Zahvaljujem. Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Narodne skupštine za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Jovanu Nešoviću i Ivanu Živadinoviću, izabrani sa Izborne liste G17 Plus Mlađan Dinkić, i Đorđu Mamuli, izabranom sa Izborne liste Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i Izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Jovanu Nešoviću, Ivanu Živadinoviću i Đorđu Mamuli.
Čestitam narodnim poslanicima izbor.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 90. stav 5. i člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku, koji je podnela Narodnoj skupštini 23. maja 2007. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 124, nisu glasala 73, od 197 narodnih poslanika.
Konstatujem da je prihvaćen predlog da se po hitnom postupku razmatra ovaj zakon.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku, koji je podnela Narodnoj skupštini 23. maja 2007. godine..
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 125, nije glasalo 7, od 132 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nada Kolundžija, na osnovu člana 90. stav 3, a shodno članu 140. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi zajednički načelni pretres o 1. i 2. tački dnevnog reda - Predlogu zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku i Predlogu zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku, kao i zajednički pretres o 3. i 4. tački dnevnog reda - imenovanje sekretara Narodne skupštine Republike Srbije i imenovanje zamenika sekretara Narodne skupštine Republike Srbije.
Da li narodni poslanik Nada Kolundžija želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 129, nije glasalo 6, od 134 narodna poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 92. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda u celini.
Za 130, nije glasalo 6, od 136 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku, koji je podnela Vlada;
3. Imenovanje sekretara Narodne skupštine Republike Srbije;
4. Imenovanje zamenika sekretara Narodne skupštine Republike Srbije;
5. Predlog odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama:
- Parlamentarnoj skupštini OEBS-a ,
- Parlamentarnoj skupštini NATO-a,
- Skupštini Zapadnoevropske unije,
- Parlamentarnoj skupštini Crnomorske ekonomske saradnje,
- Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope,
- Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja,
- Interparlamentarnoj uniji,
- Parlamentarnoj skupštini Mediterana i
- Parlamentarnoj skupštini Centralnoevropske inicijative.
Rad prema utvrđenom dnevnom redu.
Prelazimo na 1. i 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU (zajedno u načelu)
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda o tačkama 1. i 2, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi 5 časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto je ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS jedan sat, 37 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Demokratska stranka jedan sat, 16 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica 56 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa G17 plus 22 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa SPS 19 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa "Liberalno-demokratska partija" 13 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa manjina - Savez vojvođanskih Mađara - Lista za Sandžak - Unija roma Srbije - Koalicija Albanaca Preševske doline sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Vojvođanski poslanici - LSV, SVM šest minuta i poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi - jedan narodni poslanik pet minuta, po članu 93. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmeni Zakonika o krivičnom postupku i Predlogu zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku.
Obaveštavam vas da sam, u skladu sa članom 137. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dobio obaveštenje da će poslaničku grupu SRS po tačkama 1. i 2. dnevnog reda Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini predstavljati narodni poslanik Petar Jojić.
Takođe vas obaveštavam da će po istim tačkama dnevnog reda poslanički klub LDP predstavljati docent dr Nebojša Ranđelović.
Da li predstavnik predlagača, ministar Dušan Petrović, želi reč?
(Da.)

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, ovaj parlament je u maju prošle godine usvojio Zakonik o krivičnom postupku.
Ovaj zakonik predstavlja temeljnu promenu krivično-procesnog zakonodavstva u odnosu na stanje stvari kako smo imali pre njegovog donošenja, sa vrlo velikim pomeranjem i sa vrlo velikim otklonom u odnosu na našu krivično-procesnu tradiciju.
Taj zakon zbog svog značaja, zbog svoje vrlo velike važnosti, imao je i specifične odredbe u pogledu njegovog stupanja na snagu i naravno u pogledu njegove primene.
Trebalo je, po toj odluci koju je ova skupština donela, da se Zakonik o krivičnom postupku uvede u primenu 1. juna ove 2007. godine, dakle, za nekoliko dana.
Između ostalog, u obrazloženju tog zakona ta činjenica je važna zbog stvaranja preduslova da bi ovakav složen pravni akt, složen zakon mogao da bude implementiran u život, a nije, nažalost, bilo predviđeno izdvajanje odgovarajućih novčanih sredstava, dakle nisu bila predviđena novčana sredstva ni u rebalansu budžeta za 2006. godinu, niti u predlogu budžeta za 2007. godinu, mada taj predlog budžeta nikada nije ušao u ovaj parlament na raspravu i mi se danas nalazimo u statusu privremenog
finansiranja, a ovo su bitne činjenice i obrazložiću zbog čega.
Postoje, po dubokom uverenju Vlade, dva vrlo bitna razloga zbog čega je neophodno doneti odluku o odlaganju početka primene Zakonika o krivičnom postupku.
Prvi razlog je materijalne prirode i odnosi se na uslove koji su neophodni da bi svi oni koji po Zakonu o krivičnom postupku imaju ulogu u krivičnom postupku mogli sva svoja ovlašćenja da konzumiraju i da bi krivična procedura u Srbiji mogla da se primenjuje tako da ostvaruje svoje osnovne ciljeve, a to je borba protiv kriminaliteta, suzbijanje krivičnih dela, vođenje krivičnih postupaka, uz zaštitu svih Ustavom i svim relevantnim međunarodnim konvencijama zaštićenih prava koje građani u ovoj proceduri moraju imati.
