Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, za ovom govornicom ću da iznesem nekoliko činjenica koje je gospodin Miloš Todorović, naravno ne slučajno, izbegao da istakne u svojoj biografiji.
Prva je da je Cesid, i još dve nevladine organizacije koje se bave pitanjem izbora, nastao iz Međunarodne fondacije za izborni sistem, čiji je, kao što znate, osnivač Veliki brat. Na našim prostorima te nevladine organizacije, Cesid i još dve, pojavile su se 1997. godine, finansiraju ih isti oni koji finansiraju i Televiziju B92.
Te godine, 1997, tri nevladine organizacije koje se bave pitanjem izbora imale su fond u iznosu od 10 miliona dolara.
Gospodin Miloš Todorović nije slučajno izbegao da iznese ove podatke kako je nastala njegova nevladina organizacija, odnosno njihova, čiji je on osnivač, ali istakao je da je bio istaknut u studentskim protestima 1996. i 1997. godine.
Dakle, dame i gospodo, odgovorno tvrdim da je Miloš Todorović iz Cesida, kandidat Demokratske stranke za zamenika sekretara Narodne skupštine, školski primer kako nam Zapad nameće svoje kadrove u ovu i sve druge državne institucije.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Ognjen Mihajlović.

Ovde imamo klasični sukob interesa. Gospodin iz Cesida, Miloš Todorović, predložen je za zamenika sekretara ove cenjene skupštine. Kao što znamo, Cesid je već duži niz godina nametnut, i to baš uz dobru pomoć predlagača, kao jedna neformalna ali veoma bitna institucija kroz koju se proverava valjanost izbora. Išlo je to polako, bilo je i mnogih drugih organizacija, ali, eto, sada imamo Cesid kao jedan veoma uvažen, bitan reper da li su izbori bili demokratski ili ne.
Zaista, to je jedna ingeniozna organizacija, taj Cesid, valjda to znači centar za slobodu i demokratiju, tako nekako, koja je kao svoju ideju istakla onu najprostiju jednačinu 1+1=2. To je istakla, ali nam je pokazala kako vrlo lako i jednostavno 1+1 može da postane jednako nuli. To se upravo desilo u Crnoj Gori, kada je Milo Đukanović, uz obilatu pomoć Cesida, doveden na vlast i kada je od zajednice Srbije i Crne Gore ostala jedna velika nula.
Sada jednog takvog čoveka, koji se nalazi u samom korenu organizacije Cesida, kao njen osnivač, koji je delegiran u RIK, dovodimo u sam centar, u samu srž zbivanja, dovodimo ga u ovu skupštinu, koja postoji zahvaljujući izborima. Svi smo mi ovde došli kao rezultat demokratski izražene volje građana. Sada taj isti Cesid, preko gospodina Todorovića, treba da upravlja zbivanjima u ovoj skupštini.
Malo po malo, u vremenu koje je ispred nas, uoči nekih izbora, oni će pokušati na sve moguće načine da se zaista ta njihova predizborna naklapanja o mogućim rezultatima izbora poklope sa činjenicama, sa pravim rezultatima izbora. Tako će zaista moći da prognoziraju šta će se desiti, kada se prebroje glasovi naših građana.
Dakle, predlagač nam gura jedan protivzakonit čin pod nos, pokušava da nas uvuče u tu protivzakonitu radnju u kojoj mi kao poslanici treba da glasamo, bilo za ili protiv, i tako ozakonimo nešto potpuno nezakonito. To je jedan klasični sukob interesa.
Zaista bih voleo da se predlagač izjasni o ovome što sam rekao, da li se radi o sukobu interesa ili ne.
Što se tiče samog lika ovog čoveka, mogu da kažem samo jednu pozitivnu stvar o njemu, koja se sadrži u poslednjoj rečenici, a to je da je otac kćerke Anje i sina Dimitrija.
