nekoliko rečenica izneću stav Saveza vojvođanskih Mađara povodom predloženih zakonskih predloga.

Moram odmah na početku reći da će poslanici SVM podržati oba zakonska predloga o izmenama Zakonika o krivičnom postupku, iako, kao što vrlo dobro znate, SVM ne podržava politiku Vlade Republike Srbije, prvenstveno zbog njenog programa i zbog činjenice da ovaj program Vlade Republike Srbije ni na deklarativnom nivou se ne bavi pitanjima nacionalnih manjina.

Ovaj program ništa ne kaže o tome da Vojvodina treba da dobije nazad svoju imovinu i finansijsku autonomiju koja joj po Ustavu pripada i ne kaže ništa ovaj program Vlade o tome da naše lokalne samouprave treba da dobiju, posle 12 godina, nazad svoju imovinu.

Bez obzira na to, naši poslanici će podržati ove zakonske predloge koji su danas na dnevnom redu, jednostavno iz celishodnosti i iz nužnosti. Van je svake sumnje da treba odložiti početak primene Zakonika o krivičnom postupku upravo iz navedenih razloga i iz razloga koje sadrži i obrazloženje, da je za njegovo sprovođenje potrebno stvoriti neophodne materijalne i tehničke uslove, a da ti uslovi nisu obezbeđeni, i da bi se sprečile štetne posledice po rad državnih organa mora da se odloži početak primene ovog Zakonika o krivičnom postupku.

To je tačno, i upravo su nam ovo izneli u tužilaštvima, i u Opštinskom i u Okružnom tužilaštvu u Subotici, kada su narodni poslanici SVM posetili one državne organe koji imaju sedište na teritoriji Subotice, i moram da kažem da nam je rečeno da poslednjih 30 godina se nije desilo da su narodni poslanici iz naše sredine bili zainteresovani za uslove rada državnih organa u našim opštinama, i da su svakako ovo pozdravili.

Moram da kažem gospodinu ministru da ćemo mi svakako u dogledno vreme njega posetiti i svakako ćemo morati razgovarati o tome da se poboljšaju uslovi rada tužilaštava i sudova, pretpostavljam ne samo u Subotici, ne samo u severnoj Vojvodini, nego na teritoriji cele Republike Srbije.

Vrlo su jasno, u obrazloženju zakonskog predloga, navedeni razlozi zašto treba da se odloži početak primene Zakonika o krivičnom postupku, ali ništa nije rečeno ko snosi odgovornost za to, ko snosi odgovornost za to da od maja prošle godine za sprovođenje Zakonika nisu stvoreni neophodni materijalni i tehnički uslovi. Mislim da nova Vlada za desetak dana nije mogla ništa da uradi povodom ovog pitanja. Ali svakako prethodna Vlada treba da snosi odgovornost za to da za više od godinu dana ništa nije povodom ovih pitanja uradila da se ovi uslovi stvore.

Moram da se zapitam, mada je to retoričko pitanje, kada ćemo prestati sa odlaganjem početka primene određenih zakona, što se konstantno čini u ovoj skupštini, prvenstveno povodom zakona iz oblasti pravosuđa. To svakako smatramo jako lošim rešenjem.

Više puta sam rekao da se neki zakoni donose dva puta, da se neke odluke donose po dva puta, a da veoma bitni zakonski predlozi čekaju na usvajanje više od dve-tri godine, i u proceduri je blizu stotinak zakona, čekaju na usvajanje i oni zakoni koji su veoma bitni za poboljšavanje položaja nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Moram da kažem da Ustavni zakon za sprovođenje Ustava u članu 5. veoma jasno kaže i tačno propisuje šta treba da se nađe na dnevnom redu prvog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije. Moram konstatovati da se od tih pitanja, od tih zakonskih predloga još ništa nije našlo na dnevnom redu Narodne Skupštine Republike Srbije. Svakako da to ne znači da, pored tih zakonskih predloga, ne mogu da se nađu i drugi zakonski predlozi na dnevnom redu Skupštine, ali trebalo bi da se ti zakonski predlozi nađu što pre na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, kad već Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije to propisuje.

Ujedno moram da kažem da ako su se ovi zakoni mogli naći, bez obzira na to što piše u Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava Republike Srbije, na dnevnom redu danas Narodne skupštine Republike Srbije onda po istoj proceduri moraju se naći i neki drugi zakonski predlozi koje smatramo vrlo važnim.