Druga velika grupa razloga jeste neophodnost da jedan ovakav pravni akt, kao i drugi zakoni, ali i Zakonik o krivičnom postupku, kao zakon koji je vrlo važan za zaštitu prava građana, bude usklađen sa Ustavom Republike Srbije, koji je u međuvremenu donet, dakle, od donošenja ovog zakona do trenutka kada bi trebalo da počne da bude primenjiv, a to je 1. jun ove godine.
Kao što sam rekao, po Zakoniku o krivičnom postupku trebalo bi da dođe do velikih promena u principima na kojima je ustanovljeno krivično-procesno pravo i krivično-procesna praksa.
U Srbiji, to je već tradicija i to je tradicija velikog broja zemalja u Evropi, u krivično-procesnom pravu važi princip legaliteta, dakle, državni organi koji su nadležni za krivična gonjenja, a to su javna tužilaštva, nemaju mogućnost odlučivanja o tome da li će neke učinioce krivičnih dela da gone ili ne. Kada na bilo koji način imaju obaveštenje o tome da je izvršeno krivično delo, nadležni tužioci su obavezni da po tim saznanjima postupaju i da pokreću krivične procedure.
Ovaj zakonik dovodi do značajnog odstupanja od ovog principa, od principa legaliteta, i otvara mogućnost koja je poznata u međunarodnoj praksi, koja je naročito u anglosaksonskim zemljama veoma zastupljena, a to je mogućnost stranaka u postupku, jedna stranka je tužilac, a druga stranka je okrivljeni, da u različitim situacijama, u različitim pravnim momentima, mogu da odstupe od principa legaliteta i da sporazumno donose odluke o tome da li će i na koji način krivični postupak biti okončan.
Dakle, to je jedna veoma velika i, usuđujem se da kažem, dramatična promena u odnosu na našu pravnu tradiciju i na način na koji je krivično pravosuđe u našoj zemlji do danas funkcionisalo, a funkcioniše i danas. Vrlo je važno da svi imamo na umu da sprovođenje takvog sistema u život zahteva vrlo značajne materijalne pretpostavke, od vrlo trivijalnih, ako mogu tako da kažem, pa do suštinskih.
Ono što jesu temeljne pretpostavke jeste da postoji odgovarajući prostor u kome bi tužilaštva mogla da obavljaju svoj posao i odgovarajuća tehnička oprema. Nažalost, od maja 2006. godine do danas takvi uslovi nisu stvoreni, tako da su sa različitih instanci, od onih koje se bave sprovođenjem krivično-procesnih zakona u praksi, do naučnih institucija, došli apeli da zbog nepostojanja ovih materijalnih pretpostavki primena ovih zakonika bude odložena.
Vlada Republike Srbije je našla da je potrebno da se tim apelima izađe u susret, da je vrlo važno da krivično-procesno zakonodavstvo, da Zakonik o krivičnom postupku nema bilo kakve smetnje da bude sprovođen, da tužilaštva i sudovi nemaju problema u sprovođenju krivičnog postupka, da bi pravni poredak u državi bio zaštićen, i to je temeljni razlog zbog čega smatram da je važno da ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakonika, koji se odnosi na početak primene i predlaže da se početak primene odloži čak na 31. 12. 2008. godine, bude usvojen.
Druga vrlo važna činjenica jeste to da je Srbija donela nov Ustav, da je novim Ustavom, u odnosu na Ustav koji je važio do stupanja na snagu Ustava po kome mi danas živimo i organizujemo Srbiju, u odredbama koje se tiču zaštite ljudskih prava, koje se tiču uređenja načela krivičnog-procesnog prava, došlo do izmena, i da je vrlo bitno da ovaj zakonik, kao jedan od temeljnih zakona na kojima počiva država, bude usklađen sa Ustavom.
Postoji veliki broj odredaba zakonika koje bi bilo nužno uskladiti sa Ustavom. Osvrnuću se samo na dve. Jedna je u članu 5. stav 6, koja uređuje pravo na odbranu, a druga je jedan član koji je veoma mnogo debatovan i prilikom usvajanja zakonika u ovom parlamentu u maju, odredba iz člana 146. stav 7, koja utvrđuje mogućnost nadležnih organa da ulaze u stan lica koja su osumnjičena i okrivljena da bi otvorila mogućnost pribavljanja dokaza.
Dakle, postoji sasvim veliki osnov da se otvori rasprava o tome da li takva jedna odredba uopšte može da se nađe u okviru našeg novog ustavnog sistema ili ne, i neću ulaziti sada u suštinsko obrazlaganje.
Da stvari stoje ovako, mislim da je vrlo jasan dokaz i činjenica da od trenutka od kada je zakon donet, pa do današnjeg dana, dakle u septembra 2006. godine u ovu skupštinu je već ušao zakon koji je imao za svoju sadržinu predlog izmene i dopune Zakonika.