Govori engleski jezik. Šta to znači, kome to treba? Dozvolite, nama srpskim radikalima je mnogo bitniji ruski jezik, nego engleski. Naše je demokratsko pravo da se izjasnimo za zajednicu nezavisnih država, naravno, sa Rusijom na čelu. Vaše je isto demokratsko pravo da učite engleski jezik i da pokušate da uđete u zapadnu Evropu. Ali, naravno, nećete uspeti.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Kaži da odlično govoriš engleski jezik.)
Nije važno, uopšte, koji jezik govorim i koliko. Nije jedini jezik koji govorim. Dakle, to je sve što bi moglo da se kaže o ovom kandidatu.
Iskoristiću ovu priliku da se obratim gospodinu Duliću. Gospodine Duliću, u svom, ničim izazvanom, ekspozeu naveli ste nekoliko stvari. Između ostalog ste kazali da ćete više da sarađujete sa nevladinim organizacijama. Kako? To vidimo upravo danas. Rekli ste da ćete celu stvar da podignete na neki veći kulturološki nivo. Dakle, vi ste se ozbiljno spremali ili barem razmišljali o funkciji koju ste nedavno preuzeli. Ako već imate dobre namere, trebalo bi da dobro pazite gde i šta govorite. Vi ste na svakom mestu i u svakom slučaju predsednik ove skupštine, baš kao što smo mi, pre svega, poslanici. Nije bitno koje stranke, ali je vrlo bitno koje skupštine.
Gospodine Duliću, sinoć ste na televiziji, čije ime ne želim da pomenem, rekli da je po vašem mišljenju general Ratko Mladić ratni zločinac. Iznoseći ovakvo mišljenje uvredili ste stotine hiljada građana ove zemlje, pre svega porodice poginulih boraca kojima je komandant bio general Ratko Mladić. Uvredili ste invalide koji su se borili pod njegovom direktnom komandom. Znate šta znači njegova direktna komanda? Njegova direktna komanda je stala u dve reči – za mnom. To je čovek koji je tri puta ranjen na prvim linijama odbrane srpstva. Sa ponosom mogu da kažem da sam njegov borac. I mene ste kao poslanika i kao borca Ratka Mladića uvredili.
Dakle, radi se o mnogo jačoj stvari od one koji ste vi onako paušalno, ne znajući o čemu govorite, izrekli. Merite svaku svoju reč. Ako niste sigurni u odgovoru, ponašajte se kao vidovita Vanga – da to može da se shvati i ovako i onako. Ne morate uvek da date precizne odgovore, jer je i to bolje nego da se ogrešite o ovu skupštinu i o narod koji je predstavljen u ovoj skupštini.
Želim da se osvrnem samo na još jednu stvar. Jedna od učesnica te ružne emisije, u kojoj je svetla tačka donekle bio gospodin Mrkonjić, reče kako je Srbija zemlja apsurda i čuda, kako ona, eto, sedi na optuženičkoj klupi, a gospodin Cvetanović ide u Evropu. Naravno, tu, gospodine predsedniče Skupštine, niste našli za shodno da zaštitite instituciju poslanika. Kada smo dobili predloge delegacija lepo je u njima pisalo da je to urađeno na osnovu dogovoru sa predsednicima klubova i da se tu radi o reciprocitetu. Znači, u skladu sa tim koliko nas ovde ima imamo pravo da dobijemo članove u delegacijama. To je opšta praksa, koja je uobičajena u ovoj skupštini od kada ona postoji.
Dakle, predsedniče Skupštine, dobro pazite šta radite.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Preostalo vreme za Srpsku radikalnu stranku jeste četiri minuta. Izvolite, gospodine Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, potrudiću se da za ovoliko vremena koliko je ostalo kažem nekoliko reči prevashodno gospodinu Milošu Todoroviću, jer svakako smatram da je njegov izbor ovde apsolutno najsporniji. Nedostaje nam nekoliko podataka vezanih za njegovu biografiju. Ovde kažete da je diplomirao na Pravnom fakultetu i položio pravosudni ispit. Ne kažete kada je to bilo i sa kojom prosečnom ocenom, a mislim da bi to bilo veoma značajno da znamo.
