Ova tačka dnevnog reda nije puko tehničko pitanje, kao što predlagači ove odluke pokušavaju to da predstave samom činjenicom što nisu zainteresovani za raspravu. Oni nisu zainteresovani za raspravu iz razloga što neka matematika, na bazi koje se ceni demokratija, postoji, znači, ima više od 126 glasova i predloženi kandidati biće izabrani. Verovatno bi bili izabrani i oni, što se nekada pričalo, 1991. godine, kada su bili izbori, koga god da je zakačio Milošević na sliku, bio bi izabran za poslanika. To je tada pokazivalo jačinu jedne stranke koja je imala preko 180 mandata.
Vidite i sami, kada neko ima oko 130 glasova, on smatra da ima sve i da može sve. To je taj feler demokratije u režiji DS-a i čitavog spektra špijunskih, terorističkih, zavereničkih organizacija pod različitim imenima i šiframa. Naravno, to se uklapa u jedan koncept kada se kod običnog birača stvara slika da se sa više strana čuje isti glas, pa se onda stvara utisak, kao, svi su za neke promene. Na taj način se završava i druga stvar, da se dobija izgovor za medije kada se krene sa paljenjem Skupštine, što je, naravno, demokratski čin. Tako su nas neki naučili.
Samo da vas podsetim, to shvatanje demokratije je podrazumevalo da su bili izbori za predsednika SRJ, a pala je Republička vlada. Zašto? Zato što je u ovoj zgradi Zoran Đinđić pretio da će ukoliko ne padne vlada on da pozove ljude i da spali i ovu skupštinu. U to vreme se neko uplašio i rekao – dobro, hajde, idemo na prelaznu vladu.
Želim da se vratim na ovo, za neke tehničko, pitanje. Važna je funkcija sekretara Narodne skupštine.
A da je ona važna najbolje pokazuje Zakon o državnim službenicima. On je dignut na jedan mnogo viši nivo. Funkcioner je.
Kakvo je naše iskustvo sa sekretarima Narodne skupštine? Moram da kažem, polovično. Nekada smo imali profesionalce, stručnjake, koji su, pre svega, izuzetno dobro znali sve odredbe Poslovnika o radu Narodne skupštine i trudili se da pomognu predsedniku Narodne skupštine tokom vođenja sednice, vodili računa da sve službe u Narodnoj skupštini besprekorno funkcionišu, kako bi bile u funkciji poslanika koje opslužuju, u funkciji opsluživanja radnih tela i obavljale ne samo protokolarne, nego i druge, mnogo značajnije poslove.
Pravi sunovrat funkcije sekretara desio se od onog dana kada je DOS počeo da kroji kapu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Samo da vas podsetim, u to vreme smo imali jednu gospođu koja je bila više za penziju nego za mesto sekretara - Anđelku Dimitrijević. Kako je ona shvatala funkciju sekretara, po nagovoru predsednika poslaničke grupe DOS-a koji je sedeo na ovom mestu ovde, koje obično zrači? Poslanici opozicije nisu čak mogli ni da fotokopiraju tekst zakona ako su ga kod kuće zaboravili. Uzmu od kolege primerak da bi otišli da fotokopiraju, mora Anđelka da parafira za ta dva lista papira da bi se to kopiralo. Naravno, to je demokratski, a to je pogotovo demokratski jer je to bilo sve u režiji DS-a. Nadam se da vam je jasno da je to sada demokratski standard.
Takođe je demokratski standard da poslanici opozicije nisu mogli službenim kolima da odu ni do sedišta svoje stranke da uzmu neki materijal koji je neophodan za rad u Narodnoj skupštini, ali su zato poslanici DOS-a, koji je bio na vlasti, mogli i do Istanbula službenim autom da idu. Da, da, a bogami, jedna gospođa je mogla avionom da odlazi na letovanje u Crnu Goru i da se vraća da bi prisustvovala zasedanju Narodne skupštine, kada je bio neophodan kvorum. Te gospođe danas nema u Narodnoj skupštini.
Ljudi znaju, ja ne želim da pričam o imenima, ne želim da pričam o tom selektivnom pristupu kojem su stvarno izloženi sekretari kada kao kapu imaju predsednika Narodne skupštine ili, u goroj varijanti, predsednika poslaničke grupe koja ima većinu, ili predsednika poslaničke grupe kojoj pripada predsednik Narodne skupštine. Naravno, neću da vas ubeđujem da je to zloupotreba položaja, da je to zloupotreba funkcije, da je to selektivan pristup. Uzdržao bih se od komentara.
Toliko potrošenog teksta u ovim predlozima koji treba da ukažu na izuzetnu stručnost. Znate sve. Ako dolazi provereni partijski kadar DS-a za sekretara Narodne skupštine, Narodna skupština ima da bude prćija Demokratske stranke i tu je kraj priče. Da li se ona zove Tamara, Maja, da li se zove Ivan, apsolutno nije bitno. Naravno, ja sva ta imena vrlo dobro znam i te ljude znam.