Čak 57 odredaba Zakonika o krivičnom postupku je trebalo da bude izmenjeno, a taj zakon nije ni ušao u primenu.
Dakle, mislim da je sasvim jasno da postoji vrlo veliki javni interes, vrlo jasan javni interes, da postoji vrlo jasan državni razlog koji se odnosi na zaštitu prava građana i na održavanje pravnog poretka i sistema države i pravosuđa u jednom od vitalnih njegovih delova, da Skupština Republike Srbije, kao nadležno zakonodavno telo, donese zakon koji će odložiti primenu Zakonika o krivičnom postupku, a da godinu i po dana predstavlja vrlo značajno i, po mom uverenju, dovoljno vreme koje će omogućiti da se otvori suštinska debata oko toga kako bi trebalo da izgleda krivično-procesno zakonodavstvo u Srbiji, da li je nužno da pravimo otklon od pravne tradicije koja decenijama u Srbiji postoji, funkcioniše i uređuje život u ovoj oblasti, da li postoje materijalne i sve druge pretpostavke, a pre svega mislim na kadrovske, da uđemo u jedan sasvim nov sistem krivičnog zakonodavstva.
Mogu da kažem da će Ministarstvo pravde, a i Vlada Republike Srbije otvoriti jednu vrlo široku debatu, u vrlo kratkom vremenu, koja će nam omogućiti da dođemo do relevantnih odgovora na sva ova pitanja. I da, kada se za to steknu uslovi, uskladimo Zakonik o krivičnom postupku sa Ustavom Srbije i dođemo do sistema krivično-procesnog zakonodavstva i do uređenog sistema krivično-procesne procedure, koja će biti garancija da će krivični postupci u Srbiji biti vođeni efikasno, ali da ta efikasnost neće u bilo kom pogledu ugrožavati prava koja su građanima Srbije zagarantovana Ustavom i koja mi, kao građani zemlje koja želi da na najvišim mogućim standardima uredi svoj javni život, budemo u prilici da se ova oblast uskladi sa najvišim standardima civilizovanog sveta.
U okviru ove objedinjene tačke dnevnog reda predložena je izmena i dopuna postojećeg Zakonika o krivičnom postupku. Taj zakonik je donet 2001. godine i naravno imao je izmene i dopune. Te izmene odnose se na jednu vrlo važnu oblast, koja uređuje mogućnost da okrivljeni u krivičnom postupku budu dostupni pravosuđu i predlaže izmene u pogledu režima pritvora.
Srbija, u trenutku kada je donet postojeći Zakonik o krivičnom postupku 2001. godine, u vremenu i posle toga jeste zemlja u kojoj niko ko se ovim poslom bavi, niti poslanici u Narodnoj skupštini, niti vlade koje su bile izvršna vlast, a siguran sam ni ljudi koji se ovom materijom bave kao svojom strukom, mislim na akademsku javnost, nije mogla da pretpostavi da ćemo biti u neprilici da se suočimo kao zemlja sa vrlo složenim i vrlo teškim krivičnim delima, sa vrlo složenim krivičnim postupcima koji su postali naša realnost 2002, 2003. i 2004. godine, i mi u toj realnosti živimo i danas.
Da bi svi ti krivični postupci mogli da se završe tako što će sudovi imati mogućnost da utvrde materijalnu istinu, tako što će na osnovu svog uverenja i savesne primene zakona moći da donesu odluku o tome da li su krivice, koje su u optužnicama su kvalifikovane i predstavljaju predmet optuženja, dokazane ili ne. Da bismo jednom rečnu mogli da imamo sistem pravičnog suđenja, neophodno je da okrivljeni, koji su za ta teška krivična dela optuženi, budu dostupni pravosuđu.
Zbog toga su predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku koje omogućavaju da se ova suđenja završe tako da svi učesnici budu u obavezi i mogućnosti da se pred sudom pojave, a sa druge strane su zaštićena njihova građanska prava, jer svi pritvori ne mogu trajati duže od vremena kazne koja je izrečena prvostepenim presudama.
Dakle, ovakvo uređenje pritvora jeste bilo predviđeno i Zakonikom o krivičnom postupku, čije se odlaganje primene ovde traži. To je rešenje za koje je već jednom Skupština Republike Srbije glasala u maju protekle godine. I u maju protekle godine kao i danas postojali su razlozi za donošenje takve odluke.
Naravno, i to želim da kažem na samom kraju, vreme pritvora koje je duže nego što je sadašnjim Zakonikom predviđeno je utvrđeno samo za najteža krivična dela, za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora od 40 godina, za krivična dela organizovanog kriminala, i zbog toga u takvim krivičnim postupcima, u krivičnim postupcima koji imaju za predmet optužnice i odbrane u najtežim, najkomplikovanijim i po društvo naravno najopasnijim krivičnim predmetima, uverenje je Vlade Republike Srbije da je vrlo važno da se obezbedi jedan regularan i normalan tok postupka i da se omogući sudovima da na Ustavu, zakonu naravno na sudskoj savesti utvrde i donesu odluke.

Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Goran Rakovac, želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, imamo objedinjenu raspravu o dva akta. Jednim se odlaže primena Zakonika o krivičnom postupku, a drugim se vrše izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku.