Dalje, kaže se da je on od 2000. do 2004. godine bio posmatrač Cesida pri RIK-u. Ovo nije tačno i ne može da bude tačno, jer ne postoji stalni posmatrač pri RIK-u. Neko može da bude određen da bude posmatrač samo za izbore, dakle, samo za tih mesec ili mesec i po dana, koliko traju kampanje, ali niko ne može biti stalni posmatrač tokom četiri godine.
Dalje, kaže da je autor knjige "Izborne manipulacije". Mene je, naravno, zainteresovalo kakvo je to kapitalno delo koje je napisao gospodin Todorović, pa sam ga pronašao. To nije knjiga, pre se može nazvati brošurom. Ima ukupno 47 strana. To je ukupno od prve do poslednje strane, ali knjiga, to kapitalno delo ove "intelektualne gromade", počinje tek od sedme strane, a završava se na četrdeset i nekoj. Veći deo knjige su, kao što možete da vidite, samo grafikoni i tabele, a teksta verovatno nema više od 15 strana.
Veoma je zanimljivo da je on stigao tu da kaže da najnoviji primer manipulacije izbornim sistemom jesu izbori za predsednika Sjedinjenih Američkih Država 2000. godine. Kaže da su oni pokazali da je kandidat demokratske partije osvojio ukupno više glasova od kandidata republikanaca, ali pošto je Džordž Buš kao kandidat republikanske partije osvojio više elektora, izabran je za predsednika. Dakle, to je oštra kritika demokratije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Naravno, prežvakano je tu još nekoliko informacija koje se obrađuju, rekao bih, već vekovima. Pokušavao je tu nešto da kaže o džerimanderingu, što je teoretski i praktično već obrađeno pre skoro 200 godina.
Ono što ne piše u biografiji gospodina Todorovića (bio sam član RIK-a u ime SRS na predsedničkim izborima 2004. godine) jeste to da je on na sve moguće načine onemogućavao izborni proces. Neću govoriti o tome da se oni nisu dovoljno zalagali za demokratske principe, ali ono što karakteriše gospodina Todorovića jesu lažna saopštenja koja su izdali na sam dan drugog kruga predsedničkih izbora, kada su optužili mene kao člana RIK-a – tamo sam bio zvanično u Raškom okrugu, dakle, obilazio sam biračka mesta u Tutinu i Novom Pazaru – da sam se na nekim biračkim mestima potukao sa članovima biračkih odbora, da se radi o velikim incidentima, da se dovodi u pitanje sam završetak izbora itd.
S obzirom na to da sam ceo dan obilazio ta biračka mesta sa gospodinom Ademom Ramičevićem, koji je predsednik Opštinske izborne komisije u Tutinu, napravio sam saopštenje, odnosno nekoliko saopštenja, gde je jasno ukazano da su sva saopštenja Cesida lažna, da nije bilo nijednog incidenta i da Cesid kao organizacija nema posmatrača ni na jednom biračkom mestu u Tutinu...
(Predsednik: Vreme, gospodine Šaroviću.)
Evo završavam. Jasno je da apsolutno ne možemo dopustiti da Miloš Todorović bude izabran za zamenika sekretara, jer će on onda po funkciji imati neposredno pristup materijalima RIK-a, a videli smo već da je sklon manipulacijama, te onda s pravom možemo očekivati da će on tek u narednom periodu svašta da radi.
Zanimljivo je da je on uporedo sa tim što je bio nezavisan u RIK-u, predstavljao taj Cesid, bio i službenik DS-a angažovan kao, kako kažu, stručni konsultant u Skupštini Srbije i Crne Gore.
Na kraju moram reći da izbor zamenika sekretara i sekretara Narodne skupštine svakako predstavlja i završni čin podvođenja još jedne grane vlasti, ovog puta zakonodavne, pod apsolutnu kontrolu Demokratske stranke. Demokratska stranka već ima predsednika Republike, ima predsednika Narodne skupštine; kada budu imali sekretara i zamenika potpuno će imati kontrolu nad zakonodavnom granom vlasti. Takođe, imaju najveći broj ministara u Vladi Republike Srbije. Svi vi znate da se tamo Vojislav Koštunica nizašta ne pita, niti će se pitati.