Samo želim da vam skrenem pažnju da stručnost o kojoj pričate nema apsolutno nikakve veze, jer se radi o tzv. izvođačima radova, kako je to pričao Zoran Đinđić, proverenim izvođačima radova, koji u privatnom razgovoru sa vama mogu da kažu kako je to regulisano poslovnikom, ali u praksi to neće tako da se desi, jer iznad stoji stranka, predsednik poslaničke grupe, predsednik Narodne skupštine i onaj predsednik preko puta koji diktira i zavodi svoj red.
Znači, ako je za vreme kandidovanja za mesto predsednika Narodne skupštine kandidat rekao - biće nekih novih ljudi, ovde nema novih ljudi. To su sve recidivi prošlosti, nema novih ljudi. Ako je mislio na nove ljude u Skupštini, ne znam zašto napada Dragoljuba Mićunovića. Ako ste mogli da zamenite čoveka, to zamenite u Demokratskoj stranci, nemojte da menjate čoveka zato što je član Demokratske stranke u Narodnoj skupštini. Nemojte da ulazite u izbornu volju naroda.
Da se vratim sada na nešto što se zove zamenik sekretara. Vidite, u toj partijskoj preraspodeli, morao bih da kažem - svojevrsnoj partijskoj političkoj perverziji koja se dešava zbog kohabitacije, koja daje svoja čeda, desilo se da nema mesta za Perišu Jovanovića. Šta je on to zgrešio? Po čemu je dokazao da nije stručan? Izuzetno stručan pravnik, verovatno već 20 i nešto godina radi taj posao. Ali on ne odgovara predsedniku Narodne skupštine i Demokratskoj stranci. Zašto ne odgovara? Zato što oni koji su sponzorisali Cesid iz inostranstva više ne daju pare, pa mora Narodna skupština da finansira Cesid.
Miloš Todorović je zaslužio, po kriterijumima Demokratske stranke. I iscepan i uflekan, i sa biciklom, dolazio je u RIK da bude posmatrač.
Posle svake sednice RIK-a se oglašavao, ili onaj Blagojević, ili onaj zaludni matematičar, sa svojim procenama. Koga oni zastupaju? Oni su, kao, politički analitičari, a oni su otprilike kao književni kritičari – nemaju iluziju da se bave književnošću, pa svoj hendikep rešavaju tako što kritikuju one koji stvaraju. Politički analitičari, otprilike, neka fela, rezultat neke perverzije, koji ne bi smeli da idu na izbore, jer su sigurni da ne bi prošli, ali zato bi vrlo rado hteli da "žvalave" po osnovu neke svoje struke.
Tako se pojavljuje Slaviško iz Kosovske Mitrovice, neki Orlović. Smeje se cela Kosovska Mitrovica, ali on je moguć kao pojava kad je taj fakultet preuzeo Podunavac, "vrabac podunavac". Srbija je okružena špijunskim, što tajnim što javnim, koji se hvale svojim delovanjem.
Znači, Miloš Todorović ne ispunjava kriterijum stručnosti. Zašto? Nikada nije dao objektivan izveštaj, nikada nije bio objektivan posmatrač.
Moram da vam skrenem pažnju, mi danas više nemamo kategoriju nevladinih organizacija, sve su one vladine ili demokratske. To su sve organizacije iz sastava Demokratske stranke. Nejaka je Demokratska stranka. Njena jačina je u toj širini, kapilarnom delovanju različitih pojava na našem političkom tržištu, koje treba da zamagle stvari i stvore utisak, kao, većina je tamo, većina je za tu Evropu itd.
Šta je još karakteristično za funkciju sekretara? Ukoliko to nije pravi stručnjak nego dvojnik svoje partije, onda ćemo imati Bodrum. Verovatno se vi pripremate za neki Bodrum. Verovatno se pripremate za Solun, glasanje iz Soluna, i to je tekovina. Da vas samo podsetim, sekretar je omogućio nekima da glasaju. Samo da vas podsetim, Bojan Pajtić je nekako izbegao krivičnu odgovornost, i onaj Srđan Mitrović. Neki drugi su svedočili i zna se ko je ovde lažirao izbore, ko je lažirao glasanje u Narodnoj skupštini. On je pokrao izbornu volju naroda. Imali smo prilike da imamo poslanike fatamorgane; čas su u Bodrumu, čas ovde, čas u Crnoj Gori, ali i ovde na glasanju. Samo da vas podsetim, G17 plus je pravio reportažu pa je tačno prikazivao ko je gde sedeo, ko je glasao, kako je glasao, zašto je glasao, ko je čijom karticom glasao.
Sve je to bilo moguće zahvaljujući sekretaru. Kada je kadar Demokratske stranke na nekoj funkciji u Skupštini, možete očekivati ovde nešto najgore. Sada možemo da očekujemo samo inovaciju u tim najgorim stvarima, nešto još mnogo, mnogo gore. To nam dokazuje iskustvo. Nemamo potrebe da čitamo stenograme; možemo i da čitamo stenograme da dokažemo sve to. Ovo su opštepoznate činjenice, koje se ne dokazuju. To svako zna.