Prvim aktom se odlaže primena Zakonika o krivičnom postupku za 19 meseci. Gospodin ministar nam je rekao jedan razlog, materijalni i tehnički uslovi. To je tačno. Ono što nam ministar nije rekao, to je zašto Vlada nije stvorila materijalne i tehničke uslove da ovaj zakon bude primenjen.
Ovo govorim iz razloga što tri četvrtine Vlade su i sada u Vladi, ministar doduše nije, ali on nosi javnu politiku Vlade i govori o njenom radu i njenim ciljevima.
Zanimljivo je da Vlada nije stvorila uslove. Nije stvorila zato što na vreme nije formirana. Da je bilo imalo želje u većini koja sada čini Vladu da se primene zakoni, Vlada bi bila ranije formirana pa bi se verovatno pokušalo da se stvore materijalni i tehnički uslovi za primenu ovog zakona.
Zašto se zakon odlaže 19 meseci? To smo čuli posredno iz izlaganja gospodina ministra. Činjenica je da su mnoge odredbe tog zakona nesaglasne onome što Ustav Republike Srbije sadrži i onda bi bilo poštenije reći da će biti donet potpuno nov zakon, nego odlagati za 19 meseci, jer očigledno Vlada neće stvarati preduslove da bi se taj zakon, nakon 19 meseci, primenio, nego će ići na stvaranje potpuno novog zakona. To je pravo Vlade, ali je pošteno poslanicima to reći.
Naime, ima drugih stvari koje su vezane za ovaj, da kažem tako, prvi akt o kom Skupština danas raspravlja u okviru ove objedinjene rasprave. Zakonikom o krivičnom postupku, koji je trebalo da stupi na snagu 1. juna, predviđeno je bilo da tužilaštvo u krivičnom postupku vodi celokupnu istragu. Pošto nisu stvoreni, materijalni, tehnički ni organizacioni uslovi da tužilaštvo preuzme taj zadatak, naravno, zakon se odlaže.
Kao posledica nerada, mi ćemo imati danas odloženu primenu Zakonika o krivičnom postupku. Treba biti pošten pa reći da je u proteklih godinu dana, otkako je taj zakonik usvojen, da je upućeno dosta opravdane kritike na sadržaj zakonika, veliki broj naučnih radnika koji se bave ovom materijom je iskazalo neslaganje sa ovim zakonikom. Takođe, neka stručna udruženja su uputila kritiku na ovaj zakonik, brojne sudije, tužioci, advokati su iskazali svoj kritički sud prema nekim rešenjima sadržani u ovom zakoniku.
Nije dobro da krivično-procesno zakonodavstvo, koje je pisano pod uticajem ljudi iz Evropske zajednice, nedovoljno vodi računa i o zaštiti ljudskih prava i sloboda, a posebno nije dobro da se procesni položaj osumnjičenog pogoršava u odnosu na sadašnja rešenja. Osim toga, naše procesno zakonodavstvo, mora biti usaglašeno, pre svega, sa našim Ustavom, a onda sa opšteprihvaćenim međunarodnim standardima.
Verovatno su i druge kolege narodni poslanici, kao i mi, dobili ovo jedno pismo od Advokatske komore Srbije, gde je vrlo taksativno navedeno šta po njihovom mišljenju nije dobro u ovom zakoniku čija se primena odlaže. Čini mi se da je tu nabrojano 15 i više razloga odredba Zakonika o krivičnom postupku koje su, po njihovom mišljenju, nesaglasne Ustavu Republike Srbije.
Takođe, još najmanje petnaestak odredaba koje se, po njihovom mišljenju, odnose na smanjenje prava okrivljenog i branioca. Bilo bi dobro ove primedbe uzeti u obzir kada se bude pravio novi zakonik o krivičnom postupku i to treba reći.
Imam utisak da odlaganje primene ovog zakonika neće biti u saglasnosti sa onim što je predsednik Vlade Republike Srbije u svom inauguralnom govoru pomenuo kao prioritet, skraćenje postupka i reforme u pravosuđu, jer će očigledno biti potrebno da se donese potpuno novi zakon. Ali, to je deo naše stvarnosti.
Druga stvar, zašto se ukidaju odredbe postojećeg zakonika o dužini trajanja pritvora. Naime, da bi svima, pošto je pitanje koliko je javnost Srbije upoznata sa onim što je danas na dnevnom redu, dozvolite mi, pročitaću odredbe Zakonika o krivičnom postupku čije se ukidanje predviđa: "Od podizanja optužnice pritvor može trajati najviše dve, odnosno četiri godine za dela za koja je zaprećena kazna od 40 godina zatvora i za dela organizovanog kriminala za koja je zaprećena kazna od 10 godina zatvora ili teža kazna. Ako za to vreme ne bude izrečena prvostepena presuda, pritvor će se ukinuti i optuženi pustiti na slobodu".
Stav 4. člana 146: "Posle izricanja prvostepene presude pritvor može trajati još najduže godinu dana. Ako za to vreme ne bude izrečena drugostepena presuda kojom se prvostepena presuda preinačuje ili potvrđuje, pritvor će biti ukinut i optuženi pušten na slobodu. Ako u roku od godinu dana bude izrečena drugostepena odluka kojom se prvostepena presuda ukida pritvor može trajati još najduže dve godine od izricanja odluke drugostepenog suda".