Ovog puta bih želeo da ponovim da bi bilo vrlo bitno da neodložno krenemo sa izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji, kako bi se mogle otkloniti štetne posledice po informisanje građana Republike Srbije, prvenstveno nacionalnih manjina, i svakako bi trebalo rešiti položaj i pitanje Radio Subotice, koji postoji već više od 38 godina, da se izuzme iz obavezne privatizacije.

Moram da kažem, da ukoliko su se ovi zakoni i predlozi zakona mogli naći na dnevnom redu, onda mislimo da po istoj proceduri vrlo brzo, na primer, i ovaj zakon odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji treba da se nađe na dnevnom redu.

Ovog puta i ovom prilikom apelujem na predsednika Narodne skupštine da neodložno ovaj zakonski predlog Saveza vojvođanskih Mađara stavi na dnevni red. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Balint.
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak, šef poslaničkog kluba Vojvođanski poslanici.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedniče, poslanički klub Vojvođanski poslanici će podržati oba zakonska predloga. Ali, hteo bih sve da vas sve upitam o Narodnoj skupštini i njenom radu, jer smo mi ovde u poziciji da se izjašnjavamo po hitnom postupku o odlaganju primene zakona na godinu i po dana. Pa, ako je to hitan postupak, da se odloži nešto na godinu i po dana, to je moglo i malo ranije da se uradi.  
Zahvaljujem se gospodinu ministru što je uvažio Narodnu skupštinu Republike Srbije svojim prisustvom, ali postavljam mu pitanje: gde vam je premijer, gospodine ministre?
On je bio premijer i prošli put kada se o ovom nakaradnom zakonu, koji ne može da se primeni, odlučivalo, pa ga sada nema pred očima poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, možda zato što ne može da ih pogleda u oči ili šta tako.
Jedno je sigurno, ovakvi zakonski predlozi apsolutno treba da pomognu da se Srbija svrsta u red pravno uređenih država. Ovakvim odnosom prema tim zakonima mi nigde nećemo doći.
Zato mislim da se mora daleko odgovornije pristupati ovakvim zakonima, kao i činjenici da je 43 zakonska predloga, koja je Skupština Vojvodine uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije na razmatranje i usvajanje, još uvek u fiokama Narodne skupštine Republike Srbije, nisu se našli pred narodnim poslanicima.
Tih 43 zakonska predloga su se taložila proteklih sedam godina. Sedam godina se nije pojavio ni jedan zakonski predlog koji je osmislila i na razmatranje i usvajanje uputila Skupština Vojvodine Narodnoj skupštini Republike Srbije. To je vrlo opasna praksa i zato mislim da o tome predsedavajući, predsednik ove skupštine i potpredsednici moraju razmišljati.
Na kraju bih iskoristio priliku da onima koji poštuju Gregorijanski kalendar čestitam dan mladosti. Hvala.

Hvala.
Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima gospodin Petar Jojić, pa onda samostalni poslanici.