Moram da vam skrenem pažnju da je u ovoj zgradi u toku 2001. i 2002. godine bila jedna strana organizacija kojoj je DOS omogućio da koristi prostoriju na četvrtom spratu, gde su vršili prisluškivanja. Posle ste izbacili, kada je pukla bruka. Da, da, posle ste izbacili. Da vas samo podsetim, to je prostorija gde su ulazili Vesić, Šutanovac, onaj Sekulović, pa je kasnije ta organizacija preseljena u ovu zgradu, kako se zove, "Beograđanka".
Možete vi da se smejete, samo da znate, ja sam vaš stečajni upravnik. Vi ste sada nekako preživeli. Kao politička stranka, kao politička organizacija dobili ste nešto, u tom smislu ste preživeli. Vi se krnjite, vi propadate, vi nestajete. Zašto? Zato što ću svakoga dana građane Srbije da obaveštavam šta su to demokratski standardi demokratskog bloka.
Evo, vidite kako je to opasno kad se neko druži sa demokratskim blokom. Čak je i jedan od finansijera demokratskog bloka pobegao od njih, Vilijam Montgomeri. Jeste li čuli šta poručuje iz Cavtata?
I njemu ste se smučili, iako ste bili njegovo sredstvo, njegovo oruđe u prljavom poslu. On se distancirao od vas. I on. Naprosto, ko sa vama tikve sadi, zna šta ga čeka.
Moram na vreme građane Srbije da upozorim šta može da se desi, da sutra ne kažu – pa, nismo znali, oni su mladi, lepi, fini itd. To što su eksperti, to smo protumačili. To samo znači da se radi o osobama za koje je potrebna ekspertiza, pošto su ekspertska znanja dobili u nekom oluku. Vidite i sami: čovek završio Medicinski fakultet, sada ide na neko obrazovanje iz evropske politike. Kakve veze ima medicina i evropska politika? Ali, zagrabilo se za funkciju, dohvatilo se neke funkcije da završi jednu etapu prljavog posla. Uvek dolaze novi trojanski konji. Menja se to, dolaze neke nove ličnosti, to su ta nova lica. Kaže, novi kulturološki pogled, nova kultura u Narodnoj skupštini.
Pa evo, da raščistimo prvo sa starom kulturom; glasanje iz Bodruma, krađa poslanika, isterivanje poslanika, možemo do sutra da ređamo. To je sve tekovina Demokratske stranke. Mi u Skupštini, kada neko uđe u koaliciju sa Demokratskom strankom, svi postajemo zatočenici Demokratske stranke. Nekada je Nada Kolundžija bila kod Čovića, ona je uvek bila u Demokratskoj stranci. Nekada je neko bio kod onog Perišića, kasnije se vidi da nikada nije bio kod Perišića, uvek je bio u Demokratskoj stranci. Znači, ta sklonost ka podmetanju, izigravanju je jako izražena kod Demokratske stranke.
Vi koji budete glasali, doduše vidim da DSS nije ni ušao, šta će da ulazi, oni se rasturaju skroz. Skroz se rasturate, tu ste efikasni, svaka vam čast. Njih niko živ ne može da shvati. Apsolutno niko ne može da shvati koja je njihova politika. Da bi čovek bio premijer on je u stanju sve da proda, svega da se odrekne. Pa zar je toliki kriminal učinio da mu je toliko stalo do tog mesta? Jedino čovek koji je toliki kriminalac drži toliko jako jednu funkciju i ni za živu glavu ne pušta ništa. Dajte, istraživači, novinari, pogledajte njegovo poslovanje. Možda preko svastike nešto posluje. Možda posluje sa nekim javnim preduzećima gde su njegovi ljudi, Naftna industrija, Elektroprivreda, Telekom. Možda posluje sa Oljom Bećković, recimo, što za vas deluje neverovatno, a za mene deluje sasvim moguće. Sve mogu da očekujem od Vojislava Koštunice. Obrisao je celu poslaničku grupu, celu stranku. Zašto je obrisao? Verovatno se nešto krije iza toga, ali neću da guram prst u oko ovim ljudima. Nisu oni krivi što imaju takvog predsednika koji vodi takvu politiku.
Pozivam sve poslanike u Narodnoj skupštini da prilikom glasanja za trenutak imaju u vidu ovo što sam rekao i da budu potpuno svesni da glasajući za ove kandidate Demokratske stranke preuzimaju odgovornost, saučestvuju sa Demokratskom strankom.
I, na bazi nekog iskustva koje imam u Skupštini, unapred ih obaveštavam – molim vas, nemojte kasnije da mi se žalite po hodniku. Nemojte kasnije da mi se žalite, jer neću imati razumevanja za to jadikovanje, pošto ste sami krivi, sami ste tvorci svoje parlamentarne sreće.