Mi smo protiv ukidanja ovih odredaba zakona. Bili smo protiv neograničenog trajanja dužine pritvora i 2004. godine, kada su vršene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku. Tada je mimo ovog obrazloženja, koje je pomenuo gospodin ministar, tada je bio drugi ministar, ali obrazloženje je bilo slično, bilo potrebno čuti i ono suštinsko, zašto se ukidaju ove odredbe zakona, jer je tada očigledno postojala politička potreba u tadašnjoj skupštinskoj većini da se nekim ljudima, koji su optuženi i koji se nalaze u pritvoru, da se neograničeno produži dužina pritvora, da oni ne bi dobili mogućnost da se brane sa slobode. Znači, da se brane sa slobode.
Tada je nađen jedan kompromis kroz amandman koji je tada podnela SPS, amandman koji je ugrađen u Predlog zakonika o krivičnom postupku. Danas se predlaže ukidanje tog amandmana i, logično, mi socijalisti ne možemo prihvatiti jedno takvo rešenje. To je deo koji se odnosi na dužinu trajanja pritvora, a onda smo našli kompromis da to bude formulisano i da se odnosi na dela za koja je zaprećena kazna od 40 godina zatvora.
Moram reći da smo u izmenama i dopunama ovog zakona iz decembra 2005. godine bili protiv odredaba zakona koje su predviđale ovaj deo vezan za organizovani kriminal i zaprećenu kaznu od 10 godina zatvora.
Mislimo da ova druga odredba tada nije bila primerena, a mislimo da njihovo ukidanje apsolutno neće doprineti unapređenju stanja ljudskih prava u državi Srbiji, a pogotovo prava onih ljudi na koje se odnosi.
Mislimo da ove odredbe zakona koje se ukidaju nisu saglasne ni Ustavu Republike Srbije, a one zaboravne bih, dozvolite, podsetio na odredbe Ustava Republike Srbije koje se odnose na pritvor i trajanje pritvora, to su član 30. i član 31. Ustava Republike Srbije.
Član 30. kaže: "Lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka".
Citiram član 31. stav 1: "Trajanje pritvora svodi se na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora. Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u izvršnom postupku najduže tri meseca" itd.
Međutim, vrlo je zanimljiva ova formulacija - najkraće neophodno vreme. Očigledno predlog za ukidanje odredaba kojim se utvrđuje dužina trajanja pritvora za navedena krivična dela, to je apsolutno nesaglasno sa odredbama Ustava koje govore o najkraćem neophodnom vremenu.
Potpuno smo ubeđeni da su ove odredbe zakona koje se ukidaju u nesaglasnosti i sa standardima Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, koja je usvojena još davne 1950. godine u Savetu Evrope. Treba dobro pogledati član 5. te konvencije i ovo što predlagač predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa videti da tu apsolutno postoji nesaglasnost.
Vezano za odredbe pritvora moram se ponovo pozvati na gospodu advokate. Oni su u ovom dokumentu, koji su poslali nama poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, u okviru razloga zašto ovaj zakon o krivičnom postupku ne bi trebalo primeniti pominju i odredbe vezane za pritvor.
Naime, oni pominju da u pogledu pritvora ustavne odredbe su preciznije i konkretnije nego u zakoniku, s obzirom da zakonik, i to je gospodin ministar pomenuo, sadrži iste ove odredbe koje će biti, ako se usvoji predlog predlagača. Moram da kažem da ima još jedan stav Advokatske komore Srbije ...

Izvinite, gospodine Obradoviću. Da li koristite i drugih deset minuta? Izvolite.

Hvala. Ima još jedan stav Advokatske komore Srbije koji kaže da su smanjena, po njihovom mišljenju, a treba razmisliti o onome što kažu advokati, prava i slobode građana, jer je ukinut rok trajanja pritvora, što je u suštini suprotno praksi Evropskog suda za ljudska prava.
Pozvao sam se na odredbe Konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama koje, naravno, sadrži odredbe o formiranju Evropskog suda za ljudska prava. Advokati kažu da je suprotno i praksi Evropskog suda za ljudska prava.
Zašto ovo kažem? Nažalost, na osnovu iskustva koje smo mi socijalisti imali posle 2000. godine, a mislim i građani Republike Srbije, apsolutno postoji mogućnost zloupotrebe odredaba zakona koje tretiraju ovo pitanje. Na kraju krajeva, to smo videli i 2000. godine pa nadalje. Videli smo i u vreme "Sablje", kada je uhapšeno 12.000 ljudi pod različitim obrazloženjem.
Nemamo suštinski odgovor na pitanje, kao ni što danas nismo dobili odgovore, zbog čega se suštinski ukidaju ove odredbe, pa tako nismo ni u vreme "Sablje" imali odgovor zašto, ako su već državni organi sredinom 2002. godine imali sve podatke o organizovanim kriminalnim grupama u Srbiji, ako su znali čime se bave, ako su znali njihova imena i prezimena, ako su znali gde žive, gde, da kažem, operišu, postavlja se jedno obično pitanje, zašto nisu bili uhapšeni.