Ovo je još jedan veliki šamar i poslanicima DSS-a i svima onima koji su prevareni da glasaju za njih, jer niko od njih nije glasao za DSS da bi predstavnik DS-a bio na čelu Skupštine, na čelu Republike i da bi imali, kao i do sada, apsolutno... Molim vas, završio bih, ali mi stalno dobacuju poslanici Demokratske stranke.
(Predsednik: Dva minuta i 20 sekundi ste više govorili. Izvolite.)
Znam, ali neprestano mi dobacuju pa nikako da se koncentrišem i da završim.
Dakle, kada se tome doda i najava Dušana Petrovića da će izvršiti reizbor svih sudija u Srbiji, mimo Ustava, jer Ustav Republike Srbije garantuje stalnost sudijske funkcije, onda je jasno da se Srbija, mimo izborne volje građana, našla ponovo u celini u kandžama Demokratske stranke. Naravno, za to najveću odgovornost snose Vojislav Koštunica i DSS, ali, kao što vidimo, ni danas njihovih poslanika nema u klupama, ni danas se niko od njih nije prijavio da izađe za govornicu i da obrazloži koji su to razlozi koji ih navode da glasaju za sekretara, iako su čvrsto obećavali da će Marko Danilović i u narednom periodu biti sekretar Skupštine.

Hvala puno. Po Poslovniku se javio gospodin Marković, a neka se pripremi gospodin Rajko Đurić, pet minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, u petak sam sa ove skupštinske govornice upozorio narodne poslanike, nosioce vlasti u ovoj jedva skrpljenoj vladi gospodina Koštunice i građane Srbije na neverovatnu, gotovo tragičnu situaciju na 15 kilometara odavde, u naselju Grmovac, gde su ljudi koji štrajkuju glađu već počeli da padaju u nesvest, gde su saniteti odlazili i pružali prvu pomoć tim ljudima, koji i dalje nastavljaju da štrajkuju glađu.
Očekivao sam, u najmanju ruku, da će ova jedva skrpljena vlada da konačno kaže ministru energetike da radi svoj posao i da naloži tom nekom podsekretaru u Gradskoj skupštini, do čijeg parafa još stoji, pa da se pusti struja kroz dalekovod, koji su građani, delovi nedoklanog srpskog naroda, oni koji su se skućili na toj ledini, napravili kuće, svojim krvavo stečenim novcima izgradili, kroz visokonaponsku mrežu koju su takođe krvavo platili. Već 11 godina, na 15 kilometara od Beograda, u naselju sa nekoliko hiljada kuća žive građani u totalnom mraku, sugrađani Nikole Tesle, čoveka koji je podario struju celom svetu.
Umesto da reaguje Vlada Republike Srbije, umesto da reaguju resorni ministri, umesto da reaguje to činovništvo koje debelo plaća svojim sredstvima i taj deo srpskog naroda koji živi u Grmovcu, niko se nije oglasio. U međuvremenu je još nekoliko ljudi kolabiralo štrajkujući glađu, i dan-danas štrajk glađu tamo se nastavlja, i dan-danas policija je ogradila štrajkače glađu da im slučajno neko ne priđe osim saniteta.
Oglasila se svojim saopštenjem Vlada Republike Srpske Krajine u izbeglištvu, jedini stožer oko koga su ti ljudi mogli da se okupe. Naravno, oglasila se i Srpska radikalna stranka. Pročitaću vam saopštenje Vlade Republike Srpske Krajine u izbeglištvu.
Što vi, gospođo, mene tako milo gledate?
(Predsednik: Imate 30 sekundi, gospodine Markoviću.)