Dame i gospodo, u savremenoj praksi uporednog prava nije zabeleženo da se zakoni donose za pojedinačne slučajeve. To hoću da skrenem pažnju kada smo čuli danas razloge zbog kojih treba doneti novi zakonik o krivičnom postupku.
Dame i gospodo, trebalo je prvo da se ovaj zakon iz 2006. godine stavi van pravne snage, a da se izvrše izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, koji je donet 2005. godine.
Samo da vas podsetim, mada znate, da je Zakonik o krivičnom postupku iz 2001. godine pisala grupa članova Savezne vlade, Srpske radikalne stranke, koja je sakupila najveće stručnjake u našoj državi, profesore, sve stručne ljude iz svih pravosudnih organa i institucija, udruženja pravnika i advokatskih komora.
Samo tako, kada sam bio savezni ministar ispred Srpske radikalne stranke, ocenio sam da se može doneti dobar zakonik o krivičnom postupku.
Donošenjem toga zakonika u krivičnom postupku koji je usvojen, on je napisan 2000. godine, usvojen je 2001. godine, prema tome, to je proizvod i produkt srpskih radikala, jer smo utvrdili da ne možemo da se poredimo sa demokratskim državama u svetu, a radi se o krivično-procesnoj materiji, veoma važnoj. Posle Ustava, krivično-procesno pravo predstavlja legitimaciju jedne države i ogledalo njene demokratije.
U svom izlaganju ću se osvrnuti na određena rešenja i na uporednu praksu, ali i na neke nelogičnosti i suprotnosti i sa evropskim zakonodavstvom, a ujedno i sa Ustavom Republike Srbije.
Nama je jedan državnik rekao, svojevremeno, a radi se o gospodinu predsedniku Francuske, Žaku Širaku, da su Srbi bez zakona i da su Srbi bez vere. Mi, srpski radikali i patriote Srbije kažemo da mi imamo dobre zakone, da smo ih imali i da imamo svoju pravoslavnu veru.
Da pojasnim to što je rekao Širak da smo mi narod bez vere i da nemamo zakone. Više je nego interesantno kakav se incident dogodio na sastanku šefova vlada i država članica EU u Parizu 1995. godine, kada je najpre govorio grčki premijer Papandreu, koji je govorio o tome da se u Bosni vodi građanski rat, sa elementima verskog rata. Ali, Žak Širak ga je grubo i nediplomatski rečima prekinuo - dozvolite mi da vas prekinem, gospodine predsedniče, Srbi su narod bez vere i bez zakona.
E, pa vidite, mi srpski radikali se ne slažemo toliko da trčimo u tu EU, i da nam je, kao što je Žak Širak dao ocene da smo takav narod, takva pravna situacija i zakonodavstvo u našoj državi.
Novi zakonik o krivičnom postupku maja 2006. godine je pripremljen na brzinu, bez ikakvih potrebnih priprema i proveravanja ideja koje su u njega ugrađene. Taj način rada je izazvao nedoumice, posebno zbog toga što nikakvog razloga za žurbu nije bilo i što se poduhvat nije sveo na manje važne rutinske izmene i dopune postojećeg zakonika.
Ambicije su bile mnogo veće, pa je podnet i donet potpuno nov zakonik. On je nastao kompilacijom jednog broja potpuno novih procesnih ustanova i rešenja preuzetih iz inostranog prava, procesnih odredaba postojećeg zakonika koje su većinom prekrojene, prerađene, najčešće bez ikakve nužde i vidljivog opravdanja, bez poštovanja elementarnih nomotehničkih pravila. Čitav poduhvat je izveden po ličnom i neproverenom utisku pojedinaca koji su učestvovali u radu na pripremi predloga zakonika.
Rezultat tog rada je veliki broj očiglednih grešaka i nedostataka svih vrsta, od dilema u pogledu značenja pojedinih odredaba, pravnih praznina, konfuzija nastalih mehaničkim dodavanjem novih tekstova na postojeće i mnogobrojnih drugih konstrukcija, do grubih jezičkih i pravopisnih propusta, koji će Zakonik o krivičnom postupku svrstati u red najnepismenijih pravnih tekstova u istoriji domaćeg prava.
Kako će biti ili kako bi mogao biti primenjivan ovaj zakonik, ostaje da se vidi. Značajan broj novina, koje donosi novi Zakonik o krivičnom postupku, preuzet je iz angloameričkog prava, pre svega kada je u pitanju organizacija prethodnog postupka, sporazumevanje i priznavanje krivice, postupak posredovanja radi postizanja poravnanja između okrivljenog i oštećenog i drugo.
To presađivanje angloameričkih procesnih formi u domaće pravosuđe izvršeno je selektivno i parcijalno, po neproverenom utisku, bez dovoljno znanja o njihovoj istorijskoj uslovljenosti i uvida u način na koji one danas funkcionišu; bez analize rezultata koji se tim procesom formiranim na strani postižu i bez ispitivanja njihove kombinatorike i nepromenjenih stavova u delovima domaćeg procesnog prava.
Povoljan utisak koji se zasniva samo na čitanju propisa koji uređuju inostranu sudsku praksu najčešće je potpuno pogrešan, pa njihovo preuzimanje u domaće pravo, na osnovu tog utiska, ne garantuje nikakav koristan rezultat.
Postoji niz dodatnih okolnosti i činjenica koje se u ovakvim poduhvatima moraju uzeti u obzir. Naročito je važno dobro upoznati kulturni ambijent u kome se inostrani propisi primenjuju, uporediti ga sa domaćim i na osnovu toga izvesti odgovarajuće zaključke. Razlike u organizaciji pravosudnih institucija, finansijskim sredstvima koja stoje na raspolaganju, kadrovskim potencijalom, ne samo u pogledu broja već i u pogledu radnih navika, kulture i drugih shvatanja, velike su razlike u tom pogledu i zbog toga, u svakom slučaju, ne trebamo robovati i ne trebamo dozvoliti da mi po svaku cenu prihvatamo angloameričko procesno pravo.
Vi znate da je ovo Srbija, a nije Amerika, da tamo vladaju zakoni i da tamo vlada nasilje, a u ovoj demokratskoj državi, koju srpski radikali žele da postane - nećemo dozvoliti da nam neko sa strane piše zakone i predlaže kako treba hapsiti i kako treba suditi, kako treba osuđivati i šta i na koji način demokratiju uvoditi u našu zemlju.