Tako je isto i sa odredbom ovog zakona, bilo bi pošteno da nam ministar kaže, zbog čega se po hitnom postupku usvajaju izmene i dopune zakona, da čujemo o kojim je kriminalnim grupama i o kojim je pojedincima reč.
Jer u ovoj državi nešto ne valja: ili ne valja sistem, ne valja sistem pravosuđa, ili ne valjaju zakoni, ili ne valjaju ljudi koji rade u pravosuđu, ili bar jedan dobar deo. Neće biti da je sve odlično ili da ništa ne valja.
Moraće predlagač jednog trenutka da nam kaže, s obzirom da on sada uređuje sistem, šta unutar toga što čini pravosudni sistem u ovoj državi ne valja.
Pomenuo sam te zloupotrebe koje su sigurno bile. Par socijalista je tada u okviru političkog dela akcije "Sablja", jer akcija "Sablja" je korišćena za progon političkih protivnika, bilo uhapšeno bez bilo kakvog obrazloženja, držano u zatvoru i pušteno takođe bez ikakvog obrazloženja.
Za one koji se interesuju za sudbinu tih ljudi, neki od njih su podneli tužbu državi za obeštećenje i država sada plaća ogromne novce onim ljudima koji su bili nezakonito pritvoreni u vreme "Sablje" i držani u zatvoru bez pravnog osnova, ali naravno to se radi u tišini.
Mnogo je veći medijski odjek dobila sama akcija "Sablja" i priča o borbi protiv organizovanog kriminala, iako nažalost i dan-danas se vidi da je postojala direktna veza između tadašnje vlasti i organizovanog kriminala, ali i to je deo obeležja Srbije u to doba.
Da je moguće da postoje zloupotrebe, a mi smo, kažem, ukazivali na to i tada i danas, mislim da je najbolji dokaz i ovo podizanje optužnice zbog iznošenja novca, koje je učino gospodin Radovanović, specijalni tužilac, a pogotovo način na koji je povezao stvari vezano za optužnicu, koga je optužio i zbog čega je optužio. Potrebno je, mislim da kolege poslanici to treba da znaju da bi shvatili šta je poenta cele priče i ponašanje specijalnog tužioca.
Dozvolite mi, citiraću odredbe Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, gde u članu 2. stoji da ''organizovani kriminal, u smislu ovog zakona, predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe, odnosno druge organizovane grupe ili njenih pripadnika, za koje je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna''.
I član 3: ''Pod organizovanom kriminalnom grupom iz člana 2. ovog zakona podrazumeva se grupa od tri ili više lica koja postoji određeno vreme i deluje je sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela, za koje je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna radi sticanja posredne ili neposredne finansijske ili druge materijalne koristi. Pod drugom organizovanom grupom iz člana 2. ovog zakona podrazumeva se grupa koja nije organizovana u cilju neposrednog vršenja krivičnog dela niti ima tako organizovanu strukturu, definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika, ali je u funkciji organizovanog kriminala.''
Podsetio bih kolege poslanike i javnost Srbije da je podignuta optužnica protiv gospodina Mihalja Kertesa, da je podignuta optužnica protiv pokojnog predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića, da je podignuta optužnica protiv Jovana Zebića, koji je dva dana posle toga, nažalost, preminuo, i da je podignuta optužnica protiv Nikole Šainovića, koji nije mogao po zakonu biti procesuiran, nije mogao biti predmet domaćeg pravosuđa, pa ni specijalnog tužioca, jer je po drugom zakonu, Zakonu o saradnji naše države sa Haškim tribunalom, koji je usvojen na tadašnjem saveznom nivou, domaće pravosuđe nema ingerencije nad njim.
O kakvoj je parodiji i zloupotrebi zakona reč, naravno, najbolje govori i postupanje kasnije državnih organa, kada je gospodin Kertes uhapšen da ne bi uticao na svedoke. Ali, najzanimljivija stvar u celoj priči je u tome što je gospodin Kertes dao sudskim organima svoje izjave još 2001. godine i da su u istrazi te godine kasnije saslušavani svi svedoci. Za to vreme gospodin Kertes je bio na slobodi.
Ukoliko za šest godina nije uticao na svedoke, a nije pobegao ni iz zemlje, što se dobro zna, nije postojao ni jedan logičan razlog da se gospodin Kertes uhapsi, da bude priveden i naravno da se optužnica podigne, ali je postojala politička potreba da se ta optužnica podigne, i naravno i to je korišćeno i zloupotrebljeno.
Kada se govori o ovom delu člana čije se ukidanje predlaže i veza sa organizovanim kriminalom, evo izvadio sam iz Krivičnog zakonika određena krivična dela za koja je zaprećena kazna 10 godina, jer se i na ta dela može odnositi. To je izdavanje čeka i korišćenja platnih kartica bez pokrića, ako je pripremljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 100.000 dinara, zaprećena je kazna od jedne do 10 godina. Onda, pranje novca takođe, od jedne do 10 godina, pa falsifikovanje novca od dve do 12 godina, pa falsifikovanje hartije od vrednosti od dve do 10 godina.