Saopštenje o nepreduzimanju mera za priključak struje i vode stanovnicima naselja Grmovac, 15 kilometara od Beograda: "Odnos državnih organa i ustanova i gradske vlasti prema nekoliko stotina kuća, prema nekoliko stotina stanovnika naselja Grmovac je više nego nehuman. Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu je zaprepašćena činjenicom da građani naselja Grmovac, isključivo izbeglička populacija, danas, u jeku savremene civilizacije, žive u uslovima praistorijskog doba. Delegacija Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu je posetila građane naselja Grmovac nadomak Beograda i izrazila svoje zaprepašćenje nemarnošću gradske vlasti, državnih organa i organizacija, čija su obećanja ostala samo mrtvo slovo na papiru.
Stoga zahtevamo da nadležni organi, Ministarstvo za energetiku pre svih, odreaguju i da se građanima omogući priključak na elektromrežu, koju su inače sami finansirali sopstvenim sredstvima, ionako teško stečenim. Više je nego apsurdno da sunarodnici naučnika svetskih razmera Nikole Tesle, koji je inače podario celom svetu božansku svetlost, danas žive u potpunom mraku. Zbog te činjenice danas treba da se stide svi oni koji su doprineli da se građanima Grmovca dešava nešto ovako nepojmljivo.
Sigurni smo da niko od vas ovde prisutnih nije proživeo takve muke i patnje; otuda je više neverovatno da nemate izgrađen osećaj o patnjama nedoklanog našeg naroda. Nadamo se da će ovo saopštenje upozoriti na svest ljudi, onih koji odlučuju o tuđim sudbinama, i da će ovaj visoki dom napokon imati razumevanja za patnje ovih, kao i drugih unesrećenih, prognanih i izbeglih lica, čiju sudbinu niko od vas ne bi poželeo, i da će da odreaguje kako bi konačno meštani naselja Grmovac osetili radosti svetla.
O tome je obaveštena Skupština Republike Srbije.
Vlada Republike Srpske Krajine u izbeglištvu, gospodin Ličina, ministar."
(Predsednik: Gospodine Markoviću, četiri minuta i 37 sekundi.)
Znam, ali ja sam citirao pismo, morali ste da mi odbijete.
(Predsednik: Dobro, molim vas, završite.)
Dame i gospodo narodni poslanici, pogotovo vi narodni poslanici iz "žutog preduzeća", s obzirom na to da ste na grbači, da ne kažem na vlasti, i u Beogradu, u ime građana Grmovca, u ime svih koji trpe torturu beogradske vrhuške, zahtevam da neko prisili tog činovnika u gradskoj vladi da se tim ljudima pusti struja.

Hvala puno. Gospodin Rajko Đurić, izvolite, imate pet minuta.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, Unija Roma Srbije podržava vaš predlog i glasaće za predloge koje ste izložili. Tim povodom dozvolite da kažem i sledeće. Već dugo i vrlo pažljivo slušam predstavnike ovog uvaženog doma.
Setio sam se pesnika Dušana Radovića koji bi, verujem, kada bi bio ovde prisutan, rekao, kao nekada na jednoj konferenciji Socijalističkog saveza Beograda – dame i gospodo, ja sam pesnik i novinar, nisam veterinar.
Pomenuću, osim toga, i jednu mudru pesmicu moga naroda, koja ima poruku sličnu onoj iz Šekspirovih drama (nema tu, nažalost, Vladete Jankovića, s kojim sam nekad sarađivao u Odboru za narodne umotvorine SANU): Lava, lava, lavora, lendar sane thavorha, thavorhendar e šele, thaj te ovas umblade. (Reči, reči, rečce, od reči končići, od končića užad, od užadi vešala.)
Gospodine predsedniče, ovde se često praktikuje pravilo u cilju da se pogaze sva pravila ovoga doma, i ja na vas, gospodine predsedniče, apelujem i molim vas da se pridržavamo pre svega Poslovnika i pravila i Ustava ove zemlje. U protivnom, bojim se da posledice, pre svega po ovaj dom, mogu biti jako nepoželjne. Pravila se pridržavaju i deca u obdaništu, i deca koja se igraju na ulici!