Gospodine Jojiću, da li ćete koristiti i drugih deset minuta? (Da.)

Dame i gospodo, nedostaci novog Zakonika o krivičnom postupku su ogromni.
Postavlja se pitanje, jedno od veoma značajnih kada je u pitanju BIA, šta će BIA u Zakoniku o krivičnom postupku? Kakva su to proširenja sada izvršnih organa u pogledu prisluškivanja? Kako se proširuju prava izvršnih organa da kontrolišu i prisluškuju telefonske razgovore, da upadaju u stanove bez naloga suda? U kojim slučajevima se može izvršiti pretresanje i ulazak u stan, to je regulisao Ustav Republike Srbije.
Prema ovom predlogu i prema Zakoniku koji je usvojen, brojni su nedostaci koji sužavaju osnovna demokratska i ljudska prava u našoj državi. Jako je važno da je usklađivanje novog Zakonika o krivičnom postupku sa Ustavom veoma bitno, ali kako to uskladiti.
Želeo bih samo da se osvrnem na odredbu člana 5. i 6. Zakonika o krivičnom postupku, gde branilac može prisustvovati saslušanju okrivljenog, ali se sužavaju i prava učešća branioca u postupku kada se vodi krivični postupak protiv nekog lica.
Drugo, rekao sam kada je u pitanju prisluškivanje da je to jedna od najtežih povreda, a moram da vam kažem da nikada u istoriji primene ove mere nisu građani Srbije prisluškivani u većem broju no što se to danas radi. To je ogroman problem.
Kako se ocenjuje zaštita ljudskih prava i sloboda?
Kada sam govorio o Zakoniku o krivičnom postupku iz 2001. godine, podsetiću vas samo na neke odredbe gde smo mi, uz učešće veoma velikih stručnjaka iz cele zemlje, nestranački orijentisanih, u Saveznoj vladi, pripremili tada novi zakonik o krivičnom postupku.
Izvršili smo kodifikaciju procesnog prava. Do tada je imao naziv - Zakon o krivičnom postupku, koji je donet 1976. godine.
Od tada kada smo mi uradili nov zakonik o krivičnom postupku iz 2001. godine, izvršili smo kodifikaciju i kako smo mislili da bi trebalo urediti demokratiju u državi.
Ponavljam, legitimacija i dokaz demokratije u jednoj državi upravo jeste zakonik o krivičnom postupku, najvažniji zakon posle ustava.
Opšte stanje u zaštiti ljudskih prava u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2001. godine. Najvažnija karakteristika trenutno važećeg Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine je proširenje zaštite ljudskih prava u odnosu na dotadašnji Zakonik o krivičnom postupku, napominjem i ponavljam, iz 1976. godine.
Navešću vam samo neke najvažnije primere koji to nedvosmisleno potvrđuju. Poboljšana je pretpostavka nevinosti uvođenjem njene pozitivne definicije, po kojoj se svako smatra nevinim umesto dotadašnje negativne definicije da se ne smatra krivim, da bi se njeni efekti učili delotvornijim.
Propisana je obaveza državnih organa da se pridržavaju pretpostavke nevinosti i proširena je primena načela neb is in idem, ne dva puta, ne može se za isto delo dva puta suditi, niti iko može odgovarati dva puta za isto krivično delo.
Proširena su prava lica lišenih sloboda na nekoliko načina. Najpre, proširen je spisak prava o kojima lice lišeno slobode mora da bude obavešteno.
Zatim, uvedeno je, kao njegovo posebno pravo, pravo da odmah bude sproveden istražnom sudiji, kao i pravo da pokrene postupak pred sudom radi ispitivanja zakonitosti lišenja slobode, kako to predviđa član 5. Zakonika o krivičnom postupku.
Najvažniju novinu, međutim, mi smo tada uneli smanjivanjem ovlašćenja policije, koja je izvršena na nekoliko načina. Najpre, ukinuto je pravo policije da određuje pritvor tri dana. Nismo se složili, pa su neki smatrali, kaže, pa kako policija ne može da određuje pritvor od tri dana kada u Francuskoj i Nemačkoj mogu da određuju i pritvor do 70 sati. To je tačno. To je policija, ali to je sudska policija, a ne klasična policija.
Ovim zakonikom o krivičnom postupku od 2001. godine povećana je kontrola rada policije prilikom lišenja slobode na nekoliko načina. Ograničeno je pravo slobode na pretres stana. A vidite, mi doživljavamo sada vraćanje u 45, 46. i 50. godinu, sada može ko god hoće da vam se legitimiše, da je iz unutrašnjeg. Izvadi legitimaciju i kaže, molim, otvaraj vrata, izvrši pretres, otimačinu. Čekajte ljudi, čemu ovo. Premetačina takva da se čovek posle sedam dana hvata za glavu gde koju stvar da stavi. To je neprimereno.