Pa prouzrokovanje lažnog stečaja, što bi specijalni tužilac, kad bi stvarno hteo, imao obilje posla, jer samo treba pogledati dokumenta Saveta za borbu protiv korupcije i izvršiti analizu rada Trgovinskog suda, pa videti na koji način su pravljeni lažni stečajevi i onda bi se to apsolutno moglo podvesti, ali i za to prouzrokovanje lažnog stečaja zaprećena je kazna od dve do 10 godina.
Onda omogućivanje uživanja opojnih droga, i dolazimo, za nas socijaliste, do najzanimljivijeg krivičnog dela, zloupotreba službenog položaja. Ovo govorim ne slučajno, jer je i ta zloupotreba službenog položaja jedno od krivičnih dela za koje je zaprećena kazna, a oko zloupotrebe službenog položaja bili smo svedoci, nažalost, posle 2000. godine da je to, da kažem, bilo krivično delo koje je ovako sa ove govornice naručivano. Onda su pravosudni organi te optužnice štancovali.
Uopšte nije bilo bitno da li je to u skladu sa zakonom ili ne. Ovo govorim ne slučajno, jer smo mi izvršili jednu analizu tih prijava koja se odnose na zloupotrebu službenog položaja i moram, zbog ministra i zbog onog što se dešavalo, a da se više ne desi, da pomenem način na koji se ovo krivično delo zloupotrebljavalo.
Bilo je slučajeva gde je podizana optužnica za zloupotrebu službenog položaja, i kada je optuženi postupio u skladu sa zakonom, ali navodno nije dobio saglasnost neposrednog višeg organa, iako ga na takvu proceduru zakon nije obavezivao.
Bilo je slučajeva da je javni tužilac podizao krivičnu prijavu protiv članova SPS čak i u onim slučajevima kada je i sam javni tužilac konstatovao da je učesnik u određenom postupku postupao u skladu sa ovlašćenima i punomoćima koje je imao, i da u celokupnom tom slučaju nije imao nikakve lične koristi, što govori, naravno da je optužnica zasnovana na političkim motivima.
Podizana je krivična prijava za zloupotrebu službenog položaja protiv lica koja često nisu bili neposredni nalogodavci, iznad sebe su imali dva ili tri rukovodioca protiv kojih nije podneta optužnica, već naravno protiv članova SPS, što govori da je optužnica bila zasnovana na političkim motivima.
Podizana je krivična prijava za zloupotrebu službenog položaja u slučajevima kada su naručilac posla i nadzorni organ prihvatili ili da je posao izvršen u skladu sa odredbama ugovora između tih subjekata. U nekim slučajevima javni tužilac je podnosio krivičnu prijavu za navodnu zloupotrebu službenog položaja i kada je učinjena materijalna šteta manja od one koju je zakon propisivao u to vreme, što govori da je takva optužnica imala političku pozadinu.
Šesti slučaj ili primer, u nekim slučajevima javni tužilac je podnosio krivičnu prijavu i za zloupotrebu službenog položaja zbog navodnog nepoštovanja poslovničke procedure organa vlasti, iako isto to delo na tom organu nije osporeno itd.
Ovo vam govorim vrlo konkretno. Bili smo svedoci onog vremena prošlog, bilo ne povratilo se, i zloupotrebe odredaba zakona, zloupotrebe, nažalost, u političke svrhe. Nadam se da toga u Srbiji neće biti, ali ukidanje ovih odredaba Zakona o krivičnom postupku liči na jednu lustraciju koja se uvodi na mala vrata.
Uvodi se na mala vrata jer ne treba zaboraviti, bar mi socijalisti ne zaboravljamo, kako su izabrani tužioci u Republici Srbiji. Oni su izabrani u vreme sprovođenja akcije "Sablja", tako što je na nejavnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije izmenjen Zakon o javnom tužilaštvu i data je mogućnost Vladi da imenuje tužioce. Naravno, za tužioce su mogli biti izabrani samo politički podobni ljudi tadašnje vlade, odnosno Demokratske stranke, i to se kasnije osetilo u njihovom postupanju. Imamo razloga za sumnju....

Gospodine Obradoviću, vreme.

Imamo razloga za sumnju da će ove odredbe zakona, čije se ukidanje predlaže, mogu biti zloupotrebljene protiv ljudi.
Na kraju, s obzirom da ćemo mi glasati protiv oba zakona, naveo sam više razloga zašto, bilo bi dobro, ako je moguće, da nam gospodin ministar jasno kaže, da bude onako jasan kao prilikom obrazloženja odlaganja primene Zakonika o krivičnom postupku, odnosno prvog akta, da nam kaže i šta je suština ukidanja ovih odredaba i zbog koga se ove odredbe ukidaju.
Mislim da gospodin ministar nema razloga da to ne kaže javnosti Srbije. Ne treba se plašiti kriminalaca, javna reč je vrlo jaka. Treba javnosti reći ko je u pitanju i zašto se ove odredbe zakona ukidaju, mislim da je to poštenije.