Mi smo već imali slučajeve od kojih odista razum posrće, ali uprkos tome, izgleda da nećemo da izvučemo odgovarajuće pouke. Zato se pitam kako će parlament moći da ispuni očekivanja građana i volju naroda, na šta se vrlo često pozivamo, a to je da uništeno obnovimo, da buduće opasnosti savladamo, štetne namere i opasna dela sprečimo.
Voleo bih da se čuje i zna da li je neko u ovom parlamentu, svejedno kojoj političkoj stranci pripada, odista uveren i ubeđen da se Srbija i srpska država, o kojoj se često ovde govori, mogu uspešno štititi i odbraniti korišćenjem političke hipnoze, psihoterora, prizivanjem sila razorne moći i nasilja ili javnim pljuvanjem i šamaranjem svih državnih i društvenih autoriteta, i to u času kada nad glavom Srbije visi Damoklov mač.
Ko neprestano kuje taj mač? Ko stalno izvlači dlaku iz konjskog repa, unoseći nespokojstvo i nemir među građane Srbije i pripadnike nacionalnih manjina, uključujući i moj narod?
Poštovane dame i gospodo, svestan činjenice i stanja u kojem se nalazi naša zemlja i građani Srbije, čiju sudbinu dele i mnogi pripadnici Roma, molim ponizno sve lidere stranaka i vas, uvažene dame i gospodo, da se okanemo podela i deoba, jer Srbija je jedinstvena zemlja (tu se potpuno slažem sa gospodinom Rajkom Baralićem), u kojoj svi mi živimo zajedno sa našom decom, sa našim unucima, kojima je potreban mir, koji žele sigurnost i koji žude za srećom.
Srbiji više nisu potrebni spomenici poput onog u užičkom kraju podignutog krvno zavađenoj braći iz političkih razloga, na kojem je, po volji njihove ucveljene i unesrećene majke, napisano slovo tuge i opomene – ubila ih bratska ruka. Ko ubije brata, neprestano će, bojim se, ubijati i Boga...
(Predsednik: Vreme, gospodine Đuriću).
... i tako neprestano stvarati potrebu za Pilatom, koji sa prezirom pita šta je istina i uvek je spreman da Barabasa zameni za Isusa. Ko nije svestan toga, on voljno ide na ruku onima koji trljajući ruke željno očekuju da vide Srbiju na putu prema Golgoti.
U vezi sa drugim pitanjem biću sasvim otvoren i jasan. O tome sam više puta govorio i ovde i na međunarodnim skupovima. Kosovo treba braniti svim političkim i diplomatskim sredstvima. Uostalom, moj narod, oko 264.000 Roma, stradao je na najgori i najstrašniji način na Kosovu.
Međutim, taj ko bi hteo, pozivajući se na Kosovo, da izvrši "kosovizaciju" Srbije, počinio bi zločin prema Srbiji i srpskim građanima, narodu srpskom i svim ostalim narodima u njoj.
(Predsednik: Gospodine Đuriću, vreme vam je isteklo.)
Evo, sada ću da završim.
Poštovane dame i gospodo, idući prema ovom domu sreo sam jednog običnog čoveka, radnika Gradske čistoće, koji je rekao – kada bismo mi tako radili vi ne biste od smeća uspeli da stignete do zgrade parlamenta.
Dok sam išao prema ovom zdanju bila mi je na umu misao tog časnog čoveka, jer sam se pitao koliko ja i koliko svi mi uspevamo dodati makar gram sreće tom čoveku i njegovoj porodici.
Ovde ima poslanika koji su naneli najveću štetu parlamentu i srpskoj državi. Pošto je gospođa Radeta pomenula Smilju Avramov, ja ću podsetiti na Međunarodno javno pravo, čiji je autor Smilja Avramov. Gospođa Radeta je, molim vas, predložila iščlanjenje Srbije iz Ujedinjenih nacija.
Dame i gospodo, da li znate ko je to uradio? Hitlerova Nemačka, Musolinijeva Italija i 1965. to je nagovestila Indonezija, kada je bilo ubijeno oko milion ljudi!

Gospodine Đuriću, tri minuta ste govorili preko vašeg vremena. Po Poslovniku, gospodin Jovan Damjanović.