Dakle, ovim zakonikom, koji je donet 2006. godine, proširena su prava na štetu sloboda i prava građana, a u korist pravosudnih, odnosno izvršnih organa.
Proširena i povećana su prava građana od kojih policija prikuplja obaveštenje. Zašto smo išli na to? Znali smo da su činjene brojne zloupotrebe u prošlosti.
Pitali su me neki, čak i profesori, pa kako to da nema policija pravo da pozove. Da, onda sam se zalagao, jer sam imao neko iskustvo ranije iz tih upravnih organa, čekajte ljudi, molim vas, može policija da poziva građane, ali ga mora pozvati pozivom, i u pozivu mora biti naznačeno razlog pozivanja i mora mu se odrediti svojstvo u kome se poziva.
Drugo, u tom zakoniku ograničili smo pravo koliko treba da traje obavljanje razgovora. To znači najviše dva sata, a za dva sata ima da ga sprovede, ako je osumnjičen. Ima da ga sprovede istražnom sudiji, pa da istražni sudija odlučuje o tome da li će protiv njega biti određen pritvor.
U tom zakoniku o krivičnom postupku, iz 2001. godine, normirali smo da niko ne može dva puta građanina, pa čak ni osumnjičenog, ni okrivljenog dva puta pozivati, a sada to vraćate. To je vraćanje na staro.
Prema tome, to ne možemo da prihvatimo, i Srpska radikalna stranka smatra da je ovo katastrofa u odnosu na krivično-procesno pravo.
Kada ga uporedimo sa uporednim pravom, jer kada sam predlagao taj zakon u Saveznoj vladi, moliću vas, angažovao sam Institut za uporedno pravo, i imam studiju Instituta za uporedno pravo iz brojnih država sveta, kako Evrope, tako i američkih pravosudnih organa i zakona kako treba donositi dobre zakone.
Sada vidite, šta je ovde problematično, pa problematično je što nije zabeleženo u uporednom pravu da se traži izmena, odnosno i dopuna jednog zakona koji još uvek nije stupio na snagu. Čemu ovo, to nije zabeleženo u uporednom pravu, dame i gospodo. Zato smatramo da ovo nije dobro. Smatramo da treba zadržati i tražiti izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine.
Ovaj zakon staviti van snage, a u prilog tome vidi se da i ona prethodna vlada, koja je bila nesposobna i nestručna, jer zakone pišu ovde pojedini diletanti ili pripravnici, a ne pišu profesori pravnih fakulteta, niti u njima u većem delu učestvuju pravosudni organi.
Zato, dame i gospodo, imate odredbu u članu 146. važećeg Zakonika o krivičnom postupku, koji normira kada je u pitanju pravo određivanja pritvora, da protiv rešenja veća kojim se odbija predlog za određivanje pritvora ili ukidanje pritvora žalba nije dozvoljena.
Dame i gospodo, kako može predlagač ovakvog zakona da zaobiđe pre svega član 36. Ustava Republike Srbije. Šta je ovde važnije, ili Ustav ili zakon, koji je predložen i donet na brzinu, a nisu izvršene temeljite promene. Za ovakve zakone treba od pet do deset godina, u uporednom pravu se tako radi da se donese dobar zakon kada je u pitanju krivično-procesno pravo.
Ovde će moći da radi ko šta hoće, odnos između tužioca i sudije, naročito istražnog sudije, kako u narodu kaže, lud zbunjenog. Ovde niko ne može da se snađe. A mogu vam reći još jedno, u članu 36. Ustava Republike Srbije jamči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima imaoca javnih ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
Šta drugi stav kaže: svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Pitam vas, dame i gospodo, da li ima onaj koji je utamničen pravo da se obrati višem organu, drugostepenom, da uloži žalbu na rešenje ovog veća koje mu, protivno ustavu, nije omogućilo da raspravlja pred sudom i da se pred sudom brani.

Molim vas, završavajte, 22 minuta.

Završavam. Dame i gospodo, ako mi dozvolite, nećete mi zameriti, obaveštavam građane Srbije da se danas u Pančevu održava naučni skup na temu najnovije i najbolje knjige prof. dr Vojislava Šešelja, pa ih pozivam da dođu, a posebno moje Pančevce. Hvala vam.