Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, Unija Roma Srbije podržava vaš predlog i glasaće za predloge koje ste izložili. Tim povodom dozvolite da kažem i sledeće. Već dugo i vrlo pažljivo slušam predstavnike ovog uvaženog doma.
Setio sam se pesnika Dušana Radovića koji bi, verujem, kada bi bio ovde prisutan, rekao, kao nekada na jednoj konferenciji Socijalističkog saveza Beograda – dame i gospodo, ja sam pesnik i novinar, nisam veterinar.
Pomenuću, osim toga, i jednu mudru pesmicu moga naroda, koja ima poruku sličnu onoj iz Šekspirovih drama (nema tu, nažalost, Vladete Jankovića, s kojim sam nekad sarađivao u Odboru za narodne umotvorine SANU): Lava, lava, lavora, lendar sane thavorha, thavorhendar e šele, thaj te ovas umblade. (Reči, reči, rečce, od reči končići, od končića užad, od užadi vešala.)
Gospodine predsedniče, ovde se često praktikuje pravilo u cilju da se pogaze sva pravila ovoga doma, i ja na vas, gospodine predsedniče, apelujem i molim vas da se pridržavamo pre svega Poslovnika i pravila i Ustava ove zemlje. U protivnom, bojim se da posledice, pre svega po ovaj dom, mogu biti jako nepoželjne. Pravila se pridržavaju i deca u obdaništu, i deca koja se igraju na ulici!
Mi smo već imali slučajeve od kojih odista razum posrće, ali uprkos tome, izgleda da nećemo da izvučemo odgovarajuće pouke. Zato se pitam kako će parlament moći da ispuni očekivanja građana i volju naroda, na šta se vrlo često pozivamo, a to je da uništeno obnovimo, da buduće opasnosti savladamo, štetne namere i opasna dela sprečimo.
Voleo bih da se čuje i zna da li je neko u ovom parlamentu, svejedno kojoj političkoj stranci pripada, odista uveren i ubeđen da se Srbija i srpska država, o kojoj se često ovde govori, mogu uspešno štititi i odbraniti korišćenjem političke hipnoze, psihoterora, prizivanjem sila razorne moći i nasilja ili javnim pljuvanjem i šamaranjem svih državnih i društvenih autoriteta, i to u času kada nad glavom Srbije visi Damoklov mač.
Ko neprestano kuje taj mač? Ko stalno izvlači dlaku iz konjskog repa, unoseći nespokojstvo i nemir među građane Srbije i pripadnike nacionalnih manjina, uključujući i moj narod?
Poštovane dame i gospodo, svestan činjenice i stanja u kojem se nalazi naša zemlja i građani Srbije, čiju sudbinu dele i mnogi pripadnici Roma, molim ponizno sve lidere stranaka i vas, uvažene dame i gospodo, da se okanemo podela i deoba, jer Srbija je jedinstvena zemlja (tu se potpuno slažem sa gospodinom Rajkom Baralićem), u kojoj svi mi živimo zajedno sa našom decom, sa našim unucima, kojima je potreban mir, koji žele sigurnost i koji žude za srećom.
Srbiji više nisu potrebni spomenici poput onog u užičkom kraju podignutog krvno zavađenoj braći iz političkih razloga, na kojem je, po volji njihove ucveljene i unesrećene majke, napisano slovo tuge i opomene – ubila ih bratska ruka. Ko ubije brata, neprestano će, bojim se, ubijati i Boga...
(Predsednik: Vreme, gospodine Đuriću).
... i tako neprestano stvarati potrebu za Pilatom, koji sa prezirom pita šta je istina i uvek je spreman da Barabasa zameni za Isusa. Ko nije svestan toga, on voljno ide na ruku onima koji trljajući ruke željno očekuju da vide Srbiju na putu prema Golgoti.
U vezi sa drugim pitanjem biću sasvim otvoren i jasan. O tome sam više puta govorio i ovde i na međunarodnim skupovima. Kosovo treba braniti svim političkim i diplomatskim sredstvima. Uostalom, moj narod, oko 264.000 Roma, stradao je na najgori i najstrašniji način na Kosovu.
Međutim, taj ko bi hteo, pozivajući se na Kosovo, da izvrši "kosovizaciju" Srbije, počinio bi zločin prema Srbiji i srpskim građanima, narodu srpskom i svim ostalim narodima u njoj.
(Predsednik: Gospodine Đuriću, vreme vam je isteklo.)
Evo, sada ću da završim.
Poštovane dame i gospodo, idući prema ovom domu sreo sam jednog običnog čoveka, radnika Gradske čistoće, koji je rekao – kada bismo mi tako radili vi ne biste od smeća uspeli da stignete do zgrade parlamenta.
Dok sam išao prema ovom zdanju bila mi je na umu misao tog časnog čoveka, jer sam se pitao koliko ja i koliko svi mi uspevamo dodati makar gram sreće tom čoveku i njegovoj porodici.
Ovde ima poslanika koji su naneli najveću štetu parlamentu i srpskoj državi. Pošto je gospođa Radeta pomenula Smilju Avramov, ja ću podsetiti na Međunarodno javno pravo, čiji je autor Smilja Avramov. Gospođa Radeta je, molim vas, predložila iščlanjenje Srbije iz Ujedinjenih nacija.
Dame i gospodo, da li znate ko je to uradio? Hitlerova Nemačka, Musolinijeva Italija i 1965. to je nagovestila Indonezija, kada je bilo ubijeno oko milion ljudi!