Jer, ne možemo stalno vršiti izmene i dopune zakona da određeni kriminalci ili oni koji su optuženi ne bi bili pušteni na slobodu i zato što se zakon ne sprovodi, nego dajte da vidimo ko od ljudi u pravosuđu ne radi da bi se zakon ispoštovao i da bi se ono što je utvrđeno u zakonu sprovelo do kraja. Hvala vam.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, ovlašćeni predstavnik LDP. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime LDP-a ovlašćen sam da kažem koju i u prilog i na štetu ovih predloga koji se tiču izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku. Neću iskoristiti sve vreme koje mi stoji na raspolaganju, jer smatram da o načelnim stvarima ne treba previše detaljisati, a i nastojaću da ne ponavljam ono što su uvaženi prethodnici već rekli.
Pre svega, mogao bih da konstatujem da smo ponovo zapali u cajtnot i opet vučemo iznuđene poteze koji prave i pravnu i političku štetu, a bez kojih bi nažalost šteta bila još veća. Zašto su ovi iznuđeni potezi nužni?
Važeći Zakonik o krivičnom postupku, koji se ne primenjuje, postavio je ciljeve koji se Zakonikom žele ostvariti. To su: "stvaranje normativnog ambijenta u kojem će krivični postupci biti brži i efikasniji, a samim tim i znatno jeftiniji, dosledna zaštita Ustavom i međunarodnopravnim aktima garantovanih ljudskih prava i sloboda, uspostavljanje skladnog balansa između zahteva za efikasnošću krivičnog postupka, zaštite osnovnih procesnih, ali i opšteljudskih prava učesnika krivičnog postupka, te dosledno poštovanje načela pravičnog vođenja krivičnog postupka."
Šta je u ovom trenutku sa ovakvim zakonom o krivičnom postupkom ostvarivo? Ništa. Imajući u vidu ove ciljeve, donošenje novog zakonika o krivičnom postupku nametnula je potreba stvaranja jednog maksimalno povoljnog zakonskog ambijenta koji bi, s jedne strane, omogućio efikasno suzbijanje kriminaliteta, a s druge strane dosledno zaštitio prava učesnika u krivičnom postupku. Nažalost, sadašnje stanje našeg pravosudnog sistema i principi koje nameće Zakonik o krivičnom postupku to ne omogućavaju.
Šta je prethodna Vlada učinila da ovi principi mogu biti ostvareni i da javni tužilac i svi oni nosioci krivično-procesnih radnji mogu bez smetnji obavljati svoj posao? Naravno, ništa. U periodu od godinu dana, sem organizovanja niza seminara u cilju obuke sudija i tužilaca za primenu novih zakonskih rešenja, nije preduzeto apsolutno ništa u cilju obezbeđivanja materijalnih i tehničkih uslova neophodnih za praktičnu primenu novih zakonskih rešenja.
Držani su seminari, kao da sudije i javni tužioci ne umeju da čitaju zakon i da ono što piše u Zakoniku primenjuju. Zakonska rešenja predviđena novim zakonikom ne odgovaraju aktuelnoj materijalnoj, kadrovskoj i finansijskoj situaciji.
U dužem periodu nije bilo izbora tužilaca, koji sada treba da preuzmu dosadašnju ulogu istražnog sudije.
Postavlja se pitanje kako će se ove najradikalnije promene sprovesti u praksi. Može se postaviti i pitanje da li je i rok od 19 meseci dovoljan da se sve ovo što je navedeno upodobi sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
I, naravno, kako to obično biva, jedna nakaradnost povlači za sobom i drugu. Da bi se sprečilo puštanje na slobodu izvršilaca najtežih krivičnih dela, zbog isteka maksimalno predviđenog vremena trajanja pritvora, vrše se izmene i dopune starog zakonika koji se zbog principa "vakacio legis" još uvek primenjuje.
Logično rešenje, ispravljanje ove nelogičnosti bila je izmena i dopuna člana 555. novog Zakonika o krivičnom postupku i primena člana 178. novog Zakonika o krivičnom postupku koji daju tražena rešenja.
Za razliku od toga kakvu situaciju imamo sada, treba napomenuti da je ovaj zakonik stupio na snagu sa odloženim dejstvom, ali se njegovi delovi već sada primenjuju. Ako je to tako, zbog čega predlagač nije predložio da se izvrše izmene i dopune člana 555. ovog zakonika.
I na kraju, ovakav pravni galimatijas treba upodobiti sa Ustavom, gde nas čekaju članovi 153, 154, 158. i 159, koji nedvosmisleno omogućavaju jak uticaj izvršne vlasti na sudsku vlast. Da li je predlagač Ustava zakonodavac i da li je predlagač ovih izmena i dopuna zaista to želeo.
I na kraju, poslanici LDP-a glasaće za predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, jer ne samo pravna celishodnost, već jednostavna nužnost zahteva da se dejstvo neprimenljivog zakona odloži.
Ali, naglašavam da ovako sklepana rešenja ne daju odgovor na pitanja: šta sa neprimenljivim zakonima, šta sa nefunkcionisanjem sistema, šta sa nakaradnim rešenjima u Ustavu? Žalosno je što nas je neodgovorno ponašanje prethodne Vlade dovelo u ovakvu situaciju. Hvala.